20. oktobar
ВВ и
Па а а | у
пре р а
Један крупан социјално-
здраватвени проблем
ИЦ ПРОТА ТБЕРКУЛОЗЕ
а да се данас ин за тубер»~
кулозу може рећи да је у већини случајева излечива 60лест, ма да су се средства за њено лечење у многоме усавршила, ипак су сва та средства у поређењу са лечењем – осталих заразних болести мање успешна.
Сви досадашњи покушаји да се нађе неко поуздано средство којим би се увек и са великом сигурношћу — могле уништити клице туберкулозе у телу болесниковом остали су без неког нарочитог успеха. Сам састав туберкулозне клице, особени пачин на који се она множи у оболелом организму, као и промене која она тамо ствара, такве су природе да су сва досадашња уобичајена хемиска или "органска средства против туберкулозе по своме дејству – заостала врло много иза средстава која су пронађена и употребљена против многих других заразних болести. Према томе, кад је у питању сузбијање туберкулозе, мере којима се човечји организам може сачувати од за разе, као и мере које могу појачати отпорност организма према зарази имају врло велики значај. Једна од тих мера је и вакцинисање _ против – туберкулозе. На који начин вакцина штити од туберкулозе2 Познато је да после многих прележаних заразпих болести организам постаје отпоран према тој болести за извесно дуже време или трајно, доживотно. Та отпорност према појединим заразним – болестима може се код здравих лица и вештачким путем постићи убризгавањем вакцине или серума против те болести. При томе раду уства ри се подражава онај процес којим се та отпорпост природним путем стиче, Многобројпи експерименти на животињама и опажања на човеку показали су да и према туберкулози постоји извесна природно стечена отпорпост код већине одраслих лица „али је она неједнака. Опа се умногоме разликује од стечене отпорности према другим заразним“ болестима. _ Отпорност према туберкулози стиче се осбично још у детињству, на тај начини што мале, сасвим незнатне количине клица туберкулозе продру у до тада потпуно здрлв организам. Негде у дубини органа створи се обично једно пезнатно, једва приметио туберкулозво огњиште које се по правилу доста брзо ни само од себе залечи. Спољашњи знаци овог малог обољења пролазе обично незапажени. Такав организам доцније постаје осетљив на туберкулин и до извесне мере отпоран према новој ни јачој инфекцији. Имунитет према туберкулози способност организма за одбрану од накнадне евентуалне теже туберкулозне заразе — стиче се дакле једино на тај начин ако се оствари нека врста заједнице између сасвим незнатне количине живих клица и ткивних ћелија. Требало је само пронаћи такву врсту клице која ће бити потпуно безо пасна и нешкодљива по организам и способна да га учини отпорним према туберкулозној зарази. Године 1921 два позната фран цуска научника, Калмет и Герен објавили су своје радове о проналаску једне успешне антитуберкулозне вакципе. Они су после тринаест година – истрајног и систематског рада одгајили једну нарочиту клицу која је према именима њених пропалазача добила име бацил Калмет - Герен, која испуњава све услове за успешну вакцинацију _ против туберкулозе. Овај проналазак, за који многи тврде да спада међу најзначајнија медицинска _ открића, изазвао је интересовање у целом све ту. Она се данас _ примењује широм целог света. Њене главне особине су: потпуна сталност, тотпуна нешкодљивост по ор-
Самопомоћ
ганизам и велико ваштитно дејство против туберкулозе.
На основу података прикупље них из свих крајева света, па основу огромног броја вакциниса не деце и омладине, нарочито на основу резултата објављених у до 24 од сто, док Код вакцинисане деце она спада просечно току 1945-46 године види се да смртност од туребкулозе код невакцинисане с деце износи 18 на 2,4—4,7 од сто. У многим крајевима и према многим статистикама смртност од туберкулозе код вакцинисане новорођене деце спала је на 0 од сто.
