20. oktobar
~
~
Е
тј
| С
| ЧУЧВУ
г 1
#
Уместо топле воде хладан. туш
сампасостог овог месеца пошао сам у шест часова по подне у купатило „Тешић". Већ на улазу из кан,
"целарије у купатило, чуо сам
викаље из кабина: „Дајтв топлу воду, вода је хладна“. Убрзо сам и је осетио шта значи ово запомагање, Пошто сам се свукао, пустио сам воду. Бода је била потпупо хладпа. Очекивао сам да ће бар касније потећи топла, али узалуд. Викање из свих кабина све се више чуло, 2 и ја сам дрхтао поред хдадних млазе. ва.
Када не би постојала могућ ност за пабавку огрева, било би оправдања за овакво стање у купатилу „Тешић“, али ка-
77
да св зна да је сваки појединап имао могућности да се снабде дрветом и угљем, не може се ничим оправдати неодговоран рад намештеника купатила,
У купатило иду они људи који кемају купатила у својим стаповима ни који за њим занста пмају потребе. Не сме се зато дозволити дљ се овим људима, који су пећином радници и памештеници, уништава здравље у једлој установи која треба де им служи на корист. . Могућност за обољења је утолико вгећа, што је купатило прилично печисто, а уз тв и пеосветљено, Оргали здравствене службз морали би посветити више пажње купа. тилима и контролисати њихов
рад. Стево РАДИВОЈАЦ
– Х
фу
ЊРИПИУВУ
|
Кад несавестан саветник дели социјалну помоћ
ема сумње да је на
ша народна власт питање социјално угрожених грађана поставила на здраву 0снову. Али се и поред тога где-где чине доста крупне грешке, које углавном, потичу од злонамерних саветника за со» цијално старање.
У току месеца децембра 1946 године вршена је подела зимске обуће социјално угроженима 25 блока, Сењак насеља У Седмом рејону. Овом прили“ жом је саветник блока, другарица Даница Чолић, вршила поделу обуће и, како изгледа, стала на становиште да су со цијално угрожени они, чије месечне принадлежности износе пет и више хиљада динара. Па су код оваквог посматрања ствари дошла у обзир следећа лица: Љубиша Дукић, чиновник Завода за израду новчаница са месечном платом од 3500 динара, чија жена такође ради и има месечно 3200 динара,
ж
што укупно износи 6.700 дин. Њих двоје издржавају само једно дете; Панта Стојићевић, шеф једног одељења Завода за израду новчаница са платом од 5.100 динара; Новица Чолић (муж другарице саветника Данице) има месечно 4.500 динара, а издржава само своју жену; Миодраг Бошковић са платом од 3.900 издржава _ своју мајку која има пензију. Сви/су добили зимске ципеле.
Из овога се да извући само један закључак: да је при подели робе саветник био при. страсан и да су лични прија тељи, који се при објективном' посматрању не могу убрајати у социјално угрожене, добили оно што је намењено социјално угроженим.
