20. oktobar
ри. У дому је изведен краћи програм и
"је у току једног дана група од 40 омла-
шла је у своју школу да помогне пре-
ПРЕД ИЗБОРЕ ДЕЛЕГАТА ЗА ТРЕЋИ КОНГРЕС
Ових дана су извршени избори прет. ставника свих основних омладинских ортанизација по предузећима, надлештви"ма, школама итд. На сваких 80 гласача биран је по један претставник. Бирање је било тајно, педуљицама на којима су гласачи нсписивали имена — оних које сматрају најбољим између себе. Из ре“ зултата се види да су изабрани најбољи = најактивнији другови, међу којима има и много ударннка.
Сви ови претставчици састаће се у зремену ол 5 до 10. априла по својим реонима и изабраће рејонске делегате за
конгрес Народне омладине Југославије. Берград даје 26 делегата у који број је укључено 2 делегата из Земуна н 5 са Београдског универзитета,
У седмој женској гимназији — последЊих дана владало је нарочито узбуђење. Није ни чудо. Ми гласамо! Имена кандидата су исписана ва табли, а цртице поред њихових имена показују колико је за кога гласало. Број пртипа се час код једног, час код другог повећава а омладинџа Ватрено навијају за своје изабраннке. Највише гласова лобиле су Миланка Степановић низ петог разреда, Душица Мудрић из шестог разреда, Мира Чубрило из седмог разреда н Нада Видојевић из осмот разреда.
в.М.
Омладнна Јутокотекса, Србокотекса и Земтекса изабрала је на заједничкој конференцији своје претставнике.. У гласа. њу је учествовало 90 гласача ин према томе требало (је изабрати, између 9 предложених кандидата, 3 претставника, Највише гласова добили су: Милорад Беси, Егон Штајнер, Даринка Половић, А. ВУКОВИЋ
Шеста разред П] мушке гимназије биРао је своје претставнике 30 марта, у свечаној сали, која је била нскићена заставама, ћилимима и пароламе. Омладима је схватила сву важност овог избора им пратила је са највећом пажњом читање листе кандидата и трудила се да бу. ду изабрани најбољи претставници: 0младински руководиоци и незванични удерници. Шесторица изабраних су следећи другови: Бане Вукосављевић, Витко Мојсиловић, Лазаревић, Кесић, Беа. товић н Аржина.
Јованка ТАНИЋ
У Народној банци 44 омладинџа изабрали су за свога претставника Слободана Кузмановића, између три предложена кандидата. Од укупно 47 омладинаца, колико ради у Народној банци, свега тројица нису гласали.
Горица ЈЕВТИЋ
Први радни батаљон Шесте мушке гимназнје бирао је такође своје претставнике. Чланови овог батаљона су ученици осмог, седмотпрвог и седмо-другог ра“ зреда. На 97 гласача требало је изабра-
ти 3 претставнике и зато је кандидаци. |
они одбор предложио троструко више кандидата, тј. 9 другова. Изабрани су другови: Стевзн Петернел, Сретен Јелжисавчић и Владимир Кањух. Резултати избора показали су ла омладински ру“ ководиоци уживају највеће поверење свих осталих другова омладинапа. Душан ЂОРЂЕВИЋ
Омладина у Одељењу трговине п инлустрије ИНО-а је активна у раду и постављене обавезе за [|| конгрес Наролне омладине Југославије биће испуњене.
Зора Васић, чиновник реферата за о. бућу, ради често 10 часова увече и никада се није жалила да јој је тешко. Она учествује у свим добровољним зкпијама н у културно-просветном раду, а у свом послу је толико вична ла би била у стању да замени отсутног референта. :
Јова Батннић, чиновник инспектората поред редовног рада, на коме је врло савестан, посећује и разне стручне курсеве и показује добре резултате.
