20. oktobar
| И звршни народни одбор о о Р сновао је почетком 1945 године пољопривредно преду“ зеће „Градска економија“. Пре дузећу је додељено 770 хекта. ра плодне земље у Панчевач“ ком Риту, ичвентар у вредно сти сол 39,000.000 динара и 11,000.000. динара капитала за пословање.
„Градска економија“ оспова“ на је са циљем да се производима одгајеним на земљишту У Панчевачком Риту побољша исхрана становништва Београ“ да и да се утиче на смањење цена по београдским пијацама. Требало је да предузеће снаб. "дева Београд у првом реду по врћем, а затим месом, живи“ ном, јајима итд.
Тако је требало да буде. А“ ли, за добро пословање био је | потребан и добар руководилац. | Директор Градске економије
Александар Арсенијевић није ; бис добар руководилац и пред · крај 1945 године, када су ре зултати сумитани испоставило се: да је у Бесном Фоку оста“ ло незасејано 200 јутапа зе. мље, да је на имању „Реве 1" угинуо већи број свиња, да је | пропала велика количина сена, да је директор узимао намио“ нице за себе иако на то није имао птаво, да је на имању „Реве 2" пропало пет вагона
поврћа, ла је уппавни одбор био слаб. ла синликална по" лружнипа није благовремено
упозорила надлежне на неправилан рад у предузећу, итд, тд.
Кривпи су смењени и нашли су се на оптуженичкој клупи, Своје неуспехе, непразилности и пропусте. талањи директор бранио је изговотом „ла није било услова“ за бољи рад,
У 1946 години руководство Гралече економије је измење“ но, Дошли су други људи, којима је било лако ла извуку кописну поуку из догађаја 0" дигретих на имању и из њихо. звог нелепог епилога.
Ново руководство, знајући
за репије пропусте, могло је,
" и требало је, да послове у пре
дузећу постави на злпаве те"
меље и “чини корисним за гра ђанствог Београда.
„У ово је требало ла буде. Међутим. на крају 1946 године могла је да се констатује ЧИ“ њениџа, да“ тога умодта, НОВ дитектоћ, а мо синдикална по дружнипа нису учинили виттта да се наслеђено стање из 1945 побољша. Синдикална – подруженипа није предузимала ни какве мере да стане на пут не. правилностима, управа такође, директор и поједини чинозни“ ци наставили су да „раде“ по узору на своје претходнике и тако је корист од 770 хектара плодне земље и у 1946 години била скоро никаква.
Око 250 хектапта земље Град.
ске еманмије остала је и У то"
"ку 1946 године необрађено.
Бунар за наводњавање, који је
„почео да се ради још у ТОКУ
1945 голине, није завршен. У-
права предузећа није волила
рачуна постављеним јој зала“
има. Нети депектер предузећа Ратисав Копићанаци њему под“
ређени руксвелиоци осећали су
се на имању Гралске економије
Хао на свом сопственом газдин“
ству, делећи и располажући произвздима по сопственом на“
хођењу. Службеници Економи
У. је, зајелно са управником Жи“ | вотбм Петковићем, снабдевали су се без ограничења свим по" "требним артиклима произведе“
| ним на имању У месецу новем“ Ћ 'бру 1946 године службеницима б су дељена јаја. млеко, месо и
"другу Петковић је својим слу“ жбеницима дозвмио ла лрже ва имању по 70 до 100 комада кокстију по 20 гусака да хране „ва, Свекако да међу крадљив“ оцима има и чиновника који станују на имању.
_На имању „Реве 1“ редовна је појава да стока угине. У: "врок томе је несавесност вете“ ринара и небудност управника.
У низу неправилности појав _љује се и случај нерационал"ног коришћења радне снаге ко „ ја је од стране Економије пла> _ћена да ради на пољопривредним радовима, а употребљава „с6 за чишћење станова поједи“ _них службеника и за разне друге послове приватног ка. рактера. Код Животе Петкови“ ћа свакодневно у кући ради један до два радника (логора. "ша), 1 "Директор предузећа Корића“ "нап све ове појаве сматра као нешто нормално и не види да "је било ма какве неправилно сти, Живота Петковић осећао се као сопственик имања ко
| , ПРИВРЕДНО ПРЕДУ ЗЕЋЕ КОЈЕ ЈОШ НИЈЕ НАШЛО СВОЈ ПРАВИ ПУТ
јим управља, директор Кори ћанац то није приметио. Синдикална подружница би“ ла је обавештена о свим слу: чајевима неправилног рада и није предузимала ништа да би спречила злоупотребе. Руко“ водиоци подружнице и њени чланови задовољавали су се само констатацијом да све оно што се чини није добро мн о томе су писмено обавештавали директора и управу предузећа. Међутим, нико из подружнице се није потрудио да се не правилности уклоне, да од сво јих чланова захтежа исправност и дисциплину у раду, да се о ралу договара са управом прелузећа. Уместо јединства акпије и рала постојао је јаз између управе предузећа и подружнице. Ни на једној стра
— Јиоиично газдовање | „Рралској ононониј“
ни није било добре воље да се постојеће стање поправи и сви проблеми реше онако како је то било потребно. .
