20. oktobar
таи
| Р ЈЕ
ВР нат АИ таи ППИ и сир а
ПРЕД СМОТРУ СИНДИКАЛНИХ КУЛТУРНО „УМЕТНИЧКИХ _ ДРУШТАВА
Смотра синдикалних културно“ уметничких друштава — смотра
културно-уметничког рада · трудбеника Београда
оквиру смотре синдикалних културно - уметничких друштава Народне Републике Србије, коју организује Главни одбор јединствених синдиката Србије, 27 децембра почиње у _ Београду смотра београдских _ симдикалних културно + уметничких друштава, Према плану, који је дао Главни одбор, смотра је подељена у три физе: рејонско, зонско и завршно такмичење, Двадесет београдских друштава која учествују у овој смотри, кроз рејонско и зонско такмичење, изабраће између себе два најбоља, која ће се на завршном такмичењу огледати — са најбољим _ друштвима _ Србије, Војводине и Космета. Већ од 27 децембра — када почиње рејонско такмичење — Београд ће чи“ тав један месец имати прили«е да у низу концерата види оно што је радничка класа Београда за протекло време на културнсуметничком пољу постигла.
Зедатак који су трудбеници Београда узели на себе у току испуњења Петогодишњег — плана није само у томе да они својим рукама кроз рад у фабрикама, на градилиштима и у установама створе боље материјалне услове живота, Задатак испуњења Плана у току изградње социјализма у нашој земљи — радничка класа наше земље па, дакле, и Бео-
града гешава и на културном фронту. Смотра београдских _ синдикал-
них _ културно-уметничких _ друштава, у којој ће узети учешћа преко 3.000 београдских радника и намештеника, треба да резимира резултате постигнуте на културно - уметничком пољу. У чврстини своје организованости, У масовности, у томе кроз које и колико секција је нашло израза
културно - уметничко иживљавање радничке класе, У _ складности својих програма и њиховој повезаности са духом наше данашњице, са изградњом земље — са нашим _ Петогоди-
шњим планом, у јасноћи _ изражавања оног оптимизма који ле-
жи трудбеницима нове _ Југославије — у свему томе и кроз то синдикална културно + уметнич~
ка друштва на смотри треба да прикажу успехе радничке класе Београда на културно-уметничком пољу. На овој смотри треба да се јасно оцрта лик новога човека који се ствара, подвуче нови однос према раду, нагласи спремност радничке класе за нове подвиге у даљем испуњењу Плана и изрази патриотизам који је својствен само људима који граде социјализам. _ Смотра која се одржава баш при крају прве године Петолетке, обележава до сада највишу тачку на пољу културно-уметничког уздизања труд“ беника Београда. Но, ако се њен значај правилно _ схвати, ако се смотра схвати онако како то из њене сврхе излази — онда је она у исто време и почетак новог даљег уздизања и од ње и према њој у даљем културно-уметничком раду треба мерити и упоређивати вредности и успехе наших _ културно-уметничких _ ДРруштава и група. Као основа за о цењивање ових вредности послужиће мерило стечено на смотри јануара месеца ове године, на којој су углавном учествовала сва друштва. Дакле, за успехе у току ове године као основа за мерило служиће прошла смотра, а за успехе у следећој години служиће мерило које се буде стекло на овој смотри.
Схватајући велики значај смотре, Градски одбор _ Народног фронта Београда и Месно синдикално веће одредили су и награде оним друштвима која то највише буду заслужила.
Београдска друштва припрема-
ју се за смотру већ три месеца..
У току летњег периода већина Њих правила су у свом раду краће или дуже паузе што се одразило и на Њихову унутрашњу чврстину, и на бројност чланства и секција, и на радну дисциплину, па, дакле, и на квалитет при“ редаба. У току припрема за смотру, које се изводе до данашњег дана, друштва су се углавном организационо учврстила и — што је раније недостајало ближе повезала са одговарајућим месним _ одборима, подружницама и фронтовским организацијама. Припрема за смотру обележена је порастом браја активних и помажућих чланова као резулта_ том појачане активности управа и аланства друштава С једне, и месних одбора и подружница с друге стране, До скора У току припрема за смотру београдска друштва су добила око 500 нових активних и око 3.000 _ помажућих чланова. Тако је „Абрашевић“ повећао број својих активних чланова за 93, „Никола Тесла" за 90, „Горан“ за 92, „Стеван Бракус“ за 33 итд.
