20. oktobar
/ аринкова Бара је предграђе Београда. Само име овога насеља говори шта би. за њега
требало да је најкарактеристични- _
је. Међутим, У Маринковој Бари више нема бара. Некада их |е било на имањима некога Маринка и по њима је овај део Беогр=да добио назив који и данас носи. Маринкова Бара има сва обележја једног предграђа, Узане и дутачке улице, два мала потока кроз које протиче прљава вода, тро“ шне кућице с бештама кукуруза, клупе на тротоарима где се пензионери одмарају, већи број кефана, Цигани и деца која непрестано трче и вичу, то је на први поглед изглед Маринкове Баре. Насеље Маринкова Бара развило се само од себе, дивље. На баровитом терену почеле су да ничу мале зграде подизане без реда и плана, Подизали су их људи без занимања и Цигани-чергари. Касмије, притиснути скупоћом у центру, у овај део Београда почео је да се досељава и радни свет, Данас, већ, Маринкова Бара бро|м преко 7000 становника, претежно радника, са једним малим дећом земљорадника, службеника, намештеника и доста Цигана, Управо, Маринкова Бара је највеће циганско. насеље Београда.
Један дан у Маринково! Бари
У Маринковој Бари станује радни свет, иако насеље нема ни једну фабрику, ни једно надлештво. Још рано изјутра читаве колоне радника и намештеника, омладинаца и жена крећу према Душановцу и онда даље Ђурђевском Улицом ка центру, где роде. У то време нису само тротоари закрчени, Средином улице крећу се и редови коњских кола и фијакера, јер велики број кочијаша станује У овом крају. Већ пред седам часова изјутра улице опусте. Остају само радници друге смене, жене које не раде, деца у обданишту иу школи,
Јутарњи живот по пијацама У Маринковој Бари не постоји, из простог разлога — нема пијаце. Жене које купују намирнице одлазе на пијацу Душановца или чак на Каленићево Гувно. За остале потребе пак у самом насељу постоје две задружне и једна Гранапова продавница.
Тако су цело пре подне улице Маринкове Баре пусте, С времена на време прође с песмом по која фронтовска радна бригада и то је све,
Подне се не разликује од преподнева, Само су улице у то доба још празније. Људи су се завукли у куће, ручају и одмарају се, Тек касније насеље оживи, Око два сата, па све до касно У ноћ, река људи која се још изјутра излила, сада се враћа назед. Пред продавницама сена отегну се дугачки редови коњских кола и фијакера, _ Кочијаши, уз обавезну галаму, купују сено и зоб за своје коње, Остали становници, чим стигну кући, одлазе У своје баште, које се пажљиво полевају, плеве и расађују усеви. Преко ниских ограда развија се жив и присан разговор о протеклом даму, То је посебан део живота У једном дану Маринкове Баре, Само нешто ремети устаљеност 0в0та живота — песма радних бригада фронтоваца које се враћају с посла,
Предвече, у оквиру могућности овога краја, почиње да се манифестује културни живот. Аналфабетски течајеви стално раде, пошто још увек има доста неписмених. У Дому културе, повећој лепо окреченој кући, често се држе предавања, конференције, приредбе и игранке, Постоји и читаоница, Сваког _ понедељка држи се читалачки час, на коме се у препуној сали живо расправља о актуелним _ догађајима У протеклој недељи. У близини, на Душановцу, налази се и репризни биоскоп. Али становници су, изгледа, нестрпљиви, Радије иду у град, у премијерне биоскопе,
Рад фронтоваца
Да ли је потребно понављати“ По свом уређењу Маринкова Бареа је била једно од најзаосталијих предграђа Београда. Улицама се звао онај узани простор између редове кућа, који је био увек пун грашине или блата. Кола, камиони па и људи с муком су пролазили овуда.
Један _ становник је с поносом рекао: „Тамо где је било блата до колена, данас се возе деца тротинетима", Више улица потпуно је обновљено, Уз помоћ народних власти, чланови Народног фронта узели су гктивног учешћа у радовима око обнове свога насеља. Радило се дању, али једно време и ноћу, По броју добровољних радних сати и по броју чланова Наредног фронта који су радили, у односу на остала насеља Шестог рејона, Маринкова Бара стоји на првом месту.
Сада су образоване радне бригаде које свакодневно, пре и после подне, одлазе на разна радилишта, Но, поред ових радилишта општег значаја; ' становници Ма«
ПРЕДГРАЂА БЕОГРАДА Маринкова "ринкове Баре и даље раде на улепшавању свога насеља, А омладина; поред тога што је узела активног учешћа у свим радним акцијама, одлази ових дана на Омладимску пругу.