Овакве .и сличне поступке
| треба: примерно · казнити, како
би на крају социјално угрожени добили оно што им следује. Јован РАДОЈА, ливац
Топчидер број 4
ж
Узор бирократије
јуна неколико дана била сам се разболела и потребна ми је бала лекарска помоћ. Како сам запослена, да бих правдала изостанак — морала сам се обратити ројонском лекару, чије уверење се једипо узима у обзир. Стапујем на Вождовцу и обратила сам се телефопом на амбуланту у Табановачкој улици. Нисам никако успела да добијем везу н најзад сам морала да
пошаљем рођака да лично оде ,
у амбуланту и затражи да лекар дође. Међутим, чиновница која пријављује, одговорила му је да усмела обавештења и позиве за лекара не прима, не-
ж
ВИШЕ БРИГЕ О НАРОДНОЈ ИМОВИНИ
Нечистоћа у дворишту зграде у Кнез Михаиловој 24
[1960 ме је довео у кућу У Кнез Михаиловој 834, одмах до зграде Народног одбора Првог рејона. Потражила сам нистојника, = а бих дошла до његовог стана, мо» рала сам прећи преко ђубришта које је разасутао до половине дворишта. Калал који одводи воду био је запушен и газило се по блатњавој води, Намештеници радњи, које су ту смештене (пекара и задружна продавжипа!у, на својој обући уносе у ралње наквашено ђубре, Степениште је такође прљаво ни запуштено и добија се утисак ла се улази у неку јЈазбн-
ну, а не у кућу која се налази у на. јужем шентру Београда. У кући уопште нема ни једне канте за ђубре. Распитујући се о власнику зграде, дознала сам да је власник Академија паука, Утолико је кривица тежа што се ради о једној установи чији слу= жбеници морају знати да треба испуњавати бар основне дужности према властима и народу. Они су се морани постарати да набаве канте за ћу“ бре ин да уреде канализацију, а не ла дозволе да двориште згааде, чији је власник Академија наука, постане извор за тифус и друге заразне божести које се лако могу пренети продајом животинх намирница у радњама које су у згради смештене. Мара М. НЕДИЋ
ж
зашто пропада зграда у Таковско! број 12
У нтлој штампи се често пише о потреби савесног упрапљања народ“ мом имовином, Но и поред тога има људи, в то у државним устаповама, који мало воде рачуна о чувању народне имовине, Такав је случај са аградом у Таковској улипи 12. Тамо је смештен баш Задужбински отсек Министарства просвете који је позван да води рачуна но о овој згр=ли која је задужбина, :
Плафони ходника И степеништа моикри су већ више од годину дана, 8 нико није повео рачуна да Утврда абог чега, По ходницима и подруми“
ма прозори су поломљевн, нешто 0Љ бомбардовања а нешто због тога што се није водило рачуна да се затварају кад нанђе олуја. Услед тога снег засипа у зграду и упропашћује ограду и бетон, А то се могло избе-
Ки, зко не друкчије, а оно тако што би се стакла скинула са дуплих прозора.
У стану број 38 са плафена стално капље вода зато што је у стану #3над овога прсла цев још пре насталих мразева и тако се влага на петом спрату попела до половине зидова, нако је о томе много пута јављено 8 управи и пазикући, Поред тога, због поломљених прозора и услед тога што није на време купљен угаљ за централно грејање, попунале су за време мразева цеви канализације У зидовима и зато кроз зидове избија загађена вода квари зидове и штети здрављу станара,
Због свега тога на пролеће ће се морати предузети радови за оправку зграде, што ће опет ићи на штету народне имовине, а све због нехата одговорних у управи,
Живка МИЛИЋ Таковска 12
ж Кућа без настојника
ико је ИНО издао наредбу којом се регулише однос на стојника зграда у Београду и забрањује њихово вршење дужности без дозволе, Поред осталог, скренута је пажња да се до 20 децембра поставе настојници У свим зградама где нх још нема, а за нензвршење наређе= ња предвиђена је казна од 5000 динара. Разумљиво је да би се таква на редба морала односити н на зграле која су својина Управе станбених зграда које имају потребе за настоје ником,
Згради у Дубровачкој ултци 23, ко- " ја је својина Управе, ни после 25
дана од издавања наредбе није постављен настојник, нако он мора постојати. Због тога СУ просторије У овој згради тако нечисте, да је станаримћ немогуће опстати, У згради се држи крмача с прасадима кокошке, керови и др, Тамо се долази на преноћиште (без какве дозволе Иилн пријаве, одлази се такође без икакве контроле. О стању у овој згра. лв постоје пријаве но код Отсека уг нутрашњих послова и код Здравственог отсека Првог рејона, али нико џо њима није ништа предузео.