Другарице нчз реферата контроле бонова обавезале су се да ће свака пребројавати по 60.000 бонова дневно, међутим оне су, бољом организацијом посла, у“ стеле да повисе норму на 150.000. Ово пребројавање је врло важно јер се на тај начин спречава шпекулација појединих трговаца у вези са расподелом робе.
% у Р. ЈОЛИЋ
"12.000 _ добровољних _ радних _ часова дала је Друга мешовита учитељска шкода. Прве акције биле су на чишћењу снега и нечистоће. На том раду дато је 2054 радна часа. После тога је уређен парк код железничке станице, вз за» тим се прешло на акцију пошумљавања. Још је потребно дати 8.000 радних часова и обавеза за И], конгрес биће испуњена а затим и превазиђена. | Берица ЈАНКОВИЋ
Други радни батаљон Шесте мушке гимназије дао је до сада 4190 добровољних радних часова. Батаљон броји 92 у. ченика шестог разреда. Најбоље одељење у батаљону је шесто-друго које је испунило обавезу давши 1800 радних часова, па Шесто-прво које је дало 1500. Средња. оцена у учењу батаљона је 3,34 али ће се она подићи до 3,80 колико је узело као обавеза батаљона. До сада се пријавило 50 другова који ће отићи на, лето да граде пругу Брчко—Тузла. Најбољи другови батаљона су: Степановић са 116 радних часова н Јеремић са 98, па затим Ренар, Гајић, Фланс, Глигоров
н Јелача. 6 : Илија СТЕПАНОВИЋ
· Посетиле су патронат Градски дечји лом у Звечанској улици, ученице Шесте женске, гимназије у оквиру прославе Светске омладинске. недеље. Скупљени су дарови за питомце дома. 70 књига, 100 оловке, 15 кг колача и играчке. У скупљању. највише су се истакли пнони-
после тога је извршена подела поклона. Затим је делегат албанске омладине одржао говор који је често био прекидан
бурним овапијама. у ј “ 55 · „Олта. МИЛОШЕВИЋ 150 добровољних радних часова дала
динаца из Трговачке академије у Земуну. Радило: се на уређењу градског шеталишта а једна група омладинки оти.
оптерећеној послузи на чишћењу и пра њу учконипа. : 6 У овом раду, где су сви својски запе-
4 се рочито истицао, ПИ аика · ПУРГАВИЋ
У Беотраду је одједном отоплило. Угре| јао се асфалт ин редови шарених фасада | са траговима разних митраљеза, пушака ји бацача. На улицама жагор и шарени-
ло, а у котарицама сељанки из околине, скоро на сваком углу мирише оно право увезено пролеће; јагорчевине и љуби чице,
Тако је у центру. #
У перифериским улицама деца играју кликера. Са напрегнутом пажњом м жучне, Као да од тога зависи свет. .: Изнад плота, ту и тамо, жути се расцветан дрен, а у прозорима, у кутијама од конзерви, опоравља се анемично собно цвеће. Око подне, старе жене са плетивом седе испред вратница и брину бриге читавог суседства,
.
У граду. парк има највише пролећа. Трава је зелена а круне дрвећа обавила је зелена измаглица. То је прво лишће, које још није лишће, али то намерава да буде. с
Шуште кораци по шљунку. Шкрипе точкови кољлипа са бебама. Оне. први пут виде изрепкано комађе градског неба. Први пут опажају облаке кроз грање... Биће и да не опажају, јер то су они малишани рођеви у позну јесен или у сиве зимске дане. Јер, летошња депа, ено, већ. пружају руку да узаберу први расцветан маслачак.
Много је колица на Калемегдану, У само подне.
— Овде би био потребан саобраћајац, каже кроз смех Једна мама, покушавајући да прође кроз »маказес других двеју, које, исто као и онз, возе своје мале.
Бебе жмиркају. Покушавајући да се навикну на обиље светлости — заспе... То је.неминован -крај свих напора 2 мањих. .
