20. oktobar
,
СТРАНА 6
у
20: ОКТОБАР
· НА ГРАЂЕВИНСКИМ РАДИЛИ ШТИМА НИСУ ОРГАНИЗОВАНА ТАКМИЧЕЊА
— Почолбари зидари — обнивљају Београд
„Београд има око 35% синдикално – неорганизованих радника, а од 5.000 радника, свега је, 100 обухваћено културно-про• светним радом. Грађевински _ радници нису чланови задруга, немају ни једну мензу, ни једно коначиште, На појединим радилиштима нису чак изабрани ни раднички повереници, нити прогла» шени ударници,“
(Из реферата о новем“ барском такмичењу Живорада Ђурића, рефе. рента Главног одбора ЈСРНЈ на последњем за» седању Главног одбора ЈСРНЈ).,
Ц јест сати је. Завршио. се
рад на згради Средњотехничке школе, Један за дру“ гим, кречљиви, запеклих усана, знојави, олабављеног тела силазе радници, зидари и мај“ стори са крова који завршава“ ју. Журе, да се оперу. Вечераће, па што пре на спавање,
Тежак је био дан. Сунце је стално пржило и увек у теме. Осећали су људи просто да им ври мозак, Мешали су малтер, цигле су вукли на самарима уз стотине степеница, а мајстори горе брзо зидају, Вешти су они, што се каже „мајстори од заната“, Као да је нека несит ушла у њих, никада им није довољно цигала. Треба знати да су то Црнотравци и Пусторечани, људи који зидају све наше градове, који од одвајкада и Београд граде, Ваљан рад за њих је питање части, Кад се каже „ову кућу је градио Црнотравац“, онда је сигурно да је она солидна,
У соби двадесетак радника вечерају. Хлеб, лук и парадајз. Права печалбарска вечера. Једна група је отишла негде на Дунав у _ чорбаџиницу, Шта могу Људи» Скоро су сви Пу сторечани, једна породица, из једног села — Бојника, Уствари то је остатак села, јер је шест стотина окупатор стрељао, А ови су сви били у пар» тизанима. Препричавају често догађаје из 1941, сећају. се страшних дана, насиља четни“ ка, Немаца и бугарских фашиста, Цела Пуста Река била је „једна душа“, И овде су то. Благолик, снажногруд, веселих очију, седамнаестогодишњи Стојадин Ђошић, оженио се чим се вратио из војске, Тре бало је подићи кућу и храни“ ти двоје братовљевих сирочади која су једино остала жива од целе породице, Он носи по петнаест цигала (мало је ушинуо кичму) и његов мајстор никад не чека на материјал. Тежина је то. Свака цигла има по три, до четири, па и пет ки. лограма. Хтео би са неким другом да се такмичи, али нико да му изиђе „на мегдан“,
Ветеран зидар
Секретар синдикалне подру“ жнице предузећа „Градитељ“ ради на грађевини имања „Херцег-Босна“. Требало би да обилази седам радилишта међу којима и Техничку школу. А не може да стигне, Млад је то човек, Он још не зна какви су задаци секретара подружнице, Конференције не може да одржава, јер се људи после рада распрште да траже коначишта, Обично спавају у рушевинама, или у неким ћумезима на периферији, Задовољан је са већином радника, само не може никако подружницу боље да организује. Бивши косовски партизан Ибиш Асмон Мазлом (има и орден за храброст) и омладинац • гимназиста Београђанин окрећу чекрк и дижу малтер на последњи спрат. Слажу се и воле као браћа, С таквим младићима могла би се чуда да почине, Али организа ција није уопште спроведена, нема такмичења, норма нигде није постављена, Изненадан брз рад, савладао је људе, та» ко да се у сезону ушло неспремно. У Стаљинградској улици. на грађевини 11 мушке гимназије, ради и стари мајстор Часлав Матић, Тешко да може да се
У СУБОТУ ИЗЛАЗИО НОВИ 55 БРОЈ ИЛУСТРОВАНОГ _ ЛИСТА
= с »» ДКА
ЦЕНА БРОЈУ 6 ДИН.
