20. oktobar

— (ава СВАОДЕ

а разлику од пролећних

и летњих месеци, када су на стовариштима у Београду лежале велике количине угља, а купаца није било — данас имамо ситуацију да грађани проводе и по читаву ноћ у редовима чекајући на угаљ, који стиже у знатно мањим ко. личинама но летос и првенстве но се даје социјално _ здравственим установама, мензама ми пекарама, а мањи део грађанству. То стање настало је углавном због тога, део грађана, а и неке установе, нису на време снабдели потребним количинама угља за огрев.

Мако је из дана у дан наша штампа писала о потреби благовременог снабдевања огрев“ ним угљем, ипак је, ето, дошло до тога да је данас изве“ стан број породица без угља, да има велики број неискори“ шћених _ кредитних _ бонова, а и да су неке установе одложиле почетак ложења зато што немају угља, — док је У летњим месецима на сталним и привременим стовариштима лежало увек по неколико хиљада тона угља, који је се претварао у прашину.

Разумљиво је да сва данашња потражња угља неће бити потпуно задовољена, (иако ископаног угља има скоро У свим нашим рудницима), јер је наш жељезнички _ транспорт преоптерећен _ превозом робе која је по транспортном плану била предвиђена за ове дане.

А како стоји са снабдевањем Београђана угљем уопште»

У овој години, за разлику од прошле, у Београд је увезено око 16 од сто, то јест око 180.000 кг угља више. Довоз угља је премашен и у пр-

_вом и у другом кварталу ове године, а вероватно ће бити премашен и у трећем, Тако да је већ одавно, за око 4.000 тона, премашена количина угља предвиђена планом за широку потрошњу, то јест за снабдевање грађанства, План је предвиђао задовољење најнужнијих потреба за угљем. Значи, те најнужније потребе су задовољене, па је чак остварен и вишак задовољења тих потреба. Тај вишак угља, који је стављен Београђанима на расположење преко _ предвиђеног плана, уствари је плод напора наших рудара, који су у току неколико последњих месеци — захваљујући тим напорима — остварили вишкове производње у рудницима.

С обзиром да су у Београд увезене велике количине угља, а да је ипак известан број грађана остао без најнеопходнијих количина угља — (углавном захваљујући својој небрижљивости, јер је било и довољно кредитних бонова и довољно угља) — вероватно је да су се ту и тамо поткрале неке неправилности у снабдевању угљем. Наиме, сигурно је да има породица које су снабдевене угљем не само 3а целу зиму, него и да ће им нешто претећи, То је наступило тамо где је У породици било више запослених чланова, па су сви они узимали угаљ на кредитне бонове. Како на један кредитни бон могу да добију три тоне угља, ако их је радило троје, значи да су мо-

што се један.

гли да имају девет тона угља. А коме је потребна толика количина угља за огрев Поред тога, угаљ је У слободној продаји, па је онај ко је имао новца могао да га набави за целу зиму, а можда и више но што му је требало, Вероватно је било таквих случајева и код појединих предузећа. Несумњиво је да ће се, с обзиром на сталне напоре рударских колектива за повећањем производње, — кроз веће за лагање рудара и механизацијом која се врши у нашим руд“ ницима, — ситуација у погледу производње угља стално лобољшавати, Затим, повећањем водостаја на нашим рекама. омогућиће се транспорт угља из појединих наших рудника који се налазе близу речног тока и водом — што ће растеретити преоптерећен железнич ки саобраћај и повећати довоз угља у град. Најзад, у току

Грађани су обезбеђени дрвима

КАДА ЋЕ СЕ ПОЈАЧАТИ ДОВОЗ ОГРЕВА

ба Брограда УСЉОМ

наредних зимских месеци, нарочито од јануара, па надаље, растеретиће се и жељезнички саобраћај, па ће моћи да допрема веће количине угља. Све ће то допринети бољем снабде вању грађанства угљем,

Али, оно што је основно што треба као закључак извести из овогодишње, а и прошлогодишње ситуације у снабдевању грађана угљем то је — потреба о благовременом снабде вању угљем за зиму. Ситуација би, и поред већ видљивог

побољшања, ове године _сигурно била још боља, да је свако на време искористио

свој кредитни бон, да се свако, још летњих дана снабдео 0гревом за зиму. Стоваришта би била растерећена, а још У оно време непреоптерећен жељезнички саобраћај могао је и да довезе угаљ из рудника, који је већ био извађен и лежао на отпремним местима.

