20. oktobar

| | | 5 4

ећ много пута писано је У

непшој штампи 0 потреби ухлањања старих табли за париирсње возила. Ове табле, ве само што огварају пометњу у саобраћају и ларнирању тозила, већ снано исиривљене и изломљене, руже изглед најпрометнијих упица нашета гра да. »20 онтобар« је објавио да

ће се слецијална екипа слумбениха саобраћајне мили није и грађевинског одељења

ИОНОја лостарали све та табле.

да уклони

Заиста, са многих места табле су уклоњеке, а с уколико су биле потребне, са“ мо су поправљне. Али су још увек остале на неколико љажних раскрсница и у по. јединим прометним улицама, Зашто ова акција није спро. ведена до храјаг

На нашим шијацама, у ло следње време, најчешће се ви. ћају на изицама тротоара, џачићи брашна, отворене ханте масти, сир у нечистим посудама, и разне намирнице дру' тих врста које се држе на не. хигијенски начин. »20 октобар« је недавно објавио допис У

хоме се хрититкује такав нехи.

тијечски начин продаје жизогних намирница. још увек је непромењено

стањо у овом погледу. Сем тога, продавци скоро редовно са прљавим рукама дирају живо _ месо, кајмак, бутер, сир, итд. Требало би да санитарни органи строго кон. тролишу начин продаје по јединаца, и да најстрожије иапкњавају оне Хоји докосе робу у нечистим судовима, не покривају је или прихватају прљавим рукама.

Како је зелики број улица У Београду у тону последње две тодине променио назив, многи људи из провинције, који ретко долазе у Београд нису у стању да се снађу, тражећи поједине улице, Да би се људима који познају добро Београд и нове називе улица отаншало кретање ло граду) свани милиционар'саобраћсјац добио је ињиту са новим називима Уулица. Међутим, те су књимице биле кратко време у употреби. Сада се њима спуми ретко ко. ји милиционар. Недавно је „20 октобар објавио допис Б. 8. У номе се натпашава потреба да свани милициошар · саобраћа јед на спужби располањне том књиницом.

Међутим, данас још увек човех мора да пита за обаве. штење по менолико милици. онара, док не наиђе на једнета, који има књижицуи мо. же да пружи обавештење. Требало би што пре свим милиционарима дати књижи. це, а оним милициснарима, који још нису у стању да се сиађу у нозим називима улица одржати један кратак курс,

не

Место је писано о редовима

прад биоснколима; Да би се ти редови ањили, премијерни биоскопи су зевели с претпро' деју карата и пре подне. Ра.

иво, на тај начин су ре-

и гужве знапно смањени,

До сада су већ сви преми: јерни биоскопи, изузев био. скопа »Звездск "увели пре подневну продају карата, Једиво биоскоп уЗвезда« још увек издајс карте само пе сле подчзе, тако дс пред њим уген има редова.

но

. то Буш “о

НАЈЗАПУШТЕНИЈА ОД ПРОМЕТНИХ УЛИЦА БЕОГРАДА

с трмипа Балканске улкнце упућује Београђане да траже блаже путеве. Они нерадо, у свакодневном саобраћају, пролазе њом. Једино приликом одласка на станицу мн повратка са ње, пролази се њоме, брза корака, са равнодушношћу за изглед фасалп, излога, м свега около.

Али, кад путник из унутрашњости или странаџ, први пут долази у ваш град, он другим очима гледа око себе. За њега Балканска улипа није нужни пролаз у ретким приликама, већ први сусрет са Београдом, улипа која не посредно води на центар уређених Теразија.

Какав је тај сусрет са нашим градом» Ни мало леп м ни мало пријатан: запуштеност, примитивност, неред У прљавштина. ћЛ те „одлике“ лавно су престале да нас карактеришу. Балканска улиџа је један од заостатака, ко“ ји чекају да се доведу у ред, да лобију отисак новог времена н наше радне им трезвене садашњице.

“

А како је, управо, у Балканској у“,

лициг

Шта све треба учинити да се она урелиг -

Ако Београђанин, гледајући очима човека из било кога главног трада наших народних република. мли очи ма странца, пође низ стрмину Балкан ске улице, полако, или се, још лакше, почне пети уз њу, имаће прилике много што-шта да види и заџази што „боде очи“, смета и ружи. Биће му јасно ла је то ругло у центру грала

и да тако не треба н не сме да остане. |

ж Радњица до радњице, Излог до излога. Ту, под слојем прашине „ђниђуве“, чешљеви и најтримитивније

лечје играчке, које се кваре „на први поглед“, пела. обиље

Тамо, Овле, иза замазаног окна ново непотребних шарених ситница

— „мами-пара“, на избледелој хартији подлоге, као у заборављеном орману; а онде слаткиши сумњиве чистоће на штареним хартијама. На углу, у 18 пирвици лописнице из заборављеног времена и назовн фотографије филмских глумаца, чак и оних који су се

замерили машим народима, играјући У филмовима анти-демократске садржине.

