20. oktobar
Најбољи |радннци • такмичари из разних
(Наставак са четврте стране)
Станковић Драгољуб, стругар-омладн“ наш ложионице Београд, показао се Као дедан од најбољих, радећи све летеће послове. Превазишао је остале другове искоришћавањем и правилном расподе. лом алата и материјала;
Војовић Момчило, струтар ложионице Београд, ради истовремено на три ма шине;
Ивковић Бранко, кочничар — станице Београд, истакао се као марљив и дин“ сдиплинован;
Арамбашић Танасије, магационер станице Београд, обавља посао који су пре рата обављала три магаџионера;
Степанов Миливој, механичар ложионаце Београд — омладинац, успео је да повиси продукцију за 100 од сто усавршавањем своје машине.
МЕСНИ ОДБОР РЕЧНЕ ПЛОВИДБЕ
Стевановић Предраг, механичар Отсе. ка за обележавање водених путева, н“ стакао се на разним изумима и вођењу трупе за ноћно обележавање;
Милојевић Милан, моторнста Отсека
Ба обележавање водених путева, иста хао се на оспособљавању мотора; _ Крстецки Светозар, ковачки ученик Секције за грађење савскот пристаништа, истакао се ма свим ковачким ра. довима;
Оташевић Лека, ковач Бродарске н багерске радне заједнице, истакао — се на мзради челичних чаура за багер и мремашио норму за 80 од сто;
Милутиновић Миленко, ковач Бродар. ске и багерске радне заједнице иста. као се заједно са другом Оташевићем ма израдн челичних чаура.
МЕСНИ ОДБОР РАДНИКА М НАМЕШТЕНИКА ХЕМИСКЕ ИНДУСТРИЈЕ
Стојановић Бошко, радни У предузећу зРекорд«, направио је уз: помоћ друго. ва 6 нових машина, које су се досад у возиле из иностранства;
Панић Рада, превазишла је норму 38 100 од сто и оспособила се да ради на свим машинама, тако да после заврше“ пог рада на свом строју, ради н пома. же другима (»Галеника«).
МЕСНИ ОДБОР ИНДУСТРИЈЕ ЗА ИСХРАНУ
Крњајић Раде, стар 18 година, ради У пивари »Вајферте 7 месеци и може да замени мајстора;
Урти Јовановић; Спасоје Стојковић, Стефановић Никола; Пантелић Милијан,
МЕСНИ ОДБОР ГРАЂЕВИНАРА
Станојев Славко, гњурац на дунав. ском мосту, истакао се при спасавању совјетског гњурца који је био под во: дом 37 часова; -
Радосављевић Ђока, гњурзи, се исто као друг Станојев;
мставкао
Викторно Вачилоти, гњураш, истакао се као поменути другови; Сипић Душан, монтер на — дунавском
мосту, премашио је совјетску норму 38 238 од сто; ;
Ковинчић Божидар, керамичарски рад ник, који је са друговима извео кера“ мичарске послове пре предвиђенот времена те на тај начин уштедео држави преко 60.000 динара;
Крајнчевић — Јанко, молерскофарбарски радник, истакао се марљивим ра дом н премашио норму за 35 од сто;
Маринковић Миодраг, омладинац, мо: лерско-фарбарски радник.
МЕСНИ ОДБОР РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА КОМУНАЛНИХ ПРЕДУЗЕЋА И УСТАНОВА
Вукадин Вељковић, пружнм партиво“ ђа, истакао се радом у организовању посла и личном учествовању на разбидању бетонске подлоге на прузи број 6. Ради у отсеку за пруге н грађевине >Белсапе.
