20. oktobar

· Постављање саобраћајаца на местима Живог саобраћаја

У лица Ивана Милутиновића је у Београду најкраћи спој између крагујевачког и смедеревског друма, па је она због тога прилично оптерећена сао. браћајем. На углу улице мар. шала Толбухина и Ивана Ми.

лутиновића долази Брло че. сто до судара возила, јер је улица Ивана Милутиновића прилично уска, а на овоме месту нема саобраћајца који бин возачима давао знак и преко које. га би се саобраћај нормално одвијао.

На томе углу, иако шофери

| у последњем моменту избегну

судар, они готово редовно на. лете на тротоар, разбију изло. те и газе пролазнике. Један од сопственика _ излога на углу престао је и да га поправља, јер је то досад морао да чини већ неколико пута.

Сматрам да би било много корисније и јевтиније поставити једнога саобраћајца, на, овоме углу, него се излагати не-

срећама и великој материјалној штети. Сима ВУЧКОВИЋ

ТРЕБА ОСИГУРАТИ ЗЕМУНСКЕ РУШЕВИНЕ

Земуну постоји

зграда које су склоне паду због последица бомбардовања, а које још нису почеле да се руше н оправљају, Налазим да треба предузети мере да се те зграде засада осигурају од пада, јер прети стално опасност пролазнишима да се понеки с лео са таквих зграда сруши на улицу.

На пример у Гајевој улици број 1 постоји зграда која је у тако дерутном стању, да стално прети опасност пролазницима, па бин требало преду“ зети мере да се она осигура од пада, уколико не може да се уклони,

Озмец ЈАНКО

прилнчан број|.

Лењинграђани реде,

мачке опсаде, :

Разговор професора-фронтоваца

и поред несташице огрева, за

су сачували своје паркове и дрво“

све време не

— Овог бих казнио да напише 100 пута: „Не гази траву“.

ЈЕДАН КОРИСТАН ПРЕДЛОГ

Продаја таксених марака у оквиру установа

осматрао сам странке у

Народном одбору Другог рејона и за себе сам учинио једну малу анкету, у погледу продаје таксених марака,

Запазио сам да се свако, ко год уђе са претставком или молбом, враћа да би купио таксену марку, и потом поново долази у канцеларије. Неоспорно, то је мучна ситуација ва грађане, јер они уствари нису

криви што не допосе марке са собом, јер им у највише случајева није познато колику таксу треба платити и да ли је такса уствари потребна. Исто тако, ни чиновници не чине тешкоће намерно, шаљући грађане по таксене марке. Они не смеју да примају нетаксиране ни молбе ни претставке, Међутим, шта се дешава: грађани изгубе ред, одлазећи

Помођ народним властима

Завише експедитивности у станбеним отсецима

Ко демобилисани борац ЈА, предао сам Станбеном отсеку ШЛестог рејона, још ја нуара месеца. 1946 године, мол. бу за додељивање стана. Фебруара месеца, добио сам једну собу у Новој улици 21 и једну влажну просторију поред саме вешернице у подруму, уместо кујне. Чим сам се уселио у собу, приметио сам да у истој кући, поред моје собе, станује професор М. Митровић са својом женом и да располаже са, станом од две собе, једне ку: хиње, два штпајза, девојачке собе, Како су они у девојачкој соби и кували и спавали, а кухињу нису употребљавали, обратио сам се Станбеном отсеку Шестог рејона са. молбом за, хухињу, јер жена и ја имамо мало дете, а утоку зиме добићемо још једно. Обоје смо за послени у штампарији и на раду проводимо по 10 до 12, а некипут и више часова, Стога, би нам било много поможено да жена не силази из собе у кујну, чак у подрум, тим пре што је до наше собе кујна би. ла неупотребљена,

У Станбеном отсеку су ме одбили са мотивацијом да се задовољим једном собом. Саопштили су ми да ће кујну, ко. ју сам тражио, доделити неко. ме ко нема ни крова над глаБом, Схватио сам потребу таквих људи и са одговором сам био задовољан. Пет месеци сам се мучио са женом и дететом у малој собици, а кујна, никоме није била додељена. Шестог јуна. поново сам) отишао у Станбени отсек Шестог рејона и предао молбу под бројем 4256 за исту кухињу. После више од два месеца, на

моје стално тражење, обавесте ме усмено у рејону да сам од. бијен. Изјавио сам да ћу се жалити, али ми је речено да то могу учинити тек кад добијем решење, Отада је прошло

_ месец дана, а ја га нисам до.

био. Отишао сам лично и затражио га.

— Добићеш га за два - три дана, био је одговор.

Прошло је десет пута по три дана, а решења, није било.

Како сам сувише запослен, а видим да сам нећу моћи по-

кренути Станбени отсек Шестог рејона да предузме нешто у вези са додељивањем ове кухиње, било мени или неком коме је још потребнија, обра.Ћам се овако, путем штампе.