Живота Петковић и Радисав Корићанац главни су кривци за неправилности у раду „Град ске економије“. Код њих није постојао осећај одговорности ни брига за народну имовину.
Расипање народне имовине не сме се дозволити а штето“ чине треба најстрожије казни“ ти да би се оваквим и сличним појавама једанпут 3за свагда стало на пут и ла би од др жавних предузећа широке на“ ресдне масе имале стварне ко“ ристи, јер су та предузећа рали њих и основана.
Циљ „Градске економије“ не сме убудуће, као до (ада, да
буде само ухлебље и осигура“ ње удобног живота њених намештеника. Предузеће мора да пође новим правцима, да у овој години особље уложи пуне на“ поре на снабдевању широких народних слојева Београда, да се обради свака стопа земље и ла се побољшају односи из“ међу управе предузећа и син“ дикалне подружнице.
(Само Коренитом изменом и реорганизацијом рада предузе. ће ђе моћи ла даље опстане, испуњавајући залатке који се пред њега постављају
А оне који су злоупотребљавали свој положај, упропашћа вали народну имовину и тиме били немилосрдни према народу, треба такође казнити без милости. ·
ВЕЛИКИ ХОТЕЛ ПРЕТВОРЕН У ИНТЕРНАТ
еоград је центар култур-
ног, политичког и при“ вредног живота наше земље И у њему се налазе сва савезна министарства, министарства ла родне Републике Србије и најважније _ културне установе. Савкодневно допутује велики број људи, већи него икада пре рата, из свих крајева наше зем ље да свршава своје послове. Наравно да већина путника који допутују мора да се сме" сти по хотелима. којих данас нема довољан број, нити посто јећи имају довољан број соба
та ЗИД
НА КОНФЕРЕНЦИЈИ У ПЕТОМ РЕЈОНУ ИЗНЕТИ СУ КОРИ» СНИ ПРЕДЛОЗИ ЗА Попова РАДА НАРОДНОГ
Народ указује помоћ својој власти
свом годишњем извештају Народни одбор Петог рејона осврнуо се, поред осталог, на помоћ активиста Фронта и друтих масовних организација. У 1946 години одржано је 76 конференција, на којима је било преко 20 хиљада присутних и 977 дискутаната по разним пи. тањима. Око 9 хиљада лица по: магало је на пописима, издавању потрошачких карата, прикут њању индустриских – отпадака, итд. Бипо је више стотина савет: нинка, који су редовно узимали учешћа у раду Народног одбора. На конференцији претставни“ ка масесвних организација и грађана Петог рејона, одржаној по“ водом годишњег извештаја, развила се жива дискусија баш по питањима боље оргачизашије помоћи народним властима. Истаннуто је да је помоћ меса најчешће указивана по питањима сонијапног старања и снабхевања, а мање по питањима ваплате пореза, културно • про: светног рада или станбених про“ блема. Да би се тај недостатак отклонио указано је на потребу учвршћења _ савета при овим службама. Савете треба проширити и поставити на бољу осно“ ву, одржавати ; с њима редовне састанке и постављати пред њих вонкретне задатке.
Претставници синдикатно ор• танизованих рапника запазили су да је потребно јаче антано вање ових у решавању разних питања власти. Они су истакли да њихова помоћ у том правцу није била пружена у оној мери у којој ју је потребно дати,
Претставници Фронта указт пи су на потребу упознавања широких маса са законима и уредбама, путем _ предавања, конференција и уопште путем чешћих и брдјнијих састанака, на којима би се ова питања објашњавата, У прошлој години је, истина, било неколико тахвих конференција, на којима
та, те разних провера у вези с тим, истакнуто је да саветни“ ци и повеђеници Фронта треба са више одговорности да обављају послове, којих су се до бровољно прихватили.
Милош | МИЛИЧКОВИЋ
ж Пример за похвалу Р едак пример поштења показао је службеник Мини старства спољне трговине Лазар Петровић. Он је на улици нашад чек на двадесет шест
хиљада динара, који је гласио на доносиоца,
Иако је врло сиромашан, могао да га искористи, Лазар Петровић је чек предао Министарству народне одбране у Београду, које је и издало нађени чек. Тако је изгубљени чек лако пронашао свога правог власника, који је, изненађен овим примером поште“ ња достојном похвале, наградио Лазара Петровића, преко Министарства народне одбране са 2000 динара.