Жали се Вучко Ивковић, члан Извршног градског одбора; —- Нашао сам се на Котеж
Неимару, у Звонимировој улици Требало ми је врло хитно да разговарам службено са управом транспорта у Пионир-парку због камиона за службену употребу. Свратио осам у гаражу ПТ у Звонимировој улици и замолио вратара, у чијој соби, одмах поред улаза, има телефон, да Се послужим телефоном.
— Не може, господине, шеф је наредио да ником не дозволим да се служи телефоном.
— Али хитно ми је, молим вас, платићу разговор.
— Не може, не. може... Ивковић је показао легитимацију на којој се види да је члан Извршног одбора и да ће према томе говорити Службено. Али ни. то није помогло. Господин шеф је наредио, и та наредба бирократски мора бити извршена. Хитан и важан телефонски разговор претставника народне власти није могао бити извршен. јер у близини није било телефона. Изгубио је цео час док је могао да обави овај разговор. А ла је хитно била потребна лекарска помоћ, шта би онда билоР Да ли би, а уверени смо да би, и онда наредба господина
шефа била остварена. , ; С 'Б,
ж зашто данас — кад може сутра
Добросав Перишић је дошао у Гралску народну штедноницу по »лругарској дужности« да потпише меницу своме пријатељу. | 3
Али чиновник, _ Мирослав Првуловић одлучно је рекао: | а
— Напишите молбу в лођите сутра ла је предате... пи
Перишић је чиновине п није му лако
У суботу, 6 0. м, излази. 35 број илустрованог листа „Дуга“, Цена броју 6 динара,
Кроз БЕОРРА
Иначе, што „се слободе тиче, она је ту, на Калемегдану, најшире схваћена. Гази се и преко стаза, и преко траве, и преко леја. >Паркирајус се колица по по. трављеним платоима. Суше се – педенице по џбуњу... |
Постоји опасност да таквим схвата њем слободе покажемо како нисмо способни да волимо свој град и те паркове који су преко потребни нашој деци и људима који осам, н више часова, проводе на раду.
=,
Ти. радни људи, долазе по подне, пред вече. Они нису тако бучни. Своју енергију унели су у свој рад. Зато им руке тако мирно леже на наслонима клупа или на коленима Одмарају се. М од хуке у фабрици, н од уложених напора. Њима је занста потребно то зеленило и та свежина.
Али, баш та свежика не дозвољава
ж
још дуго. седење. Чим се сенке продуже ||
бива свеже. Парк опусти.. Е . Тала наилазе с предвечерњи _ шетачи.
Пензионери, професори, учитељи. Са ру- |
кама на леђима. Корак по корак... . Ра
Универзитетски парк и многа скверови уређују се. На гоме ради омладина и грађани Али, Калемегдан још увек чека вредне руке ш добар план. То главно и најприступачније одмориште Београђана не сме се оставити запуштено. А већ је крајње пажња. | ме
Што се тиче недиспиплинованости ше• тача. мема н деце, кад већ сами не.могу да се сете да ће на такав начин у пропастити то заједничко добро, треба. ло би поставити табле, па чак и чуваре. Бар за прво време, док се слобода чрввилно не схвати, те М
Јел.
Више се неће рушити куће ни одроњавати дворишта
Од Пашине чесме, па низ брдо, — ври. Људи, жене, омладина, па и старци и старице. Скоро цело Четврто насеље Петог. рејона. Звецкају ашови и мотике. Шкрипе колица.
Одавно су сви чекали да се пружи могућност регулисања потока, који им је вдажио куће, одроњавао дворишта, рушио ограде.
А нико се раније није сетио да би се то могло заједничким, удруженим снага» ма, учинити.
— Није било ни воље, каже старији човек, затурајући шешир на потиљак-и
ослањајући се на будак. — Да смо н почели, већ би се нашао надлежни да укочи ствар из било кога разлота... Ко
је гледао нас, поточаре»!
— Ма, почињало се... Али увек се испречио неки трговац, који није дозвољавао да ново корито иде преко ње“ говот земљишта... Па је на томе ин о стајало...