Проблеми Маринкове Баре
Маринкова Бара није решила своје проблеме, Напротив, Маринкова Бара има тек да их решава, А тих проблема има доста. То је пре свега — станбено питање. Куће у којима се данас станује у главном су мале, трошне, нехигијенске, Посебну тешкоћу — задаје известан број становника који избегава посао и упорно настоји да живи од социјалне помоћи, просјачења, шпекулације итд. Но, мало по мало; ми они се запосљавају. Исто тако веома важан је проблем — питање водовода, канализације и дренаже, Још увек становници се снабдевају водом из чесама и нехигијенских бунара, који лако могу да се загаде,
То су крупнији проблеми који ће се сигурно решити у току Петогодишњег плана.
Међутим, _ велики број ситних проблема може се већ сад решавати, На пример, — осветљење. Оно је спроведено за сваку кућу, али у раштрканим улицама, по ивици насеља, ноћу је тешко проћи. Улично осветљење је слабо, негде га уопште и нема, Затим — гпотека. Цело насеље узима из једне једине апотеке лекове и она се налази на Душановцу. Ако није дежурна, а случај је хитан, становник Маринкове Баре приморан је да ода до друге најближе апотеке која се налази на — Славији. Па, продавница млека, Једна једина градска продавница млека не може да задовољи потребе становника. И питање апотеке и питање продавнице млека лако је решити, У насељу се налази већи број кафана и бифеа које треба затворити, Затим — дрвара. Предузеће „Огрев“ могло би да о-
Између кућа су баште, повртњаци и кукурузишта
Бара |
На чесми у Маринковој Бари;
твори једну своју, продавницу негде у овом крају, јер плацева има доста. Становнике стаје _ доста скупо превоз дрва и угља од најближих дрвара. Даље, телефонска говорница. Становници Маринкове Баре су послован свет и често треба нешто да сврше у граду, што може да се обави и телефоном. Најближа _ телефонска говорница, међутим, налази се на Душановцу, И тако даље. Постоји још проблема, још важних и ситних питања која ће се сигурно ускоро решити, И на крају — становници Маринкове Баре имају једну жељу., Хтели би да се не зову више становницима Маринкове Баре, већ становницима насеља „Максим Горки“, То је њихова општа, о-
правдана или неоправдана, али веома жарка жеља, Душап СЛАВКОВИЋ
ВО РУ
који се користи пошт
сваку реч телеграма У унутрашњем саобраћају износи по 1,50 динар, а томе се додаје још и обавезна так-
н: пошти Београд 1 влада увек, а нарочито од 1—10 у месецу, велика живост, Ради се преко целог дана, али по правилу највише публи, ке има пред подне.
— Ето, жали се један, потегао сам чак са Старог ђерма, па још и овде морам да чекам,
Он зна да је успут прошао поред две друге поште, где света није било толико, али је дошао на »Главну пошту« је је ту »сигурније« и »бр, же, Већ поодавно је, међутим, оспособљавањем ауто-парка, проблем бр. зине и сигурности решен подједнако за све београдске поште. Њих има 19 У овима крајевима Београда и 4 У Земуну, Поште постоје им на Карабурми, п на Смедеревском ђерму, и на Вождовцу, тако да Београђани могу без губљења времена да предају пошиљке У најближој околини,
Радно време београдских пошта
У већини београдских пошта је рада но време од 8—12 и од 15—18 часова. Има, међутим, неколико пошта које послују и дуже; да би заинтересова“ нима У случају изванредних околно“ сти могле пружити своје услуге. То су; пошта У Таковској 2, која ради од 7—81, а за телеграме и препоруке пртко целе ноћи, и поште у Бранковој 26, Стаљинградској 2, Народне Републике 8, Душановој 14 и на Булевару Шрвене армије 121, које раде од 7—920 часова. Време новчаног по» словања је у свима поштама без изузетка _ једнообразно: од 8—12 И од 15—17,30,. а време за предају пакета је свуда од 8—12 и од 15—18, изузев код поште на Тргу братства и једин. ства, где је и пре и поподне један сат дуже. Ова последња пошта, због генералне оправке зграде, осим пријема телеграма и пактта и исплате Уупутница и чекова укинула је за извесно време остале врсте пословања са странкама. Е
Поштанске марке могу да се купе и у свима продавницама дувана
У току прошле године на шалтеру
продаје марака поште Београд | про.
дефиловало је око 540.000 _ купаца.
Многи од њих по навици и сада та"
мо долазе да купе поштанске марке
или дописнице. Међутим, од почетка ове године, Министарство пошта за кључило је споразум са Главним 90Д-
бором ратних војних инвалида, па се у свима малопродавницама дувана 0бавезно продају поштанске марке и карте. Ову продају такође врше и све остале поште.
