20. oktobar

Мос 4

-

"тне деценије терора

ВЕРА ЧОХАЏИЋ:

з руина, на пустоши,

из безбројних племенитих жртава, усправила се и расте наша отаџбина, нова Југославија.

Данашња политичка, економска И културна стварност радника, сељака и интелигенције свих наших народа, дани које проживљује човек нове Југославије — за многе друге народе, за људе многих других земаља, и после овог рата, још нису дошли, тек треба да наступе. С поносом мисли на своје велико дело човек нове, Титове Југославије. Али понос ослобођеног човека је стваралачки, То је понос који буди нове снаге и остварује нове велике подвиге — то је племенити понос борца и ствараоца, борца за нови свет и ствараоца животних услова достојних човека не само за свој народ, него и за све друге народе, за читаво човечанство.

Зато народи којима дани које ми проживљујемо тек треба да наступе мисле на нас, на народе Југославије, с љубављу.

Наше данашње генерације, у блиској прошлости, доживеле су грозу самица и казамата у којима су гушени првоборци радничке класе, првоборци народа Југославије.

Наше данашње генерације доживеле су страхонад борцима за слободу, изгладњивања наших најширих слојева града и села, сурову пролетаризацију и пауперизацију, злочиначка пустошења која су унакажавала и уназађивала културни развитак наших народа, Наше данашње генера-

"ције, костима и крвљу, ју-

наштвом које је ушло у

"легенду и надљудским на-

порима, саздале су нову Југославију, поносну отаџбину слободе и стваралачког заноса, политички пре-

"каљену и јединствену земљу снажног и свестра-

ног економског и културног напретка, земљу која у свему служи као пример многим народима у свету.

Ми мислимо на пале борце — наше другове који су за ове дане свесно, загледани у будућност, загледани у нашу данашњу, стварност која је тада за

Калдрмџија

њих била само светла визија, дали животе. Они су живи, они су међу нама, у рудницима нашим и у фабрикама, у ливницама нашим и у јединицама наше славне Армије, на ораницама и у лабораторијама нашим, у учионицама и радионицама, велики и хргбри. Њихово присуство снажи нас на нашем широком стваралачком путу. Са светом успоменом на њих савлађујемо и савлађиваћемо све, и највеће тешко. ће, које стоје пред нама.

За план, за победу, >а славу наше изградње 60ре се милиони — боре се сви народи Југославије, сједињени на: поприштима тек прохујалих битака широм читаве наше отаџбине. За план, за победу, за славу наше изградње, на празник рада — Први мај — заветују се милиони из градова и из села нове Југославије — | очеличени борбом, обасјани сунцем Титове слободе.

Нека живи празник слободе и рада — Први мај!

Победе и слава нашег рада достојни су и биће достојни наших победа и наше славе у суровим годинама борбе наших народа за велике дане које проживљујемо!

"Недомир |МИНДЕРОВИЋ

о пита понети наситити емвиичниеесо

о та- би и па ВИ ЕРЕ зраци ере «5 пи ба ти

таг

у

+" "О зе <= =

У

[Првомајско такмичење ове године има својих слабости и врлина, по којима се оно нешто разликује од ранијих такмичења, иако су се кроз њега провлачиле и неке грешке ранијих такмичења. Ово такмичење је без сумње обухватило ширу масу људи него иједно такмичење досада. У овом такмичењу има већи број рационализатора и новатора него у ранијим такмичењима и бољом организацијом посла, применом нових форми рада — дало је веће резултате. Осим тога, оно се одвијало у по следња три месеца кроз остварење задатака предвиђених петогодишњим планом, боље постављених радних норми и боље евиденције о постигнутим резултатима,

1. После завршетка новембарског такмичења многи радни колективи нису одмах пришли организацији новог такмичења. Неки су изгубили два, а неки и три месеца за припреме. Самим тим су, с једне стра-

не, изгубили у времену, а с друге стране, онај такмичарски елан при завршетку но-

вембарског такмичења нису користили за ново такмичење, да би оно већ у почетку било на потребној висини Само неки колективи правилно су извршили тај прелаз, Још код су“ мирања резултата ранијег такмичења, они су правили план и припремали ново такмичење и још пре 29 новембра прихватили нове обавезе.