О ТИВ Дррдао
Господин шеф је тако наредио
да оставља посао и да по истој ствари два пута губи време. Зато је замолио Првуловића да прими молбу истога да на. А кад је овај пристао, молба је написана н предата,
Али, на несрећу, _ наншле су две странке — Првуловићеви познаници, ни развезао се опширан разговор. Четврт, пола, па и читав сат. За то време Првуловић је резервисао мантил за први април и карту за позориште, уз разна опширна излагања,
Чиновник Перишић је стојао н чекао.
А тада је наишао чиновник, кога је Првуловић ословио са »шефе«, То је била сламка за коју је Перишић хтео да се ухвати. Замолнио је »шефа« ла заврши посао око молбе. прегледао молбу и узео новчане податке, које је Првуловић пропустио да затражи.
Тада је Првуловић реагирао на го. товост »>шефа«:
— Кад вам се није чекало, могли сте да дођете сутра...
о
тези
На то је надовезао вику и псовке, које су изазвале протесте код присутних грађана н чиновника.
А молбар - Била је решена за неколико минута,
ГА садар Инжењери су поболи кочиће, после гледања и мерења и посао је кре нуо као река. Чује се песма и разговор, а ново корито потока се продужује из сата у сат. |
Одмах иза партије која копа иде група која подзиђује несигурне обале. А трећи засађује врбе и тополе на нове обале.
Зато они, који су, одлазећи са посла, пролазили поред завршеног дела. кори та, скоро нису могли да верују како за. једничким радом може много да се учи
ни. . аи Момир П. МИЛИЋ __Јудићева 15 '
и ке | Ковармја
Нева бомба |
И: „угрожава машту последњих који чекају
~
У салону полумрак; Шуте се шољице са америчком. кондензованом ка» фом. Слојеви. ипостраног. дуванског лима лебде међу портретима предака и фотогратијама са путовења, иопол лустера који потсећа на прквени полилеј. Разговор се води чихо. имају уши«,
— Како! Слатки Господине Мики, како кажете: социјалжа бомба
„И зидови
— Да, социјална...
— Ју, наопако... А да она, којим
Замољенн је | случајем, не погоди све ђутурер И нас
и оне!
— А, не... Мајстори су њу измислили. И она не „погађа“,. Она успављу. је: .. = . ; — Ју! Чарминг! Уепављује... То је дивно! Бомба која успављује.. Звучи тако романтично...
— Да, сасвим. Али дејство је изванредно. Где падне, успава становнихттво за 48 сати. За то време спусте се падобранци са маскама. Поскидају једне са положаја м поставе друге... Једноставно! ПАДЕ А ЕЈ 5 Уа
— Јао! Просто да ее не верује... Вери чарминт..,
— Да и рецимо, ваш брат, господин 'Доди, нађе се у министарској фотељи, з ви због тога, већ сутра дан, ниате ауто... ; у
— Ах, дивно!
= Збиља генијално.:
— Значи да снтуација чаје безнадежена... А, МИЛОШЕВИЋ! — Али не, драга тоспоће. а
ГРАФИКОМ УДАРИШШТЕБА
време да му се: поклони пуна-|
фризерски раднипи нису укључени у оп-
|| земље,
утравке, Ни умор, ни глад, ни хладна ноћ
_ ронмтовскилотисм
| ——— | | ___БЕОГрАЂАНИ_НА Пролеће је дошло у београдске паркове |УЛЕПШАВАЊУ
7
СВОГА ГРАДА
Ратшчишћавање терена код Поттанске ттеднонице
го НА ВОЖЛОВЦУ
Прошлу недељу грађани насеља Во“ ждовац посветили су радовима на уређивању насеља Око 200 грађана од ко јих су половину сачињавале жене, узело је 'учешћа у тој гкцији. Радило се на у“ ређењу. парка код вождовачке школе, ва чишћењу ни прекопавању школског дворишта и ва окопавању једног комплекса на пијаци и у црквеној порти. Постиг» пут је пун успех у раду, а за све време чуле су се песме и шале.
