Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke, S. 440

Ал у гори зелен боре листао,

И под бором постељица мекана,

На постељи моја драга заспала, 5) Не могах је од жалости будити,

Нит' је могох од радости љубити,

Већ се стадох вишњем Богу молити:

«Дај ми, Боже, вијар вјетар од мора,

«Да одбије један листак од бора, 10 «Да он падне мојој драгој на лице.»

Бог ми даде вијар вјетар од мора,

Те отпаде један листак од бора,

И он паде мојој драгој на лице,

Пробуди се моја мила и драга, [5 Љубисмо се и грлисмо до зоре;

Нит' је знала моја мајка, ни њена,

Осим једно ведро небо над нама,

И мекана постељица под нама.

456.

ј Млада под наранчом,

(и3 ГОРЊЕГА ПРИМОРЈА).

Басока јела до неба,

Широке гране подвила,

Све равно поље прекрила,

У пољу ми је виноград.

У винограду џардини, 5 А у џардину наранча,

А под наранчом постеља,

А на постељи млада спи

Малахним ““) чедом на руци,

ср 2

120) Малахним мјесто ( малахним, гледај 28 на стр.