20. oktobar
р"“
4 НОВЕМБАР 1946
ПРЕДИЗБОРНИ ГЛАС РАДНОГ БЕОГРАДА
је: само десет дана дели нас од избора на којима _ће радни Београд рећи одлучну реч, овога пута не са пијуком, чекићем и длетом, не свакодневним рекордима у раду, већ гласачком куглицом. Београђани су већ и сада потпуно спремни да дочекају дан када ће српски народ први пут у својој историји бирати по'сланике за своју Уставотворну скупштину. Грађани од вајкада слободарског Београда, они грађани који су 27 марта 1941 године умели да дигну свој глас против фашистичких угњетача и кроз четири године робовања својом крвљу топили земљу, гажени, убијани али непокорени, ти радни људи знаће десетог новембра да својим гласовима одбране велике тековине своје борбе, збијени чврсто у редове Фронта. Београд гласа свакодневно. Радни народ је већ рекао коме ће и због чега дати своје ' поверење. Али за коначно славље, за крајњу победу, за велики»триумф припремају се сви грађани. У те припреме не спадају само речи изговорене на 545: предизборних конференција, колико је до 99 октобра одржано у Београду и Земуну;
најчвршћи ослонац фронтовског , Београда јесте рад. Од радника у фабрици, грађанина на улици, свесног интелектуалца у канцеларији, до омладине и. жена, сви улажу своје снаге у рад на обнови, у рад на: учвршћивање темеља своје, данас заиста своје, Народ“ ве Републике.
· Хиљаде ударника, стотине хиљада засуканих рукава, зној и. нови напори убедљивије говоре о томе за кога ће радни Београд гласати на дан из" бора, него све празне речи. За радни Београд такве речи више не постоје, М старо и младо, и жене и мушкарци, говоре данас кроз своје машине, кроз (бројке о постигнутим Успесима, кроз проценте о пре баченој норми.
Како су потребне и' звучне, "истините речи, фронтовци се не устежу да их кажу; реакција страна и ова у земљи труби лаж: „Радништво је незадовољно“. А радник- удар ник, онај који највише даје од “себе, одговорио им је:
27 Ми смо постали ударници не да се прославимо: радили смо да произведемо што више "метара платна, да обучемо што више нашег света. Радничка "класа, која је некада крв ли ла, лије данас зној. (Из гововра ударника Београдске тек“ "стилне индустрије Милана "Бошњака).
“ Само нерадници и себичњасци не разумеју те велике речи "које одјекују У предизбор“ној борби по нашим фабрикама и предузећима, Не разумеју, али дрхте, јер осећају да „Нема више живота онима који усу се товили на туђем зноју, а нису Кадри да надјачају снажне, убедљиве, грмеће речи „несебичности и широкогрудоисти, речи класно свесног рад“ „ника. . ·
— Радили смо, да би одену„ли и обукли што више нашега "света,
__ =. Непријатељи Народног „фронта и наше земље причају
ке:
Е | таксе лаици
20 ОКТОБАР
ШТО СЕ ВИШЕ ПРИБЛИЖАВАМО 10 НОВЕМБРУ ПРЕДИЗБОРНА АКТИВНОСТ БИВА СВЕ ЖИВЉА
На конференцији бирача Другог рејона говорио је Драги Стаменковић
свашта и никада нису задовољни. Ми, радници, међутим, знамо да нам фали још једно, оно што нисмо створили, што нисмо направили, нисмо урадили. Зато се даље залажемо, па ћемо створити и имати, (Из говора Гине Матејевић, ударнице „Октобарске слободе“).