сети кад се родио, стар је он, преко шездесет, нити зна колико је кућа у Београду сагра. дио. „Бејах добар зидар, али ми инжењери узеше посао, ка“ же он. Шта могу кад се ви> ше не зидају мале куће, онакве из 1905, па и после ове повеће.“ Али за њега је опет добро, вредан је, умешан, има још чврсту руку, а плаћа се по заслузи. Када прођу радови, он покупи алатке и печалбу, па се враћа у своје планинско селце Калуђерово под Сувом Планином, Зна он како је жи“ вео пре, — мучно. Шеснаест сати је радио за четири гроша, После рата се организују, па почну да штрајкују, а по» лиција по њима. И данас вуче три дубока ожиљка од цигала којима су га засули жандарми приликом штрајка. Они окупе збор, за полиција баци сузавац. Сада више тога нема. Дошло је време кад радник више не сиротује, не стрепи и када има своју слободу.
„Не схваћа он то, али убаво ради“
Покупили се опет печалбари из Калуђерова после рата, с њима и Часлав и дошли да зидају порушени Београд. Поправљају зграду 11 мушке гимназије, која је порушена од бомбардовања 6 априла. Ово му је други пут како обнавља Београд. Само ово је некако „побоље“: Сви раде и брзо се гради. Али код њих, није као код других радника, Земљак им, Видојко Николић раднички је повереник и човек види да је све ово млитаво, да ту нема такмичења. Морали су због лењости и да отпуштају.
— Тај радник који је отпу“ стен, није од добра отпустен, жао Видојку што има оваквих случајева, па се вајка. — Има у њих неколико који су били прави забушанти, На друге нема шта да се окукам. Ето, што има неколико Шиптари, мора да се каже велики су.радници. Кад му кажеш да помогне, поломиће ноге, Нико нас не сили да радимо, инжењери су добри, али нешто не иде,
Ни Видојко не зна задатке радничких повереника. А најза» довољнији је са радницама, Вредне су и завршавају посао као њихови другови, Стефани ја Пушић, млада Војвођанка и њена старија другарица Мила Максимовић одроњавају чеки-
ата
ћима малтер са зидова. Ударају снажно, непрестано, уједначено. У другим собама зидари већ малтеришу, Један постарији глача „пердашком“, други га задиркује да је претерао.
— Боље што је округлено, брани се и загледа свој рад. Кад прође мушица, да исече крила. ;
Наишао је благајник подру“ жнице и дели чланске карте. Једно момче што је гурало колица, стаде и загледа карте.
— За какво чланске картер Он мисли да су то легитимације за снабдевање.
— МЕ
— Не схваћа он шта је то. Ете, слабо подразумева који није“био радник, Али ради си убаво.
Сви хвале омладинца Ашима Фериза да је добар и вредан радник, Не само он, него и о стали његови другови Призренци су чланови Народне омладине. Имају и легитимаци“
је. Дошли су у Београд на рад и изгубили везу са омладинском организацијом, (Рејонски одбор Народне омладине 1 рејона налази се сто метара удаљен од овога градилишта). Књига немају. Многи не знају ни да читају ни да пишу.
сви би учили, Па и стари Ча-
"слав Матић који не зна најбо-
„своје село,
„ље да пише.
— Ко не би учио да читачи пише. Време си после рада имаш подоста, Док је човек жив треба да учи...
Тако раде и живе печалбари — зидари и радници грађевинари у Београду. Они се одли-“ кују са двојим добрим свој» ствима: никада не заборављају а вредноћа, умешност и традиција заната су предуслов да буду једни. од најбољих припадника радничке класе. Недостаје само добра
организација, која ће створити од њих такмичарски колектив у даљој
Београда.
обнови и изградњи Дејан ГАЈИЋ
Пред зградом 1! мушке у Стаљинградској улици печалбари ме. у шају малтер ли .
Бирократски поступак
чиновнице у Изванредној комисији
за аутомобилски саобраћај
У 9 часова, 12 овог месеца, у својству службеника за спољ ну службу „Технопромета", до. нео сам писмо које је гласило на адресу „Изванредној коми“ сији за аутомобилски саобраћај при Претседништву владе, Пролазећи . ходником трећег спрата, поред канцеларије Се. кретаријата ИКАС-а, видећи врата отворена ушао сам са по» здравом „Здраво“.
У канцеларији је изгледало као на састанку. Једна девојка
је имала преко целог стола ра. .
ширен папир, на коме је било распоређено Као у гурманском ресторану: кајмака, саламе, парадајза, соли и: хлеба.
