20. oktobar
1 +
__цима. Могу да кажем овдје,
· у нашој земљи, који су про
ако, дете, Раизумије се да
· ше земље-
_ мудријани
Ро РА ја Г" ои Ма ПИ МИ РЕН те Ба МЕ ИВА У РА ВИЧ – | " У ан - уче ње Пака. и | љ Р. "о | Е Јени Е 1 ; ; па Ба ; | ас + Б = аде за - Ји 5 139 Оиф у Гаре Па ТЕ #
власти у нашој земљи раде упорно на томе да створе реалне планове за наше рударство, за нашу електрификацију, за нашу индустријализацију уопште, за планску расподјелу сировина, за планску расподјелу готових индустриских производа и тако даље, онда је, разумије се, исто тако важно и потребно да:се врховна државна власт брине и о планској пољопривреди. Било би веома штетно и просто немогуће до-
(Наставак са прве странеј |
ганда разних назови пријатеља сељака, који нас оптужују да не водимо бригу о сеља-
да та господа не би никада могла учинити то за сељака што ћемо учинити ми са о с њем петогодишњег пла"на. (Бурно одобравање и а плауз),
Према. томе, они елементи.
тив индустријализације наше пустити, да ми не примјенимо земље у суштини су против у пољопривреди сличне планске благостања народа. су – методе као и у осталој привре.
против сељака, против радника, против народа: уопште па ма како они маскирали своју борбу против индустријализа“ ције. .
Даље; разни рескциомстони елементи покушавати ће да ометају на разне начине остварење плана. Ти епементи неће ла признају да је у овом зеостком мери оду паспије расти нова ћр хтославије поназата окромих животним снату. Слакоме је познато: даје Јукослазија нејвише пострадатс ла ипан може ли нико данас о спорити де смо мат #9503 овај периоп постигли такве резуптате у обнови нисизих није: поститла; ни јепнсг земља у Европи, која је бипа окупирана | ипњ нападсна од фетистичних сила; Мо јнам признају чак мн наши противници у кностране ству, Тим глупље и јадиије у истом циљу, прехране пјеиспадају онн реанционарни. локупног становништва земље, епементи под нас, нејм, У циљу стварања извјесне рестапно брбљају о томе ла у зерве за случај елементарних Југославијс не може ено- несрећа итд, држава се мора номски просперирати без А ти правилну и целис-
= у расподјељу _ жетвених са 24. приноса, мора плански изврша. земља: неће. моћи при вредно. напредовати. ако, се ми економски н палитички не потчинимо. ангпо-саксонсвим. силама. Та. реакцконарна. нлина. говори, разу“ мије се, оно, што. прижељнује. Она се веселш помо-
ћи. нојх ће добит» грана И турсна реанииа. оп Америне и тано даље, Та реакционастнеа клина, била она из Бестосла или из Загреба, из Љубљане ипи Сазсјева. стапно бунца, разумије се у своме ушем нругњ 9 систом евономсном и попи- Већ самим тим што су кол личком крах о скорој нас средства за производњу Серомјени впссти вод нас. м прешла из приватне у лру-
штвену својину, што је производња добила нови · карактер, то јест производња за потребе народа, наше опште наролне зајелниџе, а не за профит, не за стицање богатства појединаца, лругим ријечима са капиталистичког начина произ. водње на сопијалистички, већ самим тим код нас је престала евака опасност беспослице за радничку класу. Престала је она опасност, која је свој ствена _ капиталистичким — земљама, у којима је беспослина хронична и само се у највишим конјунктурним периодима смањује, али не и ликвидира, која је у старој предратној Југославији тако тешко погађала наше раднике, Са индустријализапијом наше земље омогућити ће се да стотине хиљада сиромашних грађана и беземљених сељака нађу зараде и на тај начин спријечи ла се наш сиромашни свијет потуца у туђини, остављајући своју земљу рали тражења зарале. Према томе, инлустријализапија наше земље. претставља врло важан фактор у ријешавању овог тешког сошмалног проблема,
Даље, индустријализација земље, увођење планске привреде уопће у новој Југославији значи сигурно непосредно побољшање животног дарда наших народа;
ди. Држава се мора бринути да сељаци имају обезбеђено сваковрсно сјемење доброга квалитета, а да би то било могуће потребан је план, потребно је знати која количина каквог је сјемења глје но требно сељацима. Да би се подигла .наша народна пољопривреда на виши степен, са екстензивног на интензивни начин обраде потребан је план. Потребно је знати колико ће гдје бити потребно пољопривредних машина — трактора, колико ће гдје бити потребно умјетног гнојива и тако даље, Држава се мора брвнути — за прехрану ијелокупног ништва земље и према томе ни врховним ни нижим органима власти није свеједно како ће сељаци сијати, колико и шта ће сијати и гдје ће шта сијати. Према томе потребан је план сјетве. Потребно је стручно руководство и савјети. Даље,