У току припрема за смотру створене су нове Ули обновљене раније замрле секције: омладин-
. корисно него и преко
ске и пионирске секције, литерарне, музичке секције, октети и др. Идејно-васпитни рад је нешто оживео али по овом питању стање у _ београдским друштвима још не задовољава, Стручни рад, нарочито учење нота, уведен је у већини друштава, али не још плански и довољно систематски,
(Опште узев може се рећи да су београдска друштва углавном правилно оценила значај смотре и припремама, иако не одмах са пуном снагом плански приступила. Но и поред тога у тим припремама појавили су се неки недостаци, које за успех смотре хитно треба отклонити. Најкрупнији недостатак је недовољна и неубедљива агитација за смотру. Иако је више пута и у разним приликама подвлачен велики значај смотре, ипак њеној популаризацији код чланова синдиката преко месних одбора и подружница није се поклонила довољна пажња. До скора [је изгледало као да месни одбори и подружнице сматрају питање смотре као питање које треба да се тиче само друштава, да је то ствар друштава а не ствар свих месних одбора и подружница. Овакво схватање одразило се у пракси У спором _ омасовљавању, У слабој радној дисциплини У друштвима, у прилично неодговорном односу према обавезама у њима итд. Зато се у многим подружницама и месним одборима не осећа оно кретање које је код овакве једне културне манифестације не само потребно. Није онда чудо, ако се припреме друштава изводе у тишини, ван интереса њихових помажућих чланова и осталих трудбеника и чланова Фронта. Овај недостатак најбоље _ су _ осетили „Полет", „Филип Кљајић“, „Радник“, „Жар. ко Зрењанин“ и други. Тамо пак где су месни одбори и подружнице правилно схватили значај смотре и према томе и своју улогу, ових слабости није било („Бранко Цветковић", „Бретство“, „Градимир", „Ђока Павловић“, „Стеван Бракус“ и друга).
Смотра синдикалних културноуметничких _ друштава је догађај који својим значајем треба да заталаса не само све раднике и
намештенике већ и читаво траћанство Београда. Велика – штета мани-
би била да ову КУЛТУРНУ фестацију не видиму њој не живи читав Београд.
Месно синдикално веће је преко штампе, радиа, биоскопа и плаката довољно јасно указало којим путем треба ићи у популаризацији _ смотре, И неодложно коришћење свих средстава агитације је задатак који сва друштва, месни одбори и подружнице хитно треба да реше.
Већ је напоменуто, да су У то ку припрема за смотру београдска друштва повећала број својих активних и помажућих чланова, но у даљим припремама и у – ТОКУ саме смотре акција за омасовљавање не само да не треба да малакше, него баш у току смотре треба још појачати акцију, те да се за чланство како активно тако и помажуће мобилишу најшире масе београдских радника и намештеника и чланова Фронта. Тиме ће се створити солидна основа за рад друштава у даљем периоду. Смотра дакле, треба да буде потстрек за даље окупљање снага у нашим друштвима и око њих.
Да би рад у београдским синдикалним друштвима био свестранији и разноврснији треба у току смотре отварати нове и прошири, ти постојеће секције. Исто тако смотра треба да буде — потстрек за појачани рад у подружницама. Тамо где за то постоје услови (у већим подружницама) треба отварати културно - уметничке групе.
Иако _ београдска синдикална друштва имају искуства са сцене и лако се сналазе на њој, неће бити на одмет да се овде подвуче потреба благовремених техничких припремања за наступе сваког од њих, јер успех извођења уско је везан са техничком припремом његовом. За руковање сценом, реквизитама, променама декора и за остале техничке послове треба унапред обезбедити и обучити за то вичне људе. Месни одбори могу овде веома много да помогну.
27 децембра људи из фабрика, са железница, градилишта, трам"ваја, из продавница и установа, људи које смо већ много пута видели свуда где се радило на испуњењу и премашењу Плана "кроз песму, музику, глуму и и гру приказаће оно што је у току протеклог периода радом синдикалних културно - уметничких друштава постигнуто на _ пољу културног подизања трудбеника Београда.
