20. oktobar
20 скатодире 4
о ти
КОМУНАЛИМ ПРОБЛЕМИ БЕОГРАДА
ветерине Ра.
Перспективе НАЈПРЕЧИ ЗАДАЦИ ПРИ РАДОВИМА НА УЛЕПШАВАЊУ ГРАДА
снабдевања поврћем у овој години
Услед недостатка меса и масноћа настала је велика тражња и потрошња поврћа широм наше земље, а нарочито у великим градовима. У Београд је 1939 године увезено 18,544.578 кг меса, а 1945 године свега 2,619.076 кг; али док је 1939 године увезено 18,217.448 кг поврћа, 1945 године, само од маја месеца, не рачунајући увоз у Земун, увезено је 21,203.836 кг поврћа, а ипак се осећала велика оскудица. Искуство из прошле године показало је да се обезбеђење градског становништва поврћем не сме више пустити случајности и вољи ситних баштована и кванташа, него да је потребно организовати масовну производњу, првенствено у близини великих градова.
Поред давања подршке ситним '·баштованима у земљишту, материјалу: за производњу расада, алату и семену, власти су организовале масовну производњу поврћа преко »Гранапа«, Савеза земљорадничких задруга, Главне београдске задруге и Градске економије. »Гранап« је од Пољопривредне комисије у Новом Саду узео У околини Книћанина У закуп 1:050 јутара земљишта које ће обрађивати у властитој режији. Цео комплекс земљишта је припремљен за сетву м достављене су знатне количине семена: Рад ће обављати двадесет стручних баштована са Немцима-лоторашима, а надзор ће водити агрономстручњак за повртарство. Целокупна производња поврћа са о-
вога имања намењена је искљу- |
чиво Београду.
Осим тога, УГранап« је закључио уговор са Државним земаљским добром »Панчевачки рит«, које се обавезало да ће обрадити и засејати поврћем 1.268 јутара земљишта.
И са приватним власницима мањих имања у околини Панчева >Гранап« је направио уговоре; којима се обавезао да им пружи извесну помоћ у семену и алат; и да им да известан предујам, а баштовани су се обавезали да ће · све произведено поврће продати. искључиво »Гранапу«. На основу ових уговора биће засејано поврћем око 2.000 јутара земљи“ шта.
Савез земљорадничких задруга је закључивао уговоре са сит“ нијим произвођачима широм Србије, који су се обавезали да ће око 2:000 хектара земљишта засејати поврћем. Око 700 хектара земљишта налази се у непосред“ ној близини Београда. ПроинзвоБачи су се обавезали да ће половину произведеног поврћа уступити Савезу, а другом половином да могу слободно располагати. Савез им за то даје известан нов“ чани предујам и семе.
Главна београдска задруга 33" кључила је уговор са Задру“ жним савезом Војводине који се обавезао да ће Београду испоручити око 1,100. вагона поврћа.
Градска економија дала је 0" бавезу да ћеу »Панчевачком Риту« засејати поврћем око сто јутара. .
Извршни народни одбор је од свејих и конфискованих земљи“ шта издао до сада у закуп око 900 хектара: Издавање је још у току: У
Предвиђене количине земљи“ шта за поврће треба да увећају многи приватници . из Београда и његове околине, јер је повртарство врло рентабилна пољо“ привредна грана, а велика потражња даје изгледа за сигурну прођу и уновчавање. До сада предузете мере показују да су власти и установе за снабдевање показале велико разумевање за потребе грађанства, а да ће У спеси у производњи зависити од даљег залагања и пожртвованог
рада.
„ = Море немо' ми гадите
Сутра се дели месо
Последњих дана Београђани су по свим рејонима озбиљно прионули на посао да би из паркова, скверова, травњака и грађевина што пре избрисали трагове окупације, да би своме граду дали што лепши изглед.
Неки паркови и скверови су већ прилично уређени, а други, нако тек прекопани, ипак пружају лепшу слику од оне запуштености у које су их довеле тешке године рата Када би било толико средстава и материјала за уређај колико је воље и залагања код грађана, брзо би наш град био прошаран пријатним зеленилом и местима за одмор.