стриских биљака. Према томе, нема ни говора о било каквом укидању приватне својине, већ планско госполарење и у пољопривреди. То нам налажу интереси наше опште наролне заједнице и интереси самих сељака. Том императиву мора се сваки покорити. Свако лруго тумачење има антинаролни, непријатељски карактер ко. јим се хоће ометати брзи развитак наше земље,
Шта лаје инлустријализапи!> наше земље нашој радничкој класи»
та: коспода морсте чекати узатуд, де слога ма посмог свршетна о некој промјени вод нас Танва бунцства не треба узимати озбиљна, јер тиме та тоспода тјеше сама себе. крате си вријеме, односно, то им је једини посао кота они данас раде и разумије се и теф посао није без ризина, јер је он протународон, непријатељсни у новој ЈУугославији, 4 Скоро исто тако је за осуду малодушност и невјеровање ч наше властите снаге и кунање због тешкноћа при остварењу нашег петотодишњег плана. Да, ми ћемо имати доста тешкоћс при остварењу 9овОта плана, али ми морамо издршсти све тешкоћа м савладати их» јер ће нас то брзо довести циљу коме тежи сваки ваш честил граЋћанињ, а то је, сретнија И боља будућност народа наја сам дубоко узјерен ла ћемо ми савладати све тешноће ноје стоје преп намит при остваре њу овог петогодишњег плана. У то су узјерени сви они који — непололебљиво вјерују у стваралачну снату наших народа, наших раднинсш, наших сењака, наше славне омлапине, наше народне интепихтенције, наших рапнвих грађана. Да ћемо то све постигнути 10рантија нам је то што смо постигли до сала у невјероватно кратком периоду И са врпо оскудним средствима. (Бурно опобравање)-
наших
грађана уопште, Док је у капиталистичким земљама национа лизација у индустрији ни повећавање „продуктивности рада права несрећа за радничку класу, јер хиперпродукција лишава једног великог дјела радника зараде, јер производи за профит — отуда бацање у воду или паљење огромних
Има мудршјашс, који У количина животних намирнипа, вези са планском пољопри- доку исто вријеме радне масе 1 Рладују, код нас ће то бити
обратно, то ће само убрзати благостање наших народа.
прив иницијативе. > Ми ћемо имати доста вели-
иду н даље они говоре па су то почеци укидања приватне СВОјане уопште односно при-
петогодишњег плана. Тих тешкоћа ми морамо бити свије-
стан- |
станов-|!.
шитињ откуљ жетарина им инљу- |
радника, наших сељака, наших |
ких тешкоћа при остварењу |
сни и учинити све да их сапрема за укицање Прива дал
не својине. Ово 1е ин грли ћемо морати учини- | брбљање, ноје нема ти највеће напоре да створи-
кве основе, али МЕ тен денциту да се унесе забуна = н за песвасниа паса и тепе пао ара раду си нашу .индустрију и привреду вање у Устав и УРрховну. уопће, која ће се према плану
мо потребне стручне кадрове |
државну управу. силно развити. У току ових пет · Да, ми хоћемо па стро-| година наша ће индустрија | водимо планску пољопрн-. требати нових 170.000 инду-
вреду, јер је то у интересу не само заједнице нао цјепине, већ и самих сељака.
Ако данас врховне државне
стриских ралника, који морају да се упознају са савременим процесом производње. Значи. двоструко више но што имамо |. а + АЕ => ;
Исто тако морам подвући да код планске привреде, код спровођења петогодишњег пла на, за успјех привредног развитка, за успјех остварења петогодишњег плана претставља велику опасност сваки партикуларизам, сваки локални патриотизам. Било би штетно и опасно ако би се избјегавала тачна евиденција свих материјалних средстава, која су потребна за правилну располјелу и правилно одвијање плана,
Даље, бипо би врпо штетно за спровођење плана ако се не би имало разумевање за правитам оаспотепу ис пооза _ разних =ннењерст, средњих стручних капрова и квалифинованих рапнина. Нол тога је исто тако опасан нентрализам ниво ни партинуларизем, ако се гледа сувише усногрудо. Ово гогорим због досадсишњег Искуствл мн полттачим на се морамо убупуће тота стоото чувсти ако хоћемо усијешно остварити наш петогодишњи план.