Родољуб Жижић члан Месног синдикалног већа
КУ
пи ИПА пи 7 НЕ С ње Џи 44,
1
"7 о ам ~
ЛУ Поводом приредбе Ј Дому културе фејона. „кроз културни
Књижара Народног фронта Петог рејона
Отворена је књижара Народног фронта Петог рејона
Њу месеца новембра отворена је на Булевару Црвене армије књижара Народног фронта Петог рејона. С обзиром ла су наша издавачка предузећа отварала књижаре У центру града, док је периферија била местимично занемарена, ово ће грађани тога краја поздравити као значајан догађај. Брига Фронта Петог рејона за културно уздизање _ својих грађана показала се и овом приликом, као што је то и до сада био случај. Пети рејон је за своје грађане отворио биоскоп, он има најбољу рејонску библиотеку, а сада је уследило отварање књижаре, које омогућава становницима тога краја да се снабдевају литературом не силазећи У град. То ће многима бити од користи, нарочито онима чија се преду“ зећа и установе у којима раде налазе у близини њихових кућа, На тај начин они ће моћи лако да лолазе до књига, да стварају и своју личну библиотеку. Могли су, уосталом, онН то м раније да чине, али сада када им је књижара у непосредној близимн, биће то још много лакше,
Књижара је снабдевена свим новим издањима белетристике, политичке литературе, школских уџбеника, као и канцелариским материјалом.
При снабдевању књижаре појавиле су се сметње око набавке канцелариског материјала. Градско предузеће за канцелариски материјал „Шумалкја": правило им је тешкоће и није хтело да им лиферује материјал. Међутим, то је артикал који се много тражи с обзиром на школску децу И њихове потребе. Предузеће „Шумадија“ је чак сматрало да није тре-
• бало отварати књижару, јер их је н
онако доста у Београду и да оно нема могућности све да снабдева. На крају је ипак попустило у свом застрањивању и књижара је добила потребан материјал.
Фронтовске јединице су, поред 0сталог, узеле као свој задатак да на састанцима пропагирају куповање књига у књижари Петог рејона. На тај начин ће се многи грађани 38интересовати за читање, зажелеће да имају своје библиотеке т, поред рејонске библиотеке, отварање ове књижаре биће значајан моменат у шпрењу књиге у народ.
Трећег
омови културе, поред поконцертних зоришта, дворана, биоскопа и других мекултурно, ста која служе за просветно уздизање Београђана, треба да буду центар око кога се креће културни ЖИВОТ једног рејона. Да би се то постигло, потребно је да се пронађу форме путем којих ће се, најбоље, најједноставније, а најпопуларније, уз вођење. рачуна о уметничком нивоу, _упућивати широке народне масе у све гране културе и уметности,
У Дому културе Трећег рејона приступило се једној корисној новини. Сваких петнаест дана дају се приредбе „Кроз културни живот Београда", на којима се грађани обавештавају о актуелним култур“ но ~ уметничким догађајима У Београду. Тако, кад изиђе добра књига, кад се даје добар филм, значајан по теми коју обрађује, по уметничкој обради и по својој опреми, или је на. репертоару _ Народног _ позоришта нова опера, сви ти уметнички догађаји популаришу се на овим _ приредбама уз музичке, рецитаторске и друге илустрације. ћ
Ло сада је одржана једна приредба, а 29 овог месеца 0држаће се друга. За ову чриРедбу предвиђено је да управник војног музеја у кратким потезима прикаже музеј. Управа се стара да нађе пројекциони апарат, како би могла гледаоги. ма да пружи извесне слике, као и делове изложбе. Тежња је да се све оно о чему се говори на тим _ вечерима и илустровано прикаже.
Један од професора Педагошке школе говориће о КЊИЗИ „Педагошка поема" од А. Макаренка и прочитати јелан лсо вз ње. Затим ће се одржати
риликом свог гостовања у Београду, 20 и 2! овог месеца приказало је Загребачко позориште лутака много обилнији и много разноврснији програм, но што је то био случај када је први пут боравило у Београду.
лутака
Претставама Загребачког позоришта јасно је постављена мо гућност приказивања свих врста позоришних уметности и са мале позорнице позоришта лутака. Драма, опера, балет и скеч па уметничкој висини приказани на овој позорници, дају исти
ФИЛМ
5 Чарли Чаплин у филму „Велини динтатор'
свом филму „Велики диктатор“
за који је дао скенарио, режију и реализацију, Чарли Чаплин појављује се пред нама и као хуманиста и као оштри сатиричар.
