20. oktobar

“ти - 47".

—_ Веотод Је посто __ дентор ношег ||

ВОЗДУШНОГ

Поред све бољих и гушћих железничких линија, ваздушни саобраћај из дана у дан постаје све већи и број ваздухопловних линија у нашој земљи се непрестано по-

_већава. Од прошле године а-

вионски саобраћај у нашој земљи се подвостручио. То не сам=~ да је случај код броја иутника који користе ту врсту «асбраћаја, већ је и број ваФдушних линија, а посебно број звиона у цивилном саобрађају, подвостручен,

Сада из Београда полази неколико ваздухопловних линија, а он је везан и са извесим иностраним ваздухопловвим центрима. Тако су у току ове сезоне у пуном искорипћавању линије Београд—Сарајевое, Београд—Загреб—/ђу“ Е љана, Београд—ТитоградТирана, Број путника на овим ваздухопловним _ линијама је ведики, тако да се и поред повећаног броја гпарат2 који ту саобраћају, осећа отреба за што већим бројем авиона. То моказује особиту популарност опз врсте превоза. Цене картама у ваздушном саобраћају су јевтиније него прошле године и оне су на извесним линијама ниже од цена других превозних средстава.

Поред домаћег Југословенског аеро-транспорта, који са својим пивилним авионима “а0 браћа мљ поменутим ли"итама недавно су на истим рел пијама ступили у саобраћсл и авиони Југословенско . совјетског акционарског друштва за цивилно ваздухопловство. Оба ова саобраћајна предузећа располажу најмодернијим ма шинама, које, поред брзине, удобности и сигурности, У Пи пружају сав ког

ор,

Поред горзгутх линија у УМУтрашњем нашем – саобраћају, са земунског аеродрома четири пута недељно полази авион за Праг. Тиме је омогућено домаћим и страним путницима, 8 у. првом реду туристима, да У року од неколико сати стигну до главног града ч“кословачке. = Ускора ће бити отвбрена и линија: " Београд— Ду "рорчик, која ће ваш главни град 'авзати са Јадланом. Ово је нарочито важна линија у току туристичке сезоне, јер пружа могућност да се за непуна два сата стигне на море.

Услови за развој ваздухопловног саобраћаја и Београда као центра тога саобраћаја су све бољи, + ' да ће Београд у скорој ( „дућности постати велики ваздухопловни центар на југу Европе. Већ сада долазе претставници страних држава на преговоре за успостављање ваздушних линија и проширивања међународног ваздушног саобраћаја, па су нас у ту сврху већ посетили Пољаци, Бугари, Мађари, Румуни, Швеђани ми др.

Авионска веза Београда са разним местима у земљи и иностранству омогућује једним делом да се Београд развија у велики саобраћајни чвор и раскрсницу. Истовремено, то повећава робни и путнички промет и доприноси јачању привреде наше земље.

ови

Београду су потребне

градске продавнице цвећа

„још увек је цвеће артикал неприступачан _ најширим слојевима грађана“ искључиво _ због цена, које су сувише високе. Стога би било потребно да Извршни одбор интервенише и доведе цене на реалан _ ниво, отварајући градске продавнице цвећа,

Отсек за паркове Извршног одбора располаже великим расадником на Авалском друму. Са мало више напора и гајења цвећа за продају (а не само за потребе паркова и скверова) могао би овај расадник да снабдева градске продавнице.

На тај начин цвеће би постало приступачно свима, кад и што треба да буде. Јер, цвеће никако није луксуз, већ потреба савременог културног човека,

Поред тога, било би. потребно да се одреди облик и да се начине мали павиљони - продавнице за продавце цвећа, који данас седе по угловима, по разрушеним бункерима, или на оградама. Продавнице цвећа у Беогрзду, уместо сметња и неред, треБа да постану украс и освежење града. |

Иако ово питање не долази у питања првога плана, требало би се њиме позабавити у интересу изгледа града и реда у њему.

них планова захтева да — се ритам циркулисања средства 35 акумулацију убрза. Због тога се пред пореске органе, пореске 06везнике и читаву нашу привреду поставља _ задатак усавршавања наплате порезе на промет производа, као основног извора и облика акумулације.

