Težak, 15. 10. 1930., S. 8

— 712 —

све дубљег и дубљег корена, ту је и градинарство, које је од вајкада било на гласу у овом крају, ту је млекарство, које се све боље и боље организује, ту је и ситна домбћа индустрија: израда буради, сандука, корпи и др. материјала за паковање, која је тек у својим зачецима, И ето, кад се све те гране радиности на малом поседу развију, не само да неће бити незапослених руку, не само да сељак неће бежати из села у варош, него ће мали посед, односно мали поседник бити у стању да повећа своје приходе, те да у пуној мери од говори оном напред поменутом троструком задатку и онда се може рећи да је и наш мали посед и наш сељак, онако исто напредан као и словеначки сељак, који је у нашој држави, као што и сами знате, најнапреднији. Отварајући ову изложбу желим да вам она даде потстрека за нове напоре, за нове изградње и за стварање нових извора прихода на вашим поседима и да вам улије нове сваге за још интензивнији, а при том рационалнији рад, јер ћете само тако моћи пребродити тешку пољопривредну кризу која вас притискује. Живели! Др. В. Стојковић

Шаљите децу у пољопривредне школе. У свету постоји интересантна појава, да већина најкултурнијих народа живи баш у таквим пределима,, који су сиромашни природним даровима, и обрнуто, да у најбогатијим крајевима од природе живе људи, који су на најнижем степену културе. Помислимо само н. пр. на Норвежане ђ на Црнце из Конга. — Оскудица учи човека раду, а рад га диже културно. Онај коме је природа дала драговољно све што му треба, нема потребе да ради. Зато је ето природно богаство, или боље речено плодност некога краја, једно од ме рила за степен културе. Богаство и степен културе стоје у обрнутом размеру. И за нас вреди ово. Наша Отаџбина може се у-