20. oktobar

уонжобии, _ БРИТИКУЈУ _ СТАНИЦА ЗА ХИТНУ ПОМОЋ КОЈА

едељом је Топчидер пун излетника. Уморни и ожедне-

ли, они свраћају да се освеже на чесми која се налази на путу из-

међу Дедиња и Топчидера. Вода са чесме је одлична, те се и становници из околине служе искључиво овом водом. Али прилаз до ње не само да је рђав, него је и опасан. Од просуте воде, земља, итд. асфалт око чесме постао је клизав и пролазници увек падају. Било је и тежих случајева,

У прошлу недељу, предвече, једна жена умивајући своје унуче, пала је и разбила главу. Крв јој је текла низ рамена и била !е непомична, Отишли смо на телефон да позовемо Станицу за хитну помоћ, Чиновник који се јавио прво је питао за кога се тражи помоћ, па шта је дотично лице и слично, а онда је рекао да кола не могу да дођу, већ да жена сама треба да оде до неке амбуланте.

Шта је од ово двоје горе: онако несрећан прилаз чесми — или функционисање наше Станице за

хитну помоћ; с. М

КУЋЕВЛАСНИК ПРЕ· ТВАРА СТАНОВЕ У ШТАЛЕ ЗА КОЊЕ

дворишту Петра Љубин-

ковића, кућевласника У улици Војводе Мишића број 9, поред станова од собе и кујне у којима станују седам породица са децом, постоје и три штале за коње. Кућевласник, коме је вероватно била мала кирија од станара, претворио је неколико малих станова У штале, које сада издаје за преноћишта разним људима и сељацима за њихове коње,

У истој згради налази се И обућарска задруга. У сутерену испод ове обућарске задруге газда Петар је направио и ту једну шталу. Осамнаестог јуна из подрума ове, зграде изведено је 16 коња.

Како станујем у једној од тих многобројних соба газда Петра, изненадила сам се кад сам видела да из подрума излазе коњи. Изненађење је било и за остале станаре који такође нису имали појма да и У подруму постоји _ штала. Било би потребно да се над лежне власти умешају и једном прегледају ове смрдљиве и прљаве штале које се налазе одмах поред станова где станује наш радни свет са својом децом, а с друге стрл“ не да испитају зашто постоји та скривена штала у подруму испод оћбућарске залруге.

Косара-Бакица ЧЕТНИКОВИЋ

ВИШЕ РАЗУМЕВАЊА ЗА ФРОНТОВСКЕ АКЦИЈЕ

је неколико дана нас 70 особа из подружнице број 52 сакупило се после радног времена да рашчишћавамо рушевине у Душановој улици 24, где треба да се смести амбалажа. Пошто нисмо имали крампове и лопате, пошао сам у управу Зоолошког врта да их тамо узајмим. Тамо ме службеници познају, а знао сам да располажу том врстом алата. Тра-

15 ~“ Љ

жио сам од јадног службеника да ми алат узајми уз реверс на 3 часа, Пошто тада није било време рада, алат је био слободан. Али, требало је да то дозволи директор Тадић.

Зазвонио сам код _ директора. Није хтео да ме саслуша, него ме истерао из дворишта.

Одатле сам морао да идем чак на градили-

ште „Комграпа", и тамо сам дочим сам

бан. А . Вар 16 била потребно толико РУ- ·

до Цвијићеве улице,

био сав потребан алат, објаснио због чега је потре

НЕ ПОМАЖЕ

бљење времена за тражење алата у Цвијећевој улици, када је З00лошки врт у непосредној близини места на коме смо радили Директор Тадић би, морао да покаже више разумевања за фронтовске акције. Као што ми поштујемо његов рад, треба и он да по-

штује наш. Селимир М. ПРИБАНОВИЋ.Саша Ген. Жданова 15

СИТНИЦЕ ОМЕТАЈУ ПРОЛАЗНИКЕ

Бе сам очевидац када је један грађанин случајно избегао несрећан пад, али непосредно за њим, на истом месту, пала је једна девојчица и разбила колено.