Међутим, темпо наплате поргзе, па према томе и темпо аку“ мулације није код свих пореских обвезника подједнако брз и сигуран, Обвезници који подлежу плаћању порезе на промет могу се поделити у две групе, „У прву трупу спадају предузећа која воде пословне књиге по систему једнообразног књиговодства, плаћајући порезу на промет производа десетодневно. Код ове групе темпо наплате пореза и процес акумулације је довољно осигуран. У другу групу обвезника могу се сврстати произвођачи који не во: де књиге. Занатлије и други ситни произвођачи, Код ових обвез-

ника, који се могу називати и „паушалистима" такав темпо наплате, као код прве групе, није био могућ, због чега су они порезу плаћали тромесечно и то на основу прошлогодишњег разреза.

Министарство финансија НР Србије, руководећи се начелом 6рзе акумулације издало је због тога Упутство о начину и роковима плаћата пореза на промет производа и републиканске разлике за пореске обвезнике који нису цужни да воде пословне књика, а који професионално обављају промет подложан _плаћању тромесечног пореза и републиканске разлике. Ово упутство управо се односи на такозване „пемшалисте". Упутство је објављено јуна месеца сове године и предвиђа да и „паушалисти во-

де евиденцију о набавци сировина, помоћног и погонског материјала, евиденцију о продаји готових производа, односно о примљеним новчаним накнадама — 38 учињене занатске услуге и да обавезно издају рачуне. Упутство такође прописује да се за период од 1 јанузра до 30 јуна ове године поднесе пријава која ће обухватити промет за свих протеклих шест месеци, Почев од 1 јуна сваког месеца треба посебно

пријављивати месечни промет и вршити уплату пореза на промет и републиканске разлике, Концем године подносиће се годишња пореска пријава у року од 30 дана по истеку календарске године. Порески обвезник дужан је да у тој пријави наведе — целокупан промет производа и услуга обављен у току читаве године. Поред тога, промет треба у пријави да буде разврстан по тарифним бројевима.« _ _Обавезног издавања рачуна, које је предвиђено поменутим упутством, ослобађају се пиљари, посластичари, гостионичари, _ фијакеристи, ситни улични продавци и сви обвезници који имају слична занимања. Уместо рачуна они треба да воде забелешке о учињеном промету. По тим забелешкама сваког месеца правиће се пореска пријава ради доставе пореском одељку надлежног рејонског народног одбора.

Порез _ на промет обављен у протеклом месецу“ плаћа се најдаље до 5 у текућем месецу. Референти за порез на промет производа при финансиским отсецима рејонских народних одбора дају пореским обвезницима сва 06јашњења по питању евиденције и примене тарифних бројева.

На овај начин упутство о на» плати пореза на промет производа обезбеђује, с једне стра-

20 ОКТОБАГ

производа правилно нађе

ПИ а ић

не, брзи темпо наплате порезе, па према томе и бржу акумулацију, а с друге стране омогућава тачан и реалан разрез порезе на „паушалисте". Спровођење Упутства одговара како општим интересима наше народне привреде и начелима наших привредних планова, тако исто и интересима самих пореских обвезника. У чи тавом спровођењу Упутства нарочита је важна правилна примена пореске стопе, односно тарифног броја. Сваки од ових бројева садржи именовање робе која подлеже порези, пореску стопу и основицу и најзад одредбу о томе ко плаћа порезу. Због тога је неопходно да се за сваку врсту одговарајући број у тарифи, да се не би јавиле гргшке на уштрб акумулације или на штету интереса обвезника.

За вођење евиденције прописан је образац који се може — набавити код пореских одељака. Образац треба попунити подацима из евиденције. На основу тог обрасца обвезник сваког _ месеца попуњава пореску пријаву. Порески обвезник „паушалиста“ издаје рачун са назнаком глобалне суме накнада за продате производе или учињене _ услуге. У ову суму је укључен и порез на промет производа по одговарајућем тарифном броју за врсту производа, односно услуга, Рачуну се додаје посебно и анализа цене из које се виде сви састојци структуре цене, онако како је одобрена од стране Уреда за цене. јЈедан од елемената у тој анализи чини и пореза на промет производа, која треба да се тачно обрачуна и укључи у цену. Оригинал рачуна издаје се купцу, а копија се чува као саставни део евиденције. Ако порески обвезници „паушалисти“ испоручују производе и-

"Том почне наплате порезе на пронет провода

6 од приватног сектора = | спобраћија џ ЈОМЉЕ |У] стуњавање а паша

ли чине услуге државним установама и надлештвима, порез на промет производа обуставља им се на благајни надлештва, а надлештво затим доставља одговарајућу суму пореском одељку рејонског народног одбора.

