20. oktobar

15 АВГУСТ 1947

»Живели смо за радост, за радост смо пошли у борбу и за њу умиремо. Нека се зато туга никада не повезује са нашим именом«, : (Ј• Фучик, »Записи с вешала«),

Били смо У гостионици на Храдчанима, у Нерудовој улици, У коју је шеф Гестапоа Јозеф Бем доводио Јулиуса Фучика, уредника „Црвеног права“ и истакнутог функционера покрета отпора у Чехословачкој, у дане када је већ био осуђен на смрт. Ту му је говорио: „знам да волиш Праг. Погледај! зар не желиш никад да се вратиш у њега Како је диван! М биће диван и када тебе не буде...“ Фучик му је, бацивши поглед кроз плаву измаглицу вечери на Малу Страну, мостове Влтаве и цео Праг одговорио пркосно: „Биће још дивнији када вас у њему не буде...“

Њих више нема у Прагу. Већ више од две године крути гер мански кораци не одјекују Улицама древног Прага. Нема више црних застава с кукастим крстовима, које смрт значе, ни швапских сиво-зелених униформи и кацига људи-убица. С њима је нестало концлагера, мучилишта, душетупки... И Праг је млад и дивнији но ма кад. Не само зато што улице његове красе мермерне плоче са именима палих за слободу свога града и народа У мајским борбама, већ и зато што су у њему набујале напредне _ друштвене — снаге. Живе у њему људи који су се борили против фашизма и победили га. Истина, нису се сви борили и побеђивали... Има и „равнодушних“, аипобеђених. Мало је њих, али су врло брзо и врло дрско подигли главе и често запалацају отровним жаокама.

Но, савладали смо и теже препреке на путу и у борби за политички преображај Чехословачке, за нову Чехосло-

вачку, — кажу нам рудари У руднику „Готвалд“ у Кладну. — Кроз дволетку И, можда

још једну дволетку, ми ћемо У срећу и благостање... у живот без нерадника и паразита!

Да. Ових дана младост древног Прага постала је још изра.зитија, Он је можда већ сада онакав каквог га је Фучик замишљао. Улицама Прага, мостовима и трговима његовим, корача младо покољење на. предне омладине свих народа света, чврсто везано заједничком идејом да очува и учини што трајнијим мир. Ту корачају, раме уз раме, руку под руку, омладинци Холандије и Индонезије, Француске и Виетнама, не угрожавајући ничији живот, ничију слободу... То је баш оно што Прагу даје нову, несвакидашњу, лепоту у овом _ жарком предвечерју, пред почетак свечаности младихХ. Зраци залазећег сунца расули су златаст сјај по многобројним шиљатим звоницима и куполама цркава, по крововима његових древних кућа,.Чич тав град трепери У плавичастој измаглици вечери, која се, чини нам се, спушта _заједно с нама, нама за леђима — с Беле Горе, преко Храдчана, Мале стране и Карловог моста на стари и нови Праг.

•

Вечерас ће Вацлавским на местима дефиловати делетације 63 земље. Журимо да на пространом тргу, У таласастом мору! људских маса, пронађемо место, Одједном зачусмо нашу песму. Нешто је весело занграло под срцима нашим. Уским, кривудавим, улицама старог Прага крепко је корачала поворка омладинаца и високим гласом певала:

„Шамац — Сарајево то је

наша мета

Изградити пругу још овога лета...

Помислили смо да су то наши омладинци. _ Зарадовали смо им се и, зауставивши аутомобил, потрчали им у су сретРв! То је била поворка 0омладинаца Чехословачке. Смањила се радост у нама, али се понос подигао. Збиља, када око осам стотина чешких омладинаца пева песму наше Пруге, на нашем језику, — разум“ љив је наш понос. Но то је било једно од првих изненађења, која сузе маме. Доцније смо наилазили на оно познато наше, Као планинска бујица брзо и хучно, „Тито =– Тито... Братство - јединство“. Тек смо онда схватили огроман 82 спитни значај Омладинске пруге за напредну омладину читавог света. Јер су то нашим језиком, уз то речима свима нама драгим. говорили. кли-

“

ј / цали, певали омладинци целог“

света, — омладинци свих раса и боја,

Ако у Прагу и има људи који ку заборавили на есесмане, на концлагере, на душе. гупке, — на смрт коју је сејао фашизам; ако су то заборавили они „равнодушни“ и побеђени, који се чуде пропуштеној „прилици добијања пуних џепова долара“ прихватањем Маршаловог плана; оних који не војују за дволетку, јер им она ништа „не доноси“ сем неспокојства.. ови ту, што су се на огромном стројили под својим националним заставама, изнад чијих глава лепршају заставе свих народа и свих боја, — нису заборавили на фашизам. Ево то и песма њина тврди ':

„Ми носимо заставу среће! И да рат никад не би пустошио земљом Боримо се омладино у заједно!...