Милан МИЛОШЕВИЋ графички радник

жХ

Неправилности при куповини угља

О утујући угаљ на стоваришту Огревног предузећа, стовариште број 5, опазио сам нешто на шта сматрам да треба да скренем пажњу народним властима. •

На овом стоваришту немачки заробљеници, који мере угаљ, примају бакшиш од купаца. То доводи до неправилности у раду и уместо да предузеће штити економски слабе, дешава се да више угља добијају они, који имају могућности да иза леђа пруже немачком заробљенику коју банку. Пре свега, ми смо раскрстили са давањем с" бакшиша, а после, давање новца немачким

заробљеницима је сувишно, јер је обезбеђен сваком од њих пристојан живот,

Поред тога, човек који је одређен да броји канте за угаљ и да пази на оно што Немци раде, није ревностан на својој дужности. Приметио сам да је на моја кола утоварена једна канта од 50 килограма мање, и пошто смо после дуже дискусије оборили кола, констатова“ ли смо да је стварно 50 кило. грама угља мање.

Данас, када се иде за тим да све тече правилно, сматрам да се овакве грешке не би смеле да дешавају. Ове своје опаске забележио сам у Књигу жалби и после тога сам се три до четири пута интересовао шта је по овом урађено, Одговорено ми је да је секретар Огревног предузећа исувише заузет п

да нема времена да прегледа |

Књигу жалби. Отада је прошло више од месец дана, Сматрам да је ово неправилно. Војислав ВАЈДА

Они који се баве оправком женских чарапа треба да региструју своје радње

(ма је познато да у Београду постоје стотине радњи које примају женске ча.рапе на оправку, а исто тако, оправка се врши и по приватним становима. Међутим, ако се ко заинтересује, наћи ће у Занатској комори две до три радње ове врсте регистроване, које за то имају дозволу и плаћају државни порез и оста. ле трошкове. Све остале радње баве се овим послом недо: звољено, ма да је забрањено пословање без дозволе, Народне власти треба да се занинтересују за овај бесправан

рад и да приморају све оне, који га обављају, да га напу:

сте или да региструју своје радње. Душан АЈИЋ

ваља 5 ОМ РА мА СМЕ МА ДРАМЕ у М

У буџету Извршног народног одбора за 1946 гедину предвиђено је за стручне школе 1,269.000 динара, а буџетом за 1947 годину предвиђено је 4,892.600 динара.

да купе марке, не налазе иху првој трафици, друга је далеко, и када, најзад, дођу са маркама, већ је касно, и тако не сврше посао.

Ове тешкоће могле би се отклонити. Сматрам да је хитно потребно да Народни одбори и друге установе уведу продају марака у самим канцеларијама, јер је то и у интересу грађана и у интересу чиновника, Продају таксених марака у одборима требало би вршити у финансиским отсецима, где је то н раније чињено.

Ономе, ко не долази често у државне установе, ово ће изгледати неважно, Али, ми, чиновници народних одбора, који посматрамо реку људи што свакодневно пролази кроз канцеларије, _увиђамо леопходну потребу ове врсте продаје.

Градимир ВЕЉКОВИЋ

и, БРИПИЊУЈУ

(Сноро се нико не придржава “ „Нућног реда

ема много времена откако

је објављен „Кућни ред" и откад су формулари истакнути на видним местима и улазима и степеништима, Но, нажалост, „кућних редова" је нестајало, цепали су их са зидова, — а напоредо са Њима, нестаја.. ло је и реда по кућама. Станари, кућевласници и настојници не поштују га. Док се у оквиру улица много постигло у погледу уређења и дисциплине, док се свакодневно ради на уређењу и улепшавању града, у тим најужим оквирима домова не постоји никаква дисциплина. Често потстицај за неред долази од самих кућепазитеља, који су дошли непосредно са села, и не само што св не старају о дисциплини у кући, већ чине према њој најкрупније прекршаје. Многи од њих сматрају да настојници не треба да воде рачуна о чисто.

ћи степеништа и улаза, већ да им је дужност да искључиво надгледају „владање" ста: нара и њихове „међусобне односе". Нарочите тешкоће постоје око отварања капија, ноћу. Мако је дужност настојника, да, на знак звона, отвори капију, станари су принуђени да слушају читав низ погрдних речи и пребацивања када се ноћу, уморни, после неке дуге конференције, врате кући.

Било би неопходно одржати извесне курсеве за кућевласни-

ПУНА САГЛАСНОСТ

Бивши грчки претседници владе

Венизелос, Папан-

дреу и Канелопулос одбили су да учествују у Цалисто је изјавио и Софулис, во-

дарисовој влади. То ђа либералне странке.

Цалдарис: — А сада, господо, пошто смо у свим пита њима сагласни, можемо да реконпструишемо владу.