У низу послова који се преду“ зимају, најхитније је засадити младице пре него што почну листати. Расадници располажу са 20.000 садница, тако да би сва кога дана требало засадити преко хиљаду комада. Исто је тако потребно засађене саднице ре» довно залевати да би се прими“ ле, Фронтовске организације У сарадњи са грађанима треба овај посао да сматрају најхитнијим и да га што пре заврше,
Уређени травњаци у Господара Вучића улици
Досада је већ прекопано преко 80%/а травњака. Оскудица је у се. мену ниске траве коју би требало по њима засејати. Оно мало
семена којим се располаже, и које ће се евентуално још набавити, мора се употребити за за. сејавање паркова и скверова. Али, и овде би умешност и воља грађана требало да савлада тешкоће, У Првом рејону су набавили у Војводини плеву од сена и засејали је. Тим, или сличним начином, · могли би да се послуже и други рејони, Плева од сена, сама или измешана са семеном детелине, замениће донекле семе ниске траве којега нема у нашој земљи.
И баштицама испред кућа тре“ бало би посветити што већу пажњу. Иако њихово уређење припада јавном. старању, остављено је власницима истих да их уреде по своме нахођењу. Те баштице у првом реду пружају у: живање њиховим власницима, па због тога треба да буде њихова дужност да их и уреде. Покрај тога оне, једна до друге, дају слику улице. Зато ће се грађани, уређујући своје баштице, уједно одуживати своме граду и својим суграђанима.
Градско привредно предузеће за огрев поправља стоваришта
угља и дрва
Омладинци уређују прилазе стоваришту дрва и угља у улици
таи
Ме о
МИК
Булевар Југословенске армије
Прошле зиме грађани су имали велике тешкоће при подизању својих следовања, дрва и угља из београдских стоваришта. Прилази стовариштима, били су раскаљани, угаљ се растурао и од тога су користи имали једино шпедитери, који су за своје услуге тражили често веће цене него што су коштала сама, дрва или угаљ.
Да би се у идућој зими ово стање поправило, Градско предузеће за огрев решило је да регулише прилазе и изгради добра стоваришта. Тиме ће се олакшати грађанству посао око утовара и одношења, дрва и угља, избећи уцењивање од стране кочијаша и сачувати веће количине угља које су до сада, ишле у растур.
Све радове и трошкове око њиховог извођења узело је на себе Предузеће за огрев, а Комграп је преузео изградњу путева и калдрме. У идућој сезони Ђеоград ће имати три централна стоваришта: једно на Булевару Црвене армије, друго на булевару Југословенске армије и треће на Каленићевој пијаци. У програму је такође поправка
прихватних стоваришта дрва и угља на Сави и Дунаву., Радови на овим стовариштима. већ су отпочели и средњошколска омладина узима велико у-
МО Ад ал
«
ЈЕДРА Ми ИУ Ре
"
чфФ
месо, проклете џукеле!
чешће, помажући регулацију стоваришта, својим добровољним радом. Неколико стотина, средњошколаца упослено је на овим радовима, који Ће донети користи свем грађанству Београда. Ученици УП мушке гимназије до сада су уложили у овај посао највише напора. ИМ средњошколци из осталих гимназија помажу напоре Градског привредног предузећа за огрев, показујући својим примером свој омладини Београда како се треба залагати у раду на обнови.
Грађани Првог рејона
уређују паркове и травњаке
Радови на чишћењу и улепшавању Првог рејона отпочели чу 15 марта. Предвиђено је да се уреди и обради Универзитетски парк из кога ће се извући нагомилана земља ради нивелације и засејати трава. Око базена за децу биће изграђени плочници У ширини од једног метра.
Досада се у Првом рејону радило и на рушењу бункера, рашчишћавању улица и чишћењу скверова. _ Многи грађани су самоиницијативно приступили радовима, уклањајући из Својих кућа и дворишта ђубре и непотребни материјал. У радовима на преносу земљишта и материјала учествовало је 36 камиона, који су направили укупно 124
туре. Преко 300 тона материја-,
ла је превезено. До сада су се у радовима нарочито истакли: Прва мушка гимназија, Синди“ кална подружница Војне одеће, Средњотехничка школа, Треће насеље, Подружница настојника зграда, Црвени крст, Трикотажа „Елка“ и Трећа радничко-слу“ жбеничка задруга.