Да. Застава мира у рукама напредне омладине — то је застава среће. Да су то заставе среће гарант је присуство младих Велике земље социјализма и њихово пламеноцрвене заставе...

„Ох, људи, можете ли замислити како бисмо живели ка да бисмо се нашли после свих ових мукар Поново нашли У животу лепом због слободе и стварања2 Када се оствари 0оно за чим смо чезнули, за шта смо се борили и због чега сада полазимо у смртр Ах, заправо, и мртви ипак ћемо живети у делићу ваше велике среће, јер смо у њу уложили свој живот, И то нам пружа радост иако је жалосно због растанка“ —-> писао је Фучик неколико дана пре но што му је фашизам одузео живот.

„Ми носимо заставу среће...“ — певају млади. Друже, није ли то она велика срећа за коју је, поред Фучика, пало стотине хиљада људир И зар сви они, не једним делићем, већ потпуно не живе с нама у њој и боре се и даље да би била потпуна» , 4

Јозеф Сук је компоновао дубоко потресну и радосну Поему о Прагу. Слушали смо је на концерту чешке музике, у оквиру фестивала. У њој је сажета историја Прага. Чули смо како се распламсава борба народа вођеног Хусом.. и како је буктала ватра ломаче на којој је он спаљен... и крике Хуситских борби... пораз

РАДНИ КОЛЕКТИВ БРОДОГРАДИЛИ НА УУКАРИЦИ

премашио је план за месец јули

Ту агодарећи одељењским про-

изводним саветовањима, која су у Бродоградилишту на Чу карици установљена почетком месеца фебруара, сваки радни члан колектива У Бродоградилишту био је упознат са важношћу свог удела у раду на испуњавању плана. Саветовања су допринела такође да такмичарски дух про жме сваког радника, а нарочито велике резултате показали су мајстори, обучавајући _ неквалификоване раднике и ученике за стручне послове.

То што је радни колектив Бродоградилишта био носилац прелазне заставице у _ првомајском такмичењу као најбољи у Београду допринело је да се месечни план Бродоградилишта из месеца у месец премашује, тако да је у месецу јулу план пребачен за 37,73 од сто. Тиме је производња на сваког појединца У „предузећу повећана за 0,048 ол сто. Овом успеху допринела су много искуства рационализатора и новатора и примена нових метода рада. Од целокупног броја радника по јединачне такмичарске обавезе узело је 87 од сто. Колектив је постигао уштеду у сировинама за 0,99%, _ По утврђеним сталним нормама радило је 60,29% радника. Крајем месеца јула колектив је на свим пословима, за које су норме добро испитане и утврђене, отпочео акордни Ррза.

Ковачко одељење Бродоградилишта, које је премашило норму са 33,99%, однело је прелазну о" дељенску заставицу. Друго место је заузело тапетарско одељење, пребацивши производни план

за 25,75%/«, а на трећем _ месту је бродоковачко _ одељење 4 5

14,22% премашења плана, рочито добре успехе показала је

стадиону по.

„ · Радници Бродоградилишта | сва-

ме“

(Сличице из Прага у дане Светског омладинског фестивала)

- === 20 ОКТОБАР БЕЛЕШКЕ С ПУТА ПО ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

АДИХ

ми

Румунска народна игра Ф

на Белој, Гори, и тешке дане робовања, и шум Влтаве под старим воденицама, и брујање звона са торњева прашких цркава.. и васкрс Прве републике... Дах нам је застајао док су тукли велики бубњеви и продорни звуци фанфара парали простор концертне лдворане... Но, данас је потребна нова

· бродотесарско и метало-стругар-

ско одељење.

Радна дисциплина у предузећу је на примерној висини, тако да је у јулу било закашњавања на посао свега за 0,02%, а неоправданих изостанака 0,49%.

Са стручних курсева добило :е Бродоградилиште преко — тридесет младих бродоковача и заваривача, а но

Дневна евиденција спроведена је у свим одељењима и онау

многоме, доприноси даљем разви-

јању такмичарског плана.

