Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke, S. 441

Смеје Нико је не суме будити : 10 Ни мила мајка, ни тајко. Ни мила браћа из лова; Мајка. јој Бога мољаше, Да пухне вјетар с планине, Д' обруни цвјетак с наранче. 15 Да пане младој на лице. Пухну ми вјетар с планине, Обруни цвјетак с наранче. И паде младој на лице; Плахо се млада пробуди, 9() Наранчу стаде проклињат : «Наранчо, војко, невојко ! «Ти пуно цв јета ћетала, «А мало рода родила ! «јер ми се не даш наспати 95 «Малахним чедом на руци:»

457.

Завјетовање.

Д својка се клела, Цвеће да не носи,

Цвеће да не носи, Вино да не пије, Вино да не пије, Драгог да не љуби; Девојка се клела, Пак се раскајала: «Цвеће ја да носим.

сл

457. — 15, 58. .девоике. !, 7. девопка, 2, 3. цвеће. 9. цвеће да л. !0. лепша. 19. весела. !3. л драгог. — 15, 151.