Да не бих узнемиравао и по“ кварио: расположење. ове ужи не, пришао сам другарици за другим столом — Захији Соф. тић, која је разговарала са јед ним другом. мм
Упитао сам другарицу Соф“ тић где се налази архива ИКАС-а. Она ми одмахнула ру“ ком, показујући према ходни“ ку. Изашао сам у ходник да потражим архиву. Како је било више ходника у палати Ми"нистарства саобраћаја, нисам могао лако да пронађем архиву ИКАС-а. Поново сам се вратио у Секретаријат и упитао нељубазну девојку да ли она зна који је број архиве, Она ми је љутито одговорила:
— 582, и не гледајући ме, да "не би морала прекинути свој "започети разговор са другом.
На крају сам пронашао архи: 'ву, али су ми ту саопштили да они не примају пошту, већ Се-
| кретаријат. Бхо сам принуђен
и по трећи пут да се вратим У Секретаријат и да узнемирим другарицу, која је гурмански мезетила, а Софтићевој да по. кварим пријатан разговор.
"Када сам поново ушао, упитао) сам зашто ми нису одмах
саопштили да се ту прима по» шта, него су ме изложили непотребном шетању по ходнику и губљењу времена.
На ово, другарица Софтић им је врло дрско одговорила:
. ка % ~ | :: УНАНАК
ме-је и -он сам био присутан —
он ми је одговорио: — Па, друже, није ти ништа
гнардчито казала, сем“ да иза“
— Шта ја знам пшта“-ће теби :
архива2 а затим ми је на дрзак . "начин истргла.из руку експе- .
дициону књигу, потписала. при-
јем поште и: још дрскијим: то“ ,
ном одговорила: ' у
-Поновила је то, више пута, — Другарице, је ли-то ваше
_ пословно држање»
Са тим речима напустио. сам .
· канцеларију. , : > : _ Када сам изашао на.ходник · _ помислио сам, да би, било до_бро: да. 0: томе.известим шефа _ _ персоналног одељења. Запитао . сам једног другара у, ходнику, , "Одговор је .
где се он налази. био: |. а _— У: Секретаријату.
| На моју несрећу, морао · сам и по четврти пут да уђему.
канцеларију Секретаријата, али на моју срећу Софтићева није ту. била, те ми се није више мо: гла догодити већа ,непријат“
_ност, Упитао сам друга, који
це седео за столом и:разгова-
„рао са другарицом која је гур_мански мезетила, где се налази _ персоналацре Он:ми је одгово„рио даје он лично, Када сам „почео даму се-жалим на груб
поступак поменуте Софтић, ко
ђеш напоље. | Видећи да и код њега ниса
нашао разумевања, затражио
сам да ме приведу претседни.
ку ИКАСгља, г' :
· Сада је. дошла на-ред-и дру-
гарица -која) је мезетисала, о
. кренула се. према другару)= Готов си; излази напоље! . ). ЂЕ За · __ да:жваће,: рекла је; ·
персоналцу — и не престајући _ = Немој да гапустиш!. (а: На:моје даље наваљивање, да ме ипак одведу код: претсед“ ника — да бар код њега нађем
. разумевање. — персоналац | је · затражио 'од мене личну кар“ “ ту; затим отишао код"претсед-
ника и довео једног. друга, ко.
с ме сам испричао: догађај,
Ју ан
— ИЗЛИШАН ПОСАО |
— Па што не переш чашуг — Иди бре, дваес њих је данас из њу пило па ни реч да
рекну...
удио на, РИТИКУЈУ
Немаш „К“ карту — нећеш
23. АВГУСТ 1946
се грејати
Ћ, је био одговор шефа Отсека за снабдевање Градског народног одбора Земун. Када сам дошао код њега да тражим дупликат К-карте, рекавши да ју је жена нехотице спалила са осталим старим картама. Из Одељења ИНО-а града Београда добио сам обавештење да ми се дупликат карте може издати јер је претходна спаљена, с тим да се установи количина огрева у мојој кући. Ово сам објаснио шефу Отсека за снабдевање, али он ми је само одговорио: „Нека ти карту да одељење, а ја не могу; ми смо предвидели план“ ску расподелу огрева, дупликат К-карте се не издаје.“
Сада се питам како ћу решити проблем огрева, премда ми је Градска штедионица одобрила кредит за дрва. Ако је ове године предвиђена планска расподела огрева по члановима и породицама, онда се надам да је ту обухваћена и моја породица ин то значи да ће дрва која припадају мојој породици остати на стоваришту, а ја ћу са двоје мале деце ове зиме бити без дрва. Питам се ко има право: да ли Одељење ИНО-а града _ Београда или
Поменути друг, — наводно претседник, затражио ми је исто тако личну карту, записао моје име и оставио на сто Софтићеве и рекао:
— Када дође Софтић, ту је његово име...