Наравно да је потребно да се на обичне пошиљке, које се спуштају директно у поштанске Жовчежиће, #23. лепи одговарајући износ у маркама и то на писма 2,50 дин. на карте са сликом 1,50 итд, Иначе се пошиљка,
према прописима, оптерећује двострупорто-таксе, ким _ износом Уколико
“ду У ЕЦ ан
У“ М ЗНАЦИ
оста: РМ
||
|
+ || · МО,
2222 са
( х А | = пара ЕР
Бирократеки поступак према срчано оболелом раднику
јр] кола Пупавац је педесетогодишњи _ радник Градског саобраћајног предузећа.
Био је кочничар, а по потреби
службе и по свом искуству одређен је у екипу ватрогасаца. На тој дужности снашло га је обољење срца и од 16 прошлог месеца налазио се на болова. њу.
Четрнаест дана по отварању боловања, 29 прошлог месеца, требало је да прими од Завода за социјално осигурање сво“ ју хранарину. Али, шта бива 2 Када је 1 овог месеца отишао на главну благајну, упућен је у рејонску амбуланту, то јест на њену благајну, у Капетан Мишину улицу. а када је тамо стигао, упућују га у амбуланту у Добрачиној улици,
— Да ли је овде, пита преморен и болестан радник“ |
— Јесте, овде је, одговарају му, али дођите четвртог да примите новац...
ж
Да ли је то начин на који здравствена установа треба да се односи према оболелом рад-
"ма, ратним инвалидима и
никур Да ли је то стил нашега рада, данас, кад У духу Петогодишњег плана треба да смо експедитивни на послу, а предусретљиви према онима који доприносе општем напретку и успеху. · #
Али, тешкоћа са хранарином није једина на коју је Никола Пупавац наишао. Он је од лекара добио и упут за дијеталну храну, на коме јасно стоји да су му потребни: шећер, зејтин, грис и млеко.
Међутим, чиновницима амбуланте у Капетан-Мишиној улици то није довољно. Тражили су да болесни радник поново
%
оде код лекара и да му овај тачно назначи која болесничка карта треба да му се изда, ма да се то јасно да закључити из лекарских навода,
ж
Рекло би се да ове здравствене установе, или бар појелдини њихови намештеници, сма“ трају да је обично и сасвим у реду да болесник по жези, исцрпен, иде по граду, како би њима уштедео мало труда и размишљања, или, најзад, ако је потребно, и који телефонски разговор.
То није пут којим треба да корача наша здравствена служба. Нови мотоцикли изложени влази
ре нешто више од месец данз, Дирекција за транспорт у Београду добила је за поделу 70
| и | || | |
исправних мотоцикла, Они треба | да се поделе појединим установаслужбе. |
| ло да
ницима чија природа посла то захтева, Али, шта се дешава!
Док молбе за додељивање мотоцикла леже по фијокама Дирекције, мотоцикли стоје неисокришћени у шупама „Југоаута", Молбе су бар сигурне, јер фијоке не прокишњавају, а како је мотоциклима на влази, може се закључити по њиховом изгледу, пошто већ почињу да рђају.
Ово питање не би више требастоји отворено.
Раде ДИМИТРИЈЕВИЋ, Загребачка ФД
" зависи да ли ће уопште и
износ ве жели да пла•
прималац овај . остаје ноиспоручена,
ти, пошиљка
пошиљака
иљкама мора дер од тога којом 6рзином пошиљке. прислети примаоцу. Адреса мора садржавати име, презиме, место становања (са ознаком среза или најближе поште, ако је У пита" њу село, и улице, и броја односно рејона ако је у питању град) и #ародну републику У којој живи прима. лац, а на полеђини одговарајуће податка о пошиљаоцу. Оваком, с КИМ се дописују, Београђани треба _ да достављају своју тачну адресу са о знаком рејона. Адресе на пошиљка» ма треба писати мастилом, мастиљавом оловком или писаћом машином.
Адресовање Адреса на овима пош бити тачна и потлуна,
Поштански ковчежићи се редовно празне Није редак случај да се губи вре“ ме одношењем обичних пошиљака на поште Београд 1 и 2. Такве пошиљке се могу без бриг= за брзину отпре ме убацивати ну ковчежиће по Ули цама, Оваквих ковчежића има 15, осим оних Који. се налазе на зградама пошта, и они се сви редовно празне, За кратко време ће _ број ковчежића пребацити цифру од 120, колико их је укупно било пре рата.