Случај са овом зградом није усзмљен, те би потребно било ла Извршни одбор нешто предзме н за овакве зграде, Душан ОПАЧИЋ Дубровачка 6“а
го да је уведен телефон и „зато се треба обратити телефоном“, Није помогло ни доказивање да је случај хитан, ни Уу-
веравање да се телефонска, везљ не може добити — чиновницљ је упорно остала при своме,
Не могу осуђивати лекара амбуланте, јер гљ нисам ни могла добити, али је потребно даљ јављз истакпем блрократизам и несавеспост појединих чиновника, који се бездушно опходе чак пи опда када се ради о најтежим случајевима и који се не удубљују у оправлапост позива за лекарску помоћ. Љубица АЋИМОВИЋ
" Заборављена приколица
празном плацу на про-
ИЕ стору између Дечанске,
улице и биоскопа „Ђеоград“ већ два месеца стоји једне приколица са потпуно нових гумама. Не зна се ко је оставио приколицу, али знамо де
велики број камионпа стоји не-.
искоришћен због недостатка
гума, а овде ће нове гуме да иструну. Или треба користити приколицу, или гуме, или их бар треба склонити негде затворен простор да се заштите од пропадања. А онај чијом кривицом ово пропада, за.
служује казлу. . Младен БАЛАБАН
ж
Плац у центру централно сметлиште
центру града, преко пу-
та зграде „Борбе“ нала.зи се празал плад са којег су прошле године фронтовци Ма. ринкове Баре и Душановце очистили све остатке рушевина. Дању и ноћу такмичиле су се грађани периферије у 9воме раду и тиме створили мо. гућност за даље уређење ово-
га дела цечтра. Међутим, овај |
некада лепо очишћени плац послужио је за бацање ђубре:
та, Ту се налазе препуни сан: !
дуци за ђубре око којих се та. кође гомила ђубре које избацују. власници радњи које су лицем окрезлуте Теразијама. Џао је снег и покрио блато
и сметље, али се прљавштин |
још увек видела, Но, "преко свега тога, овде камиони доно. се и истоварују прљави снег са улица. Значи да се плац не
само не чисти, него се још и загађује, јер ће се настачком пролетњих дана топити снег и растварати блато које ће кужити ваздух У читавој околи. ни. МБ
РАНАП
ГРАДСКО НАРОДНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ БЕОГРАДА
снабдева ста“ новништвоБе• ограда Коло“ нијалном робомна велико
м на мало
Три пренмунстви Гоонитове робе:
НАЈБОЉИ КВАЛИТЕТ; НАЈЈЕВТИНИЈА ЦЕНА; РОБА СА АРЖАВНОГ СЕКТОРА ПРИВРЕДЕ
“
ВелиКопро:
. давнице и
малопродав
нице налазе
се по целом граду | ·
ИН ____ =
%
панта ЈАНУАР 1247 =
Га
БА | ет зе НАД | ПИ А
>
Ћ
ПРАКТИЧАН САВЕТ
= о!
«
— Отварање обданишта
за децу домаћица
У обданишта се примају деца запослених мајки. Деца тамо бораве од 8 до 16 часова, што зависи од времена У коме мајка ради. То је велика помоћ родитељима не само У
материјалном обезбеђивању де-
е, него и у погледу њиховог аспитања,
Било би врло корисно када би се у обданишта примала и. деца мајки које нису запосле“ не, наравно у границама могућ. ности самог обданишта. Та деца би се могла задржавати само од 812 часова тј, за време док мајке морају да иду на пијацу, чекају за млеко, хлеб и друге намирнице, Ова деца не би морала; добијати храну, пошто за те немају потребе услед кратког задржавања, .
То би било потребно због тога што су мајке домаћице приморане да закључавају децу у стану, да их остављају на улици или без надзора за време док обављају свакидашње послове, а поред тога де ца би добијала боље васпи“ тање, стицала би смисао за другарство и. научила би много лепих и корисних ствари које би им користиле и при премиле их за школске дане. Деца би се научила дисциплини, знала би за своје дужности и стекла би смисао за колек“ тиван рад. /
Родитељи ове деце такође би плаћали извесну суму за њихов боравак у обданишту. Ово би се нарочито могло и“ спупити по оним обдаништима у којима број није попуњен децом запослених мајки.
Радмила ГРОЗДАНОВИЋ Улица 7 јула бр, 8
КАДА ЋЕ ГРАЂАНИМА ДРИНЧИЋЕВЕ УЛИЦЕ ДА СВАНЕ
Цео Београд је осветљен, а код нас у Дринчићевој улици, тамо ло Бајлонове пијаце, још увек влада густ мрак. Никако да нас обасја електрично о светљење.