Остварење овог петогодишњег плана потпуно ће треобразити нашу земљу.
данас, Даље, за ових пет година наша ће привреда требати близу 60.000 средњих стручних кадрова, то значи близу седам пута више но што имаме данас. Са факултетском спремом требаћемо 20.000 више но што имамо данас. Створити те кадрове то је врло тешка задаћа, али је ми морамо савладати.
Осим тога имати ћемо вјероватно и разне вањске тешко. ће код набавки потребних машина, Али те ћемо тешкоће најлакше. савладати тако ако ћемо ми на време извршавати све наше обавезе према иностранству у вези са петогодишњим планом,
Даље, у привреди ће бити потребна крајња булност Бротив разних штеточина, – која би покушали ометати остваре ње петогодишњег плана. Према њима је потребна не само највећа, будност, но м највећа строгост, ако се такви појаве.
Не мање је важна борба против сваке малолушности иџ колебљивости пред разним тешхоћама, Тахвих н еличних тешекоћа ће бити алт их ми мораме савладати п савладати Бемо их.
-
пи и и о 5 А земље Мислим"па није потребно ~ да ја износим _подробкије · било какве цифре илиу процентима што ће се и копико чега створити за ових пет година. О томе ће горо-
Имсти пе- ТОЗИ турни развитак. ра- рити остали ПРУ „ а дамо не само НЛО аи не. тоје и У пе тотови еј зних Фери њ: гина, плану, само и о још а рих комувих пије“ р Ме с нашег поду. стоже и животних номире хвата за наше народе. Ваб
ца, већ ћемо имати ммого више разних школа, срзи њих и високих, разни научних установа и обнов њених села и градова и 19 ко даље. Створити ће се У“ једно услови за ти реЕ
и свестрани разтитак. ~ и 4 ће попости благостање народа. Већ при носу пете године оствареног плана општи наролни похопак сип мо ће се повећати, У олносу на 1939 годину изтлепа-
ти ће прилици овако: планом, Оптти — наролни похопаћ Свјесни свих тешкоћа ко.
: пијсоде, 135: је стоје пред нама ми смо 238 а ин ипи 193 од дубоко уверени па савио сто. Даље, вриједност УкУП- УЗ помоћ свих народних ге мете отне прогхттопње снага остварити то што нас бипа је 1939 гопине 203 ми- води ка бољој и сретнијој пиктоде, 1951 биће 3656 будућности. (Путотраћно и
Уутрли или сто. бтоно опобравање). ! или) м 180 оз <
што нема без остварење то, га плана, без индустрија. пизације наше земље. блато стања нашим наронимс, та. ко без остварења тота плана нема базе наше економске и политичке мезсвисио. сти и збот тота смотрст "а је дужност сваког госће. нина пате земље на пе све оп себе за остварење та. ће, које се постављелу пзед нас ~ вези са петогодишњиџ
Проглас Централног комитета
Комунистичке па
НАРОДИ ЈУГОСЛАВИЈЕ!'
Опет су дошли велики дани ваше историје.
После ваше херојске борбе против фашистичких окупатора и њихових помагача, која је у читавом свету постала при мер како се бори за слободу и независност, после огромних успеха у обмови земље, ви се лаћате величанственог дела изградње нове Југославије — остварења Првог петогодишњег плана.