Дајући малог Јеврејина — бернерина, у коме видимо тако познате црте Чаплиновог „малог човека“ и његове пријатеље, Чаплин је дубоко човечан. Он устаје у одбрану тих малих, поштених, добрих, прогоњених људи. Иступајући у њихову заштиту, он не брани само Јевреје, он брани све које снажну и верну слику Нинкела — Хитлер. Са пуно љубави и топлине даје Чаплин ликове жртава разузданих немачких фашиста. Хану, неустрашиву младу Јеврејку, која ни једног тренутка не може да се помири са терором, која дрско и смело довикује фашистима истину у лице, пружа им отпор и позива и друге на борбу; доброг, поштеног старог Јекела, који де у отсудном часу, када Шулц нуди Јеврејима да дигну у ваздух диктаторову палату, спреман да жртвује свој живот за спас отаџбине. И, нај, зад, ту је мали берберин један од успелих Чаплинових ликова.
У почетку филма пред нама је мали војник, неспретан и комичан, наизглед кукавица, али у суштини храбар, спреман у сваком тренутку да пружи
_ Марли Чаплин и Полста Годар у америчком филму „Велики диктатор“ ,.
другоме помоћ, не размишљајући о опасностима које њему прете. Он не зна и не разуме скоро ништа од 0ног што се око њега догађа. М постепено, пред нашим очима, од малог човека постаје, најзад, борац који завршава пламеним позивом на борбу против насилника, „тих људи, са машинским мозговима“, и отвара пред народом широке видике срећног, новог живота у слободи.
Насупрот Чаплину — хуманисти стоји Чаплин сатиричар. Он нам даје снажну и верну слику Нинкела — Хитлера, тог хистеричног грандомана, који жели да постане господар читавог света, а уствари је само марионета У рукама својих саветника — свирепог и препреденог зликовца Гњавича Гебелса, Геринга и других. У овом филму Чаплин нам даје читаву атмосферу ондашње нацистичке Немачке. Све је то он обавио смехом — али смехом непоштедне, оштре сатире.
Овај филм снимљен је још пре Другог светског рата. Због разоткривања зликовачког лица фашизма, његове су. штине, позивања на борбу против њега, филм „Велики диктатор“ био је забрањен скоро у свим земљама.
Филм ће се ускоро приказивати У Београду.
ви
Гостовање. зааребачко! позоришта.
ефекат који се постиже и на великој. Прикази Загребачког позоришта лутака и по својој глуми и по сценским ефектима потврдили су ову констатацију, а препуна сала Коларчевог универзитета на свима приредбама оба дана, доказ је постигнутог успеха.
Посматрајући позоришне прет ставе на позорници лутака, гледалац стиче утисак као да гледа нормалну позоришну претставу. То је нарочито наглашено у позоришном комаду од А. Шеног „Кугина кућа“. Поред живописне панораме приморског градића, најуспелије у овом комаду је глума лутака, јер сви учесни ци владају великом спретношћу и разумевањем у руковању њима. Та савршена вештина допри нела је да је тако различито било и тумачење појединих Улога преко лутака. А то је један од основних захтева ове врсте позоришта и. специјална – уметност. Ово се нарочито истакло при извођењу балетских сцена. Тада код извођача мора да постоји још и специјално знање о уметничким играма.“Зато је балетска тачка била израз велике уметничке способности њеног извођача. (
Треба нагласити да су „Ударници“ од Ћопића у овом позоришту наншли на своје право место, нарочито када су у питању улоге са животињама. Док у дечјем пионирском позоришту животиње, због и иначе слабих дечјих гласова и стављених маски на лице, остају скоро неме, овде се њихови гласови јасно чују.
Мора се поменути незгода око неакустичности сале и позорнице, на којој је била смештена мала позорница лутака. То је умногоме отежавало рад спикерима и певачима. Они, с обзиром да су им руке уздигнуте, ометају гласним органима правилно функционисање, а њихова – пажња мора да буде усретсређена на покрете лутака на својим рукама. Ова ће се тешкоћа моћи отклонити тек када Београд добије позориште специјално за ову грану уметности,
Али сви ови Недостаци — не могу да умање вредност коју оставља општи утисак. Јер, ти недостаци не потичу из рада ове вредне групе, која заједно са својим руководиоцима заслужује признање мајстора ове лепе и занимљиве уметности.