кодневно примају нове "такмичар ске. обавезе које се објављују ре-

_довно на таблама м које се „нај-

више односе на уздизање струч“ них кадрова.

"лимарском,

Метало“стругари

обухвати дане робовања под фа-

Поема и нови Сук — да

шизмом, дане борби против фашизма, мајске борбе по улицама Прага, веснике новог живота У слободи — фијуке драгих Каћуша и, изнад свега ситурне кораке радног Прага, крепке кораке лволетке на путу у срећу... У социјализам. Душан БУДИМИРОВИЋ

за 37,73%

Драгољуб Бришевић, Лајош Бу-

љаш и Бранко Орловић обавеза-.

ли су се да ће за шест месеци оспособити по три ученика за самосталан рад на стругу, а Душан Журжуљевић, заваривач _ обавазао се да ће до 29 новембра оспособити три ученика за самосталан рад. Таквих и сличних обавеза има читав низ у браварскостоларском и другим одељењима предузећа, Такмичење се заказује и између мајстора и њихових група.

Радни колектив Бродоградилишта са несмањеним еланом на-

"ставља такмичење, трудећи се да

прелазну заставицу, добијену у првомајском делу такмичарске го дине, задржи и у новембру.

П. ЛИМИТРИЈЕВИЋ

Радници Бродоградилишта пред дневним показатељима

ТАКМИЧАРСКИ ЕЛАН ОБУХВАТА СВЕ ВИШЕ РАДНИКА

Свочано прослашење ударна

по беорадским предузећима —

((умирајући до сада постигђ нуте резултате у такмичењу, управе београдских предузећа у заједници са својим синдикалним | подружницама приступају ових дана, на свечаним конференцијама, · давању заслуженог признања онима који су својим залагањем допринели испуњењу и премашењу плана, пребацујући стал. но норме на својим радним местима, У првих шест месеца рада по плану многи радни колективи у Београду успели су да предвиђене задатке не само испуне већ и премаше. Међутим, мањи део предузећа свој план није испунио. : На свечаним конференција ма, поред новчаних награда и ударничких звања, подељене су и прелазне заставице нај бољим одељењима по преду зећима и најбољим појединцима у одељењима. Успеси који су показани у овом делу такмичења јасно показују да такмичарски елан не опада, ла се такмичење шири на све већи број радника и да ће зада-

ци, постављени Петогодишњим .

планом за прву годину, бити остварени, а често и премашени. Предузеће које је у првомајском такмичењу однело пре лазну заставицу Месног синдикалног већа, Бродоградилиште на Чукарици, премашило је план у месецу јулу 37,73%, а у току тромесечја април, мај и јуни за 25,95%/«. Успех предузећа објашњава чињеница да је при новом проглашењу 48 радника понело титулу „у“ дарник“. У овом предузећу највећи успех постигли су Ковачи Мирко Бижић, који је пребацио норму за 48,1% ин Илија Богдановић са премашењем норме од 43,90%. По трећи пут су проглашени за ударнике тапетари Богдан Цигановић, Јосип Тропек и Владимир Николић. А по. други пут ковач Богољуб Чех (пребацио норму за 43,72%), лимар Живојин Ждерић и тапетар Милан Тодоровић (пребацио норму за 43,73%).

У металном предузећу „Пролетер“ проглашено је 22 ударника, а Као најбољи радник предузећа, Милоје Радосављевић, добио је прелазну> застзавицу. 5

У Индускуији мотора у Раковици, У Којој је план производње премашен за 11% (ка. миони), а план израде малих мотора за 13%, проглашене је 77 ударника. Годишњи план Индустрије мотора је до сзда остварен за 70%«, По пети пут су проглашени за ударнике Ратко Стојковић, Рафаел Бан, Сима Стојшић, Мирко Китанић и Милош Бркић Писмено је похваљено 319, а новчано награђено 114 радника предузећа. Индустрија моторз У овом делу такмичења дала је седам _ рационализатора, при чему је највеће успехе постигао Иван Шекс, који је организовао израду ваљкастих ле жајева. '

У Београдском — водоводу такмичарски и производни планови били су у мају месецу испуњени стопроцентно, У јУну пребачени за 219% а у јУлу за 30,4%, Мз тих резултата се види стални пораст такмичарског _ елана предузећа. Београдски водовод добио !е два новатора: Блажу Радозића и Љубишу Обрадовића и 13 ударника, од којих је Дрггослав Ристић проглашен. за најбољег радника предузећа,