Прекопута: чудан конгломерат продавниџе бундева, трафике, кафаниџе и спремишта за старе ствари. А даље

= =

КОСОВО У „КОСОВУ“

Пре кратког времена инвестирана је знатна сума новца за реновирање биоскопске сале „Косово“, Данас сала пру-

жа други изглед...

Ал А

— Је ли ово последица зем љотресаз ; | огра дских гимназија долазе да а

— Ни говора! Ђаци бе

филма _ ==

гомила половних ци- |

У ИНТЕРЕСУ УРЕЂЕЊА НАШЕГА ГРАДА рад дама ама ћи Ши наивна аи

се ређају „народне кујне“, оријенталне „посластичарнице“, внтикварнице, кујунџинице, продавнице ношене одеће, све до бифеа на углу улице Таврила Принципа.

Бифе „код Бана“ или „Млава“ (06с фирме постоје) —- посебна је реткост н захтева детаљан опис за оне који га још нису видели,

Из Балканске улице (са које се стране зове „Млава“) постоје два излога. Један је плав са два три непрозирна, разбијена окна, сва у паучини, а други је „као“ заграђен жичаном мрежом, пробушеном на среднин. Више улаза виси искварена фирма „Орто•

~. пробан, ортопедија, бандажа нтд.“, а са леве стране самог улаза запуштена је „витрина“ са протезама и 0сталим ортопедским — специјалитетима.

На десној витрини седи продавац новина на својој роби, као квочка на гнезду.

Прекопута, међутим, наша реална стварност, празан плаџ са разбгцаним циглама, неограђен, и на њему једна носачка колипа. Нешто даље, двори“

ште вулканизерске радионице Комби- ·

ната гуме и обуће, ограђено несигур“ ним плотом, и у њему стотине гума, под отвореним небом, под слојем влажпог снега,

На другом углу: под истим условима брда амбалаже, бурад м гајбипе... Иначе, читав тај део, који је близу станиџе н у који се „улива“ овај по ток нереда, пун је кафаниџа, бифез, свратишта м преноћишта у таквом стању но таквог изгледа, ла се, човек просечне културе, згража на сваки детаљ н, У немогућности да нешто уреди и поправи, жури да све то не гледа и не види,

“

Наша народна власт, преко својих многобројних грана, које су директно заннтересоване, или бар треба да се заннтересују за овакво стање, мора наћи пута и начина да се ова улипа, ово ругло усрел града, доведе у ред.

Није неопходно, у први мах, градити н преграђивати, Али се намеће хитна потреба завођења хигијене у локалима н излозима, завођења реда, а нарочито отклањање паука и у оригиналном и у људском облику. Јер низ паукових мрежа не покрива само углове довратака и кутове радњи и

Уље за јело из фабрике за боју и лакове

С лужба радничког снабдевања • Југословенског државног речног бродарства тражила је недавно да јој се додели извесна количина уља за јело за бродарце речног свобраћаја. а

У вези овог тражења, Главни извршни одбор Аутономне – покрајине Војводине, преко свог повереништва за трговину и снабдевање, под бројем пов. 2004 од 1! децембра ове године известио је Службу радничког снабдевања да јој се, према налогу Министарства трговине и снабдевања, МР Србије, из постојећих количина додељује 3700 килограма уља за је ло, у џиљу подмиривања похреба бродарског особља.

У акту, који је упућен овој Служби, назначено је да се уље може подићи у фабрици „Дуга“ у Београду.

После дужег лутања, службеник, који је требало да подигне додељену количину уља, пронашао је фабрику „Дуга“, која не производи зејтин за јело, већ боје и лакове.

М одговорни службеници ове фабри-

ке показали су, са оправданим чуђењем, службенику радничког снаблевања налог за издавање 3.700 кило-

жж

примили, ма да фабрика нема никакве

везе са овим уљем, изузев да и сама очекује ла прими извесну количину уља, потребног за израду боја.

грама уља за јело, који су и сами

После овог помало необичног до живљаја, службеник Речнот бродарства вратио се натраг не обавивши посао,а бродарци, који у току зиме обављају напоран посао, мораће и даље да чекају неопходно уље 38 ис: храну, док бирократа у Главном на вршном одбору Аутономне покрајине Војводине не буде дао нов налог са адресом фабрике која заиста производи уље за јело.