Да би обезбедило правилно и успешну примену“ овог значајног упутства финансиско одељење Народног одбора Београда приступито је широком обавештавању и упознавању свију занатлија са поменутим Упутством. У заједници са руководством Удружења занатлија и са пореским одељцима свих рејонских народних _ одбора Београда Одељење је организовало и одржало осам добро посећених конференција са занатлијама свију струка. На конференцијама су порески стручњаци _ Извршног одбора и рејонских _народних одбора давали занатлијама — „паушалистима“ објашњења у вези са увођењем евиденције и са спровођењем — упутстава. – Конференције су побудиле живо и широко интересовање код занатлија и других „паушалиста" за вођење евиденције, као и за правилну примену тарифе.

Финансиско одељење и: порески одељци рејона дају упутства Удружењу занатлија и рководиоцима појединих његових секција о начину извршавања одредаба Министарства финансија.

Упутство за наплату пореза на промет производа од „паушалиста", као и мере предузете за њихово објашњавање и правилно спровођење у живот од стране финансиског одељења Извршног народног одбора Београда, — несумњиво ће допринети убрзању наплате пореза на промет производа, а на тај начин и убрзању процеса акумулације у нашој на родној привреди.

Р. ТАУТОВИЋ

Њолико путаеза већ чуло да је за време окупације црна берза била „златна берза“, да је она спасла Београђане, да јој треба подићи споменик, да су црноберзејанци били прави јунаци итд.. Она је 23иста била „златна берза“, али за црноберзијанце и окупаторе. Она је помогла Београђане, али уз како страшне жртве...

Процват црне берзе за време окупације разумљив фе. Она је цветала не само код нас, већ у читавој поробљеној Европи. Лавовски део користи она је доносила окупаторима и црноберзијанцима. А они који и данас о Њој имају лепо мишљење или су се и сами користили њоме, или су просто заведени утицајем причања. Место тога причања греба сваки за себе да прорачуна шта је путем црне. берзе добио а шта изгубио, Та рачуница ће бити веома поразна, и сваки ће изгубити вољу да и даље говори о добрим странама црне берзе. Јер, окупација и црна берза донеле су опште осиромашење,

Међутим, "шпекулација, која се кроз црну берзу за време окупације развила до невиђених размера, имала је за нашу средину много далекосежније последице но што сеу први мах мислило.

Укоренила се зла навика,

Они који су кроз црну берзу навикли да гомилају профите, који су у шпекулацији видели своју „умешност“ нису могли и неће да се окгну тога заната. Навика да' се зарађује без рада, да се само умешним обртањем новца згрћу профити, та навика је друштвено зло, она као наслеђе прошлости постоји и потребна је упорна и дуга борба свих против ње.

Можемо без претеривања рећи да је црџа берза код нас углавном савладана, али још увек има појава које сведоче да се разне врсте шпекулаци. ја одржавају, и поред свих мера. А шпекулација је само други облик, свакако блажи 06лик црне берзе; |

Црна берза је шпекулисање туђом невољом. Најцрњи и на!тежи облик шпекулације. У потери за' богатством шпекуланти — црноберзијанци су немилосрдно нудили предмете неопходне за живот по баснословним ценама. Није се њих тицало што масе људи износе из кућа многе потребне им предмете, продају драге успомене, скидају са себе делове

ЈОШ СЕ ОСЕЋА ДУХ ШПЕКУЛАНТСТВА

Шптекулација се мора искорењивати удруженим снагама свих грађана

одеће — све то за одржање голог живота.

Шпекуланти користе сваку прилику, сваку невољу. Код њих нема милосрђа. Зар онда друштво треба да има 06зира према њима

Често се чује да домаћиџе због болести у кући траже и плаћају сваку цену која им се затражи за неке ретке намирнице. Појављују се и огласи у новинама, где се каже да се

за тај и тај лек плаћа свака цена. То су невоље — нема сумње, али какав назив и ка-

кву меру заслужује онај који у таквим невољама гледа само да се користи2,..

