20. oktobar

З0 ЖАК 1927,

Тј еређене „тритике, тоје на

натним „тржетнтима влада ЈУ од појаве“раног воћа и поврба, покренуле · су ттироке 'народне масе и штамту да:траже узроке “високих “цена овим артиклима и да својим сугестијама допринесу што правилнијем решењу овога титања. При томе, пре свега, треба имати на уму да“се ствари не смеју посматрати површно, него је потребно што“ дубтве ући у проблем, како би, се: он могао правилно анализирати и решити,

Због дуге т оштре зиме рано воће и поврће појавило се ове године на пијацама са извесним закашњењем, услед чега је неумесно упоређивати тржишне прилике у мају месецу прошле године са прилика. магу мају месецу ове годите.

Нађачи произвођачки центар:за рано поврће је Маке-

" донија, а затим, нешто доцни-

је, околина Новог Сада. Од тамошњих произвођача, откуп. них предузећа и народних власти. зависи, углавном, и висина

· цена раноме поврћу на бео-

градском тржишту. Тамошња предузећа, међутим, у првом реду у Македонији, учинила су

. извесне пропусте који су се

одмах ' одразили, па и данас се

· још одражавају и на београд-

ском тржишту. На пример, це

· | натрвој боранији на струмич-

поља

кој,пијаци била је код произ-

_ вођача: 33 динара по килогра-

му. Произвођачи су боранију продавали месном | откупном предузећу „Рекопсу“, које ју је продавало републиканском

· предузећу „Стокопромету“, ово

предузеће продавало је исту

_ робу локалном предузећу „Гра-

динару“, и тек од овога предузећа могли су да купују бео-

· градски снабдевачи. Али сада

це цена већ, због оволиког бро, ја посредника, скочила на 46

Фронтовци

џ потреба добровољне радне снаге на грађевинским и другим радовима у Београду узима све веће размере. Раније се она користила само на таквим објектима, где је била могућа масовна употреба и У одређено радно .време, често у одређени дан. Данас је спроведена боља организација добровољне радне снаге и она се употребљава _ свакодневно на радовима, према унапред утврђеном плану. Овим руководи Секција за добровољне радове при Извршном одбору Народног фронта Београда уз сарадњу руководства омладинских радних бригада и рејонских секција Народног фрошта. Потребе за добровољном радном снагом достављају се преко Грађевинског одељења _ од стране предузећа и установа које изводе радове. На основу ових захтева и могуће је установити план рада и вршити кон тролу његовог извођења.

Резултати за протеклих педесет дана

Радови су почели највећим делом у априлу месецу. За протекло време од 3 априла до 23 маја омладинске радне бригаде, радне јединице основних организација Народног фронта и добровољне радне екипе син. дикалних подружница дале су на грађевинским и другим радовима у Београду 201.269 добровољних радних часова. На овим радовима било је 60.123 учесника. Од тога омладина је дала 58.456 радних часова уз учешће 19.164 члана омладинских и студентских радних бригада, које су радиле на сле. дећим радилиштима: Теразије, Резервоар, Северни _ булевар, Професорска колонија, Сарајевока улица, гимнавија у Шестом рејону, основна школа у Петом рејону, основна школа у Раковици, Пионирски парк У Кошутњаку, сквер на „шестици“ код „Борбе“, Дом културе у Четвртом рејону, фискултурни терени „Авала“ и ЦДЈА, градска млекара, штампарија „Рад“ и др.

Највећи допринос добровољне радне снаге остварен је на

воћу и поврћу

динара не килограму. Тамо. ниша предузећа вису уложила напоре да цене падају, него су вештачким шутем укључивањем великог броја посредника учинила да“цене на мало буду страховито високе.

Слична је ситуација била и у околини Новог Сада. Тамошња “снаблевачка предузећа управљала "сугсе према пценама које су одредили шпекуланти и нису ништа учинила да се цене на њиховом тржишту нормализују. На пример, 14 овог месеца малопродајна цена спанаћа била је у Новом Саду 25 до 35 динара, а покрајинско имање у Бајши испоручивало је спанаћ Градском предузећу за воће и поврће у Београду по цени од 6 динара по килограму. Новосслска снабдевачка предузећа нису се потруди. ла да оду до Бајше или до других државних имања да донесу робу у Нови Сад и да довољно довезеним количинама регулишу _ цене, Новосадска снабдевачка предузећа, у првом реду „Повртар“, уместо да доносе робу на своје тржиште и да допринесу — правилном снабдевању тамошњег становнттштва ишла су за великом зарадом и одвлачила робу на даља и скупља тржишта (на пример у Загреб).

Месне народне власти пак, нису се старале о правилном сн абдевању свога становни штва и нису плански уређивале обавезе ових предузећа, нити контролисале њихово испуњење, него су на своме терену дозвољавале појаву најбруталније шпекулације. Оне су често ишле на руку онабдевачким предузећима да ова за. узму прави монополистички карактер, који су предузећа искорити ћ ава ла ради постизања што веће добити, а не ради јавтиног и уредног снабдевања грађана. (Случај Друге

Трећег рејона на раду

радовима на уређивању Теразија и на рашчишћавању преосталих рушевина у рејонима, Од радова које је добровољна радна снага готово у поттуности сама обавила било је уређивање сквера на „шестици“, где је учествовало 2.140 људи са 8.476 добровољних (радних часова.

