20. oktobar

агаиља

' У Москви је завршен међународни

турнир шахиста словенских 3емаља, организован за спомен 40-годишњице смрти славног мајстора МиХханла Ивановича Чигорина, оснивача и утемељача руске шаховске школе, која је данас у Совјетском Савезу у пуном процвату и која је заузела прво место на свету, Турнир је имао за циљ да буде смотра снага #Најбољих претставника шаха словенских земаља и да допринесе — културном зближењу и учвршћењу пријатељства словенских народа, а уједно и да буде користан тренинг тројици совјетских кандидата за титулу светског првака, јер свега још неколико месеци их дели од отсудног шесторомеча за светски шампионат, ' Чигоринов спомен-турнир имао је да реши ин питање који је данас нај-

_ јачи совјетски мајстор, да ли Ботви-

вик или Керес. У својој шаховској каријери. они су имали. седам сусрета до овога турнира, од којих је шест завршено са реми, а једну партију добио је Ботвиник. На овогодишњем првенству СССР титулу совјетског шампиона освојио је Керес, али значај његове победе био је знатно смањен услед неучествовања Ботвиника, који се у то доба ангажовао научним радом из области електротехнике. Овај турнир имао је, дакле, да покаже да ли је бољи дугогодишњи совјетски шампион Ботвиник, или мождла ноеч званични совјетски првак Керес. Многобројни Ботвиникови симпатизери помало су се и плашили за његов резултат с обзиром да се он од турнира у Гронингену августа 1946 год. досад није појављивао на утакми цама.

Ток турнира показао је да је Ботвиник и поред дугог отсуства са шаховске позорнице ипак у ванредној форми. После 11 кола за читав поен ин по оставио је најближе иза себе. Међутим у 13 колу десно се преокрет који је могао имати тешке последице за Ботвиников пласман: у сусрету са чехословачким прваком Пахманом он је превидео фигуру н изгубио партију. Керес се приближио Ботвинику на пола бода и угрозио. му прво место, Партија у 14 колу између њих двојице имала је да реши питање првога места. По правилу играч, који је дуго отсуствовао са турнира, брже се замара него други. Ботвиник је био црни у партији против Кереса, а уз то и депримиран због неуспеха у претходном, сусрету са Пахманом. Све је то могло неповољно да утиче на Ботвиника у сусрету са главним својим конкурентом. Са узбуђењем шаховски свет се питао да ли ће Ботвиник одолети вападима естонског мајстора. Када је почела партија, Ботвиник је играо своју омиљену холандску одбрану м брзо дошао до иницијативе, Керес, научен да напада, притиснут је н ора да се „брани.

кида н другог. Коначно је Керес принуђен ла капитулира. Бурне овације поздрагиле су Ботвиников велики услех као и његово заслужено прво место на турниру.

Наши прваци др Трифуновић и Глигторић пласирали су се ју средини табеле. Наша шаховска јавност оправданб се интересује како треба да се оцени тај резултат, да ли као повољан или неповољан. Најбољи одговор на то може дати Трифуновићева изјава дописнику Совјетског информативног бироа, где међу осталим каже: „Московски турнир шахиста словенских земаља очигледно је показао и мени и мајстору Глигорићу да моји успеси на Злинском турниру 1945, године — тада сам био на првом месту, — као ин његови успеси на турниру у Варшави, нису пресудни. Тек садашњи московски турнир пружио ми је" потлуну претставу о моћи ни динамичности игре совјетских велемајстора и мајстора, 0 њиховој теориској и физичкој спремности. Отпорност у одбрани, муњевнта брзина в тачан прорачун у нападу претстављају битне одлике најбољих сов-

|јетских шахиста, одлике Које су им

прибавиле светску славу.“

Трифуновићеву оцену снаге совјетсних мајстора употпунили су како Глигорић, тако ин учесници из осталих словенских земаља. Глигорић је скромно а оправдано изјавио, да СУ они дошли у Москву не толико да дебнтују, колико да се. уче од чувених совјетских велемајстора.