Још увек се млеко продаје кришом изнад максимираних цена. Млеко је храна деци и болесницима. Зар они који траже веће цене од прописа-

них заслужују да се према њима поступа у рукавицама»

Често се чује да су цене извесним намирницама прениске Таква мишљења потичу од несавесних или злонамерних људи, Упоредимо само неке цене па ћемо видети колико је неисправно тврђење о прениским ценама.

Парадајз се пре рата продавао у сезони испод пола динара по килограму, данас му је цена 4—5 динара; кромпир је пре рата продаван по 0,80 до 1,20 дин., данас је цена на слободном тржишту 8—10 динара; црни лук је пре рата био 0,50. до 0,80 динара, данас је 6—7 динара; паприке су се пре рата продавале 10—12 динара сто комада, данас им је цена 8—10 динара по килограму. Више савесности при отпреми службене поште

В“ неколико дана пошта бр.

5 у улици Народне Републике (раније Београдска улица) због бирократског рада својих службеника враћа званичну пошту, коју Окружни суд Округа београдског шаље другим установама и надлештвима. Тако је пошта на дан 2 августа вратила суду пошиљке заведене под бр. По. 815, 839, 777, 901 и К. бр. 42/47, које су биле упућене Среском суду Смедерево, Лазаревац и месном одбору Вишњица, Ратаре и Манић са на: знаком „ретур“, поништеним маркама и пребрисаним местом — опредељења пошиљке. На дан 4

августа иста пошта вратила је суду званичну пошиљку упућену Среском суду Смедерево, после равно четири дана од пријема исте са назнаком „ретур“, поништеном таксом, _ прецртаним „Смедеревом“, а означеним „Београд“ и напоменом „недовољна такса“. У овој пошиљци налазили су се грађански предмети такође хитне природе под бр. Пл. 893, 846, 840 и 891/47.

Још пре но што је суду враћена пошиљка због чега се ове пошиљке враћа ју, па се обратио пошти бр. 5 те. лефонским путем, тражећи 26ј2 шњење, како се ово убудуће ње би догађало и кочио рад у су ду. Чиновник пошто је _ одговео:. рио да је то немогуће, упућујући на пошту бр. 2,-која то, .вероват-

суд је проверавао |

но чини. Руководство суда посумњало је да се предмети враћају због недовољног таксирања па је враћене пошиљке премерило и установило, да су три пошиљке тачно таксиране, а да у две недостаје. незнатна _ такса. По организацији посла у суду, суд је још раније, ради предострожности да се

овакви случајеви не би догађали, наредио да служитељ суда, поред већ налепљене таксе, носи са собом потребну таксу да се пошиљке дотаксирају, ако то чичовник поште затражи, Међутим, како изгледа, чиновник који прима пошту не врши своју дужност како треба. Он је у сваком случају дужан да пошту, пре но што је прими, премери и утврди да ли треба још таксе наплатити _ или "не,

Кад је у питању надлештво као што ја суд; поред дангубе насту: па и штета, јер се посао кочи, а кад-кад и рочишта одлажу, пошто грађани на време не приме позив или други службени акт.

Са Еарократском праксом надпажног чиновника поште број 5 гребало би најзад да се престана, јер то захтевају општи инте-

реси.

| Драгић Р. ВЕСКОВИЋ

Трешње су се пре рата продавале по 2—5 динара по килограму, овог пролећа им се цена није спуштала испод 10 динара; јабуке су продаване пре рата 2—38 динара, сада им се цена креће 6—8 динара по

килограму; крушке исто такт, лубенице су се продавале на комад и то далеко испод да-

ношње цене. Зашто се онда још увек по-

јављује шпекулација, нестанак извесних намирница, скупље продавање кришом, и тргова-

ње туђом невољом»

Зато што, услед ратних поремећаја и неродних година снабдевање није уравнотежено ни обилно. Али исто тако и зато, што је то остатак прошлости, навика која се тешко искорењује и за коју је потребна упорна борба свесних и пожртвованих људи.