пије

Разлог за неизручивање,,

7. НОВЕМБАР 1947

— Не бојте се, господине Павелићу, ово су за нашу пра вду застарели докази!

===

ЈОШ ЈЕДАН НАЧИН ЗА УБЛАЖЕЊЕ СТАНБЕНЕ КРИЗЕ

Неупотребљиве пекарске радионице могле би се оспособити за станове

Београду влада велика станбена криза и на. родне власти чине велике напоре да сместе све грађане који су без стана и да што рационалније искористе све станбене проторије у граду. Јасно је да се станбена кри. за може решити само изградњом великог броја нових станова. Ове године се граде по свим _ крајевима града нове станбене зграде, а до сада је мноштво у рату оштећених просторија поправљено и оспособљено за становање. Међутим, све то још ни издалека није довољно да би се реши-

СА БЕОГРАДСКИХ ПИЈАЦА |

Неправилностима у вези са слободном продајом треба стати енергично на пут

а свима београдским пи-

јацама осећа се појачан довоз купуса од стране град“ ских и задружних предузећа, тако да сада купуса има у пот. пуно довољним количинама по 4 динара килограм.

Док поврћа углавном има доста, воћа, нарочито јабука, нема. При куповини јабука се образују редови, а цена је сд 10 до 13 динара. Потребно би било да градска и задружна предузећа појачају довоз јабука и боље снабдеју београд ске пијаце, јер је то сад једино воће.

По продавницама Градског предузећа за воће и повоће, од пре неколико дана, продаје се у слободној продаји и кукурузно брашно по цени од

11 динара. ж

Цене намирницама сељлкапроизвођача и даље су високе. На највеће пијаце, као што су Цветни трг и Каленића гувино, долази највише сељака из околних села. Већи број ових нису произвођачи, већ препродавци, пошто купују од произвођача по селима и продају намирнице као своје производе. Овакви препродавци углавном повећавају цене свим

Тутарњи монолог.

— Ух, Пелагијо, где ти

је била паметр Сипала воду, а

заборавила млеко..,

производима на пијацама. Контролним органима по пијацама било је наређено од стране народних власти да енергично сузбијају рад _препродавацашпекуланата. _ Међутим, препродавце по пијацама је веома тешко контролисати и пронаћи међу множином сељака. Уколико контролни органи и примете неког препродсвца, Опсек за пијаце шаље акт Среском одбору да извиди ствар. Све се одуговлачи и иде споро, а никакве ефикасније мере се не предузимају да се о-

немогући рад препродаваца. Потребно би било да се предузму и пронађу ефикасније мере од стране надлежних, како би се раду _шпекуланата, који се појављују по пијаца“ ма, под видом произвођача, стало на пут. Отсеци за сузбијање шпекулације по рејонима треба у овом случају да препоруче свим управама пијаца најбоље мере за сузбијање ове форме шпекулације, Свакако да се без помоћи месних народних одбора ово питање не може решити.

Потреба одржавања чистоће у школама

У соку спровођења Закона о обавезном седмогодишњем шноловању, број ђака У свим нашим школама знатно се повећао. Тако да данас када је школа _ постала _ приступачна свакоме, број шнолских зграда који је преостао од ратног пустошења, не може да задовољи потребе наше школске омладине. Просветне власти приступиле су одмах решавању овог врло важног проблема, подизањем но. вих школских зграда нарочито на периферији Београда.

Услед превеликог броја ученика, дешава се да по неколико школа раде у истој згради, те се у оваквој ситуацији мора Упошити много више труда и напора да би хигијена била на висини.

Схватајући од колике је ван. ности чистоћа и уређај школе за здравље ученика; просветне власти су почетком лета приступиле обнављању и кречењу 660. градсних и земунских шнола, нано би ученици у новој шнолсној години отпочели рад у лепо уређеним, чистим и зрачним учионицама.

Просветне власти особито воде рачуна о томе да се школске просторије свакодневно чисте и рибају, како не би биле легло болести и заразе наших најмлађих. Међутим још увек има школа које не обраћају довољно пашње овом важном ли.

тању и не схватају да неодржавање реда и чистоће повлачи штетне последице за здравље и успех ученика. Често се дешава да школе које раде у истој згради, не посвећују довољно патње проветравању "учионица између смена, а врло је честа појава да се по учионицама и ходницима виде отпаци воћа, хартије итд.