"Овакви примери сведоче 6 изванредној свести и поштењу наших грађана.
Јелена СТАНИМИРОВИЋ,
НЕБРИЖЉИВОСТ ПРИ ЧУВА ЊУ ПОТРЕБНОГ МАТЕРИЈАЛА
Гастенератори
на „Сајмишту“
леже на отвореном пољу
Гастенератори касну на Сајмишту
[Поред гараже Гранапа на „Сајмишту“ стоји напољу, кисне и рђа од Јануара 1946 године 240 комада гас-генера“ тора и седам пољских кухиња, што је све остало као ратни плен од немачког окупатора.
П. Ф. Јудин:
Пуштена је у продају МИ све| ска „Политичке библиотеке"
СОЦИЈАЛИЗАМ И КОМУНИЗАМ
„Политичка библиотека“ излази сваког првог и петнае-
су тумачени поједини закони, али то ни издалека није оно што треба учинити у том праз цу. |
„У погледу саме организације рада у Народном одбору ди снутанти су указали на недостатан једног службеника, који би упућивао странке где ће и како ће свршити овај или о" нај свој посао. То је, уствари, истакнуто и у извештају, да још није оформљен реферат правне помоћи, што је била дужност Народног одбора, али је није спровео услед недостат ка спукбеника ма ла је у 1947 години предвиђено оснива“ ње ове слунбе,
Било је предлога за органи“ возање чешћих конференција, на којима би Народни одбор извештавамо по појединим питањима, која би се поставила у | разних отсека и слунби. осадашња пранса је показала да је изланење Народног одбо" ра пред народ са иззвештајним о свом пословању, имапо знатне користи у приблимавању власти народу.
У погледу организовања по моћи у . решавању конкретних запатана, који стоје сада пред Народним одбором, предломено је да се преко масовних организација, уличних одбора Фрон“ та или савета, приступи прозе.
равању картотеке за сређива" У
ње бирачких спискова, који су жмали у прошлој години пуно недостатака. Такође у погледу додељивања социјалне помоћи
»
стог у месецу. Поруџбине слати на поштански фах 53, Београд. Цена овој свесци је динара 7 ж 1 фебруара излази из штампе УШ свеска „Политичке библиотеке“
Владимир Дедијер:
ЈУГОСЛАВИЈА
ОД ВЕРСАЉА ДО ПАРИЗА ПРЕШТАМПАНО ИЗ ЧАСОПИСА ТРИДЕСЕТ ДАНА
ж Обавештавају се књижаре и ревизори да су свеске „Политичке библиотеке“ од бр. 1 до 5 распродате. Ускоро излази из штампе друго издање || свеске „Политичке
библиотеке" „Британска империја после Другог светског рата" ж П. В, Милоградов. Арапски исток у међународ“ ним едносима ж В. Б. Луцки Лига арапских држава
'
и издавања потрошачних нара- парира ње
Дирекпија Гранапа упозорава“ ла је надлежне још У лето 1946 године ла је гас-генераторе потребно склонити и до била као одговор ла ће се о ни сместити у неки магацин.
У лето прошле године писа ли су и „20 октобар“ и „јеж да је потребно гас-генераторе склонити пре зиме. Надлежни нису повели никакву бригу, тако да и данас гастенератори стоје на снегу и труну. Ралдници из гараже самоинпицијатив“ но су премазали генераторе зејтином да би их бар како тако сачували од влаге. Нећемо понављати да је гастенераторе потребно склонити ла не труну. Можла ће се опет наћи човек који је глув за све опомене. За овакво злочинач“ ко упропашћавање народне и мовине треба надлежног узети на олговорност.
Ф, АЋИМОВИЋ
да би могли примити повећан број путника. Многи путници су приморани да лутају од хо“ тела до хотела и тешком муком да нађу преноћиште и то често по неугледним собама. Због тога је потребно да сва. ка хотелска соба буде употребљена за смештај. путника из унутрашњости, Чудно је и неразумљиво да су У оваквој ситуацији у једном холету ско ро све собе заузете за друге сврхе, тако да хотел не може ла служи за смештај путника. У хотелу „Занатски дом“, који је проглашен за хотел републи канског значаја, од 15 новем“ бра 1946 заузете су 43 собе за смештај курсиста и то за време од 5 месеци, а остало је свега 8 соба које се изла!у пут ницима за преноћиште. Овакво решење смештаја курсиста је свакако за наллежни биро нај: лакше — заузети велики хотел и претворити га, тако рећи, у интернат. Да је ово био једини начин да се сместе курсисти, заузимање соба у овом хо“ телу било би оправлано. Али се наллежни уопште нису обпа тили Станбеном одељењу Из“ вршног народног одбора грала да потраже неке друге просторије, нити су сами траг, жили .неке лпуге могућнасти за смештај. Све ово доказује да се не води довољна пажња да се хотелске собе У довољној мери _ искористи за смештај путника, већ се, као што овај случај показује, употребљава за друге сврхе, што онемогу-“ ћује сметтај великог броја путника. Требало би да се сви хотели прегледају и УТВРДИ како су у њима искоришћене просторије. Београд је главни трал наше државе и не треба дозволити ла се У великој оскудици хотела, заузима 1елан ол највећих хотела који би мо гао птимити свакодневно 88 лики број путника.