Велика битка за остварење Петогодишњег плана, која је већ отпочела у свим крајевима Југославије — од најразвијенијих центара до најзабаченијих засеока — одвија се и одвијаће се у условима упорне борбе демократских и мирољубивих снага човечанства против агресивних империјалистичких клика које предволе амерички империјалисти и које би хтеле да изазову рат, номогну обнову немачког империјализма и остваре свет“ ско господство,
Те исте империјалистичке клике нанеле су неправде Југославији на конференцији у Паризу, оне покушавају да закину оправдане захтеве Југославије у мировном уговору ес Немачком и Аустријом, оне изазивају грађански рат у Грчкој да би њоме загосподатиле, оне помажу по читавом свету реакциоарне — фашистичке и полуфашистичке — организације и ре-
Али Југославија има, истовремено, верне савезнике. Пре и изнад свега, сна има за савезника моћни, братски Совјетски Савез, с којим је исковала нераскидиве везе у току рата, који сунатзживст ми смрт водили против фашистичких -завојевача и народи СССР-а и народи Југославије. Она, даље, има као верне са хе братске земље — Републику Пољску, Републику Чехосло у, дну Републику Албанију, Народну Републику Бугарску. Она има многобројне пријатеље у већини земаља света. Показало се да Југославија и у миру — као и у рату може 'наћи свестрану несебичну помоћ и подршку, у њеним на“ цисналним захтевима, код Совјетског Савеза, код великог Стаљина. М најзад: Југославија је у рату била пример како се, у наше време, мала земља, упркос издаји владајућих клика, може с уснехом одупрети империјалистичким завојевачима, а у миру је пример мале земље која је остварила потпуну независност и изграђује нов живот и нову демократију, — баш због тога она ужива подршку им симпатије свих угњетених народа, а и демократских снага у самим империјалистичким земљама,
У таквим условима, остварење Првог петогодишњег плана значиће КОНАЧНУ ПОБЕДУ народа Југославије у њиховој борби за независност, за слободни унутрашњи развитак. Та победа ће још више подићи улогу и углед Југославије у свету и показати свим народима који стењу под империјалистичким јармом и које империјалисти угрожавају — како је једна мала земља успела да очува своју независност и изгради срећни живот слободних људи им срећну заједницу слободних и равноправних народа.
РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ИНТЕЛИГЕНЦИЈО, ОМЛАДИНО И ЖЕНЕ, ГРАЂАНИ! ВОЈНИЦИ, ПОДОФИЦИРИ И ОФИЦИРИ! Ове године дочекује наша земља општенародни празник Први мај у знаку великих победа на привредном пољу, у знаку одлучујућих борби за остварење Првог петогодишњег плана, за изградњу независне Југославије, изградњу темеља новог друштва у коме неће бити експлоатације и беде, темеља на којима Бе израсти и нова народна култура и благостање и срећан живот радних људи,
Наша земља се све више претвара у праву кошницу рад“ них и стваралачком раду преданих људи. Милиони грађана Федеративне Народне Републике Југославије латили су се свесрдно посла да обнове ратом разорени живот, и не само да га обнове — него и да изграде један бољи и лепши и да своју славну домовину претворе у прави врт. Само један мали део нерадника и остатака поражених издајничких, · реакционарних и експлоататорских група стоји пострани и покушава испотаје, по налогу из иностранства, да омете величанствени рад милиона на преображају Југославије из заостале и зависне, у напредву и независну земљу. Али ће и те остатке, у колико се појединци не одрекну свог противнародног, издајничког посла и не уклопе у рад читаве друштвене па а лнине, достићи — срамна судбина свих оних. који су уст против народа и народних интереса — сви ће бити прегажени и одбачени као туђа и неприродна ствар која с народним животом нема више никакве везе и која само смета његовом развитку. Народне масе и народне организације морају још будније пратити рад ових непријатеља, чувати народно, добро од њих и старати се свим силама да они не би на било који начин омели рад на величан“ ственом делу које пред нама стоји.
· У борби за остварење НПрвог петогодишњег плана по требно је уложити огромне напоре — потребно је још више повећати радну дисниплину, развити свестрану штедњу и бригу око материјала, далеко више подићи продуктивност рада п на све могуће начине снижавати трошкове производње. Потребно је повећати и побољшати засејане површине, неумољиво се 60рити за остварење планова сетве и откупа, сузбити све пите кулантске тежње које се јављају код једног дела богатих слојева на селу. На тај начин ће се остварити да пољопривреда уредно снабдева град и индустрију, а да сељаци добију про" дукте од индустрије. Тако ће се учврстити јединство наше привреде и онемогућити сви покушаји слабљења или успоравања развитка ове или оне привредне области,
ГРАЂАНИ ФЕДЕРАТИВНЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ! у
На овогодишњи празник Првог маја ви отварате нову, величанствену страницу историје народа Југославије, најлетну
2
ртије Југославије
и најславнију после херојске Народноослободилачке борбе ви отпочињете битку за остварење Првог петогодишњег плана изградње нове Југославије,
Остварење Првог петогодишњег плана ће донети привредну независност нашој домовини. Југославија ће после тога ме ћи у свим основним привредним гранама да се сама развија, ве зависећи од иностранства. Народи Југославије неће морати да се одричу никаквих својих богатстава да би дошли до ма шина, прерађевина итд. Они ће уби у период благостања И свестраног искоришћавања неисцрпних богатстава земље,
Остварење Првог петогодишњег плана даће све услове ља у нашој земљи нестане сваке-беде и немаштине. Остварење Првог петогодишњег плава не значи само остварење благостања широких народних маса, него и изградњу новог друштва, учвршћење и победу таквих друштвених односа на основи којих ће се моћи у даљем развитку укинути свака експлоатација и остварити потпуно јединство свих друштвених слојева.