Наиме, на левом углу Кнез Михаилове улице, прекопута „Албаније", стрши из тротоара у висини десетак сантиметара _ остатак саобраћајног стуба, о који се сваки час саплићу пролазници,

мион пренети изван

Сав труд око уклањања ове „препоне“ захтевао би врло мало времена а грађани би се поштедели многих незгода и непријатности. Бранко ГУЦУНСКИ Градиштанска 12

НЕДЕЉА ЧИСТОЋЕ У СЕДМОМ РЕЈОНУ

едеља чистоће спроведена је у Седмом рејону врло добро — одазвао се број грађана, Очишћен је Кошутњак од отпада га, школа на _ Чукарици, – Топчидерска Река и канал код Маркарнице. Однесено је све ђубре из предузећа и кућа. Дате су директиве _фронтовцима — да изнесу све ђубре на једно место у улици одакле ће га каграда. Међутим, ђубре већ данима стоји и не односи се, тако да у Симићевој и Кватерниковој улици још увек стоји гомила са ђубретом. Када се узме У обзир да се У непосредној близини налазе страна посланства, онда би требало повести бар о томе рачуна, да нас странци не би сматрали аљкавима и рђавим организаторима. В. ЖИВАНЧЕВИЋ

Преглед телефонских · говорница

недељу, 22 прошлог месеца,

отишао сам у јавну телефонску говорницу на Црвеном крсту да телефонски обавим посао, због којег бих иначе морао лично да долазим у варош. Спустим динар. Окренем број и почнем да говорим, али не са оним кога сам тражио, него с неким интернатом. Помислих, сигурно сам погрешио (ма да сам пазио). Зато спустим опет динар! и окренем с највећом

(Ер 2,0

пажњом исти број. Поново погрешна веза. Тако спустих трећи и четврти — последњи динар, 8 везу нисам добио. Исто тако сам пре неки дан тражио „Службени лист“, а добио Народну скуп“ штину.

После таквог „телефонирања", наравно, _ морао сам да одем у град.

Пошто сам и од других чуо за сличне случајеве на телефонским говорницама, _ предложио бих да се прегледају аутомати на јавним говорницама, како људи не би губили време, а богме ни неколико динара нису на одмет ономе ко

их слабо има. Љубомир ОБРЕНОВИЋ, Грчића Миленка 10/1У рејон ж

КАКО ДА СЕ КОРИ- : СНО УПОТРЕБИ СТОЧНО ЂУБРЕ СА БЕОГРАДСКИХ УЛИЦА и, службеници градске трошарине свакодневно

разговарамо са сељацима из околине _ Београда 0 проблемима села и града. Један од њихових ·-проблема, је недо-

статак вештачког гнојива, од"

носно стајског ђубрета, "које би се употребило у повртаратву. "Сељаци су приморани

_ да сточно ђубре узимају од

приватника, кочијаша, по ВР ло високој цени. О друге стра не, велике количине сточног ђубрета, са београдских ули“ да бацају, се на сметлиште,

Сељаци из Миријева, Ви“ шњице, Оланца и других 0 колних села Београда, _ који су највећи снабдевачи наших пијаца, предлажу да Народ“ ни одбор Београда , постави на сењачким пијацама, кочи јашким ним трговима У кругу сандуке сличне онима, у које се сабира улично сме ће џи да св у њих одвојено ставља сточно ђубре, кога на тим местима има у великим количинама, Из тих сандука сточно ђубре би се о времена) на време односило на, 6 дно одређено место, _ одакле би повременим лицитацијама,

кланичном

„могло да буде продавано се

љацима којима је потребно.

На тај начин добили би смо двоструку _ корист. Народни одбор Београда дошао би до прихода од продаје _ сточног гнојива, а сељацима би било помогнуто да дођу до по требног гнојива.