Петар Јаковљевић, предрадник трам“ узајске ваздушне мреже истакао се на успостављању Нових трамвајских — 883 душних линија (>Белсапс);
Милош Арсић, монтер >Белсапа«, кон. струнсао је двостепенн компресор од 95 атмосфера и оспособио строј за и спитивање ваздушне кочнице;
Васа Старчевић, поред — предвиђеног плана обновио је н усавршио 12 алат“ ки које су од велике важности (>Бел“ сапе);
Велимир Јовановић, машински столар код »Белсапа«, завршава све радове з8 6 часова а предвиђено је 8;
Душан Чок, стругар >Белсапач, према шио је норму на резању гвинта за 50 од сто;
Драгутин Милошевић, о ливац ма«, премашио је норму на спољних муфова за 66,6 од сто;
Антон Ракић, ученик слектро-технич“ ке радионице »Белсапа«, замењује успе. шпно квалификованог радника; |
Сарајлић Павле, ковач »Белсапа«, из“ радио је једну конструкцију са зупчани“ џима за лакше истоваривање ђубрета м на тај начин допринео је да се истовар једних кола изврши за свега 3.5 мину“
>Белса. изради
та, док је пре за исто утрошено 90 минута; ц Шуштерњић Иван, машински _ столар
>Белсапа« израдио је ножеве за фрезер им на тај начин убрзао производњу; Божидар Васић, кочничар »Белсапа«, својом пажњом сачувао је вагон који је 40 дана радио непрекидно; дом пажњом сачувао је вагон који је Иван Чарнача, кочничар »Белсапа« сво“ дом пажњом сачувао вагон који је |; да. на беспрекидно радно;
Милетић Велимир у једном дану про „зице 1
дао је карата за 80.203 динара; Будимир Марковић, слектричар,, само“ пожртвовано је рално и вршио оправку
мреже упркос рђавот времена и кише;
београдских фабрика н радионица.
Миодраг Стокић, пењач мреже, пео се на висину од 37 метара, за коју је пре требала скела, м, упркос опасности, 0» правио квар; .
Слободан Краговић, пењач, исто је радио као и друг Стокић;
Александар Марић, пењач, исто је ра• дио као другови горе, још је уз то и мао повређену руку; Ј
Ћупић Богољуб, ученик школе »>Белсапа«, ради времено, _
друге године стално преко»
МЕСНИ ОДБОР ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА
Др Загорка Ристић преко 20 пута по. сетила село Бели Поток, где је прегледала око 1000 особа и одржала низ популарних предавања из хигијене;
Станица Ђокић, учитељица, досад је извела 3 аналфабетска течаја и сада води четврти,
МЕСНИ ОДБОР НОВЧАНИХ, ЗАДРУЖНИХ И ТРГОВАЧКИХ ПРЕДУЗЕЋА Станимировић Милан, фактор — штам, парије . Поштанске штедионице, када се
укаже потреба ради на 5 машина;
Максимовић Петар, руководилац — се. кретаријата Поштанске штедионице, 38 лагао се за унапређење свота отсека и целокупне организације. Написао __бро. шуру »Улажите новац на штедњу код Поштанске штедионице«, израдио први картограм за приказ развоја _ чековних рачуна, чековних улога код пословних јединица;
Сава Поповић, шофер Једанаесте рад“ ничко-службеничке задруге, трипут је и шао у унутрашњост без одмора и без квара аутомобила.
МЕСНИ ОДБОР ЗДРАВСТВЕНИХ и СОЦИЈАЛНИХ УСТАНОВА
Василије Јовановић, стругар, проначтао је потпуно нов начин оправке испу“ сних славина.
МЕСНИ ОДБОР И. 1. 1.
Милић Александар, телефонски меха. ничар код Главног телеграфа, усавршно де замену _ графитне мембране у теле фонској слушалиши, дер није било гра“ фитних. Осим тога, истиче се својом продуктивношћу;
Видмар Иван, металостругар код Глав, ног телеграфа истиче се нарочито сво» јим радом и продуктивношћу. Тако је за 5,5 часова израдио 10 комада мутера са дуплим гвинтом за точкове аутомобила, док остали радници који се са њим такмиче, израде највише по 6 мутера и то за 9 сати.
МЕСНИ ОДБОР САВЕЗА ФИНАНСИ0 СКИХ СЛУЖБЕНИКА
У служитељ _ Главне београдске царинарнице, довео је У, ред шест просторија царинарнице, које су биле у врло лошем стању, уштедевши при томе материјал тако да цела оправка стаје 700 динара, 3 претставља вредност од 5000 динара, Друг има леву
руку парализовану.
