20. oktobar
|"
_ треба занемаривати
су на такмичење од радника
=
Од ста
"У такмичењу не
кволнтет робе
Досадаш!-и резултати првомајског т кмичења на производном сектору показују да су већ
досада постигнути велики успе-
си, а то значи корак ближе ка победи наших народа и на, економском фронту.
Али, треба указати на једну негативну појаву, против које се мора повести одлучна борба. Чињеница је да се ту и тамо дешава да неки радници, чаки предузећа, у тежњи да постигну и пребаце норму, да произведу што већу количину, занемарују квалитет, који се чак и погоршава. Можда је то последица несхватања правог смисла прво. мајског такмичења, а можда је то у неким случајевима и свесно саботирање.
Један део кривице што се негде изобличио прави смисао првомајског такмичења сносе и поједини чланци и репортаже по нашим листовима. Заслуге штампе за досадашњи успех у оБом такмичењу су несумњиве, То нико не спори. Али, има до. ста чланака и репортажа у којима се нетачно и нестручно и. зносе стање и успеси такмичења по појединим фабрикама и предузећима. У њима, се главна пажња посвећује бројевима и процентима који показују коли. чину избачене робе, а питање квалитета се често пута и не спомиње. Осим тога, у тим члан. цима и репортажама нема ни мало тежње да се, сем изјава појединих радника и нижих ру“ ководилаца, сем „општег ути. ска“ сарадника који је обишао фабрику, прикупе и провере по. даци код надлежних кругова, па, макар се ишло чак у Савезно министарство индустрије,
Тако се дешава да се преко штампе истичу поједина „преба. цивања“ норми која уствари не значе ништа, јер је норма била
нереална, претерано ниско постављена, или се није добро израчунала.
На тај начин стекао се погрешан утисак да је главни циљ првомајског такмичења да се постигне што већа количина, а да су квалитет и уштеда у ма-
_теријалу од секундарног знача-
ја: А то је погрешно. У многим гранама, индустрије ми немамо ни издалека довољно сировина. Зато је циљ овога такмичења, да се са највећом уштедом и искоришћењем материјала постигне и што бољи квалитет. Исто тако важно је и појевтинити цене роби.
Говори се о ударничком раду фабрике „Гођевац“, а сечке за сточну репу, које се производе у тој фабрици, нису доброг квалитета. Да ли је то у духу првомајског такмичења 2
Трикотаже „Елка“ и „Дунав' постигле су врло добре резулта те у погледу количине произведене робе. Али, управе тих предузећа и технички руководиоци нису обратили довољно пажње и квалитету робе, који често пута није онакав какав би требало да буде. Штампа је износила и хвалила успехе у погледу постигнутих количина произведене робе, а да, ли је неко критиковао квалитет 7
У предузећу „Метал и фарбе“ у улици Франше д' Епереа, радници пеку водено стакло у краћем року за читавих десет процената но што је предвиђено. Они тиме стварно постижу већу количину, али и лошији квалитет. Управник и технички руководилац били су неколико пута упозорени да није правил.но тежити што већој количини произведене робе кад се тиме квари њен квалитет. Са овим су били упознати и радници тог предузећа. Међутим, све је оотало по старом.
Ови примери показују како не треба схватити и спроводити првомајско такмичење. Они нису једини. Потребно је зато да радници и управе предузећа, и фабрика поклоне сву пажњу и квалитету робе. Ако квалитет робе не ваља, није никакво оправдање то што можда, негде нема довољно стручних радника или што се они журе да што више произведу. ;
Џиљ првомајског такмичења, треба да буде: произвести што више робе. Али, ако се при том не тежи непрестано да се да и што боља роба, може норма да буде пребачена и за неколико стотина процената, а ипак тај радник, или то предузеће, неће постићи циљ првомајског так-
мичења. | Стојан МИХАЈЛОВИЋ ње
позване предузећа зЕлка« и »Дунав«. Да би оствариле што боље резултате, оне су поставиле за задатак да повисе производњу за 106, и квалитет израде за 20094, као и да сведу
Раднице трикотаже »Спорте
количину отпадака на најмању меру.