А Душанка ЛАЗАРЕВИЋ
... У: МАРИНКОВОЈ БАРИ
„У „Маринковој Бари где је такмичење заталасало све грађане, изашли су У недељу. Фронтовци, жене и омладина.и радили. на чишћењу улица, а затим на моравнању путева, чишћењу канала и преношењу камења. Нарочито су 'видне резултате постигли грађани у улици Миће Димитријевића, који су улицу сами засули а потом је пи калдрмисали. Вида АПОСТОЛОВИЋ
„ ... У ПЕТОМ РЕЈОНУ
Прошлог месеца организација Фронта спровела је .неколико важних вкција, које су донеле лепе резултате. Поред акције сузбијања. неписмености и зкиије чишћења. града, које се настављају такорећи без прекида, треба истаћи акцију улепшавања града ни акцију за прику“ пљање књига ин претплаћивање листова за село. Радни слан. .који је захватно наше активисте у оквиру првомајског
такмичења у предузећима и установама, а'чије смо резултате чули на свечаној
Изашао је оглас о слободној пролајв мушке, женске и дечје одеће. Већ у недељу увече, у 8 часова, затекао сам пред Народним магацином (бнив. Митић) око петнаест грађана и грађанки. Рекли су да заузимају место да би сутра-дан могли да купе оно што им је потребно. Око 8 часова, исте вечери, било их је педесет, Донели су н столичице, решени ла чекају до јутра, у:8 часова. А тада, кад се радња отворила, било их је на стотине, тако да је милиција једва олржавала рел.
Пред радњом Ђуре Јаношевића — #сто. У Поенкареовој 28 — исто.
Међутим, сви који су чекали, били су добро одевени. Никоме није било тако преко потребно одело, да је морао да, похнта у толикој мери н да жртвује сан! = одмор. |
Једно је ситурно, то вису били радни ци, који данас учествују у такмичењу, јер они штеде своје снаге за рад, и не дежурају пеле ноћи пред затвореном радњом. Али, због оних, који тако не поштују време н одмор, јер им није ин неопходан, радни људи и жене не могу ни да дођу на ред.
Као прилог овој опасци: на Калениће-
вој пијашн, односно у Његушевој већ се продају те исте панталоне в
ла на прној берзи, Бранко НИКИЋ тапетар
+
__Јеш један допринос „ебнови земље | По природи свога носла — берберско-
чштедржавни привредни“ план. Да бин | ози: у првомајском такмичењу дали свој доћринос, они су на својој последњој конференцији мајстора и помоћника дзих заната, решили да током целог 4прила продуже своје редовно радно време за један сат но да зараду од ових часова, како мајстора тако и помоћника, ставе на' расположење фонду за обнову
: _Љубомвр ВУКДРАГОВИЋ
Пожртвовање радника _ филијале Епса
"Када су сазнали да је квар на каблу високог напона, који снабдева електричком енергијом Дедиње, десет другова 43 секције подземне мреже – Филијале Епса, по завршетку свога редовног посла, пошло је да изврши. потребне о-
чису им сметали. Знали су ла од њиКОВИХ напора зависи да ли ће болнице, фабрике и касарне у овом делу града моћи да раде н, док су се Београђани одмарали, они су под светдом рефлекто. ра радили све ао јутра, док ннсу завршили рад. На послу су провели пуних 16 сату, |
За овај рад исплаћивама је награда.
Међутни, Љубисав -Крљанац одрекао се своје зараде У корист Фовда ва обнову
има
ковференцији _ посвећеној | ударкиџине Беотрада, пренео се м на остале Фрове товце.