— Нас не треба учити да се боримо за Народни фронт, јер се свакодневно за својим машинама боримо за њега, за обнову земље и њено благостање, Наши непријатељи пре годину дана тврдили су да ми ве можемо сами обновити своју земљу. Хтели су да нас направе малодушнима. Али ми нисмо били малодушни и под воћством Народног фронта, наше владе и маршала Тита ми смо нашу земљу добрим делом обновили и изградили. (Грга Јанкес у фабрици „Морава“). Жене Београда су на својим конференцијама јасно рекле за кога ће и због чега да гласају. За изједначење са мушкарцима, које им је осигурала народноослободилачка борба и њихово сопствено учешће У
„Треба још сутра друговима на конференцији да испричам о збору. Где ћу пре: омлади“ ни у улици или У предузећу 2 Свеједно. Али, ово је читав доживљај. Још сам збуњена, 0ошамућена од величине збора и разноликости утисака. Па, сам почетак није ми јасан. Знам, узећу тему, или боље, неће то бити предавање, већ причица коју ћу назвати: Наши темељи, __“ политичка причица, Наша, фронтовска.
Другови су ме изабрали за делегата. Носила сам заставу на челу поворке. Казали су пред полазак: „Ти си оживела такмичење у нашој улици, ти треба да идеш у Крагујевац. Ми више нисмо међу последњима, ми смо се сврстали У најбоље. Наша улица... мрави“ њак...
Искрено треба рећи, на путу је било хладно. Али, и њима у Београду је исто тако. Ми смо били на збору, а они су чистили блато око дрваре и киснули, Е, зна се зашто, Скоро ће 29 новембар.
Размишљала сам за време пу-
влале Маподне Републике Собије
њој, за ослобођење од хиљадугодишњег потчињавања, жена Београда зна коме дугује захвалност. Али се жене не 0дужују само речима, већ убедљивије делима, Само У Другом рејону активну помоћ народним властима пружило је 5.600 активисткиња, а на улепшавању града радило је 7.500 жена са 7.452 радна часа.
— Жена је данас слободна, и ту слободу потпуно је разумела, То није само похвала за жене. То је, пре свега, велики допринос нашој земљи. Ето, то је велика тековина Народног фронта у којој су жене узеле видног учешћа. (Из говора Кирила Савића у Осмом изборном срезу).
— Пре рата било је омогућено само имућним женама да св могу породити у породилишту под надзором лекара, Међутим, данас постоји 90 породилишта на територији Народне Републике Орбије. Створено је 41 обданиште, а то је само почетак за развој мреже обданишта, која су нужна, јер ће помоћи и олакшати жени да се укључи у производњу. Са
нашим сопственим напорима и снагом широких народних маса, које су окупљене у Народном фронту, ми жене поставиле смо чврсте темеље за наш даљи развој. (Из говора Цане Бабовић).
Увиђајући велики значај избора за коначну победу над мрачњаштвом, реакцијом, свесно радништво, жене, омладина, поштена интелигенција и грађани. решени су чврсто да идући избори буду последњи и смртоносни ударац народним непријатељима, Са конференција омладине, радничке и студентске, оне омладине која У слободној отаџбини има сва грађанска права, права која је извојевала својим учешћем У борби за ослобођење народа и у борби за изградњу и обнову, та. омладина свесна је коме ће дати свој глас,
У име десет хиљада студената Београда Вјера Ковачевић, рекла је уз кога стоје омлаДИНЦИ. — У овој години народне власти дале су 12 милиона динара за обнову и изградњу
Универзитета, То најбоље говори колика је брига посвећена нашој студентској омладини. Српска влада је ове године доделила 10,250.000 динара за студентске домове. Све оно што су учиниле наше народне власти, све оно што смо ми нашим мишицама изградили добровољно, то су дела са којима излазимо на изборе.
— Сведоци смо да се народна власт истински брине да се омладина што боље развије, школује, уздигне и заузме место које јој припада, Само као привремену помоћ, народна влада Србије дала је студентској организацији Србије 10 милиона динара, велики број стипендија, и омогућила обнову факултета и студентских домова, Наша студентска омладина приступила је Народном фронту не као посматрач, већ се ангажовала у њему као најактивнији његов део. ОСвесна улоге коју треба да одигра, студентска омладина је међу првима у свим акцијама, а на изборима она ће показати чврстину и залагање које је показала у рату и обнови. (Из говора Алије Крпо, члана, Секретаријата Универзитетског одбора. нсо).