Вакцинација против туберкулозе препоручује се поглавито код опе новорођене деце која се налазе или живе у непосредној околини туберкулозних роди теља или укућана. Могу се пелцовати и сва остала деца, ако постоји и најмања сумња да могу доћи у додир са отвореним врелима туберкулозе. Могу се вакцинисати и одраслија деца и лица ако уопште Нису инфицирана туберкулозом. То се увек претходно испитује туберкулинском пробом на кожи.
Овим путем стечена — отпорност против туберкулозе траје 1—83 године у већини случајева, али је обнављање вакџинисања потребно увек, чим се на оспову туберкулинске пробе на кожи утврди да је осетљивост на туберкулип ишчезла.
У чему је корист од вакцинације против туберкулозе» Никада се не може знати када ће и у коликој мери свеж дечји организам бити изложен туберкулозној зарази. Случајна инфекција туберкулозом може бити незнатна, али може бити и 35машна. А од тога зависи да ли ће је дете, које је веома осетљиво и Неотпорно према туберкулози, лако преболети и доцни је постати отпорније према накнадној зарази, или ће јој подлећи. Ово последње односи се нарочито па децу која су рођена и живе у туберкулозној средини. Број туберкулозних _ одраслих лица је још увек велики код нас. Због тога треба децу, а и одрасла лица која још нису ипфицирана, припремити против заразе, учинити их – отпорнијим пре него што буду изложени зарази. Ма да се вакцинација против туберкулозе спроводи у Београду већ скоро 19 година, опа није наишла на ширу, масовнију и систематску примену.
Један од разлога је и недовољно интересовање ширих лекарских кругова за ово питање. У плану за сузбијање туберкулозе код нас у току – наредних година предвиђена је и масовнија, систематска примена вакцинације _ против _ туберкулозе. Поред осталих установа овом ак цијом ће бити задужени нарочито антитуберкулозни диспансери Извршног одбора који ће за ту сврху бити оспособљени.
Др. Боривоје Мих. Ђорђевић
Комуналне вести
После отклањања читавог низа те шкоћа, које су их ометале, завршени су унутрашњи радови на згради Градске болнице као и на огради дворишта. Радови на оправци Другог грудног одељења биће довршени крајем овог месеца па ће се добити знатно проширење болничког простора.
.
име стипендије исплаћено — је средњошколцима само у – новембру 174.400 динара. Ова сума је раздељена на 218 стипендиста. У исто време раздељен им је текстил и обућа у вредности 608.311 динара, Тиме су стипендисти опремљени за зимску хладноћу. На
Приводе се крају радови на реновирању биоскопа „Сава“ и „Слобода“ у Земуну. Када се заврше, овај део
града добиће још две, лепо уређене биоскопске дворане,
= Около чико, и београдска деца имају право на дечје ра-
дости!
Руши се Јатаган- мала РУГАО БЕОГРАДА
Је у току ове зиме, према одлуци Извршног _ одбора, срушиће се један од најнездравијих делова нашег града, расадник болести и насеље беде Јатаган мала. Уз земљани насип, годинама су ницале њене кућице на крпицама земљишта отетим, преко ноћи „на јатаган“ од власти које су безобзирно прогониле становнике „лоповског насеља" јер су, према њиховом уверењу, ти бедници били одувек подложни разврату и криминалу. Као ругло или опомена годинама се ширила Јатаган мала крај прекрасног дрвореда кестенова између _ којих су асфалтним друмом клизиле лимузине у раскошне паркове Дедиња. – Тадашњим властима није ни падало на памет да униште насеља беде. Задовољавали су се тиме што су прогањали оне који су зидали нове уџерице и претресали им такозвано „покућанство" да нађу крадене ствари.