_ Катарина С.АДАЊА
РО
уз
Свођа са уп
Узани прљави ходници закрчени неупотребљеним машинама, гумом која се су“ ши ни разним материјалом; висока температура, испаравање и задах гуме у малој просторији за вулканизацију; десетину машина за ваљање од којих неке стоје; црни, гарави људи у ваљаонишни, бела талк прашина у одељењу за израду црева ми, најзад, тандркање расклиматаних машина у машинској радионици, — то је први утнсак из фабрике »Рекорд«. МАЛО ИСТОРИЈАТА
Фабрика је пресељена из Лесковца за време рата, да би се, уклањањем машина које прерађују гуму, начинило место новим направама помоћу којих су Немци вршили поправке својих тенкова. Сва. како, да власника Чуљковића, без његове воље, нико не би могао да примора на овакву селидбу и свесрдну помоћ према окупаторима. _ Али, такви људи имају особину да, када су њихови интереси у питању не мисле ни на своју нашноналну припадност ни на људе, који због њихових послова пропадају. Главно је богатити се,
Тако је 1942 године у Раковици почела градња нове фабрике у коју су усељене старе машине. Један спрат зграде сазидан. је н на томе се стало. Машине чије је експлоатисање давало добру зараду инсталиране су а друге су остале да чекају »боља времена«.
И, — боља времена су дошла, али не за сопственика већ за стотину потрбљеинх, гаравих и нсцепаних људи који су радили у фабрици,
Суд за ратне добитнике изрекао је пресуду: »Осамнаест милнона« _ гласила је, осамнаест милиона динара зарађених на зноју других... Али у пресуди не стоји, колико је стотина људн изгубило своје животе због тих осамнаест милиона. Међутим, са извршењем пресуде иде споро, Сопственик још увек седи у канцеларији предузећа,
СТАРА ГУМА, НОВИ ОПАНЦИ; СТАРО ГВОЖЂЕ, НОВЕ МАШИНЕ
Стојановић Божидар радио је у Лесковцу,. Као део машина пресељен је и он 1942 у Раковипу. Дошли су партиза. ни. Бошко је пошао са њима, Борећи се за слободу своје земље, три пута је рањен, По ослобођењу враћа се као инвалид у фабрику.
У првомајском такмичењу било" је потребно повећати пронзводњу. Време за вулканизацију гуме одређено је и ту се никакво убрзање не би могло да постнгне. Биле су потребне нове машине. Из иностранства оне нису могле да се добаве, — Направићемо их сами, рекао је Бошко., Инжењер Борнсав Марков сумњао је, Машина је морала бити преџизна а алати за тај рад били су примитивни и стари. Ипак, инжењер је прилагодивши их новим условима дао нацрте и — ли. вење је почело.
— Нека знају грађани да ол старог твожђа које су они скупљали по улнцама постају нове машине, рекао је та-
У данима такмичења
ица постају нове
У ФАБРИЦИ ГУМЕ „РЕКОРД“
ОД старога мово, то су резултати при“ купљачвих акција гуме и гвожђа
Шест хидрауличних преса за вулканизирање направљено од старих делова
Најбољи радници (фабрике „Рекорд“ валш-мајстор Боривоје Ст ојиљковић, конструктор Божи дар Стојановић и вулканизер Стојан Јовић
да Божилар Стојановић — приступајући преџизној обради. Данас шест хилрауличних преса за вулканизацију стоје у радионици скоро потпуно готове. Недо, стају им још вентили,
— Не знам да ли ћеш моћи на овим старим машинама да израдиш нове дело. ве за вентиле2г Не заборави, сваки вентил има око педесет малих делова који морају прецизно да се ураде, напомиње инжењер Марков.
— Урадићу, кратко и самоуверено, од“ товара Стојановић.
__РАДНА ДИСЦИПЛИНА
У тој запуштеној, неуређеној и незавршеној фабрици раде људи који показују велики самопрегор, залажући се даноноћно, да би се стање у фабрици поправило и да би широке радне масе што пре дошле до потребне обуће, Бранко Цветковић, Предраг Стојановић н Ђорђе Ранчић из машинске радионице увек су у фабрици, спремни да помогну при сваком квару машина. Они ту раде, хране се н спавају. Главни машиниста. Петар Јовић даноноћно бди над машинама
Ти фабричким постројењима, То су при.