А. БРЧИЋ Загребачка 1

Зашто се не објављује време | поласка аутобуса

н' аутобуској станици предузећа „„Ласта“, на Ташмајдану, постоји велика м пространа чекаоница у коју се могу сместити путници који чекају ла отпутују У унутрашњост. До сада није био обичај да се пут

вицима, који седе у чекаоници, саопштава час поласка аутобуса, као што је ред на свакој станици. У летњим

данима то није можда било ни по. требно. У зимским данима путници који седе у чекаоници морају стално да излазе напоље, да раније уђу у кола него што је потребно или да се сувише задржавају на хладноћи да не

би закаснили. Присуствовао сам јед“ ном случају када су три путника из губила аутобус, иако су дошли много раније од осталих путника, само зато што их нико није обавестио да аутобус полази.

Мислим да би се полазак аутобуса у свим правцима или улазак у кола могао објављивати публици, која че ка у чекаоници, преко одређеног службеника или кондуктера аутобуса. У>

колико има могућности могао би се инсталирати им звучник, преко кога би се саопштавао час поласка. Тако би се, сада кад су хладнији дани, избегло стално излажење путника из чекаонице и њихово сувишно задржавање на зими. Пера ЋУЛИБРК

жж

ОУ

(АИ | 247,

вина И

(ООмгтање градског

излога, већ су, мисто тако, разапсте „паукове мреже“ за сељаке м људе из провинције, у облику дућана н дућанчића, бифеа, посластичарница »

кафаниоа. Београду, који из дана у лан мења свој изглед на боље, који постаје

летшши, чистији и уређенији, све 0во само смета. Зато у кКрчењу овога крша или у довођењу свега у рел тре“ ба поступати енергично.

Саобраћаја

С бнављањем града, проширењем његових улица м тргова, уки“ дањем трамваја и постављањем тро,

лејбуских | и аутобуских мрежа, пе шачки саобраћај у Београду је прилично угрожен. Да не би долазило до саобраћајних несрећа, да би се пешацима осигурао прелаз преко ули-

ца, надлежни су одредили места 38 А да би се

сваки грађанин придржавао саобраћај

прелаз и обележили их. них прописа одређени су службеници милиције да упозоравају та места одређена за прелаз, чак су биле установљене и новчане казне, Грађани су, нешто сами а нешто да не би плаћали казну, били навикли ла на одређеним местима прелазе улице, Али, ђанима Београла с времена на време,

грађане на

изгледа, ла је потребмо гра. указати на ред кога треба да се при. државају. У последње време се лешава да пешаци прелазе улипу где је коме згодно, Они тиме не само да стварају гужву средином улица им омстају пра“ вилан развој саобраћаја, већ излажу

своје животе непотребној опасности. Мирјана РАДОВИЋ | па

Како да се отклоне редови пред биоскопима

вакодневна слика, која ве виђа пред биоскопима, где велики редови чекају читаве сате, може да се тумачи двојако: или још увек има доста незапосленог света, коме време није тако скупоцено, или је жеља за културним уздизањем толико велика, да се не жали ни време кад су у питању улазнице. Да ли је сваком ко би хтео да гле. да добар филм могуће да стане и

ж%

„Експедитивност и духовитост“ службеника поште Бр. 10

ванаестог децембра донсо ми је

поштар упутницу за један пакет, на којој је писало да долази са Де: диња. Пошто никог не познајем ва Дедињу, зачудио сам се ко ми 10 шаље пакет поштом кад је могао да га донесе и лично. Отишао свм на пошту број 10 у Душановој улици # подигао пакет. Тада сам видео да ми пакет шаље сестра се Цетиње, чести. чајући ми рођендан по славу светог Арзапђела, Запитао сам 82 пошти ко де направио ту неукусну шалу, али службеници су се смешкали и слегали раменима,

Кад. сам. отворио пакет видео сам

да су све намирнице у њему биле скроз убуђале, Није ви чудо, Од по ловине повембра путовао је пакет и лежао на пошти. а ја сам га добио тек 12 децембра. Оваква спорост у у“ ручивању пакета је за сваку осуду, а узимајући у обзир ону „таљиву алресу“ може се схватити да је и ва мерно учињено. Мислим да је наш поштански смобранај потпуно нормо лап и да је овакво задржавање паке, та Знак крајње немарностп ооргеанских службеника.

= МИХАЈЛО ЈОШАНОВИЋ,

столар, Вишеградска #86 .

чека% Свакако није. Уколико је филм бољи, утолико су редови већи м ма. ња могућност да се дође ло карте.