Јатаган-мала је постала симбол нездравог и неуређеног насеља уопште. Ништа нису помагали покушаји власти да зауставе њено ширење, које није _ могло да се заустави половичним мерама, из простог разлога што би му требало ишчупати корен који је лежао. “ дубини самог друштвеног уређења. Јер, иста она сила која — је ствобила је Дедиње. Да би се уништила Јатаган-мала требало је уништити Дедиње, требало је стстранити оне супротности које стварају беду маса и раскош појединаца. Није потребно много говорити о општепознатим нехигијенским и нездравим условима под којима живи 1000 _ становника Јатаганмале у 140 уџерица, без светлости, воде и канализације. Већина зграда је изграђена од набијене земље. Свега неколико кућица је патосано, а остале у собама имају јатагански „паркет“ — земљу. У многим тесним _ наереним и влажним кућерцима гуше се породице од бројних чланова, У једној просторији где је и кухиња и спаваћа соба и нужничка јама. За време кишних дана бујице се сливају низ падину и подривају трошне зидове. Колико болести харају у Јатаган-мали
створила Јатаган-малу ·
најбоље сведочи један _ податак: за годину дана умрло је у овом, сразмерно малом насељу, 17 деце. За исто време у – суседној, много широј, железничкој _ колонији, умрло је само једно дете. Одувек је из овог краја претила опасност ширења болештина и разноврсних епидемија по целом граду. Уз крајњу беду цветала је у њему шпекулација, криминал и проституција. Власници назови кућа извлачили су из џепова умор“ них радника велике суме за танак лежај од папрати, Туче, крађе и свађе били су свакодневни догађаји.
Током ове зиме срушиће се трошне страћаре Јатаган-мале. Становници мале су међу први“ ма, који'ће се уселити у станове изграђене у првој години Плана. Њима и припада првенство, јер су најтеже живели. Радним људима Јатаган-мале обезбедиле _ су народне власти нове и: удобне станове, у каквим многи, рођени у беди, никада нису живели. То су лепе и светле зграде у улици Краља Владимира, на Вождовцу, у улици Мехмеда Соколовића и крај Миријевског _ пута. Водиће се рачуна да радници не буду сувише далеко од предузећа у којима су запослени. Извесни становници који су се доселили из унутрашњости ове јесени вратиће се у места ранијег боравка, уколико нису запослени. _— Кућевласницима ће се пружити накнада за рушење њихових зграда, иако су бесправно сазидане на зе. мљишту бивше општине. Уколико је земљиште било откупљено комисија ће га проценити.
Тако се спроводе у дело речи и мисли, да сваки човек који
Х
зивот и РАПУ СССР Ж ___
У једној московској трговини после укидања карата
авел Ивановић Погодин, старији, веома уравнотежен човек, чија је мирноћа и сређеност добро позната не само у одељењу ливниџе, већ и у целом з3олу „Динамз“, који носи име Кирова и у коме Погодин ради двадесет шест година, дошао је данас у завод пре времена, Изгледао је необично. Обукао је празнично одело, а На реверима шаениле су се нове пантљике рдена Црвене заставе рада и медаље „За одбрану Москве“ и „За херојски рад у Великом. отаџбинском рату“. Темељно избријан, марљиво очешљан, он је полако ишао ходником, пажљиво одговарајући ма поздраве другова, а на питања: зашто данас тако свечано изгледа и да му није, случајно, имендан, одговарао је дружељубиво п речито: — Ама Какав имендан! Ве-
ради има _ права да живи као човек. Негсеља беде збрисаће се из наших градова. И може се без претеривања рећи да ће то бити један од најлепших и најзначајнијих успеха петолетке и напора наших народних _ власти за бољи живот радних људи града. Јатаган-мала је почетак. Доћи ће на ред и друге уџерице периферије. Београд ће _ постати прави велеград, широко и светло насеље радосних грађана. А сада... Нестаје Јатаган мала — ругло Београда.
лики смо дан дочекали! Срећан дан, другови! У поређењу са њим лични имендани ништа, не значе! Данас је, можемо рећи целом народу имендан. Какав смо диван поклон добили од Бољшевичке партије и Совјетске владе!