Стеван М. МИЛИЋ Ђакона Авакума бр. 100

И РЈ И вета Ан 35

велики:

станицама и марве-о

ПА

Ал АЕ

немају довољно

"рибе

Ле. недостатка _ рибе најчешће _ постављају домаћице после узалудног че кања пред продавницама на пијаци. Код овога питања #има доста објективних разлога због којих је у току прва два тромесечја 1947 увезено „на беоргадске пијаце далеко ма ње рибе од 1946 године у # сто време, има и узрока који ће се отклонити – енергичном интервенцијом државних _органа. Први узрок што је овогоди“ шњи лов на водама Дунава, Саве, 'Рисе, Бегеја и Тамиша подбацио је врло рано повлачење воде у своја корита, 2108 је слаб. Једном су за два да“ на и дво ноћи четири 0београдска рибара уловили само 40 килограма шарана. Други би разлог био што је уништено много рибе за време баца“ ња икре. Убијањем динамитом, уништавање за време рата ми нама, у водама око Београда, знатно су смањили број риба.

Савско-дунавска _ рибарска, задруга настала спајањем три задруге са 148 чланова, била, је У 1946 години непосредни снабдевач београдских _пијаца, У споразуму са одељењима за снабдевање извршног одбора задруга је увезла из Ечеке из хрватских рибњака, и из свог сопственог лова, 266.852 килограма, углавном парана. На Београд је дошло 150.000 кр. и пијаце су биле просечно задовољене. У 1947 довоз је прекинут и Задруга, је само 7.000 кг. од лова својих чланова довезла на пија“ це. Дакле потпуно недовољна, количина, коју није _повисио ни Гранап.

Међутим, земунски и панчевачки рибари, организовани у задруге, градове. Београдски рибари су принуђени да се извозе на чамцима и до Шапца, ода“ кле лове са аловом — дугачком мрежом до 200 метара. Међутим, један од најглавни“ јих разлога што на пијацама, нема риба је разлика, цена. У унутршњости од цена у Београду. 'Тако, на пример, Ри бари у Обреновцу продају килограм деверике по 40 дима ра, а у Београду је 28. Шаран је у Београду максимиран на 33 динара, док га рибари У Ритопеку продају за 40 дина ра, У Београду је сомовина, 492 динара, а у Остружници 50. Кечигу у Ритопеку и Смедереву плаћају по 60 динара, лок је у Београду 50. Логично је ла се риба не доноси У Београд када се У ОКОЛНИМ местима на самој барци може продати скупље, Нове јединствене и продајне цене стаће на пут оваквом наопаком пословању.

Код несташице рибе на пашим пијацама видног удела имају и приватни трговци, Они су распоређени на Цветном тргу, Зеленом венцу И Каленића гувну. _ Потрошачи их зову »рибарски картел«, вероватно због њиховог зајед ничког става, односно заједничке куповине већих количи

Бирократска посла...

У Београд су стигла из Ријеке од Отпремничког подузећа Хрватске 2 отворена вагона асфалта који се

истопио од врућине.

„Борба“

— Идеја! Кад би овако транспортовали млеко мора да .би

имали довољно јогурта,

снабдевају · своје,

Савски

на. На пијацама се продају слабије врсте рибе. Мали је број грађана који може узети сома од 10 килограма, али зато свака друга приватна, ка» фана, има довољне количине висококвалитетне рибе за продају на порције. Лечити 0вакво стање на нашим пијацама у погледу рибе, могуће је једино ако се успостави строга, контрола, које до сада, скоро није ни било.

Тешкоће код снабдевања морском рибом

У Беграду је основан ресто ран »Јадран« са укусним избором морских специјалитета. Њега је зранжирало загребач ко предузеће »Риба«. Поред ресторана, у Београду се налави " Подружница централе »Риба«. _ Подружница _ дабија, морску рибу од филијала са, јадранске обале и примљене количине шаље на пијаце гра ђанству. Један део се уступа ресторанима. – »Таковском _ грму«, »Два рибара« и »Маже-

стику«. Углавном се довози сардела, _ скуша, туњевина, јастови, комарче и ву: баци. _ Риба се транспортује У лименим сандуци-

ма, с ледом. У августу ове године очекује се добар лов туњевине. Руководиоци из по дружнице надају се да ће се довоз знатно појачати, јер је потражња морских специјалитета у Београду велика. У исто време ресторан »Јадран« одлично ради, па ће се ин довоз за ресторан повећати.