То говоре студенти, али и њихови професори стоје данас чврсто уз Народни фронт:
— Ми, наставници, морамо да истакнемо пажњу коју је народна власт према нама указала, Шогодни услови за наш научни рад обавезују нас данас тим више да сву нашу делатност усмеримо на то да васпитамо и стручно уздигнемо млади кадар — наше студенте. (Из говора др Младе на, Јосифовића).
Радничка омладина на својим многобројним конференцијама говори о претстојећим изборима бројкама о постигнутим успесима,
Инвалиди и пензионери са говорничког подиума одали су
· конференцији
СТРАНА 3
такође о заслужено _ признање
народним властима.
— За време бивше Југославије пензионери су били запостављени. Данас су они добили своја права и своје пензије. Зато ће сви пензионери изићи на изборе у редовима Народног фронта, (Из говора пензионера _ Лазара Влатковића). Поштени трговци и занатлије У предизборној активности заједно су са својим народом.
— Ми занатлије и трговци, гледамо на интересе наше земље као и цео народ, и зато ћемо дати свој глас за кандидате Народног фронта. (Београдски занатлија Мирић на трговаца и за
натлија Седмог рејона).
То су речи фронтоваца Београда, грађана свих професија. Те речи убедљиве су као и сви напори у обнови оних који их изговарају. По фабрикама, за време радних пауза, скупљају се радници, омладинци и чиновници из предузећа да би гласно изразили своју оданост Фронту, На уличним конференцијама грађани, жене и омладина, једном речју фронтовци, а фронтовац је данас сваки поштени човек, спремају се за најодлучнији обрачун са старим, трулим и преживе лим.
— Раније су изборне пароле биле пуне лажних обећања, Погађало се са народним масама да изиђу на изборе. То је било лицитирање, Да лицитирања нема. Нас све сада води једна заједничка побуда. Ми се масовно окупљамо ради обнове ин изградње земље, (Из говора Владе Симића).
А 10 новембра, када се стотине хиљада гласачких куглица скупи у кутије Народног фронта, сваки свесни грађанин моћи ће да каже:
— Завршена је са успехом још једна велика етапа у исто рији нашег народа.
Б. ВУЧКОВИЋ
ичаћу друговима...
та о граду у који ћемо стићи. Било је то код Ваљева, у од реду 1941 године. Мучно време, Киша као сада. Немци У првој офанзиви свирепо су и крвожедно палили села и убијали становништво, На једној сеоској приредби ошинула нас је вест о крагујевачком погрому. Другови се смркли. Нама се срца запекла, па ни речи. Радник-металац из Крагујевца рецитује: „М овај камен земље Србије, што претећ сунцу дере кроз облаке...“ Сетим се, Ђура је у крагујевачкој кафаници испевао ту песму. „И само дотле, до тог камена, До тог бедема — Ногом ћеш ступит, можда поганом. Дрзнеш ли даље...“
Од јутрос, кад смо пошли са нашег сабиралишта гледам ту долиницу где су стрељани ро. дољуби. Више нас — стари шанчеви Кнеза Милоша или Михаила, Не знам којег, обојица су се кавџили са Томом Вучићем. Око власти,
Поворке радника иду полако, збијене. Корак — тежак, челичан. Напред ударници и седи првоборци — синдикалисти. Над главама ветар надима ваставе као једрила.
Сељаци корачају гипкије, брже, али одмерено. Сви су оде вени у празнична рува. Код њих свака групица пева. Парају гласови дубоки и отегну“ ти: =“
др Благоје Не шковић
— Ој јаворе, зелен боре,
десетога на изборе.
Из крагујевачких _винограда, са куће из које је командовао У прошлом рату Војвода Путник, а у последњем — ослободилачком, мајор Седамнаесте дивизије и официри Црвене армије, изгледа, ка“ ко ми рече један чичица, ова маса као да је поље посуто зрневљем живог проса које се тиска,
Не умем да се дивим речима и да у загрљају захваљујем. Кад су нас Руси ослободили из логора у Немачкој сви су јурили сумануто, а ја сам стала и гледам... Нисам веровала у стварност, Пре неколико сати сузе су ми пошле на очи. Можда је срце жене, или...