~“ ~ |. Бор, М, Валтровић
падина ХИ ~ ~
иживот
| ц
предавање о смотри културно. уметничких друштава, која ћа отпочети 27 овог месеца, а која ће, исто тако, бити велики уметнички догађај Београда.
Како се у последње вревф појавио као актуелан прослем уметничка обрада народних пе. сама и игара, а како та обраца нанлази на прилично неразумева ње, одржаће се предавање и о томе, а затим ће један део радио-оркестра са два певача, му. зички допунити предавање...
Ове приредбе, поред тога што имају агитациони карактер, делују и васпитно. Путем њих подићи ће се интересовање за књигу, за позоришне комаде, за филм. Ако се успе са прикази. вањем појединих слика са изложби помоћу пројекционог апарата, уз које ће се о свакој слици моћи да пружи објашњење, умногоме ће се развити и интересовање за све врсте ликовних изложби, јер ће вм гле. даоци прилазити са извесним предзнањем.
Прва приредба рочито посећена, тила већа пажња мања пропаганди, али, рем да ће свака даља приредба бити припремљена са више искуства, очекује се да ће оне бити све посећеније.
није била најер се обра-
Образовање
музичких течајева по
домовима културе
; оквиру домова културе о-
. тварају се музички течаје-
ви који ће омогућити учење „му-
зике и оној деци која немају мо-
гућности да се музички образују,
јер њихови родитељи не могу да
плаћају приватне часове, а она
имају смисла и воље за учење те врсте уметности.
За сада постоје течајеви у' Другом и Петом рејону. У Петом рејену извршен је упис новембра месеца, када са пријавило 28 ђака. Сви ови ђаци су ученици у привреди, Почетком овог месеца уписано је још 230 ђака, али за сада ради само течај са онима који су уписани у месецу новембру. То долази отуда што нема инструмената, а поред тога постоје ми тешкоће да се нађу погодне просторије, Течај располаже са два наставника за клавир и по једним за хармонику и виолину. Када се узме у обзир, да треба радити са 258 ђака,. тај број је недовољан.
У Петом рејону ради један течај од 18 ђака, од којих су њих осам ученици у привреди, а остали ученици гимназија. Сви ђаци похађају течај клавира, с 06зиром да нема других инструмената, «
Када се не би појављивало питање просторија, по свим домовима Културе би се већ у току децембра оформили музички течајеви, То би уствари требало да буду зачеци рејонских музичких школа, које ће Бити приступачне широким масама, јер ће часови бити бесплатни.
Требало би да се надлежни постарају да се што пре отклоне тешкоће у вези са просторијама и набавком инструмената и да ове музичке школе при домовима културе отпочну са радом. Јер, спремајући музичке кадрове обновиће се једна грана уметности, која, за сада, углавном почива на старијима.
ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ
на Коларчевом уннверзитету
од 29 децембра до 4 јануара 1948
Понедељак, 29 децембра. — Инж. Слободан Кончар-Ђурђевић, асистент универзитета. Тема: Оруђа савремене
хемије — са експериментима и пројекцијама. Почетак у 19,15 часова.
Уторак 30 децембра. — Предавање У организацији Народне студентске омладине, Вељко Влаховић, публициста. Тема: О политичкој ситуацији. Почетак у 18.15 часова.
Др Сима Милојевић, професор универзитета. Тема: Народна Република Словенија — са пројекцијама. Почетак у 19.15 часова.
Среда 31 децембра. — Др Смиља Костић-Јоксић, доцент универзитета. Тема: Новији начин заштите деце од туберкулозе — ВВ. С. С. Вакцина. Почетак у 19.15 часова.
Четвртак 1 јануара. — Др Стефан Ђелинео, професор универзитета. Те“ ма: Жива материја. Почетак у 19.15 часова. '
Петак 2 јануара. — Др Боривоје Ж. Милојевић, професор универзитета. Тема: Народна Република Хрват“ ска — са. пројекцијама. ,Почетак-У 19.15 часова. | ' |
Субота 3 јануара. — Десанка Мак“ симовић, књижевница. Тема; Утнсци из Пољске, Почетак у 19,15 часова
програму, а. с обзИи-о