Ratnik, 01. 01. 1921., S. 120

82 РА ТОњЊИК

Бр. 1. Официр као вођа тенка. Он посматра кроз перископ или кроз шарте, руководи кормило и послужује челни митраљез.

Бр. 2. Шофер, који рукује само мотором.

Бр. 3. и 4. су нишанџије и руковаоци оруђа (код мушких) или руковаоци митраљеза (код женских).

Бр. 5. и 6. су нишанџије за митраљезе. У мушком тенку потпомажу послугу оруђа (пуниоци). Кад оруђе мушког тенка истроши муницију, долазе поред њега два спремна митраљеза за дејство, а топ се нарочитим механизмом повуче у страну.

Бр. 7. и 8. су монтери и уједно сигналисти. Вр. 8 је замена Бр. 2. (шофера).

Посада тенка наоружана је револверима, ручним бомбама, каткад и бацачем пламена. ;

Тенкови носе собом телефонску спрему и пуштају по потреби за собом аутоматски телефонски кабл. Средства оптичке телеграфије (сигнали, лампе, заставице и Т. д.), голубови и код појединих тенкова радио-спрема, осигуравају везу међусобом и са команадантима њихових јединица, са пешадијом и артиљеријом. Приликом употребе тенкова ноћу, пуштају поједини тенкови за собом једну врсту светлећег трага (пантлику израђену од материјала инпрегнираног разствором фосфора), који по ноћи пешадији показује пут и правац наступања.

Да омогуће пешадији или артиљерији прелаз без задржавања преко препона, носе тенкови собом веће снопове грања или гвожђе у шипкама, којим испуњавају дубље јаруге или веће левке граната, које су на путу кретању. Ножеви на челном делу тенка служе за лакше резање жице.

На крову, тенкови носе јаке оковане дебеле талпе на чијим се крајевима налазе удешене куке, помоћу којих се талпе закаче за плоче безкрајног платна и тако их аутоматски, кад наушири ров или другу коју препону наиђу, пребаце те им то послужи као мост за прелаз. Исте талпе служе за прелаз преко мочарног глибовитог или у опште меканог земљишта, преко кога без тога не би могао прећи, а таква мала препона могла би му сметати јер би се у њу заглибио или би морао пред њом стати.

Кретање тенкова преко терена

По обичном пољу са мањим природним препрекама креће се тенк са просечном брзином од 1—4 км. на сат.

За велике енглеске тенкове рачунало се обично 2—3 км: на сат, то је као човек кад иде лаганим кораком.