9. У току такмичења не води се рачуна да се све потребне ствари евидентирају и сређују на време, како код подру“ жнице, тако и код Месног од“ бора, да би се из тога могле на време уочити слабости и да би из забележених података управни одбор подружнице свом месном олбору и месни одбор својој централној управи могли на време слати извештаје и потребне податке. Још увек је евиденција о постигнутим резултатима повремена ствар: када неко тражи извештај, када се завршава ме.

сец или такмичарски период, када се прилази сумирању резултата — онда се без подата-

ка, на брзину направе извештаји, Због таквог стања, централне управе не могу на време да добију потребне изве(итаје. Месни одбори овде на рочито греше, јер нису упорни да на време траже извештаје од подружница, а када их подружница и пошаље, месни одбор те извештаје уопште не проучава, не сређује податке. Најчешћи је случај да месни одбор не зна какве податке и од којих подружница је добио, а од којих није, Тек када централна управа тражи податке, онда се приступа том послу.

3. Код многих радних колек“ тива није био рашчишћен појам да привредни (производни) план предузећа није истовремено и план такмичења и да се такмичење не може даље развијати ако се план такмичења прави одозго. Било је по» дружница које су саме преписале производни план предузећа, сазвале општу конферен~

ПА

цију и на општој конференцији агитовале да се тај план прихвати, што је обично успе вало, но од тога нема никакве користи Управа предузећа тре-

ба свој производни план да разради за сваки дан за сваког човека у предузећу, Управни одбор подружнице, зајед“ но са пододборима и повереницима синдикалних група мо-, ра детаљно познгвати проинзводне задатке, договорити се када и како за који посао да приђу изради обавеза одоздо, од сваког радника Када су дате обавезе од појединаца из синдикалних група, уз помоћ управног одбора подружнице и

пододбора. повереник синдикалне групе сазива састанак синдикалне групе да проди-

скутују обавезе појединаца и да установе обавезе групе. Када је у групама посао завршен, пододбор ствара обавезе И план за одељење и на оде: љењској конференцији треба да буде изнесен нв од чланства примљен Конференције чита. вог предузећа (ако је већ пре дузеће) сазивају се ређе и оне имају више манифестациони карактер. Обавезе и планови такмичења треба да иду за тим да се премаше од државе постављени привредни планови, да се испуне за краће време, дајући бољи квалитет производа, чувајући машине и алате, сировине и лруго. Само тако, одоздо израђени планови, када је свако свестан зашта је какве обавезе дао, с ким се И по чему такмичи и када ће њему бити познати резултати његовог рада и рада оног с ким се такмичи, када се о успесима буде сваког дана говорило — такмичење може да добије шири замах.

4. Синдикалне организације морају се својски заузети да отклоне разне сметње које ометају нормални ток производ“ ње, Узмимо предузеће „Октобарска слобода“ У том преду“ зећу такмичење није могло да се развије правилно из ових разлога: ткачи не добијају цевчице на време, пређа није добро упредена, распреда се и везивање није било правилно. Разбоји и чунци стално се кваре, а пословође (мајстори) уместо да отклоне ове сметње, исмевали су и изигравали раднике. Ткач чека на оправку разбоја три сата, а пословођа му пише да је чекао само пола сата. Код убележавања завршеног посла уписују радницима мање, На тај начин се ствара незадовољство код радника, убија се воља за рад и такмичење., Поготову када радници виде да би се ти недостаци могли отклонити, а нико доско“ ра није предузимао ништа да се они отклоне. Мајстори оде“ љења чак су се и физички обрачунавали са радницима, док су са својим симпатијама про» водили много времена у разговору. Славни руководилац тога одељења је инжењер Јорга• чевић, бивши власник текстилне фабрике, који је у својој фабрици за време старе Југославије и за време окупације знао да отклони сметње у про“ изводњи,

ЖИВЕО ПРВИ МАЈ -—— ДАН МЕЂУНАРОДНЕ СО. ЛИДАРНОСТИ ТРУДБЕНИКА У БОРБИ ЗА МИР И ДЕ

МОКРАТИЈУ!