мери на које треба да се угледају и остали радници фабрике. Али...
Посматрајући _ рад осталих радника, њихов радни елан и учинак, није тешко донети закључак: радне диспиплине нема. Да би се радна дисциплина побољшала било је потребно удаљити оне који
улице просеку
су је највише рушили. М принудни управник употребио је крајње средство.
— У нашој фабрици неће и не сме бити места за нераднике и ленштине,
— Али шта је узрок тој појавиг
Божидар Стојановић коме је постављеко ово питање прелази руком преко чела. — Мислим, да је за слабу дисциплину криво ово нередовно стање у фабрици. Не зна се да ли је газда још увек власник предузећа или не. Ако предузеће прелази у државне руке, као што треба да буде, онда би то. требало учинити што пре, Потребна је чврста рука да би се довело у ред оно што је пропуштено,
ОДЕЉЕЊЕ ВУЛКАНИЗАЦИЈЕ
Најбољи мајстор одељења вулканизације је Стојан Јовић. У загушљивој, тесној радионици, пренатрпаној гуменим отпа. цима и смесом спремљеном за рад, његов глас н речи поправљају утисак доби јен крај вали-машине.
— Недостаје нам сировина, али ми смо успели да квалитет ове старе прерађене гуме побољшамо. Знамо да су очи свих грађана упрте у нас н ми чинимо оно што је наша дужност.
— Нађе се по који несвесни и незадовољни, таквима ми својим напорима и делима затварамо уста.
Јовића нестаје у,магли од испаравања из хидрауличне пресе,
Инжењер и конструктор Борисав Марков нерадо говори о себи им свом раду.
2:
Грађани Крушевачке улице на Пашином Брду својски су прилегли на посао да један део своје
НАПОРИ ЗА УВОЂЕЊЕ ЖЕНЕ У ПРИВРЕДУ Преко хиљаду жена учи кројење на течајевима у Београду
У оквиру задатка увођења нај. ширих маса жена у привреду, Антифашистички фронт жена Београда решио је да поведе кампању за образовање кројач“ ких течајева по свим рејонима Београда, на којима ће се жене оспособити да самостално кроје и шију. Министарство индустрије указало је у овом послу подршку АФЖ-у и одобрило да овим курсевима руководе стручне учитељице.
Велики је интерес завладао међу женама поводом образова: ња ових течајева. Већи број стручних учитељица јавило се да добровољно одрже течај, истичући да тим својим радом, преношењем свог стручног знања на шире масе жена, хоће да и оне што више дају од себе за изградњу земље.
" Захваљујући одзиву стру.
учитељица и залагању одбора АФЖ-а по рејонима и насељима да изврше све припреме за те. чај, скоро по свим рејонима те. чајеви кројења и шивења отпочели су са пуно „успеха да раде.
У првом рејону отворена су два течаја са 120 жена. На једном течају уче другарице из Војне одеће, док други посећују дома“ ћице и девојке, од којих ће мно: ге после завршеног течаја продужити своје стручно оспосо. бљавање и укључити се у при. вреду.
Највећи број оваквих течајева образовано је у 11 рејону. Одбор АФЖ-а трећег рејона успео је да организује 12 течајева на Ко. јима учествује 500 жена,
У ТУ рејону раде 2 течаја са 60 жена; у У! рејону два течаја са 140 жена. АФЖ Седмог рејо-
на досад је организовао 4 течаја, и то 2 на Дедињу, а један у Кошутњаку и на Чукарици. На овим течајевима учи 105 жена, но с обзиром на раштрканост овог рејона образоваће се још који течај на овом рејону.
Сви су течајеви тромесечни. За њихово посећивање интересује се Много већи број жена. Но тај је број сведен за сад на 925 због недостатка услова за примање већег броја жена (просторије итд.). Међутим, пошто се заврше ови течајеви за три ме. сеца, биће отворени нови течајеви кројења, и још више раз. гранати рад на ширењу струч. них знања код жена. Тиме ће Антифашистички фронт жена увести нову масу жена у привре. ду и помоћи великом броју мајКи да себи и својој деци саме шију.. |
Као да га је стид што у фабрици није све како треба. Међутим, свако може да запази да је у фабрици он онај точкић који регулише и уводи ред у посао, као клатно на сату.