Шкрбњак Петар,
МЕСНИ ОДБОР САВЕЗА СЛУЖБЕ НИКА ПРИВРЕДНО-УПРАВНИХ и ТЕХНИЧКИХ УСТАНОВА
Симић Драгослав, лаборант пољопри> вредних установа у Топчидеру, пока“ зао се као пожртвован и примеран;
Рошумовић Борка, дактилотрафкиња Земаљске управе народних добара Ср. бије; И
Кнез Зденко, ревизор Ревизмоног 38: вода, показао се као брз, тачан и са“ вестан,
МЕСНИ ОДБОР ГРАФИЧАРА
Радомир Бојовић, из Државне штампарије, ради на 4 тигл-машине, Квали> тет рада је побољшао за 1 степен.
Каја Штајбл, уметачица У штампарији »Рад«, сваки дан премашује постављену норму;
Петровић Душанка, ради У издавачком предузећу УКултура«, књиговезачка рад ница; пребацује норму У савијању таба. ка за 141 од сто.
МЕСНИ ОДБОР УГОСТИТЕЉА
Војка Станимир, портир хотела >»Бри“ стол«; Драгутин Стефановић, _ келнер; Миковић Душан, кувар код >Мажестикас; Шаренац Јаков, касир код >Маже• стика«; Рудан Гојко, курир хотела >Мо» сква«; Водопивец Вида, чиновница хотела >Москва«; Вучковић Милица, про. давачица бифса >Колосеум«; Карлеуша Михаила, келнер код Земаљског угости“ тељског предузећа >Башта Београд“.
МЕСНО СИНДИКАЛНО ВЕЋЕ ЗЕМУН
Клучарнчек Павле, руководилац оде“ љења ткаонице текстилне индустрије Вукојчић-Земун, пронашао де да се од старих пикера надомести гума. Ма тај начин је успео да реши питање рада предузећа јер је постојала могућност да предузеће, услед недостатка пикера, пот, пуно застане са производњом,
Ковач Геза, браварски радник _ тек“ стилне индустрије Вукојчиће оспособио
" де строј за тргање конци (крпа) који је
био расходован још пре 7 година, те се сматрао као старо гвожђе. Досад се на овом строју прерадило 12.000 кг материјала; Јуричић Катица, радница У ткачници текстилне индустрије Вукојчић, произве“ да је 8000 кг метара тканине више од о сталих. Ради на два разбоја те пости“ же 61.000 удараца чунка;. у
Половина Јован, руководилац предио“ екстилне индустрије Вукојчић, у“ спео је да спроведе организацију оде“ у три, са истим
љења из две смене сти тај начин премаши
бројем радника и на производњу за 30 од сто.
'
Разноврсни су и многи облици делатности на обнови наше опустошене земље. Најмања помоћ сваког грађанина, У ком било виду, претставља корак ближе У стварању лакшег и лепшег жЖивота наших народа. Једна од тих, наизглед, ситних помоћи је и скупљање разних отпадака који замењују сировине у нНДустрији. Досада је предузимано више акција у томе правцу. И покрај извесних пропуста и недостатака, такве акције су дале врло позитивне резултате н заједници уштеделе милионске своте. Неколико милкона килограма сакупљеног старог гвожђа и око 800.000 килограма старе гуме 0осетно су повећали производњу наших фабрика и народу. омогућили да у тешким данима оскудице одеће и обуће дође до тих артикала.
Користећи се искуством стеченим у досадашњим скупљачким акцијама, покренута је акција зг скупљање текстилних отпадака, која по своме обиму и успесима треба да премаши све досада: шње. Према предвиђањима, она треба нашој земљи да уштеди преко пет стотина милиона ДНнара, колико бисмо морали дати за сировине иностранству, И да буде један нови речити доказ стваралачке моћи наших народа н њихове огромне љубави према својој младој републици. У њој треба да узме учешћа сваки грађанин — и мушко н женско, И старо и младо, како становници великих градова тако и онну најзабаченијим местима.