У предузећу „Партизанка“, које је редовно. премашивало своје произгодне планове, Матилда Барух освојила је по шести пут звање ·ударника, пребацивши · норму за 98". Њена другарица Софија Јаношчић проглашена је по пети пут за ударника. Код „Партизанке“ награђено је новчано 14 радника и ударника, а по• хваљено њих 97. Бориш Шеповало проглашен је за новатора јер је израдом ексцендера за котон-машину омогућио Употребу до сада неупотребљивих игала и тиме заслужио звање новатора. | 1

У извештајима који су на свечаним конференцијама поднесени чланству од стране так. мичарских комисија било је често осврта на погрешке које су се провлачиле током такмичења. Општа је појава да је такмичење _ попуштало онде, где су недостајали дневни, недељни планови рада. Такође је свуда констатован 3Н3чај лневних показатеља за унапређење такмичења. '

Међутим, може да се запази, приликом проглашења уларника, да су и управе прелузећа. 3 и синдикалне подружнице. често покушавале да своје пропусте оправдају, пе односећи се довољно самокри. тички. Тако је у предузећу препизне механике (Нестор —

Микрон) констатован велики број оправданих изостанака, а да се није указало на узрок изостајања са посла, и на чи-

њеницу да је оваква појава и-_

пак ненормална.

Општи пропуст приликом свечаног проглашења ударника јесте тај, што том приликом нису одмах узимане и 06јављиване појединачне обавезе радника узете за даљи пернод такмичења.

Приликом самокритике, извештаји нису подвукли недостатак одељењских планова и њихове разраде по радним местима, према чему је требало и узимати појединачне обавезе. Општа појава на свим овим свечаним конференцијама је недостатак самокритичности

Успеси који су, и поред свих пропуста, постигнути у 080м делу такмичења, и појачани такмичарски елан гаранција су да. ће наша предузећа своја гланове за прву годину Пегогодишњег плана остварити са успехом,

Предозене

„Портизонка“ дало је Још 30 одорника

једног новатшора пи једног

рационализашора

ека се високо уздигне 32-

става социјалистичког так. мичења у остварењу Петогодишњег плана“ стоји исписана парола над широким вратима фабрике _„Партизанка“ („Моравија“). Али, то није само парола. Довољно је ући У ту творницу чарапа свих врста, стати поред прве раднице за машином, или у апретури или којем другом одељењу, па да се одмах види колико је занста то стварност, да се осети како се у једном радном колективу испуњавају и премз-

шују обавезе предвиђене Пла-_

ном. 5 Такмичарски елан, од – Првомајског _ такмичења влада у овом предузећу, у последње тромесечју је издигао квалитет рада још више, створивши већу продукцију, побољшавајући квалитет и штедећи материјал. Он је учинио да су многи радници и раднице пребацили норму за 20, 30 и 40 од сто. Такмичарски елан је побудио раднике „Партизанке“ да сада дају обавезу да ће овогодишњи производни план испунити петнаест дана пре рока. На ову обавезу дали су реч пре неколико дача сви радници и раднице овог предузећа, када су уграбили мало времена, да, између пве смене, свечано прогласе изме ђу себе најбоље за ударнике. да одају признање труду У знању својих новатора и Њационализатора, и да укратко сумирају своје досадашње резултате. Том приликом је проглашено 38 ударника, међу којима има знатан број лвоструких. троструких и" четвороструких. ударника. Позната ударница Матилда Барух проглашена је по шести пут за ударницу, јер пребацује норму за 93 од сто, По пети пут је проглашена за ударницу Софија Јаношић

Технички руководилац Борис Шеповалов је израдом новог есценлера 3а кото-машину омогућио да се употребљавају игле које до сада Бису служиле ничему, те је за тај свој проналазак проглашен за новатора-ударника и награђен новчаном наградом од 5000 динара. Особитим 3залагањем и техничким усавршавањем при монтирању нове инсталације за казан, Буда Костић је тиме остварио уште.ду у угљу од једне тоне дневно. Он је проглашен за рационализатора и награђен новчаном наградом од 3000 динара.

Поред тога, награђено је још 14 радника, међу којима и два ученика у привреди. Похваљено је 97 тредбеника и трудбеница овог предузећа.

Пребацујући норму све више, најозбиљнији кандидат да достигне шестоструку ударницу Матилду Барух је Анка Туркаљ, која је овог пута про. глашена по други пут за Ууларници. који још

СТРАНА 3

РИЧИ