— Имамо мало просторија. Згради недостају још два спрата, али ипак, ради се, « -
Поред копије иностране хидрауличне пресе, инжењер Марков конструнсао је за одељење у коме се израђују гумена ицрева вентилатор и грејалицу. Од старог гвожђа, делова старих штедњака и лима створен је вентилатор који омогућава рад у овом одељењу у свако годишње доба,
Још једна мала конструкција дело је инжењера Маркова. Мењач брзине на ма. шини за завијање гумених црева. За њетову израду употребио је он обичан мењач брзине са неког старог аутомобила.
— И од нас је зависила брза изградња земунског моста. Сва црева за разне апарате који се употребљавају при дизању моста израдили смо ми. За панчевачки мост радимо такође, са поносом каже инжењер Марков.
У првомајском такмичењу поједини радници „фабрике »Рекорд« дали су много напора, упркос тешких услова рада, али иза успеха тих вредних не смеју да се сакрију нерадници. Културно-просветни рад то је тачка програма такми. чења на којој радници »Рекорда« морају интензивније да раде, Б. В.
Мале вести из фабрика и предузећа
1088 добровољних радних часова дали су радници и намештеници Државног издавачког предузећа »Просвета«, У времену од 5 1 до 17 ЈИ. У тим часовима извршено је инвентарисање, рашчишћавање старог лагера књига, уређење ма. гашина и ажурирање редовнег посла. То• ком такмичења отштампано је 18 књига; 2 часописа и 3 броја »>Просветног пре. гледа«. Павле ПЕТКОВИЋ
Грађани насеља Змајеваџш решили су да у току такмичења поправе све пу. теве као и да уреде и озидају извор који снабдева водом цело ово насеље. Са пуно воље им полета приступило се радовима на испуњењу постављеног плана; Милан МАРИЋ
•
Радници предузећа »Беле Воде« радили су у недељу за обнову земље и дали преко 200 радних часова. Радило се на мекопавању шанца кебји ће служити за наводњавање заједничких имања и на уређењу заводскот крута.
Милан МАРИЋ .
А Шест хиљада прековремених радних часова дала је до сала омладина »>бБелсапа«. Ученици + омладинци раде делове за трамвајска кола број 37. Омладина учествује такође и на уређењу двори шта иза мензе у бившем ресторану »Со. тировић«, одакле је избачено 25 камнона ђубрета. До сада је издато 20 бројева зидних новина. За пролећни крос јавило се 118 другова. Поред тога, у првој половини такмичења, отворен је интер. нат МЗШ на чијем уређењу је поред омладине »Белсапа« учествовала и Четврта женска гимназија,
910 прековремених радних часова дало је 52 омладинца штампарије »Просвета«, за првих 15 дана такмичења. За исто време издато је осам бројева зидних новина. На културно-просветном раду у: трошено је 128 часова. Формиране су и радне бригаде које редовно · учествују У свим акцијама ван предузећа. Фискултуром се баве 26 омладинаца.
Бојана ГУБИНЧЕК
| :
Десет тона гвожђа од порушене диза. лице рашчистило је 14 омладинаца Секције за грађење Београдског савског пристаништа. Они. су за то утрошили 126 радних часова. Тиме су раскрчили простор на низводном делу пристаништа, који је неопходан за окретање камиона и то ће нарочито користити за прави.“ лан и несметан рад дизалице која ће се ускоро монтирати. Омладинци ове секције дали су још 117 часова на својим стручним радовима.
Милутин СТЕПИЋ
'
" да буду израз
машине
Добровољан рад за обнову земље не може се куповати
У жељи да што потпуније од. говоре великим задацима обнове и изградње земље и економ. ског подизања широких народних маса, трудбеници широм наше земље показују У своме ра. ду невиђени полет и пожртвовање. Никаква _ материјална, средства не могу да замене одлучност и вољу раднога наро. да и свакодневне резултате њихових напора на свим пољима, делатности. Већ до сада постигнути успеси у првомајском так.мичењу најбољи су доказ за то.