Недељни план и дневни распоред рада

Градска секција и рејонске секције за добровољне радове постављају редовно недељни план и врше дневни распоред употребе добровољне _ радне снаге. Према стварним потребама и могућностима коришћења на радилиштима одређује се број учесника и даје задатак организацијама које су претходно примиле обавезу У вези ових радова. Дневно У Београду добровољно | ради просечно 1.200 људи на око 20 радилишта.

У току недеље од 18 до 24 маја учествовало је на радовима 15740 људи који су дали

рејон је дао 724 учесника

рејонске задруге из Београда, којој су Градски народни магацин и Ранапоз у Зрењанину неовлашћено одузели купљени кромпир, наводећи да задруга нема право куповине на њихо. вом терену). У неким местима месни _ одбори — неовлашћено и без икаквог законског основа наплаћују од купаца извесне таксе које још више поскупљу. Ју робу. На пример, Месни народни одбор у Наталинцима наплатио је Трећој рејонској задрузи из Беотрада за сваки откупљени килограм кајмака по два динара, а за сваки откупљени килотрам сира по један динар. У Жабарима је Узимана такса чак и за откупљена јаја.

Сва ова застрањивања морала су се одразити не само на београдском тржишту већи У свим непроизвођачким центри-

ма у земљи. Поред тога, ни београдска снабдевачка предузећа нису учинила све да

потраже робу на теренима где оваквих појава није било, Она се нису користила искуствима из прошле године, него су дозволила овдашњим пиљарима пи штекулантима да овладају пијацом. 5 Новољне атмосферске при. лике учиниле су да се принос поврћа нагло повећа и да се оно у све већим количинама појављује на тржишту. Услед овога момента и правилног става великог дела произвођача, народних власти и снабдевачких предузећа у многим местима цене воћу и поврћу су се углавном стабилизовале и формирале онако како је то објављено преко дневне штам. пе. Снабдевачка _ предузећа откупљују код произвођача робу по тим ценама и у довољним количичама довозе је на тржиште. Не треба нипошто сматрати да је народна власт одредила ове цене, него су то

20 ОКТОБАР

о је крив за високе цене

слободно формиране цене на већини тржишта и оне, с обзиром на погодно време и плодност у овој години, могу само вештачким путем окакати, а то ће свакако народне власти спречавати, јер је то њихова дужност.

Има много људи, чак и по

државним и задружним предузећима, којима не одговара-

,„ Ју сређене прилике на нашем

тржишту. Они се свим средствима труде, а настојаће и убудуће, да унесу пометњу на тржиште и да покушају да на. бијају цене. На пример, снаб. девачко предузеће „Повртар“ из Новог Сада без икаквог разлога плаћало је 15 динара за килограм младог грашка, иако је још пре осам дана откутна цена грашку била формирана на 12 динара.

Зато је, у овоме моменту, најпречи задатак — народних власти да будно пазе и да спречавају неоправдано набијање откупних цена, било да то набијање долази од пријваттих лица, било од предузећа државног или задружног сектора. Снтабдевачка предузећа у Београду имају одређене планове за свој будући рад и пијаце морају бити редовно снабдевене довољним количинама воћа и поврћа.

На широким народним масама је да уочавају покушаје шпекулације и набијања цена и да их достављају властима. Сви потрошачи су овога пролећа добро осетили шта значи несређено тржиште и када. њиме господаре штекуланти. Ста билизовање цена и нормално снабдевање користиће у прво: реду најширим слојевима ра". ног народа, који се мора: СВИМ својим снагама активни“ залагати и борити за цене намирница које ће бити у складу са њиховом куповном моћи.

ЗАЛАГАЊЕ НАРОДНИХ МАСА НА УРЕЂЕЊУ СВОГА ГРАДА

а

Планско копишећењо. Добровољно

АДИО САОГО

43.275 радних часова. Од тога је омладина дала 18.926 радних часова уз учешће 6.245 омладинаца и омладинки, Резултати рада чланова фронтовских радних јединица су следећи: Први са 1.596 радних часова, Други рејон 1541 учесника са 3.220 рад. них часова, Трећи рејон 2400 учесника са 7.260 радних часова, Четврти рејон 702 учесника са 1636 радних часова, Пети редон 1.227 учесника са 3378 радних часова, Шести рејон 2.439 учесника са 6:081 радних часова, Седми рејон 462 учесника са 1.175 радних часова. У Земуну је дамо у недељу радило 1.400 чланова Народног фронта кофи су дали око 4.000 добровољних радних сати.

Ефекат рада се стално побољшава

Бољом _ организацијом лобровољних радних екипа из дана У дан се постиже и бољи ефекат рада, Радне групе долазе у олређени час на радили. ште и раде предвиђено време.