Иако наши претставници нису међу првима, ипак су се они совјетским велемајсторима у већини партија показивали као равноправни противници. Са кандидатима за титулу светског шампиона, Ботвиником, Кересом н Сми словим, обојица су све партије ремизирали, што је заиста значајан Успех. Треба такође истаћи да су велемајстори Болеславски и Смислов тек

Је Ботвиник осваја“ "федног пешака, а касније после пре-

20 ОКТОБАР

Ботвиник

после веома тешке и напорне борбе успели слабије позиције са Глигорићем да сведу на реми, Све те чињенице јасно говоре да су др Трифуновић и Глигорић достојно репрезентовали југословенски шах у Москви. Како се из писања совјетске штампе види, обојица су високим квалитетом игре задовољили стручњаке и њима је отворен пут за учествовање на даљим совјетским турнирима. То ће огромно користити њиховом даљем развоју у шаху, а тиме и напретку младог м полетног југословенског шаха уопште,

За 2:

не

смелим Велемајстор Болеславски за време партије са мајстором Сокољским

26 ДЕЦЕМБАР 1947

вина БОТВИНИКА

Омладински и женски

шампионат ФНРЈ

одитраће се у Беотраду

Београду крајем овога месеца

једновремено почињу Омладински и Женски шампионат ФНРЈ. На Омладинском шампионату суделоваће 14 младих шахиста из разних наших народних република. Србија даје четири претставника, Хрватска и Словенија по три, АП Војводина двојицу, Босна и Херцеговина, као и Македо“ нија по једног. За фаворита овог такмичења важи 17-годишњи Александар Матановић, који је недавно освојио омладинско првенство НР Србије, а има такође већ и титулу првокатегорника. Засад је још тешко одредити ко ће му бити главни конкурент, пошто се омладински прваци наших народних република досад још нису сусретали.

На Женском шампионату учествоваће 12 шахисткиња из разних крајева Југославије. Београд ће заступати првакиња Кудрна, затим Тимофејева и Марутова. Са интересовањем се очекује њихов сусрет са шахисткињама из других места, а нарочито

са онима из Загреба и Љубљане.

ооо

Комбиновани елементи |

Комбинација у шаху је извођење неког вишепотезног плана, састављеног од два или више комбинационих елемената. Има разних комбинационих елемената као што су двојни напад и двојна одбрана, одузимање поља или уклањање дејства неке про тивничке фигуре, отварање или прекидање линија, везивање, блокирање итд. Искусан шахиста знаће у критичном тренутку да повеже комбинационе елементе који му стоје на расположењу, тојест да начини план за комбинацију. Значајан је код комбинација фактор изненађења који дола. зи од брзине дејства, јер се сваким потезом ситуација на табли мења.

Разгледаћемо могућности за комбинацију у једној позицији из турнирске праксе:

Црни на потезу Прво што нам пада у очи је чињеница да су црни топови удвојени на отвореној линији, што је свакако из-

весно _ позиционо – преимућство. Повољно је За црнога и то што се про тивничка краљица налази на рубу табле, где би је црни топ угрозио да нема дејства белог коња. Значи да би један комбинациони елеменат – могао бити уклањање дејства белог коња, ја у циљу да се зароби бела краљица. Али како да се уклони дејство белог коња Мора се такође имати у виду да је нападнут и црни ловац на п0љу «5.

Да решавачима помогнемо, рећи ћемо ово; уклањање дејства белог КОња може се у овом случају постићи путем везивања. Дакле помоћу једног комбинационог елемента изводи се други. Читаоци сами треба да изнађу како се може извести везивање и како ће се користити тим комбинационим елементима. Читава комбинација састоји се из свега два потеза, што значи да је дејство брзо. На потезу је црни. Изнађите решавајућу комбинацију црнога!

6 •

У прошлом задатку црни се преварио и са 1. ,..Паб:љ5 однео белог ловца. Следило је 2. 545—27 +, _ Тев:с7; 3. Пе4:с6+,

ђ7:с6; 4. Та1—48 мат,

српска престоница, наша фабрика а| ЦЈаховсчи „чаробњаци“

Њ скала је владало веровање за по-

дедине најбоље светске шахисте ;

да су непобедиви. М у новије доба било је таквих примера, те се дуго времена за Ласкера и Капабланку твр лило да су непобедиви. То је могло да буде због тога што су ти мајсто-

ри по јачини били изнад својих савременика. Довољно је _ напоменути да је Ласкер читавих 27 година др“ жао светско првенство.