Уколико раније акције нису У потпуности успевале, долазило је то због техничких тешкоћа и
%
слабе организације посла. У претстојећој акцији тога неће бити. Образовано је и једно врховно тело које ће руководити акцијом у целој земљи =— централни акциони одбор, састављен од претставника Министарства индустрије ФНРЈ, Министарства народне одбране, „Отпада“, претставника антифашистичких организација ни синдиката. Акциони одбори образовани су н у свакој федералној јединици, округу, срезу, месту и рејону. За Београд и Земун образован је Градски акциони одбор, састављен од претставника „Отпада“, Одељења за индустрију но занатство ИНО-а, Народног фронта, Централног _ одбора _ АФЖ-а, УСАОС-а и Месног синдикалног већа,
Акција сакупљања трајаће од 7—-15 априла ове године. У почетку ће екипе по улицама посетити сваку кућу и обавестити У које ће време доћи по отпатке. У одређено време свако домаћинство треба да има спремљене отпатке, да буде неко у кући ко ће. их екипи предати, или да се све заједно преда преко једног од станара куће. У обзир долазе све врсте текстилних отпадака, само морају бити потпуно суви и да нису загађени масноћама. Сакупљене отпатке екипе ће односити у магацин насеља, где ће битни смештена вага и где ђе се све количине убележавати, тако да се у свако доба трајања акције има преглед постигнутих успеха.
Ударнички дан сакупљања У Београду и Земуну одређен је за 11 април, а 14 априла биће удар-
нички дан за синдикалне организације. Уложимо све снаге да постиг-“ немо резултате, који ће говори. ти о нашој високој свести, о великој љубави према процвату земље, о грозничавом настојању да што пре подигнемо нашу привреду и створимо услове за лепши и удобнији живот раднога народа!
ПООГРОЛРКО СЛИКЕ
2
На Теразијама измењују се електрични каблови који су 0штећени за време рата
ХЕРОЈИ РЕДОВА
— Шта је то, комшија, селите се»
— Не, идемо да ухватимо ред: прекосутра
СА УЛИЦЕ
Омладинци рашчишћавају шут у Коларчевој улици
најпогодније време за нсбоавку угља
Ових дана су власти донеде одлук о одобрењу зајма за _ набавку угља свим радницима и намештеницима који. ма с8 од принадлежности могу одбија ти своте потребне за па ине тога 33) ма. Остало је да се обави само тех' нички део посла, који ће ускоро тако ђе бити завршен.
Иако је преко штампе већ неколик' пута наглашавано да је у интересу грз фана да се што пре обезбеде угљем 3» зиму, нпак на стовариштима још увек леже огромне количине угља. Он је са да, због сувог времена, изгубио влагу. "што вначи добар део своје тежине, 3 добио у калоричној моћи. Зато та треба сада куповати, јер је ово време нај. погодније за 10.
„На-ма“ дели текстил!
КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ
Р радсви путничби саобраћај "се стално побољшаба
Путнички саобраћај у Београду и сао« браћајне везе са унутрашњошћу сваким даном се побољшавају. Поред трамвајског саобраћаја по граду саобраћају аутобуси, аутотакси и фијакери.
Између Београда н Земуна саобраћају четири аутобуса: два до улице Краља Петра у Земуну, а два до Коњичке шкоЛе. На линији Славија. Душановац-Пашино Брдо саобраћају два аутобуса, а на линији Теразије-Дедиње два преправљена камнона који саобраћају само од пет до осам часова ујутро и од пет до десет часова увече.
„Осим тога, превоз путника врше ауто: такси којих има за сада свега тринаест, чи фијакерн којих има шездесет пет.
Са унутрашњошћу Београд има при лично добре аутобуске везе. Свакога
· дана из Београда полазе аутобуси 8а Смедерево, Грошку, Тополу, Крагујевац, Лазаревац, Степојевац, Шабац, Ваљево, Уб н Нови Сад м свакога дана из Тих места долазс у Београд.
Фискултурном друштву радника м на• мештеника у установама и предузећима Извршног народног одбора додељена је помоћ у износу од 20.000 динара ради извршивања постављених задатака у по“ гледу развитка фискултуре.
#
На име прилога за додељивање награ“ да ударницима по предузећима м уста“ новама Извршни народни одбор доставио је Месном синдикалном већу своту од 20.000 динара.