Затим се окренуо према ме. ни и запиђао ме шта ја желим. Видећи да иту нисам нашао разумевање, одговорио сам да тражим име другарице која се некоректно понашала према мени. Претседник ми је одговорио: — Зове се Захија Софтић, а ти друже пази да не би направио још и већу грешку...
Сима ЦРЊАНСКИ, · службеник“ Технопромета Нушићева бр. 17 ! Београд
__ Комисија за формализам или —.. 'бирократију
М3јидари Крста Славковић,
: Јеремија Крстић и. Максо Попов, који су · запослени. · У другој. секцији . ·. за: одржавање
·-пруге (станица, Топчидер), .жа'
лили су се да им-се не.испла-
ћује правилно, надница... Као |
квалификовани радници. тре-
__ бало. би да примају сатнину 161, а њима се исплаћује као
ћ неквалификованим. 12.50--1 ди
нар. ·
На захтев Савеза грађевина“ ·
· ра да се исправи ово; јер је у“ - трђено да су они одлични и
- Друге
квалификовани радници, · шеф секције за одржавање
· пруге одговорио је актом у
коме у првом делу тумачи, шта
· су квалификовани, полуквали“ “ фиковани :и неквалификовани
радници, :: а. затим цитира“ сле деће:: » Секција има) списак свих "радника и занатлија које · је: У
своје. време предложила Управи државних · железница, да она потврди предлог Секције 0 висини сатнине радника и занатлија, Овде Секција није водила рачуна о њиховим писменим квалификацијама, већ се полазило од становишта да ли су они стварно стручни радници и да ли заслужују да се о брачунавају као квалификова“ ни. 'Али Комисија која је прегледала списак није се сложила,с тим да један занатлија, који је иначе одличан мајстор и.радник, има сатнину квалификованог радника, јер је неписмен и нема докумената о свршеном занату. Оваквих случајева у томе предлогу било је доста и Секција се убудуће мора придржавати стриктно уред бе о којој је овде реч« ;
Ае А >
ТЕ
( |ЕРХЕА
шеф Отсека за снабдевање ГНО-а Земуна» Милош УРОДА
Морфијева 126, Земун в
ДЕЦА ПРОСЈАЦИ
МЕ ота деца циганске – народности појављују се на плажама, по улнцама, кафанама и свим оним местима где
има света, претстављајући праву на-
" паст за мирне грађане. Просјачење. је
једино занимање ових малишана. Крајње је време да се о оваквој
деци, 0 којој родитељи не воде рачу. на а често их и сами нагоне на такав рад, њих нише.
побрину народне власти ни од однегују корисне чланове зајед“
Било би потребно да сам одбор На родног фронта Цигана, уз помоћ на« родних власти проведе овакву акцију, јер је то у интересу и Цигана н о сталих грађана са којима онн живе потпуно _ равноправно у нашој новој народној републици, = Новак ПУТНИК
Чика Љубина бр. 10 а
ВЕЗАНА ТРГОВИНА
У малопродавници дувана У улици Краља Милана број 91 затражио сам пре неки дан де купим поштанске марке за п!“ сма. Малопродавац, седећи У киоску са две даме, одговорио ми је: »Имам марака али само са ковертом и папиром-« Рекго сам му да сам писмо већ 34780" рио и онда сам добио кратак одговор: »Марака немам“ Нисам имао времена да се објашњавам са овим трговце! који држи поштанске марке
СУЗЕ
||| > (де
само за то да би уз њих мога грађанима да прода хартију „ коверат. Знам да је оваква >“, зана продаја« забрањена. ОР гани народних власти треба 16 проконтролишу продавце ког. се служе недозвољеним (Ср је ствима да би дошли ДО 89 зараде. Властимир симонови“ Шуматовачка: 10! ·
—_ ____ =—
_ ~