У чуботу је велики број граБана учествовао масовно у овим радовима. Само за тај један дан 1200 грађана дало је 3600 радних часова. У Универзитетском парку и на плацу код „Албаније“ били су на раду помешани граБани, радници, жене, и омладина. Стари и млади су заједничким снагама, уз радост и пе
сму показали велики такмичар. ски елан који ће и у будуће из
дана у дан бити све већи. А. РУЖИЋ
титан ји 8
Кратке комуналне вести
Извршена је реорганизација службе Извршног одбора и рејонских народних одбора. На основу одлуке Извршног од бора укинути су: Опште одељење, Тех ничко одељење, Одељење народних до“ бара и Комисија за контролу градских привредних предузећа. Формирана су но“ ва одељења: Секретаријат, Комунално одељење, Станбено одељење, Одежење за радне односе и Комисија за план,
На основу ових измена, Извршни народни одбор града Београда имаће следеће организације: 1) Секретаријат, 2) Финансиско одељење, 3) Комунално 0 дељење, 4) Просветно одељење, љење трговине и снабдевање, 6) Оде“ љење индустрије и занатства, 7) Оде. љење народног здравља, 8) Одељење за социјално старање, 9) Станбено одељење, 10) Одељење за радне односе, у Одељење унутрашњих послова, 12) Комисију за план, 13) Инспекторат.
Рејонски народни одбори имаће следеће отсеке; 1) Отсек секретаријата, 2) Финансиски отсек, 8) Комунални отсек, 4) Просветни отсек, 5) Отсек за трго“ вину и снабдевање, 6) Отсек за инду“ стрију и занатство, 7) Социјално-здравствени отсек, 8) Станбени отсек, 9) Отсек за радне односе, 10) Отсек унутра“ шњих послова; Народни одбор у Земуну имаће поред горњих отсека још и Пољопривредни отсек,
А +
Досадашња Управа Фонда за непо“ кретности формира се као Управа станбених зграда ИНО-а. Контролу над ра: дом Управе станбених зграда и финансиском пословању водиће _ Финансиско одељење преко новоформиране Комисије за управу предузећа ИНОга, а_ кон тролу у погледу правилног вођења станбене политике града Београда водиће Станбено одељење ИНО,а,
„~ "
Извршни одбор одобрио је Београд ском електричном саобраћајном преду зећу закључење зајма код Градске ште дионице до износа од 43,000.000 динара у циљу побољшања градског саобраћаја
5) Оде.
Ученице Прве женске гимназије вредно су рашчишћавале шут у Крунској улици.
————————ии_и___—_—_————
Погодности при куповини обуће и галантериске робе
Пре неколико дана Одељење трговине и снабдевања ИНОља је објавило да имаоци бонова за обућу, мушку и женску галантериску робу, конфекцију и сл, нису везани за једну одређену фирму, него да могу. куповати у свим београдским радњама. 1
Тиме је грађанима дата му ност да врше избор квалитета, величине и боје оне робе коју купују.
Ова мера ће допринети да фабрике и радионице више пажње посвећују квалигету робе него до сада. Рђава роба ће имати слабију прођу, док ће боља роба бити тражена и доносиће више користи и предузећу у коме се израђује и про. давници у којој се продаје,
«
Враћајући се са једрења, једрилице пролазе поред Лењинград-
ског парка културе и одмора
Приликом посета Лењинграду
иностране _ делегације _ истичу своје чуђење поводом тога што је на спољнем облику града о. стало врло мало трагова недавно преживљене страховите блокаде, која је трајала читавих девет стотина дана. Заиста, у двогодишњем временском размаку, протеклом од дана завршетка блокаде, у граду је извршен 0громан рад на обнови. Док су 1944 године становници Лењин“ града лечили најтеже ране прошле године извођени су радови великог замаха: довођени су У ред блокови кућа за становање, грађени зидови срушени за време рата. Извршене су оправке скоро у свима историски значајним зградама, као што су Маријински дворац, Ермитаж, Руски музеј, Сенат, Фондовска берза, итд. Близу 750.000 квадратних метара фасада успостављено је и покривено свежом фарбом. Између осталог, понова је обновљен ванредно леп ансамбл зграда на Дворском тргу.