Две године су прошле од бслобођења. Београдске улице бљеште, а ми у Дринчићеовј узалудно чекамо да засја на бандери сијалица, Наши гра ћђани су молили, енергично за“ хтевали, говорили на конференцијама о бирократизму, пи« сали о својој улици преко свих новина, а нарочито преко „20 октобра“ — али ништа помогло. Тама остала тама, већ две године. _
Грађани наше улице још увек питају шта су згрешили према „Белсапу“, зашто су његова пасторчад и докле ће да чекају на осветљење. Када би уме“ ли и могли — сами би га уве» ли. у
Неопходно је потребно да „Белсап" поведе рачуна. 0 потребама грађана који станују у Дринчићевој улици и поста. ви тако дуго жељене силалице,
В. МИЈАТОВИЋ
. г у КАКО ДА СЕ ИЗБЕГНЕ ГУРАЊЕ ПРИ УЛАЗУ У ТРАМВАЈ
Бе топино пута је писано
у нашој штампи о редо' вима и гурњави на трамвојсним,
није .
станицама. И збиља, једно вре“ ме се успело да се бар на крајњим станицама образују редови ки грађани су мирно и без тур њаве улазили у кола. И сада на Славији код трамвајске станице за Вождовац стоје редови путници мирно чекају, док пр“ ко пута, свега некопико корака даље, на полазној станици је“ динице није случај, јер се на тој станици улази „на снагу У трамвај.
Док трамвај не наиђе постоји нешто налик на ред, али када пристане, сви нагрну на врата, па ко је јачи тај пре уђе
Мислим да би самодисциплина трађана _ била – најефикасније средство да се избегне гурњава и евентуални несрећни случајеви. а, ај Драгица МИКИНЧИЋ
СТАНОВНИЦИМА МАРИНКОВЕ БАРЕ ПО-
· ТРЕБНА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА МЛЕКАРА
+ Маринковој Бари постоји само 1 једна млекара и то у горњем делу насеља, У доњем крају грађани су принуђени да одлазе за млеко чак На Душановцу, Не само што. им је че далеко, мего је мезгодно још и сто“
га што се пред млекаром на Лушао новцу стварају редови који домаћица ма одузимају много времена,
Грађани првог блока су неколика пута тражили ла се отвори још једна млекара али без успеха. За те се могу наћи и погодни локалн, а нарочито један који се налази уз саму пекару »Код Крсте«, Ако би се удео вољило тражењу грађана, уштедело би им се непотребно трошење времена у чекању на редове, а вко би се млекара отворила крај пекаре, мо“ кли би истовремено да обављају два посла — подизали би нстовремено и хлеб п млеко,
Вида АПОСТОЛОВИЋ
»
МОРАЛО БИ СЕ КАЖЊАВАТИ
Саобраћајна милиција у Бео
граду предузела је мере за ре гулисање пешачког саобраћаја. Ову меру народних власти поздравили су грађани Београда кроз фронтовске и друге ма-' совне организације. Али, када се ради бо поштовању отпедаба о саобраћају види се да их гра Ђани не испуњавају. _ Уређење пешачког саобраћа. ја још увек је нерешен проблем, Велики број грађана и поред опомена, поред саопштења и поред сталне контроле милиционера, не прелази улицу тачно на одређеним мести“ ма,
И данас, после толико време на, видимо на свим живљим раскрсницама како милиционари непрестано опомињу пре“ ступнике. На углу пред палатом „Албанија“ није довољан један, него преко целог дана дежурају по два или три милиционара. И што је најгоре, непрестано имају посла. Значи да грађани не схватају озби“ Љно напоре власти за уређе-
ње саобраћаја; не схватају да
су све мере саобраћајне милиције донете у њиховом личном интересу, Сматрам да би у низу | донетих мера, требало одре-“ дити и неке стрпжије казне,
СТАНИМИРОВИЋ
|
» .
'
4