ФРОНТОВСКИ пописи

О раду омладине Палилуле

(Силадина Малилуле уче-

ствовала, је, као саставни део бригаде Другог рејона, у низу радних акција. Највише се радило на рашчишћавању рушевина Друге мушке гимназије. Поред овога омладина Палилуле учествовала је и у другим акцијама, на пример, на пошумљавању Звездаре,

Један део омладинаца, који није радио у радној бригади излазио је на рад заједно са фронтовцима и: истакао се сво. јим радом, 7

Укупно, омладина Палилуле дала је у раду на обнови земље 1156 радних часова. О. младинци су, помажући народне власти, дали 500 радних ча сова,

Омладина је показала у раду заиста велики елан, За време радног времена радило се пуном снагом. Сарадња измеЂу другова била је потпуна, А после рада, марширајући с пе смом кроз улице, ведри и ра. досни омладинци су показивали сву своју чврстину и сву

решеног да дају све што могу за бржу обнову и изградњу земље. То су позитивне стране које карактеришу рад омла. дине Палилуле, Но, има и негативних. Најосновнији недостатак је: број омладине на ра. ду био је сразмерно „врло мали. Овај недостатак у многоме је смањио постигнуте успехе и на њега треба, обратити пажњу.

Дајући општу оцену рада, омладине Палилуле можемо рећи да није у потпуности одговорила постављеним задацима. Али, исто тако, можемо рећи да су сви потребни елементи ту и да ће омладина Палилуле сигурно дати много боље резултате. а

ВЕСЕЛО ЈЕ У ОДЕЉЕЊУ _ ЗА ХАРТИЈУ ЗЕМХЕПА |

А вадесет' другог октобра,

7“ тло сам у Београд да набавим мзвесну – количину хартије за потребе Врањског

ке и строго им одредити дужности, па би се онда могли строжије критиковати и станари, који се не придржавају „Кућног реда". тај

МАЊА КОЛИЧИНА ЦРНЕ КАФЕ ЗА ВЕЋУ ЦЕНУ

едавно сам код „Москве“ пио кафу. Била је доиста добра, али је више од пола шоље био густиш, Платио сам седам динара. После тога, на»

шавши се са пријатељем, еврф

тио сам у Зугопову продавни“ |

цу број 5 и добио већу количину, исто тако добре кафе, за само 4 динара. Да ли је правилна ова разликаг Свакако да се уз кафу у „Москви“ плаћа“ ју и режиски трошкови али сматрам да ти трошкови не износе 3 динара по шољици кафе.

Миша СИМИЋ

ДА ЛИ ЈЕ ТАЈНА ТЕЛЕГРАМА И ТЕЛЕФОНСКИХ САОПШТЕЊА ЗАГАРАНТОВАНА» тишао сам послом у једну

од већих београдских по. шта, Чекајући у холу да предам пошиљку, слушао сам као и остала публика како једна од другарица-службеница отпрема један телеграм путем те» лефона, Изненадих се, утолико пре што вихе кроз стакло на вратима да постоји у засебној соби инсталирана, телеграф• ска станица. Нисам хтео да се заинтересујем да ли случајна није телеграфска, линија у смет. њи, али верујем да то није по среди, пошто све филијале у Београду своје телеграме от“ премају главном телеграфу, да. их он даље отпрема; па, и гзко је била сметња, иста би за, најкраће време била отклоњена, Но; да је и тај случај, телеграми се не би смели отпремати телефоном из хола где увек има више страних лица.

Исто тако, пре извесног вревмена слушао сам У истој по. шти један приватни међуградски телефонски разговор, који је странка обављала са телефона, из опште канцеларије, па, су разговор слушале све стран. ке које су се затекле на, пошти ради свог посла,

Налазим да би одговорни у Министарству пошта, телеграфа и телефона, са, мало труда могли да се постарају, да за приватна саопштења – путем телеграфа, и телефона, буде за. иста загарантована тајна,

| Бора ЈОВАНОВИЋ

ава љвевепешргени вата пшетЕттЕћ

округа, У одељењу за хартију ЗЕМХЕПА, један старији го. сподин, смешкајући се, дочекао ме је речима;

— Где си роде, жуто цвеће“

Изненађен овако интимним омаловажавајућим тоном овога господина, запитао сам;

— Односе ли се те ваше ре“ чи на мене7 Познајете ли ме, можда, кад ме на званичној ду. жности тако ословљавате 7,

Али господин је истим тоном продужио, објашњавајући да се он тако поната и тако обраћа странкама зато што је њи. хова канцеларија „народна, кућа", и зато што он, изко није ВБрањанац, много. воли Вра њанце, јер:

— .. тамо ће...

— Ако овај господин овако општи са свим странкама, које долазе из унутрашњости, онда мора да. је врло весело у његовој канцеларији, пошто је за

7 сваки наш град и крг 4 понека мање или више „хусаа, шала. .

постоји жуто цве-

Бр)