Како да отклонимо редове који из дана у дан растур Решење не би било

толико тешко, Кад би се карте изда. вале у свако доба, за све претставе, тојест од 10—12 пре подне и од 14—19 часова после подне. На тај начин, ка“ да се зна да се може добити карта у свако доба, реда више не би било. Онај, ко не би могао да добије карту за једну претставу узимао би за дру: гу, према распореду свог слободног

времена. Тешкоће 59 благајвице из бегле би се кад би се увело онолико броја карата, колико има претстава.

В, Га

питати

ла формирано је ове године

Неподигнута роба ! Градском преду-

зећу за чишћење. одела

радско предузеће за хемиско чишћење и бојење одејуна месеца фузијом четири пре“ дузећа: Паро-валета „Мораве Е „Чистоће а. д“ н „Чистоће У Земуну. Стварањем једног пре дузећа, са једном _ централном управом, омогућило је да се побољша контрола над радом, спроведе боља организација 10сла и да предузеће постане активно, ИМ поред великих тешко“ ћа у погледу пабавке материјала, предузеће је постигло приличне успехе и испунило овогодишњи финансиски план. Предузеће за хемијско чишћење има неколико радњи У граду, у које грађани доносе своја 0 пела и рубље на чишћење и 60јење. Питање подизања очишћевих односно обојених одела свакако је РА од тешкоћа 0 вог предузећа.

Док већи део грађана на врс“ ме подигне своје ствари кад су готове и исплати их, један део из разних разлога оставља их да стоје по неколико месеци. Тиме се предузећу отежава рад, нагомилава се завршена роба У радњама, а уложени хемиски материјал и радна снага не сплаћује се предузећу дуго вре мена. _ Колико предузеће губи због тог умртвљеног капитала, пије потребно папомињати.

Сада по разним радњама овог предузећа стоје већ више месеци одела за чије чишћење пре“ дузеће треба да добије 700.000 дипара, а које грађани не подижу. Из месеца у месец заостаје један део очишћеног одела и нагомилава се. Коло грађана који не изузимају своје ствари свакако постоје извесни разлози и то већином _ материјалпе природе, али суме потребне за исплату очишћених одела нису тако велике и често се ради са“ мо о пемару.

Предузеће за чишћење одела "је огласима – позивало грађане чија одела дуже стоје, а завршена су, да их подигну. Пошто ни то није помогло, предузеће је дало оглас у дневну штампу да ће се сва одела која стоје шест месеци продати на лицитацији. Овакве претње нису #аазвале _ жељени _ сфекат, _ јер грађани знају да им се по закону одела не могу продати. Овакав оглас са претњом лицитације је непревилан и“ противан“ је законима, а и правилном“ односу према потрошачкој публици.

Питање откупљивања очишћеног одела могло би се решити на други начин, Требало би дасе од реди да се за чишћење одела плаћа унапред, а не као до сала — уназад. На тај начин избегло би се досадашње стајање робе .а грађани би донели одела на чишћење онда кал имају новаца да плате.

Редовно чишће“

ње снега је у интересу грађана

О“ је покрно улице Београ-

да. Преко дана, када отопли, топи Се и каља тротоаре по

којима гацају пролазници, — 10негде и до чланака у води. То се пе би дешавало и било бин мање воде н блага по улицама када би грађани испуњавали н:редбу Извршног одбора о 063везном рашчишћавању тро-

тоара испред зграда. Чим почне да се отапа, низак снег који напада преко ноћи треба лопатама чистити према сливнику да вода не остане на тротоару.

При одгртању снега са тротоара грађани треба да се одвикну од старе навике да га гомилају око дрвореда. Сувишна влага штетно утиче на дрвеће, наррчито на младе садниџе, дрвепо ткиво трули # може лако да се смрзне. Тако: се може догодити да дрвеће не озелени на пролеће, већ да послужи ·само за потпалу као суво грање.

Када се на тротоарима ухвати танка скрама леда, треба је посипати пепелом или струготином да пролазници не би падали и повређивали се. Али то никако не значи да грађани – посипање треба да искористе да би чистили своје пећи, истресајући – сав пепео низ њих на улицу. Сувишва количина Непела или струготине, када се лед отопи, испрља тако улице да их је врло тешко очистити.

Оживели су паркови и улице у смеху и радости деце. Низ стрме улице, када мраз стегне, клизају се н санкају, уживајући у зимским спортовима. Добро је да деца јачају и не треба 8М ускратити то задовољство, _ али је рђаво што се не баве зимским спортовима само у парковима већ ш по прометним улипама, где

сваки час могу да налете на ву“

томобил илп тролејбус. Грађанњ а џарочито родитељи, дужин су да упозоравају децу на опаеноср која им прети,