У 17 веку нарочито се истицао својом јачином Калабрежанин Ђоакино Греко, кога су сматрали за – неког шаховског „чаробњака“. Он се намерно много пута упуштао у на изглед опасне варијанте, излагао свог краља дугом шахирању, жртвовао и изводио разне подвиге на табли, тако да је посматрачима застајао дах од узбуђења. Знао је још у почетку партије тачно да одреди место на коме ће матирати противника. Од постанка шаха мало који мајстор умео је као Греко да остави дубок утисак на публику и партнере.

Са отварања смучарске скакаонице на Авали

Проблем спортских објеката Београда

У Београду треба изградити што већи

број малих смучарских скакаоница

у закључцима Стручног савета за смучање Фискултурног _ савеза Југославије _ констатовано је да су смучарски скокови, као спортска ди. сциплина, врло слабо развијени код нас. С друге стране, препоручено је да се што већа пажња посвети класичној комбинацији, односно скоковима и трчању.

Прописујући календар за — смучаре на својој територији, Градски одбор Фискултурног савеза Србије, за Београд, предвидео је и такмичење у скоковима за првенство Београда. Не улазећи у то што је првенство Београда већ 4 јануара (ако буде нападао снег) дакле, недељу дана после званичног отварања зимске сезоне у Београду, осврнућемо се у најкраћим потезима на досадашње стање у овој дисциплини у Београду.

Проблем скакаоница и скакача

За развој смучарских скокова потребно је имати (поред повољних снежних услова) исправне скакаони-

це и добре скакаче. Београд, са својом ближом околином, има услова за развој ове спортске дисциплине. У непосредној (близини се налазе Ко шутњак и Авала; места где би се могле подићи скакаонице. Саобраћајне везе до ових места — што је најглавније, врло су повољне. Ипак, до сада у Београду, немамо ни једну способну скакаоницу, нити кадар скакача, Београд је, додуше, пре рата могао да се похвали са двема скакао"ницама: једном у Кошутњаку и другом на Авали. Али, ни једна од њих није испуњавала постављени задатак.

Скакаоница у Кошутњаку изграђена је још 1935 године, Пројекат је израдно конструктор Планице, инжењер Станко Блоудек, уз припомоћ једног београдског инжењера. Грађена 20 дана, скакаоница је стајала 42.000 динара. Предвиђено свечано отварање за 12 јануар 1936 године мо. рало је бити одложено због несташице снега за идућу сезону. Међутим до отварања никада није ни дошло. Остављена сама себи иако је било довољно снега скакаоница је година.

ма узалуд (била на расположењу београдским _ смучарима. Међутим није било скакача. Десно се парадокс: у Београду се подигла

скакаоница а нико ништа није учинио да се истовремено оспособи и кадар скакача.

У ДАЈ АЗОТА 5 )Ц ИТ

Хоризонтално; 1) Стари европски град, некадашња

виона, презиме великог руског песника; 2) то, врста врбе, комшија, познато Шекспирово дело, сат (дијалект); 3) презиме славног француског комедиографа, _ приморска народна игра, халогени елемент, врста атмосферског талога; 4) обрађује земљу, кратица за телефон, део ципеле, наша покрајина; 5) пољопривредна алатка, велика река у СССР, притока Дунава, припитомљени месождери; 6) тако зову Ужичанина, онај који се бави нечим из љубави, а није му про фесија, притока Рајне, швајцарски легендарни јунак, тешко оружје; 7) састав, притока Волге, ова, највиши чин у ЈА, удаље се; 8) коло, презиме слав ног америчког књижевника, чувени сред њевековни рудари, место у НР Хрватској; 9) метал који се употребљава у графичкој струци, синдикални лист, није празан, стаза; 10) велика посуда за воду, град у европском делу СССР, турско мушко име, велики град у Индији; 11) врста инсекта, бео градски градски ресторан, песник, реч но острво, врста зглавкара; 12) пре. зиме словеначког књижевника, презиме нашег министра, поколење (народни израз), врста гласа,