нанио равним
МЕЂУГРАДСК
Преко 20 аутобуса
и АУТОБУСКИ САОБРАЋАЈ ПОСТАЈЕ СВЕ
ЖИВ ЉИ
саобраћа
свакодневно између Београла и унутрашњости
ећ скоро годину дана
функционише аутобуски саобраћај између Београда И појединих места у Србији # Војводини. _ Оспособљавањем одбачених трофејских аутобуса и поправком других кола, аутобуски возни парк доведен је на приличну висину. Са ау. тобуске станице у _ Београду полази свакодневно 20—22 аутобуса са око 700 путника, а исто толики их број приспева из унутрашњости. Станица одржава 15 редовних линија У међуградском саобраћају.
За Гроцку полазе и враћају се три аутобуса дневно; Смедерево, Шабац, Крагујевац и Ваљево такође постоје две везе дневно, 2 исто теко свакодневно саобраћа по јелан аутобус за Нови Сад, Тополу, Лазаревац, Аранђеловац, Уб, Суботицу, Ковиљачу и Степојевац. Поред ове међуградске мрежекоја. по стварној километражи износи 3372 км, У пословање аутобуске станице спа да и одржавање панчевачке линије, којом се превози око 1000 путника дневно, а исто тако и две градске линије; Споменик—Делдиње н СлавијаДедиње, на којима по два зутобуса региструју дневно по 400 км са око 2400 путника,
Број путника који се користе међуградском аутобуском мрежом свакога дана расте, Али, и тешкоће у раду аутобуске станице су врло велике, Мако се особље труди и залаже, из чисто објективних разлога не могу се задовољити потребе свих путника. Први разлог је недовољан број аутобуса који су уз то још и стари, релативно мали и неподесни, тако да велики број путника остаје без места.
Још крупнији разлог је тај што је станица смештена у просторијама и на месту које не одговара ни стници са много мањим капацитетом. Она се налази У центру града, уместо да буде ближе железничкој станици или пристаништу. Као перон служи празан плац испред Маркове цркве и на том малом простору измењује се дневно око 40 аутобуса-и око 1.400 путника, Може се рећи да чекаонице скоро и нема, пошта једна мала просторија,
' вамештеници такође
33
која је намењена за чекаоницу не може да прими више од 20 лица, |
Просторије у којима раде не одга• варају својој намени. Они ра, де иза шалтера. а ту долазе сви путници ради информаци“ ја, вађења карата, рекламација итд. Многи, У нелостатку че каонице, улазе овде из потре“ бе да се склоне. '
Остаје још питање возила. У прошлој години Опште тран“ спортно предузеће повећало је возни парк за око 30 кола. овој години предузеће се нови кораци у том правцу. Али, по= сматрајући читаву организаци“ ју аутобуског саобраћаја, па“ дају у очи извесне нелогично“ сти које, ако би се отклониле; могло би се помоћи правилни“ јем решењу саобраћајних про“ блема.
Док Опште транспортно пре“ дузеће, коме је залатак да 0“ држава међуградски саобраћај, мора да лаје два аутобуса 34 градске линије, а његова ста“ ница их нема довољно, дотле Окружна“ народно предузеће из Београда држи ванградску линију Београд—Авала, уместо да се сви аутобуси уврсте У градски возни парк Београла, а аутобуси Општег транспорт“ ног предузећа, који саобраћају са Дедињем, ставе на ванград“ ске линије, како одговара при“ роди и задатку овог предузе“ ћа. Исти је случај и са ауто“ бусима издавачког предузећа из Панчева, И они би могли бити употребљени за градски мрежу, а ту линију да сасвим преузме Опште транспортно предузеће чијим се колима и" спомаже саобраћај на тој ли“ нији,
Ако би се поставила једна граница у раду на локалном # међуградском саобраћају, онда би проблем аутобуског саобра“ ћаја могао лакше да се реши. Градско предузеће требало 6И да врши локални градски саобраћај, а сав међуградски пре“ даа би се искључиво Општем транспортном предузећу, које је за тај саобраћај примило 0 бавезу и, према томе, спровело своју унутрашњу и спољну организацију,
у 4
Д, ПЕРИЋ,
Бес.