Могло ба се товорати о ширем и броја нијем звгажовању ове или оне ортанивач ције — и тада бисмо морали истаћи да је у акцији за улепшавање грана омла дина дала највише радних часова. У Петом рејону, на пример, средњошколска омладина Шесте мушке гимназије дала је 16.400 радни часова ма рашчишћава њу улица, уређењу парка и скверова = изградњи дрваре у улипи Будеввр Црве не армије. Паре код Студентског лома омладинци су полетно уредили. Такође сквер у Вразовој улици прекопзн је = уређен. 1
Омладина је заједно са осталим зутиз вистима и активисткињама окопала све травњаке у Петом рејону — укупне по вршине 25.000 кв. м. Од ових травњака многи су већ засејани п ограђени нижи цијативом самих активиста.
Вредно је истаћи пример. милиције ког ја је уредила травњаке на излазу улиз це Краљице Марије у Булевар Црвене
армије, М. МИЛИЧКОВИЋ
го. У КАЧИЋЕВОЈ УЛИЦИ
За уређење ове улипе која је увек била пуна блата њени становници су скупили потребну суму н њоме платили камионе за превоз шљаке коју им је циглана Јаћимовић бесплатно уступи ла. Грађани улице су сами вршили уто• вар и истовар, шљаке, а затим је уз у“ чешће жена, омладине и пионира порав.
нали и уредили. Басилије ЕРАКОВИЋ
жож
НЕРАДНИЦИ И ШПЕКУЛАНТИ КОРИСТЕ |“ СЛОБОДНУ ПРОДАЈУ
земље, говорећи да је дужност сваког радника да у таквим случајевима помог• не без икакве награде за себе.
Б. МИШКОВИЋ
АНТИ ШИСТКИЊе
Беогр. До у првомој-
(КОМ ТОКМЕЧеЊУ
Жене насеља плаца од обданишта недељу
Бајдина
мо 500 кв. м. у Опзтијској улици. У оне су се сакупиле на уго. зореном месту ч повеле на рад своје му. жеве и одраслу децу. Радило се пуном паром и тога дана изриљан је и васејан читав један плаш. Нарочито се истицала Софија Станић, а исто тако и фронто• вац Алекса Димитријевић, која је, поред тага што је овај плац уступио на обраду п дао потребно семе, и сам са пуно пожртвовања учествовао у обради,
П. ПАВИЋЕВИЋ Мајке Анђелије 83
обрадиће 3 у корист
Први течај за хигијеничарке основан је у четвртом насељу Трећег рејона. Те= чај ће трајати два месеца и обухватиће предавања о првој помоћи, личној и оп“ штој хигијени, 0 нези деце и болесника и о превентивним мерама против заразних болести. Течајем руководи лекарка др Леви, з посећује га 25 жена — домаћица и радница, · |
Наталија Т. СТОЈАНОВИЋ
Антифашисткиње трећег насеља "Трећег рејона радиле су 786 часова на уређива“ њу улица н парка. По травњацима у Са. рајевској улици засађено је швеће, а парк код Мостара који је био потпуно запуштен добија опет изглед одморишта.
Вера РАШИЋ
Жене „запослене у болници рале нај напорније послове. Поред заморног ноћ» ког дежурства, оне остају и на дневном прековременом добровољном раду, саио ла посао не би трпео. Скоро све учествују у одласцима у села, у оспособља• вању нових одељења и чишћењу бол. ничког круга. Поред тога, по 90 жена свакодневно ради добровољно са радни“
шеваре на спремању болничког вета, 7
Јулија БОРОЦКИ
Жене из Улцињске улице очистиле су
велике количине земље н камења које су биле нагомилане испред зграле Одбора 111 насеља. Са Њима су радиле и две педесетголишње старице које вису у послу ваостајале ва млађима. Уз помоћ веколнко грађана из Булевара Шрвеке армије оне су очистиде и већа део 5е• мљишта које је намењено 58 травњаке;
Деса БАДРЉИЦА. .
рој РРИНРИРР-ЧА
ми 4 у за
ји
та