Остварење Првог петогодишњег плана ће до краја екс: номски повезати све земље Југославије, то ће бити економска основа неразоривог братства и јединства народа Југославије,
Остварење Првог петогодишњег плана омогућиће. народима Југославије да изграђују нову културу, која ће бити њи“ хова својина и у чијем стварању ће учествовати напшире масе,
Остварење Првог петогодишњег плана измениће лице на"ша земље, мзмениће душе наших људи. Наша земља ће постати напредна „и срећна, наши људи ће још взише волети своју слободну.. земљу и с још више елана се борити за велике“ илеале напредног човечанства — за демократију, мир и равноправност варола.
РАДНИНИ И РАДНИЦЕ! Дајте земљи више угља и рула! Дајте масама више текстила! Више грађевинског матсријала за подизање нових предузећа и нових станбених зграда! Више пољопривредних машина и алата, више робе за наше село! Више обуће, одеће и животних намирница за широке масе! Све страно развијајте ударништво у раду и новаторство у 100 изводњи! Штедите на сваком кораку материјал, непрестано подижите продуктивност рада, смањујте трошкове произлолдње! Борите се против ленчуга и нерадника, против свих који ометају напредовање производње!
Борите се за остварење Петогољишњег плана, за спећну будућност радничке класе и свих трудбеника наше земље!
СЕЉАЦИ И СЕЉАНКЕ! Засејте сваку стопу зиратне зе мље! Дајте домовини више пшенице, више кукуруза, више жЖИ тарица свих врста! Дајте више дувана и других индустриских биљака! Више воћа и поврћа, више меса и млечних производа! Борите се против оних који из себичних разлога избегавају да изврше обавезе према држави и читавом народу, против свих оних који покушавају да одвоје сељаке од радника, село 04 града!
, Не штедите снаге у борби за извршење Петогодишњег плана који ће сељу дати све што му треба — машине, алат, јев тину робу у довољним количинама и просвету и културу!
ОМЛАДИНО ЈУГОСЛАВИЈЕ! Буди и убудуће у првим редовима борбе за изградњу земље, за остварење Првог пете годишњег плана! Буди поносна што си у читавом свету постала пример оданости домовини, а у својој домовини пример 16 жртвованог рада и прегалаштва!
Петогодишњи план ће остварити све услове за срећан живот младих, за светлу будућност нових поколења. Омладино Југославије, бори се за његово остварење, бори се и отсада као и досада, ла будеш прва на раду, прва у борби за ствар на: рода и домовине!
ЖЕНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ! Прионите на посао око. остварења Петогодишњег плана, око остварења срећног живота и ведре будућности за мајке и децу! Покажите и сада, као и у рату, ја вам је изнад свега љубав према домовини и њеном напретку“ Будите неуморни радници и борпи за остварење Петогодишњег плана, за остварење срећне будућности народа. Југославије!
ГРАЂАНИ ФЕДЕРАТИВНЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУ ГОСЛАВИЈЕ! Напред, у борбу за остварење Првог петоголи шњег плана, за изградњу независне и срећне Југославије, брат ске заједнице равноправних народа!
"Живео Први мај, празник међународне борбе за мир" демократију!
Живела борба народа за учвршћење мира!
Живео наш велики савезник братски Совјетски Савез!
Живео генијални вођа напредног човечанства у борби 34 мир и демократију генералисимус друг Стаљин!
Живело братство и јединство словенских народа!
Живеле братске савезничке земље — Република Пољска Пен Чехословачка и Народна Република Бугарска! ц
ивео наш верни савезник на Ре публика Албанија! у рату во меру Марол
Живела херојска Комувистичка партија Југославије, О! ганизатор и руководилац народа у борби против окупатора рату и организатор и руководилац борбе за изградњу бољег и срећнијег живота у миру!
| Живео Народни фронт Југославије, мобно о арода | ружје Н Југославије у њиховој борби за народну власт и изградру _ Живели херојски народи Југославије и њихова борба » независност и изградњу срећног живота!
ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ ИЈЕ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВ.
|