Вертикално;

1) совјетски филмски режисер, није тврд, негва; 2) шме писца књиге „На

Дрини ћуприја", коло, презиме ста. рог италијанског композитора; 3) пре зиме совјетског министра, лежај мртваца; 4) језеро у Америци, облик глагора ићи (француски), јесте; 5) град у Далмацији, два иста самогласника,

део ружиног стабла; 6) здраво (ла~

тински), бог љубави, духовита досет. ка; 7) рудник у Немачкој, свеза, љут корен биљке; 8) коња, два комада, два различита слова; 9) стари назив Виса (други падеж), начин рада, све. за, 10) наше издавачко предузеће, сељак; 11) турски војник, комшија; 12) стари шпански новчић, орган Ко. мунистичке партије Француске; 13) део нела, презиме једног нашег министра, тежак чекић; 14 једињење ки селина и база, родно место Бетовепа, број; 15) драча, шлеп на хаљини, че. стица воде; 16) облик глагола пети, мали водопад, речно острво; 17) град на Дунаву, хемиска ознака за бизмут, презиме чувеног француског астроно. ма и математичара; 18) савремени ен. глески сатиричар, наг, део тела; 19) течај, мучење; 20 азиска држава, похвална песма, део; 21) стара литерарна дружина Прве мушке гимназије, презиме нашег шаховског мајстора, врста портрета.

42 35456 29!оп 12132 1516 [7 (8 1920241

Изграђена за скокове преко 25 метара, скакаоница у Кошутњаку није могла да послужи и за почетнике, Отуда су је сви смучари избегавали и употребљавали једино њено доскочиште за спуст (чак су н београдски студенти, своје такмичење у слалому). То је било све.

Нешто бољу судбину је доживела скакаоница на Авали. Саграђена још 1936 године, и она је дуго чекала на прве скакаче. После четири године изведени су први скокови: 9 фебруара 1941. За такмичења се пријавило седам скакача, већином — почетника. Од 20 скокова, колико је изведено тога дана, 14 је било без пада. Најдужи скок био је 16,20 метара, јер је скакаоница грађена са дометом до 20 метара. Рат је омео даља такмичења на овом спортском објекту.

Скакаоница у Раковици и првенство Београда

Од ослобођења на овамо у околини Београда није подигнута ни једна нова скакаоница. Ово је бно велики пропуст" фискултурних организација. Да београдски смучари воле скокове могло се констатовати по. томе што је у току протеклих зимских сезона у Кошутњаку било више случајева да су поједине мање групе смучара направиле примитивну скакаоницу и са ње скакали, Ово интересова-

једном, приредили на њој,

ње требало је искористити и београд“ ским фискултурницима омогућити тре» нирање макар са мале скакаонице до 15 метара.

Сада је Градски одбор Фискултур“ ног савеза Србије за Београд пред“ видео у календару и смучарске ско“ кове. Такмичења треба да се одрже на импровизованој скакаоници у Раковици, На овим утакмицама ће стар.“ товати само најбољи. Али, са овим није још решен проблем малих скакаоница за широке масе београдских смучара — почетника скакача. Ко. шутњак и Баново Брдо обилују погодним теренима за мале скакаонице па би требало, уколико то још није доцкан, што пре изградити две до три мале скакаонице за потребе београдских фискултурника.

Сем Кошутњака, треба водити рачуна и о Авали, Први услов за развој смучарских скокова — погодан терен — и не долази такорећи у питање. Авала располаже са одличним теренима за скакаонице мањег и већег домета. Што се тиче скакача, сем Београђана, у обзир би дошли и се љачићи Белог Потока и околних се» ла. Познато је да су малишани. око Авале врло добри смучари. Омогућити овим малишанима увежбавања скокова на малим скакаоницама значило би у знатној мери омасовити ову грану добрим кадром скакача и подићи интересовање за смучарство.