Комисија за преглед чистоће и уређај школа при Просветном одељењу ИОНО-а, недавно је обишла све школе Београда и Земуна и констатовала да је велики број руководилаца школа озбиљно схватио од колике је важности ово питање. Потребно је натласити да баш оне школе, које раде у старим и трошним зградама; служе нао пример у чистоћи. и педантности (пример МУП женске гимназије). Да би ово настојање народних власти, око одртавања чистоће по школама, било у потпуности остварено, потребна је подршис, како наставника, тако ученикф а нарочито њихових родитеља. Тиме ћемо најбоље показати да је смисао за чистоћу, постао потреба културне омладине и одраз васпитања У школама.

__ Јелка ПОПИЋ

ла станбена криза. Да би се унеколико олакшала оскудица у становима, предузимане су различите мере које су донекле' помогле да се бар известан део грађана, који су без стана, смести. Тако је, на пример, законом о увођењу дозволе боравка и исељавању грађана који су дошли после 1941 у Београд, омогућено да се испразне многе просторије и да се ставе на расположење запосленим људима.

На први поглед изгледа да су све просторије у граду до максимума и потпуно рационално искоришћене. Међутим, још увек постоји мноштво просторија широм града које би се могле оспособити за станове и тиме увећати снанбечи фонд. У питању су многобројне пекарске радње у свим крајевима нашег града. Оне су за. творене и не раде већ више од две године, а нема никаквог изгледа ни да ће радити, јер се уместо њих изграђују модерне и рационалније пекаре.

Током 1945 године регистровале су народне власти 339 пекара, Већина пекара имале су примитиван уређај и нехигијенске просторије, у којима су били неповољни радни услови, Услед тога је одлуком Извршног одбора већини пекара 0бустављено издавање брашна. Од 339 пекара 77 је и даље наставило да ради, а остале практично више нису радиле. Од 262 пекарске радње известан део је само користио просторије продавница, а радионице са одељењима нису биле уопште ни за шта коришћене. На тај начин већ дуже од две године многобројне просторије У 262 пекаре у свим крајевима Београда стајале су и данас још стоје затворене. У радионицама ових пекара постоје примитивне пећи широке најчешће четири метра, а дугачке шест метара. Јасно је да би се рушењем пећи и поправкама просторија могле створити собе за становање,

Већина. просторија ових пекара које не раде могла би се са мало средстава оспосо+ бити за становање. Потребно би било, осим рушења пећи по радионицама, извршити само мање поправке у радионици и

споредним одељењима. Радови у већини случајева не би изискивали велике издатке, а мо“ гли би се извести и у зимским данима. Свакако да су неке зграде ових пекара трошне, али се већи део може оспосо“ бити за становање,

Преправком просторија мно. гобројних пекара створио би се приличан број станбених просторија и тиме бар унеколико ублажила станбена криза. Продавнице које још кори. сте пекари не долазе у обзир за станове, већ само радионице и друга споредна одељења која се већ више од две годи. не не употребљавају.

Требало би да се органи не родних власти позабаве от проблемом, да донесу одговрајуће одлуке, тиме омогуће повећање станбеног фонда и у извесној мери олакшају стан.

бену кризу у нашем пренасе љеном граду.

Уређење саобравбаја у Каменичкој улици

едавно је у „20 октобру“ писано о Каменичкој улици и

о потреби да се ова жива пешачка улица што пре уреди. Међу“ тим, не само да се на њеном уређењу не ради, него је кроз њу“ У последње време успостављен и колски саобраћај. Успоставили су га несавесни шофери, кочијаши и сељаци са својим воловским 3 прегама. Чак и камиони се спу штају Каменичком улицом, која | тако узана и стрма да се њоме једва одвија и пешачки саобраћа! Да свега тога не би било, тре ба да Народни одбор Трећег рејона упути своје службенике ком ће утврдити стање у улициим из дати забрану за пролаз возила Каменичком улицом, на делу 02 улице Гаврила Принципа до Ломине. Да не би стајао саобраћа“ јац, довољно ће бити да сене У лазу улице побију диреци ком би онемогућавали пролаз возили ма. Осим тога, требало би У УЛ" ци поставити степенике, тако да она заиста може да послужи 38 пролаз пешака и да постане лепа

и узе не улица. МАРЧЕК

Против једнообразности..

— Ми се боримо против униформисања...

смо

Дошли

да ставимо дезене на текстил, »=