Војвођани су пристизали. Сремци са својим кожусима боје шишарке, Црногорци У народним ношњама, весели Буњевци, високи Босанци, Мађари и Словаци са националним заставама и сликама Тита, били су занимљиво шаренило за своје суседе на збору, сељаке Београдског округа. Јед“ номе младићу се оте из уста:
— Дошли смо да видимо једни друге, да видимо и ношње какве они имају.
У групи Црногораца била је висока жена, благих покрета, задовољног лица. Препознала сам је. Снаја народног хероја Саве Ковачевића, жена ко-
говори на збору Народ ног фронта Србије у Крагујевцу
ја је била борац и интернирац.
Много је боловала а сада опет ради у трикотажи „Вупро“ У Новом Врбасу. Док ми је пружала руку шаљиво добаци:
— Виђе ли ти да наши Црногорци — колонисти знају дал буду добри Војвођани. А погле, иза нас су Шиптари.
Стварно, из једне гомиле видело се трескање белих кечића и потскакивање црвених капа, Игра се оро. ·
Стао Кадри Истреф из села Захоћа код Пећи, (питала сам га после за име) па гледа коло, а крадомице и околину. Посматрају и други, многи се окупили око њих. Привлачи их њихова ношња, а можда не што и више."То Кадри зна, Ништа није проговорио, али његове насмејане очи доста су рекле.
Из њих сам видела задовољство, а то је наш најјачи темељ, тако ћу сутра другови ма рећи, темељ Народног фронта кога цео народ и даље цементира. После говора Благоја Нешковића, док се још није стишао аплауз, придигла се двојица сељака са травњака, где су лежали. Обојица имају дугору“ не шубаре, припалили цигарете завијене у новинску хартију и зачуђено гледају у микрофон који крчи од поклича, Су. дећи по изгледу, један је сточар са Старе Планине, а дру:
ги мањи, земљорадник, Онај мањи загледао се у заставе које се вијоре на ветру, зимљиво протрља руке па чучну крај другога који се опет извалио на своју шареницу,
— Трајко, чу ли.. Знам ја једну стару песму. У њој се пева да је небо књига, море чрнило, не би се могло да напише писмо, И ми да имамо такву књишку не би написали сада што осећамо, Убаво и големо је оно што народ воли. А знаш где ће све то да се напише2., У наш Устав. Чу лиг А бре, бре! Големо ли јен Убавог!... '
Нисам веровала да пароле умеју тако сложно да проговоре. Не муче се улудо другови кад их пишу, па још дотерују да буду што боље. Лесковачки округ пристигао је са малим задоцњењем, али са најлепшим и најбољим паролама. Цео резултат рада своје привреде пронели су на транспарентима. Њиве засејане за 99. Један срез посадио пола милиона садница. Индустрија „Црвена звезда“ има 12 ударника, и пребацује норму за 176%, а индустрија текстила „Коста Стаменковић“ преко 300%. Ми смо донели пароле, али њихове су боље и сликовитије. Скоро чујеш такмичарску реч из њих.
Из малог поткосмајског села Дучине дошло је 180 сељака на збор. Они су заузели место одмах пред трибином. Запевали су њихови омладинци песму Истри. Претседник одбора стоји и разговара са претседником Народног одбора из села Поповића. ,
— Сети се кад су оно на Ђурђев-дан долазили код нас делегати из Истре, Како се оно зваше Беук, Бевк. Па они Талијани, радници што су заједно с народом...
— Јест, сећам се, одговара претседник из Поповића. То никад и нико не може да заборави, А неће ни наша влада. Вала, борићемо се још. Па кад Фронт направи још један овакав збор, да нам дођу и наши делегати из Трста и Истре.
Сада сви ћуте у вагону, помало зима, уморни су, ово утркивање точкова, уритмљено клопарање гвоздених оклопа које смо испунили, успављује их, Прошле године нисмо могли ни тако да се возимо. О6новисмо,. То седми рејон пева: „Београд је средиште наших колектива... Ако.., Кад сићемо сви ћемо сложно да за-
увамо“, Дејан ГАЈИЋ
' г
ПР
__н=== _