Значка Фискултурника

У БЕОГРАДУ ИМА 1765 НОЗИЛАЦА ЗНАЧНЕ ФИСНУЛТУРНИНА

Број носилаца значке. фискултурника београдских фискултурних друштава и ре. јонских савета попео се. на 1.765. Од овога броја има 197 златних значки, сребрних – 355, бронзаних 500 и 713 значки подмлатка. Број носилаца — значке према друштвима и рејонима је следећи: „Цр. звезда" 132 202 126 14 474

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Хоризонтално: 1) Будимпешта, Југопетрол; 2) ад, Осло, парк, моном, Атос, ба; 3) ти, та, плута, нула, от, мц; 4) уме, кисео, пра, катил, ток; 5) мама, син, Христић, оде, Арсо; 6) номад, паор, Имам, исток; 7) мина, Рур, Кварнер, алт, алву; 8) ата, псалм, тка, Чепел, вис; 9) КЕ (Кар. дељ Едвард), га, гала, Крита, еп, НР; 10) Ис, Одол, Авала, усна, поен, ре; п) Шехерезада, Стаљинград.

Вертикално: 1) Батум, Макиш; 2) уд, „Мманите“, се; 3) до, емона, ох; 4) Ист, ама, где; 5) млак, Сар, паор; 6) По, Индус, ле; 7) еп, пси, Праг, аз; 8) шале, хак, лава; 9) труо, ров, млад; 10) акт, пират, ала; 11) Марс, РККА (Рабоче Крестјанској Красној армији); 12) Јон, Атина, Рус; 13) у нук, име, чист; 14) гола; ћар, Етна; 15) он, атом, апа, аљ; 16) па, идиле, пи; 17) ЕТОЛ, ест, Леон; 18) Тот, ата, 17) ЕТОЛ, ест, Леон; 18) Тот, ата, Пег; 19) рс, трола, НР; 20) 06, Москвин, Ра; 21) Лацко, усред.

„Металац“ 61 9 67 93 „Сигнал" 9 14 34 33 90 „Славија" 14 4 51 18 87

„Једицство" 5 21 35 21 83 „Словен" 3 91 11 34 „Раднички 3 310 521 „Графичар 3 2 13 2 20 „Поштар" 2 4 1 2 19 „Београд" 4" 3 5.118 „Градитељ 2 1 2 2 7 Први рејон 1 26 42 106 175 Други рејон 0 11 18 149 178 Трећи рејон 7 9 27 25 68

Четврти рејон 1 12 22 57 92 Пети рејон 0 12 33 142 189 Шести рејон 2 4 4 18 28 Седми рејон 0 4 15 38 57

(Колоне означавају; подмла.

дак, бронзану, сребрну, златну, укупно) и

СМУЧАРСКИ КАЛЕНДАР БЕ ОГРАДСКИХ ФИСКУЛТУР-

НИКА ЗА СЕЗОНУ 1947/48

Израђен је смучарски календар за 1947/48 годину. Према овом календару београдски фискултурници ће учествовати на следећим приредбама; 28 децембар: Смучарски дан. 4 ја-

муар: Првенство друштава и актива; првенство Београда у класичној комбинацији (трчања и скокови) у Раковици. Учествују .само возачи прве

категорије и то из сваког друштва по једна екипа. 11 Јануара: Утакмице за значку; првенство сеоских и средњошколских актива; двомеч Београд — Сушак на Платку, 18 Јануара: Првенство Србије у скоковима и двомеч Србија — Хрватска. 25 јануара: Првенство Београда у алпској_ комбинацији (спуст и слалом) на Авали, Од 25 јануара до 8 фебруара: Партизански маршеви. 8 фебруара: Првенство Србије на Копаонику у свим дисциплинама. Од 21 до 24 фебруара: Првенство ФНРЈ у класичној комбинацији, патролама и скокбви» ма. 28 н 29 фебруара: Првенство ФНРЈ у алпској комбинацији. 7 март: Првенство ФНРЈ у трчању на 30 клм. 21 март: Шар-планински спуст; тробој Србија — Босна м Херцеговина — Македонија. 4 април: Јадрански спуст, 18 априла: Бјелашвички спуст,