Тиме, наравно, није ни изблиза исцрпено све што се у току протекле две године одиграло у животу града. Лењинград је, пре свега, врло крупан индустриски центар Совјетског Савеза и баш за обнову индустрије
радни народ Лењинграда везује
своје највеће напоре.
Већ почетком 1945 године У Лењинграду су понова прорадили сви заводи и фабрике, чија је делатност престала у данима рата. У заводским одељцима, из којих је за време рата евакуисан у позадину велики број машина и огромна количина алата, понова је заструјао живот, обновила се производња.
Треба истаћи Кировски завод
— бивши Путиловски. Превезене на Урал, његове машине омогућиле су да тамо проради огроман завод за израду машина, али у Лењинграду „кировци“ — радници тога завода — нису обуставили производњу чак ни онда када се седма трамвајска станица од завода налазила на привремено окупираној територији. После пораза хитлероваца „кировци“ су успоставили сва заводска одељења, У којима је експлодирао велики број фашистичких бомби и граната и данас ово огромно предузеће непрекидно повећава продукцију, На заводу је организована и велика производња турбина.
Лењинградски радници понова су увели у рад хиљаде квадратних метара фабрично-заводских предузећа, Заводи су добили велики број нових машина, добрим делом израђених у Лењинграду. .
Енергетичку базу лењинградске индустрије знатно су ојачале моћне електричне централе Рау-
у
"четвртог биће у знаку даљег пораста де:
хиала и Енсо на Карелиском 3емљоузу и Дубровска електрична централа „Киров“.
Завод „Совкабл“ упућује сво. ју продукцију новим _индустри“ ским предузећима на Уралу и у Сибиру, _ завод „Пнеуматика“ снабдева Донецку област перфораторима нове конструкције. За“ вод „Електросила“, који носи име Кирова, само у току 1945 године снабдео је земљу разним електричним машинама, чија у“ купна снага износи преко 600.000 киловата. Моћне хидротурбине и парне турбине за Стаљино. горск, Свир и друге електричне централе израдио је лењинград“ ски завод „Стаљин“. Овом пре дузећу поверена је израда тур. бина за хидроелектричну стани“ цу на Дњепру, која се сада обнавља, Укупна снага тих турбина изнеће 100.000 киловата.
У Сибиру, у Кузњецком мета“ лургиском комбинату „Стаљин“, и на металургиским заводима совјетског југа раде моћне машине, направљене на Невском заводу „Лењин“. Завод „Карл Маркс“ упутио је у град Ивано“ во и у Средњу Азију 150 машина за обраду лана и памука. Исти завод ушао је У другу годи“ ну израде сложених токарских машина, које пре рата уопште није израђивао. |
Занста је тешко пронаћи онај огранак индустриске делатности којим се данас не баве предузе“ ћа лењинградске индустрије. Дизалице за руднике Донбаса, који су данас у обнављању, све инду. стриске потребе за нове рудни“ ке што се оснивају у Заполарној Воркути, модерни и велики бро“ дови, линотипи за штампарије и многи други индустриски производи обележени су марком Лењинграда.
Брзо се развијају текстилна и исхранбена индустрија, као и индустрија обуће, Текстилне фабрике израђују тканине 150 вр“ ста, док су прошле године изра•
ђивале само 53 врсте. Посласти-_
чарска продукција 1945 године више је него удвостручена у поређењу са претходном годином.
1946 година прва година петогодишњег плана,
њинградске индустрије, Израда турбина има да се повећа скоро двабауку према предратној цифри, Производња машина за се чење метала, истичу лењинград» ски радници, биће 1950 године за 20%о већа него 1940 године, Индустрија хартије надмашиће предратну за 33%/, Видно ће порасти производња памучних и вунених тканина. Исто тако сна жно ће се развити изградња бродова, индустрија прецизних инструмената и друге гране индустрије Лењинграда, У
Николај ШАГИН |