Сваки који пристаје да плати више но што је прописано чини штету и себи и другима Хотимично или нехотично он побија вредност своје зараде, вредност свог поштеног рада. Зато се ни под каквим изговором не сме тако поступати Организовано и свесно друштво мора бити јаче од шзачице шпекуланата,

Један део одговорности за повремен успех шпекулације сносе наше снабдевачке организације, задруге и друге. Код њих послови снабдевања не иду сасвим како треба. Чим снабдевање преко њих мало равномерније потече, одмах се осети како шпекулација замире. Супротно томе, чим запне снабдевање преко редовмих снабдевача, шпекулација одмах оживи.

То је најбољи знак да онг искоришћује невољу и да је на слабим ногама, Зато је ну: жно да се редовном снабдева. њу посвети највећа пажња а са стране грађанства да се свим снагама прионе за искорењивање шпекулације.

Не треба заборављати да је шпекулација непоштено и несавесно искоришћавање туђг невоље; да неоправдано и недопуштено подизање цена на. носи само штете читавом друштву; да се тим путем умању је вредност стварне најамнице; да се подржавањем шпеку.

"лације, макар и нехотично, „-

држава њен дух.

Свако зло или заразу ко: угрожавају друштво треба су збијати и лечити општим нагорима, Шпекулација мора 1: се искорењује удруженим сна. гама читавог друштва,

М. К. ИВАНОВИЋ

15 АЛУСТ 1947

Пт ај

ЈЕДАН КОРИСТАН ПРЕДДО

о Г

Неуређен сквер на поче улице Саве Ковачевића

ЗАШТО (9 НЕЧИСТЕ

УЛИЦЕ НАШИХ ГРАДОВА .

поред калдрме и асфаљ

та. водовода и канадџ, зације, Београд је један од најпрљавијих градова. Не то што се довољно не него зато што није заштиће од нечистоће,

Београдске улице пуне су празних земљишта, било шу куће нису изграђене, било ште су порушене. Мало је које од тих земљишта ограђено од у. лице, и са њих се на тротоаре и коловозе наноси блато и прљеж. Готово све улице има ју поред тротоара (неасфал. тиране и некалдрмчсане) „травњаке“, и кругове соко др већа, који нису никакви травњаци него блатишта, са којих се разноси блато по тротодрва ма и коловозима. Кад се изнб. си смеће из кућа и са улиш, онда се то ради лопатаца при убацивању у отворене ке мионе развејава се ђубре улицама. Све се то, као и бе то са блатњавих „травња“ и „скверова“ слеже по УЛШЕ ма и кућама. Пћи грађењу па оправци кућа и улиџа не | зи се нимало на ред, а кадме грађење заврши не очисти простој“ који је био заузет

запрљан, него нечистоћа (ис копана земља, малтер итд) остаје недељама лок је киша не спере по тротоару и улици, и после ветар не развеје по улицама и кућама Кад У Београлу пада киша улице и тротоари наместо да се — као СВУЛ М свету ппепу, они се овде заблате, јер киша нане се на њих блато са неограђених празних земљишта, тргвњака и скверова, а кад сунце

сине онла аутомобили и кам“ они дижу облаке прашине.

Као што је за здравља предохрана од лечења, тако је и при од“ жавању _ чистоће предохра“ важнија од чишћења. Тре уклањати узроке, а не чека! последице па се онда са 08: ма безуспешно борити.

Да би сеово отклонило, било би потребно празна градил шта (плацеве) оградити ЗИДОМ од улице; и код нас увести ред при изношењу смећа," " ко нема затворених канти | затворених кола онда смеће износити и у кола истресат из некаквих канти или санд“ ка а не лопатама развејават у ваздух — да га удишемо " да се поново слеже по кућа и улицама; увести ред и 10" грађењу, да се одржава У" стоћа, а после довршења гр" ђења одмах темељно очистит" градилиште; ово је дужност. 0" нога ко изводи грађење; с“ скверове, травњаке и кругоћ“ око дрвета оградити повишт“ ним ивичњацима, и то без 25 мишљања, јер другог Начи" нема. Само овако ће ову 7“ стати да буду блатишта 1" готово кад се још и засеју

За углед треба да послуж“ сквер пред Поштанском 4 дионицом, _ који – претстев“ дивно решење ове врсте, 5е сумњиво најуспешније У Бес граду. Тако и кругови ођ ње. Ови ивичњаци, ако су У и од камена, дају и Рабл естетско решење овога про блема. Онај сквер је не само савршено чисто место него украс онога краја.

Милан, НОВАКОВИЋ

одржавање важнија