Евиденција о резултатима води се на самом радилититу преко нарочито за то установљених формулара, које поттисује руководилац радне јединице и технички руководилац

раљилитнта. Тиме се постиже и бољи увид и јача контрола над употребом _ добровољне радне снаге,

Значај учешћа. добровољне радне снаге у изградњи Београда

Изградња Београда је брига данас не само народних власти већ и свих наших масовних организација и сваког појединца. План инвестиција у 1947 години предвиђа обнављање, разви. так и изградњу _ станбених зграда, штолских, културних и злравствено-социјалних _ установа, улица, градских зелених повратина, водовода са канали. зацијом, путева и тако даље. То све значи подизање бтагостања, животног стандарда њ бољих услова живота радног становништва Београда.

Добровољни рад грађана и омладине доприноси бржем и успешнијем остварењу Инвестиционот плана, потстиче радни полет на радилиштима и чини уштеду у материјалним средствима — што све скупа значи видан допринос таторима за остваривање првог Петогтодишњег плана привредне изградње наше земље.

м. М.

Конституисање рејонских народних одбора у Београду и Градског народног одбора у Земуну

|рејонси Извршни народни одбори створени су утоку новембра месеца 1944 године, Тада је било 14 рејонских народних одбора и 3 месна одбо. ра (на Чукарици, у Раковици и Кошутњаку). Ови одбори су изабрани на масовним рејонским конференцијама на _ предлог рејонских одбора _ Народног Фронта. Они су били привреме. ни органи народне власти, што се огледа пре свега, у самом начину њиховог постаниф а и по томе што су по својој струнтури и броју чланова били извршни одбори а имали надлежност и народних одбора и извршних одбора. Народни одбори нису имали све до данас свој шири пленум, већ облик извршног одбора, али са компетенцијама и пленума и извршног опбора, Рејонски одбори су током времена трпели измене, Месеца мефа 1945 године 14

рејонсних народних одбора све. дено је на 7, а октобра 1945 ушао је у састав Београда и Земун са својим Градским народним одбором.

Изборима рејонских одбора и Градског народног одбора у Бе. ограду правно је довршена оргтанизација народних власти од

"највиших до најнижих органа,

Рејонски народни одбори пре. узели су функције нормалних претставника народних власти у својим рејонима, и тиме је за рејонске извршне народне одборе престала досадашња фуннција. Наша народна власт тиме

улази у свој редовни ток.

Прво заседање рејонских народних одбора и Градског одбора у Земуну одрнано је у току прошле недеље, На овим заседањима изабране су верифФикационе с комисије које су провериле и потврдиле уверења изабраних наронних одборнина,

Народни одборници су поломи. ли заклетву.

На заседањима рејонских на_ родних "одбора донесени су, после претреса у целости у појединостимсф НОВИ посповници за заседања рејонских одбора, који су израђени на основу Општег занона о народним одборима, Претседнињци _ рејонских из. вршних народних одбора подне. ли су реферате о досадашњем раду одбора и изложили задатње који стоје пред рејонсвим одборима у остварењу плана.

На заседањима су изабрани и нови рејонсни извршни одбори и чланови пет сталних коми. сија које се образују при рејонсним одборима и то: мандатне комисје, комисије за при. времени план и финансије, комисије за одлуке, комисије за молбе и жалбе и комисије за

народне судије.

а аи

. меса и

СТРАНА 3

а ЗОРЕ ЉЕ..

У СВЕТЛОСТИ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА

19%9

Нафта се у нашој земљи пре рата готово није ни произе водила, Годишња производња нафте у 1939 години износила је свега једну тону. Петогодишњим планом, који предвиђа буше. ње нових бунара и подизање рафинерије, производња нафте по. већаће се за 45.000%, тако да ће се у 1951 години произвести 450.000 тона нафте, док ће капацитет на крају 1951 године достићи цифру од 500:000 тона сирове нафте.

Производња електричне енергије биће повећана за 395% или од 1.100 милиона киловатчаса из 1939 године на 4.350 милиона киловатчасова у 1951 години. Велики број нових елек-

тричних централа осигураће погон нашој индустрији, саобраћају, рударству и пољопривреди. Масовна потрошња електричне енергије од стране грађана и сељака биће повећана за 438% У односу на 1939 годину. Наша села, градови и железнице биће у 1951 години снабдевени електричном енергијом.

4957.

= ИС % ДЕ 2 5

4939

5

Мелиорацијом земљишта у току Петогодишњег плана добиће се 400:000 хектара нове обрадиве површине са које ће се интензивнијим начином производње, повисити принос пољопривредних производа. Пре рата на мелиорацији није чињено ништа, а мочвара је-гутала из године у годину велике површине обрадиве земље.

49399

Петогодишњим планом повећаће се предратно стање стоке. У 1951 имаћемо говеда за 16% више него пре рата, свиња за 71%, оваца за 46%. Предузимањем мера за побољшање квалитета говеда повисиће се производња млека по крави за 200 литара. Принос вуне по овни биће повећан за 20% Производња

у #95 години 4,649.000 метричких центи. У 1951 години 350 ветеринарских амбуланти осигураће ефикасну борбу