Prosvetni glasnik, 01. 07. 1903., S. 84

84

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

ресовао учитеље за добиЈене ресултате, причао им је, да су у Америди на осиову подобних огледа иагали, да бољи ученнци могу запамтити већи број диФара, него слабији, но да на тај закључак не треба се обазирати, нити га рачунати као посве доказан, и да је преко потребно проверити га. У опште Бине се трудио да заинтересује наставнике, мислећи, да ће се они, на тај начин, озбиљније понашати према огледима п да ће их с већом вољом вршити. ТТа шта се добило? Проучавајући ресултате, које је Бине добио сам, он је нашао, да разлике (које је Во11оп изнео) међу бољим и слабијим ученнцима или сасвим нема или је она тако незнатна, да јој не треба давати ону важност, коју јој придаје ВоНоп. Напротив, проучавајући ресултате огледа, које су вршили наста,вници, добивена је врло јасна, одређена разлика међу добрим и слабим ученицима. Интересно је било знати, откуда је поникла подобна нротивуречност. Бине је замолио разне наставнике да пред њим врше огледе, не казујући им ништа о добивеној противуречности. Видело се, да су се неки наставници нехотично, ни сами не примећујући то, савршено различито ионашали према добрим и слабим ученицима; када је изазвао слабог ученика, наставник му је говорио: „да видимо, шта ти можеш запамтити", и казивао му низ циФара; ако је ученик грешио, наставник је говорио: „позната је ствар, да си ти слаб ученик, па не можеш све ни запамтити", и нехотице је тако опомињао ученика говорећи да не може све добро занамтити. Са добрим ученидима, напротив, наставник се нонашао снисходљивије, храбрећи говорио је: „иробајјош један пут, ти то можеш, јер си одличан (или већ какав буде) ђак", ит. д. Сличне примедбе, које наставник и нехотице чини, довољне су па да се онаказе ресултати огледа. Тај Факт навели смо само као пример, но ми смо често иосматрали и у другим огледима, како се онакажују ресултати, кад се наставницима новери вршење огледа. Из свега тога види се, да експериментатор треба, по могућству, сам да нрави огледе, а ако поверава наставницима, онда бар нека присуствује при вршењу огледа. Само у неким, најпростијим случајевима, када се нпр., тражи да се измери раст или тежина ученика, може се оставити наставницима да то сами изврше, и то ипак само оним наставницима за које смо уверени да ће све тачно и савесно урадити. У оптите, боље је задовољити се огледима, које је извршио сам експериментатор над стотином ученика, него имати ресултате од хиљаде огледа које су извршили сами наставници. То је опште правило, кога се Бине и његови номоћници стално држе, но тога се правила не држе американски и неки немачки испитивачи. Ирема томе ми се врло скентички понашамо према ресултатима, које су ти научници публиковали. Пошто је експериментатор обично ученицима непознат, то се првих дана и понашају према њему са неким неповерењем, буне се, кад их што запита, те с тога у неким огледима дају друкчије одговоре од оних