БРАНКО ШОТРА: Омладинка на раду

Ако се такве и сличне ствари не отклоне, ако синдикалне организације не мобилишу члан“ ство у борбу против оваквих појава, ако се синдикална ор“ ганизација не заузме да радници добију редовито следовање — онда не може такмиче» ње да узме пуног замаха и по" под вијбвље воље радника. Да би се ове и сличне сметње 01-

клониле, нужно је да синдикални функционери и активисти више раде са чланством, да бу“ ду енергичнији У борби против разних аљкавости, пропу“ ста и злонамерне саботаже. Петогодишњи план индустријализације и електрификације наше земље не може се извршити (без жилавог залагања синдикалних форума, Синди“ калних активиста, без настојања наших синдиката да про“ буде свест и будност сваког

П рва брига мислећег човека била је упућена на то, да нађе одговор на питање: какав је, у чему је смисао живота» Филозофија од Талета, Сократа и Платона до данашњег дана тражи одговор на то питање и није га нашла. Ницали су један за другим филозофски системи и у сваком од њих одговор је даван други.

Ја немам ту претензију да се и сам упуштам у филозоф= ска размишљања о смислу живота, да и сам дадем још један одговор на питање које, изгледа, никад неће добити задовољавајући одговор. Па ипак, усуђујем се да о томе давно постављеном а још не одговореном питању и сам кажем неколико речи.

На првом месту треба иста ћи ту чињеницу да ми, испитујући у чему је смисао нашег живота, полазимо од таквог схватања, да је тај смисао нама унспред прописан, задат однекуд са стране, ван нас с8= мих.

Сва наша старања да дадемо одговор на постављено питање остала су узалудна и ми немамо више никаква права на

наду, да ћемо ипок наћи тај одговор, и то из тога простог разлога, што је питање погре-

шно постављено. Смисао нашем животу није унапред и са стране дат, на нама је да, као мисаона створења, животу смисао дамо, Требали смо се питати: какав смисао треба животу дати и на то питање тражити од-

говор. Сам живот то је радни процес, дело. ИМ смисао живота

мора бити дело, радни процес, и може у делу и раду добити свој пун н прави израз, а не у чистом и бесплодном умовању, ма како оно изгледало дубоко.

Ако је то тако, а ја верујем да је тако, онда је смисао нашег живота данас јасно одређен. Одређен је за последњих пет година проведених У борби и стварању нових облика и нових услова живота, Никоме веће пасти на памет да пориче, да је стварање тих нових савршенијих облика, бољих усло“

~ ва живота довољна и достојна

садржина која испуњује појам смисла живота,

Свет још није створен, он се ствара и нрекраја сваког дана, а човек је одухотворени агенас тог непрекидног процеса стварања. Стварати нова и са вршенија дела мора бити и ње“ гова задаћа, Овде сеодмах поставља питање: који су то облици и дела савршенији, који су то услови бољир Без сумње ми можемо, ми имамо на то право да одговор на то питање тражимо с обзиром на самог човека, јер савршенији облици, бољи услови живота самог чо“ века претстављају, у исто време, и савршеније облике При. роде уопште, '

_ Кад је тако онда можемо слободно тврдити, да је савр“ шенство човековог стварања у што обилнијој примени његових духовних способности; да су бољи ови услови У којима су веће могућности за ра“ звој свих његових творачких снага. Јасно је, да овде, кад говоримо о човеку, ми мислимо не на јединку, већ на Човека као род, јер је цео тај род једна јединица у односу према

оди. Савршеније, боље мора се за то односити на ту, пи а не само на поједин“

Стваралачки рад је дужни то је задаћа за човека; У; непу:

Бањ ~ У

радника и намештеника, да сва. ки са свог радног места, свакодневно, учини све да се днев. ни план не само испуни, негб и премаши. Да се свако жила. во бори за испуњење плана, Ово првомајско такмичење донело нам је нова искуства, Нарочито драгоцено искуство је да смо у овом такмичењу пр. | стигли повећање производње не само залагањем мишица, већ смо повећали продуктивност нашег рада бољом организацијом посла, већом _ дисципли. ном у раду и новим проналасцима. У новембарском такми. чењу прошле године имали смо у Београду 4 новатора и 8 ра ционализатора. У овом такмичењу имамо 11 новатора и 62 рационализатора. Ово је добар путоказ за новембарско такми. чење које стоји непосредно

нама. |5Ра Грга ЈАНКЕС

;

њавању те задаће је и сав сми сао живота, Ни филозофско мудровање, ни песма барда нису у стању да даду садржину и прави смисао животу. Тај смисао се ствара дубоким бра. здама плуга по радној земљи; њега оглашује мила хармонија звона обешених о грлима сто“ ке: он је у музици коју изводе веште руке ковача ударом че кића по врелом гвожђу и на ковњу; у јари која бије из ла. ве растопљеног гвожђа и чели“ ка, у испитивачком погледу који астрономским телескопом продире у неизмерне дубине васионе, или кроз микроскоп у тајне сићушног и за голо око невидљивог, али зато много“ бројног света.

То је био смисао и задаћа човека од првог дана његовог постанка до данас» он је про бијао и кроз дебелу кору лажи и насиља, Наше уши биле су запушене и очи закривене, да не чујемо глас и не видимо лице истине, Пред нас су по“

стављени ндоли и кумири У облику златног телета, сјаја круне, престижа монархије И ми смо се по команди морали клањати њима.

Данас је пробијена та леде на кора, оборени су идоли и кумири, проглашен је Култ рада. Петогодишњи привредни план наш сложио је све н%

поре наше, на свима пољима рада и стварања, у једну пове“ зану и стројну целину; у њему није ништа заборављено, ништа није занемарено; ни рад у по љу ни онај у фабрици и радио. ници; ни рад у школи ни у болници; рад на науци и уметно“

сти, Он је из фијука оштре косе, из блејања стада, ИЗ ритмичких удара чекића И

ткачких разбоја, из зујања вре“ тена сложио дивну симфонију живота, која испуњује нашу душу смиреном гордошћу # срца наша радошћу. Ми види“ мо сад смисао, осећамо радост живота и стварања. Овај први петогодишњи радни задатак наш неће остати једини; 38 њим ће се непосредно ређати други, даљи. МИ радиће се без предаха, радиће се с одушев“ љењем и заносом, Од стваралачког рада рашће наша снага, крепнуће наша вера У нас саме, утврђиваће се и д“ ље темељи наше слободе и #е зависности, С тиме ће расти # наша радост стварања и наша гордост што и сами сарађујемо на изграђивању услова бољег живота,

Променило се све око нас у нама, променили смо се и МИ сами и ми нисмо више они исти људи који смо до јуче били Тако препорођени ми дочекује мо светли празник рада, ПОВИ мај, радосна срца и весела ЛИ“ ка, али не празних руку, 868 му подносимо, као највиши наш поклон, Петогодишњи привре“ дни план, ту радну задаћу Не" шу, с обећањем да ћемо је 10 пунити и с пуном вером у #84" шу снагу да ћемо дато обеће“ ње у пуној мери одржати,

Са засуканим рукавима, знојним челом и гаравим цем срећемо ми ове прве дане маја и у пуном размаху на пуњењу наше задаће ил обећања, И у овим данима Не шег полета ми не габорављамо наш дуг захвалности и призна“ ња творцима овог нашег пре порода, вођама наших народа по путу к бољој срећи и ДО стојном животу у пуном 0 звоју свих наших тв

снага, Кирило САВИЋ

|