#
Станиша фијакера У
! управо угледне површине,
КОМУНАЛЦИ ПРОБЛЕМИ БЕОГРАДА
Пред почетак велике акције
30 скупљање текстилних ОтПодокО
Административни _ КУРСЕВИ
у Извршном одбору
У наше административне установе ушли су масовно људи из народа, поштени, пожртвовани, пуни полета, у највећој мери 0дани тековинама народноослободилачке борбе, али без иску: ства у административном раду, који може да има веома сложе не видове Извршни народни одбор Београда, увиђајући велики значај проблема уздизања кадрова, дао је сугестију да се У оквиру првомајског такмичења. спроведу у свима одељењима Извршног народног одбора н рејонским народним одборима курсеви за стицање основних и темељних знања из администра-
ије.
Већ крајем фебруара замисао је спроведена у дело. Четрнаест курсева отпочело је скоро исто“ времено св три предавања о историјату народне власти, организацији народне власти, раду окружног односно Градског ма: родног одбор. и његовој надле“ жности.
После ових уводних предаве“ ња прешло се на систематско излагање администрације у народним одборима, многобројним конкретним приме. рима из праксе.
Предавања се редовно одржа“ вају два пута недељно ван ре довног радног времена, 8. б вре“ мена на време се врши пропити“ вање, да би се утврдило пређено градиво и да би се курсеви нај озбиљније схватили. ГИ
Ови курсеви претстављају јед“ ну од најпозитивнијих страна У првомајском такмичењу админи“ стративних установа Извршног народног одбора Београда. Они су само почетак стручног оспособљавања и уздизања службе ника ИНО-а, а после њих ће следовати читав низ специјалних курсева, према разним гранама
ВУ Ен Петар ИВАНИЋ
Шта спречава
напредак радничко-
намештеничког _ повртарства
Користећи се прошлогодишњим искуством, стеченим при колективној обради башта, син“ дикалне организације су поставиле себи за задатак да У овој години створе здраве основе за процват и унапређење радничконамештеничког повртарства. Уз свестрану и сталну потпору #8)" виших синдикалних организација, те баште треба да постану
чији ће напредак и успеси сведочити о стваралачкој снази радништва и о њиховом настојању за Уна“ пређење повртарства и повећа“ ње производње уопште,
Међутим, бирократско опхођење и несавесно обављање дуж ности код извесних чиновника наших установа, створило је сивдикалним организацијама већ У почетку низ тешкоћа, које сУ проузроковале да се већ до са да, донекле, пропустило драго“ цено време за сетву. у
Месно синдикално веће је тражило од Отсека градских доба“ ра 167 хектара земљишта за радничке баште. Од_ целокупног земљишта којим у Београду Ра: сполаже, Отсек је имао евиденцију само о површини од 11 хектара. Проверавањем од стране радника, установљено је да оста ла земљишта већ обрађују друга лица, без знања Отсека, или са његовим знањем, али да о томе у архиви нема никаквога трага. Џ
Схватајући правилно значај радничко-намештеничких башта, Министарство пољопривреде је доделил) Месном синдикалном већу, поред осталог, 40.000 кг кромпира за сетву, с тим да је „Прежис" дужан да му га испору чи. „Прежис“ је упутио веће на Савез српских земљорадничких задруга, који је телефонски #8вестио да има на расположењу свега 11.000 кг кромпира. У“ традан, међутим, када је требало испоручити кромпир, изјавили су у Савезу да га немају, него да је на путу и да ће ускоро стићи, На свакодневно ургира“ ње, Месно синдикално веће је добијало најразноврсније _ изто“
воре, Између осталих, чиновник _
Савеза Глупша, када је Веће те“ лефонски тражило обавештење о кромпиру, одговорио је да не“ ма времена да даје обавештења и затворио телефон.
(Ове немиле појаве дају већ У почетку читавој замисли и гла» ну рђав почетак и доводе у сум“ њу изгледе за успех. Зато је по. требно борити се немилосрдно против тих појава бирократизма и јавашлука, који већ у корену, спутавају сваки користан поду».
хват.
илустроване |