он је ишао даље, свечан и радостан, Ова му је радост дошла још јуче, када је, радећи у вечерњој смени, чуо ла ће се преко радијћ читати важан докуменат, Сви они којима је посао дозвољавао скупили су се тада У „црвеном кутићу“. МИ кад је одјекнуо
Значај и улога савета при домовима ученика у привре
Ученици у привреди
длуком министра рада Народне републике — Србије, која је донета још у октобру, при сваком дому ученика у привреди треба да се оснује домски савет у којем би узели учешћа управник дома, васпитач, претставник актива Народне омладине из дома, претставник рејонског Народног одбора,, рејонског одбора Народног фронта, Месног синдикалног већа, АФЖ-а и претставник – преду“ већа која имају већи број ученика смештених у дому. Задатак ових савета је да,тесном сарадњом управе дома, народних власти и масовних организација, олакшају и помогну правилан рад дома. Савети треба давањем сугестија и предлога за отклањање свих те шкоћа и решавање свих проблема на које дом наилази да омогуће да он у највећој могућој мери одговори својим зада-
цима и да се његов развој кре-.
ће у правилном смеру.
Ни једно питање у животу и раду питомаца дома пе сме да буде равнодушно члановима савета. Они треба да се интересују за њихову исхрану, снабдевање, културно просветни рад, учење и васпитавање, да врше
заједничку контролу над радом.
дома. Домски савети треба“ да буду чврста подршка политике народних власти у уздизању и васпитању радничке омладине, да
су
на практичном раду
им указују на сва скретања и недостатке и дају предлоге за ликвидацију таквих појава, Од активности ових _ савета, Који треба да се састају бар једанпут у току месеца, умногоме зависи брзо и потпуно исправља-, ње слабости због којих – данас многи домови ученика у привреди нису на оном нивоу на коме би, према замашности својих задатака, требало да буду. Стога је разумљиво да народне вла
ДИ
сти и масовне организације треба што пре да приступе њиховој организацији и да поставе на здраве темеље почетак њиховог рада. Ма да је то потребно учинити, у многим домовима још увек се ни једанпут није састао домски савет. До сада су формирани и ра-
де савети само у дому грађевинског предузећа „Дом“, фабрици пољопривредних _ машина
„Змај“ у Земуну и Трећем дому занатских ученика. Управници осталих домова изговарају се да нису могли сазвати ни једанпут домски савет, јер им се не одазивају претставници масовних организација. Заузетост појединих чланова савета не сме бити препрека за изналажење начина да се само једном у току месеца скупе и претресу питања дома. За то није потребно много времена, а сваки такав састанак може да буде од огромне, користи за рад дома, да заинтересује чланове масовних организација за живот ученика у привреди и да у пуној мери помогне народним властима у решавању појединих проблема који се односе на развој ученика. Ако се узме у обзир шта наша земља очекује од нових кадрова у индустрији, јасно је да масовне организације морају да нађу пута и начина да организују редован и ефикасан рад домских савета,
Како да допринесемо чистоћи свога града
у току последњих _ месеци службеници Управе градске чистоће ударничким радом премашују норме у изношењу ђубрета из кућа. Због тога не би требало да грађани сами воде о томе бригу и да истресају своје кухињске отпатке на друга ме-~, ста, него само у канте одређене за ту сврху. Међутим, извесни власници кућа нису набавили ни поправили своје лимене канте за ђубре и не воде рачуна о чистоћи п уређењу зграде која им не даје некадашње приходе. Миоги грађана из тога или из других, мање оправданих и исоправданих, разлога не и стресају ђубре где би требало, већ га износе и бацају у садуке
одређене за прикупљање ђубрета које чистачи помету по улицама. Оваквом неодговорном односу грађана који показују, нај“ блаже _ речено, _ равнодушност према уређењу и чистоћи свога града, треба већ- једном стати на пут, Комунални _отсеци рејонских народних одбора повешће. о Томе рачуна и нај оштрије кажњавати све оне због чије се немарпости наноси штета народној имовини и ружи изглед града. Власници зграда треба у најкраћем року да се постарају за набавку канти или сандука за ђубре, а грађани да се навикну да га бацају тамо где му је место,
снажни и метални глас спикера — глас који је још у времену рата, почевши од дана совјетских офанзива, потстицао сва срца да радосно куца“ ЈУ — људи су у збијеној групи занемели пред радио-апаратом. Читање одлуке Министарског савета СССР и ЦК СКП (6) о спровођењу новчане рефор“ ме и укидању карата за снабдевање намирницама и индустриском робом, читање овог изванредног важног документа који је већ сада добио У народу име: стаљински, праћено је притајена даха и тек понекад пореметио би га ша пат одушевљених људи:
— Силна ствар је ова одлуха!