Тешкоће _ код – снабдевања, Јављају се углавном у транс. портовању, Железничке стар нице од морске обале до Београда морају да обрате више пажње око убрзања транспорта вагона који носе морску рибу. До сада је Београд добио око 20 вагона, Било је доста пропуста, Тако је на београдској железничкој таг ници пре два месеца једна по шиљка од 2.000 кг. из Шибеника стајала на споредном колосеку пет дана. Риба се укварила и морала се бацити. Често пошиљке долазе пред вече, Неки чиновници (бео. градске станице одуговлаче са истоварањем, што је скроз неправилно. Морска риба не трпи дуге транспорте, нако има посебно паковање. Један лако кварљив артикл треба, што пре испоручивати, Мање бирократизма, више агилне бриге па се неће десити да грађанство Београда који радо троши морску рибу остапо без ње.

До краја 1947 гопцине Бео. град ће добити 570,000 хг. рибе До рата рибарство је третиТакво подређивање није му дало да се развије. Данас се рибарска. служба морала у пот пуности реформисати. 21 маја, 1947 године створена, је дирекција за рибарство Орбије. Сада се формира државно ри“ барско газдинство »Београд«. Државно газдинство преузи: ма на себе целокупну органи

рибари.

зацију откупа и расподеле, како речне тако и морске ри: бе. Предузеће ће прорадити кров 15 дана, У самом Ђерда“ пу оснива, се државно рибарско предузеће »Ђердап«, _ са седиштем у Кладову. Рибари предузећа ће ловити ђердалску кечигу, јесетру, моруну, пастругу, сомове, смуђеве и сав улов слати државном газдинству »Београд«.

Под дирекцијом се налази и гајилиште Бчка, из кога ће идуће јесени Београђани добијати шаране. Дирекција се споразумела о откупу рибе са, покрајинском управом рибар-

ства у Војводини и рибарском

централом у Загребу.

Реорганизација, рибарске службе _ захвата и задруге. Тако на пример Оавеко-ду“

павека, задруга отсада ће бити произвођачка. Нова, подела посла је саевим правилна, Задруга ће више користити Београђанима. ако њени риба“ ри донесу више робе на пијаце. Од индивидуалног лова, прећи ће се на колективни и са задружним алатом, Дирекција је обезбедила _ довољно количине алата, нарочито мре жа, у чему се до сада оскудевало, Такође ће се посебна, пажња посветити механизовању рибарске службе, уво. ђењем седам нових моторних чамаца. _ Колективним _ ловом мора се једанпут прекинути са слабом контролом рибара појединаца, _ који — углавном продају приватнику, а само мале количине задрузи.

На овај начин Београд ће до краја ово године добити око 570.000 килограма робе,

Убице риба су привредни

саботери

Од 1,600.000 комада шарана, колико је бачено у наше реке за, приплод, Дунав је добио 400.000, а, Сава код Остружни“ це 450.000 комада. Да се но би узалудно радило на порибљавању река, а на другој страни беспосличари убијали рибу динамитом, спрема се редба, која ће ове. штеточине кажњавати као привредне саботере и шпекуланте. И ствар но, у данима када. се свиње и говеда морају чувати ради обнове нашега сточарства, риба као храна је преко потребна. Људи који чине свестан злочин према заједници треба строго кажњавати. За пра“ вилан надзор Дирекција обра зује стражарне моторне чамце. "Рибарска посао није ни ма ло лак. Изложени кошави и сунцу, мучени несаницом, они одлазе у лов да се у четири изјутра, док Београђани још спавају. врате у своју вадру“ гу на обали Дунава. Београд оким рибарима Извршни одбор треба да помогне око да» вања следовања хлеба — за шест дапа унапред, када иду на. даља путовања, Они ће се своје стране дати свој допринос ла Београђани У другој половини 1947 лобију _ лобре

врете риба. : Младен ГАВРИЋ