Упутнице, чекови, препоруке
" Приликом предаје, зко се доноси више од 2 упутнице-чека, треба подвети и посебан писмени _ обрачун (збир свих износа са ознаком коли ко од Које врсте новчаница корисник, предаје), а новац мора бити групи“ сан по вредности новчаница. Рад на шалтерима за новчано пословање на свима поштама се обавезно закључује тачно у 12 и 17,80 часова, без обзира да ли још неко чека, јер би у противном дошла у питање отпрема дотада примљеног новца, за чије је бројање и сређивање потребно још најмање један сат рада. Према томе, овде није по среди сикаква >бирократија«, већ апсолутна потреба да се рад правилно одвија, Разна објашњавања су апсолутно некорисна,
Наравно да саме странке морају да воде рачуна о реду, као и о то“ ме да се по примедбама службеника поступа, Кад би се избегавали разни, често жучни, приговори и об“
јашњавања са службеницима, кад 5.
не би чекао последњи дан за пре. дају новчаних пошиљака са роком, жад би се новац предавао од УЈУТРУ и на најближој пошти, избегло би се чекање и неоправдани протести,
За препоручене, хитне ни друге по» шиљке, о чијој се пртдлаји добија писмена потврда, ако се доносе у ве ћем броју од 5, треба поднети спи скове У дупликату са уписаним адресама свих прималаца.
Пакете треба добро запаковати
Пакете треба предавати запаковане у чврсту кутију и добро увезане јаким каналом да се не би при ма нипулацији оштетили, Ово нарочито важи за пакета до 5 кг, који се примају без прегледа садржине, Имаче се могу предавати пакети до 95 кг, али је дужност поштанског службеника да претходно прегледа да ли се у њима не шаљу веће количине рациониране робе, па их зато пре предаје треба само провизорно упаковати. Правилно паковања корпстиће самим странкама, јер у том случају не постоји опасност до се пакет оштети = да из њега испадне неки део садржине.
Препоручљиво је да,с= поред адре-
бе на омоту стави и унутра једна цедуља са подацима о примаоцу и пошиљаоцу, како би се могао пронаћи власник ако се омот запрља или исцепа.
Пренос поште авионима Уз доплату од свега 1 динар за
сваких 20 грама тежине могу саз упућивати писмоносне пошиљке до 2 кг авионским путем из Београда за 32: греб, Љубљану, Сарајево и Тито. град (свакодневно сем нледеље) и Задар (двапут недељно). Авнонски пре. нос успостављен је им са највећим делом европских н ваневропских з3емаља, о чему се могу добити информације код сваке поште,
Телеграми
Све београдске поште, у своме радном времену, примају телеграме. Пошта у Таковско, 2 прима их непрекидно, и дању и ноћу, Такса га
а – бина ннв ној
Фронтовци УЛ рејона по
дижу · код зориште.
са за признаницу, која за цео те. леграм износи 2 динара, За телегра. ме у међународном саобраћају таксе су веће и различите за сваку земљу, што вависи од удаљености и дру“ гих момената.
Београђани су у поштама нарочито нервозни
Требало би да корисници при пре. даји пошиљака буду мање нервозни него што је то сада случај. Објашњење због непознавања поштанских прописа није ретка ствар, а притом Београђани често »доказују« да су они у праву н грде службенике, То их често инспирише и за неоправ, дане критике у књитама жалби ноу штампи, Кад се овоме дода да ови у вулама пошта бацају разне отпат, же, да често заборавно односе собом пера и мастионице, које им по ште стављају не расположење, па чак и књиге жалби, дв цепају пароле и плакате да би нешто прибележили, онда се мора констатовати да су Брограђани у поштама понекад при“ лично недисциплиновани,
Чињеница је, међутим, да су пез ште данас народне установе и да корисници са своје стране треба да допринесу њиховом правилном и у« редном функционисању,
Раша САВИЋ
Врандук је пробијен
, — Ух, ала ме нешто штрецну!
Радне акције фронтоваца Седмог. рејона
току прошле недеље, од
98 до 29 јуна, добровољне радне бригаде и грађани из основних фронтовских _ орга низација Седмог рејона радили су на „пионирској републици“ у Кошутњаку, на дет“ 1»ој позорници у _ Топчидеру, на путу за купатило „Шест то. пола“ и другим местима, Било је укупно 954 учесника, који см дали 3348 радних часова. За то време ископано је 958М' земље, пренето је 2500 комада цигаља, пренето 1137 м“ земље, испланирано је 33 м: терена итд.
Карактсристичво је полвући да је ова последња недеља била најбоља по броју УЧЕ сника и по броју радних 44: сова, док су раније две недеље биле карактеристичне По томе, што је у раду учество“ вало много више жена него мушкараца. |
Треба истаћи као пример свести и самопрегора инвалиде из Завода за израду #98 чаница који су 20 јуна радили заједно са осталим друговима својски се залажући и не #30"
стајући ни мало иза здравих
Цареве
Ћуприје своје