— Ово је Стаљиново стара“ ње о радном човеку!
— Сада ће шпекулантима потпуно сломити њихове дугачке прсте!
И када су одјекнуле последње речи одлуке, У „црвеном кутићу" загрмели су, напоредо с аплаузом, усклици: „Хвала
другу Стаљину!“ и „Ово вреди!" — као да је говорник који уме да продре у дубине
људских срдаца тек завршио пламени говор. Људи су се вратили у ливницу Као крилима ношеви.
— Заслужили смо, — рекао је Павел Ивановић _ Погодин, — и, ето, друг Стаљин одао пам је признање,
После ноћне смене Павел Ивановић Погодин никако није могао да заспи, Као и увек у данима _ Радосних догађаја, осетио је потребу да буде са народом, Обукавши празнично одело, купио је новине и, ето, сада иде, свечан и радостан, ходником и показује познаницима, на које наилази, нове новчанице.
Не само стари кадровски комуниста · Погодин, већ и цео колектив огромног завода „Динамо", који претставља једну од најстаријих индустриских цитадела совјетске престонице, ложивео је ралосно овај дан. Пре времена дошао је у завод и електро-заваривач Афанасиј Семјоновић _ Овчињиков Који овде ради већ 21 годину и носилац је Ордена Лењина. Када су га окружили другови из за водског одељења, он је узбуђено и једноставно рекао;
— Ви знате; ја не волим да држим говоре, али ланас баш желим да говорим. Искрено ћу
зам казати — слушао сам јуче саопштеше с истом пажњом као што сам раније слушао „извештаје о нашим победама
на фронту. И зар ово није победа» |а сматрам да је победа, и то врло велика. Ми смо ра-
товали више него ико, издржали смо, може се рећи, цео рат на нашим плећима — и код нас се укидају Карте. А
зашто Зато што је нашој влади, нашој Партији бољшевика, прва брига — радни народ.
Афанаси| Семјоновић пређе
погледом позната лица другова из одељења. Лица су била радосна, свечана. _ — Одговарајући на ову бригу, ово старање, прва наша мисао треба да буде: како да изразимо) захвалност Партији и владир Јесте, о томе треба, да мислимо. Нешто сам израчунао и одговарам на ово питање; та, заваривач Овчињиков Афанасиј, одлучио сам да испуним пјатиљетку не за четири године, као цео наш завод, већ за три. вама саветујем дао томе размисаите.
У мензама, у „црвеним Ку“ тићима" ззводских одељења, у холу — свугде где се људи 0купљају говори Се о новчаној реформи, Лица одишу срећом. Радосно узбуђење огледа се у разговорима. Држе се здрави“ це мудрости Бол шевичке партије. На рачун шпекуланата људи се смеју и праве ретке шале. Стварају планове. Међу оад> ништвом новчана реформа већ че добила име; стаљинска, Нова рубља већ је стекла, у Народу велику вредност. И, стварајући планове за будућност, људи размишљају о путевима даљег уздизања продуктивности рада. уздизања које ће омогућити ла се још — већма повиси зарала: 1 јаку рубљу пријатно је
зарадити, Б. Пољевој
~
(а равдау), 0. =
Обим (68
+ ,