Првомајско такмичење и успеси постигнути у њему треба,
снаге раднога, народа и чврсте полазне тачке за даље напоре у изградњи земље. Постигнуте високе норме 'у производњи не треба да буду управљене само, на повремено постизање материјалног ефекта, него да служе уздизању радних способности појединаца и усавршавању производње уопште, Зато је потребно извесне неправилности у такмичењу већ у за. четку исправити и отклонити.
У Првој електросекцији државних железница, радило се не. дељом обавезно од 7 до 12.20 часова, а по подне од 12.20 до 17.20 часова, неки радници су радили добровољно. Своје добровољне радне часове уписују они на табли, која је истакнута, за бележење успеха у такмичењу. Два радника су једне недеље радили само пре подне, одрекли су се тога дана својих надница и време проведено на раду уписали као добровољне радне часове. По њиховом мишљењу, они су се одужили тиме што су се одрекли својих надница. Таквим поступцима, ако се кроз месец дана буду одрицали својих надница и обавезно радно време буду уписивали као добровољне радне часове, они ће бити похваљени и покрај тога, што су најмање радили.
Међутим, ствар стоји друкчије. Сматрам да се редовно радно време не може убрајати У добровољне часове; да, се не могу сматрати ударницима, они који се одричу својих надница, јер се одрицати надница: Могу само имућнији; обнови земље потребан је рад, а не-новчана помоћ која би долазила, од радничких надница. Рад је потребан и због тога, што ће квалификовани радници моћи своје стручно знање преносити на, нестручњаке, оспособљавати их и
тиме доприносити усавршавању у производњи.
Зато је потребно овакве и сличне неправилности у такмичењу што пре исправити и бити начисто с тим, да се добровољни радни часови не могу куповати, да се не може куповати она љубав и самоодрицање које трудбеници улажу у свој рад, а који се огледају у постигнутим успесима.
Душан ВОРКАПИЋ радник електросекције државних железница,
Такмичење у фабрици обуће „замкб“
За последњих петнаест дана радници фабрике обуће »Замко« знатно су према. шиди постављене норме. У изради дечјих џипелица норма је премашена за 12,5%, а у изради женских шипела са кожним ђоном за 26,50. Производња дечачких ципела са гуменим ђоном по већана је за 1407, мушких кожних ципела за 909 и' мушких ципела са др веним ђоном за 16,52. Поред тога пре“ дузете су мере да се добије што бољи материјал како би и квалитет био побољшан, Радници су оспособили 3 машине, а сада се ради на оправци једне врло оштећене штани – машине. Оправком
штанц машине допринеће се појевтиња“ вању производње пошто се услед квара на штанц машинама прибегава често ручном крбјењу и на тај начин повећава“ ју се и трошкови производње. Али, и по“ ред ових тешкоћа успело је предузеће да снизи цену дечјим »>беби« ципелама од 160 на 129 динара. уЗа обнову земље даје се сваке недеље по 3 радна часа, а омладина поред тога ради свакодневно по један сат и . корист Фонда за обнову земље. Радни“ ци, и намештеници »Замка« помажу ни У „Радовима на улепшавању рејона и ових дана окопали и уредили сквер на углу Гробљанске и Војводе Бране улице.
Показујући графиконе који _— при“
казују успехе предузећа и појединаца, “
радници и намештеници уверавају да ће не само превазићи примљене обавезе. у првомајском такмичењу, него да ће и после такмичења са истим еланом наставити да раде на брзој изградњи сво“ је срећније будућности, С. БУРИНА и
Ружица Влаховић, омладинка-шпулерка у »Октобарској слободи« успела је на 10 шпингла да повиси норму за 96%. Седамнаестдгодишња ткаља Радмила Алексић повисила је норму за 27% а смањила отпадак за 500%ф. Ове омладинке се труде да за И! конгрес дају све што могу за обнову наше земље,
; "Марија АНДРЕЈЕВИЋ