20. oktobar
ВИШЕ ОБЗИРА ПРЕМА РАДНИЦИМА УПРАВЕ | ГРАДСКЕ ЧИСТОЋЕ а
ДОБРО ОВГАНАВОВАН,
изношења Ђубрета из кућа
ђ нхов рад нико ни не при-
мећује ако се одвија правилно. Треба да настане не: Ки засто) у раду људи који износе ђубре, да нешто пореметити нормалан ток градског живота па да се тек тада примети шта они значе за свакидашњину целога града. То се осетило када су бомбардовања истерала град из „нормалног колосека“. Ђубре се просипало по двориштима из препуних канти — грађани већ нису знали где да га ба. цају. Али то време је већ одавно прошло, Па се и заборавило, _ Грађани посматрају рад „ђубретарске службе“ као нешто што се само по себи разуме. нешто што мора да Функционише _у складу са животом великог града и не размишљају да ли је та слу“ жба тешка или није. Можда
је баш такво схватање, баш то што се скоро и не примећује рад службе за изношење ђу. брета најбољи доказ да је она сада добро организована у Београду.
Крајем прошле зиме поставио
Они свакодневно износе отпатке из домова
се пред Управу градске чистоће озбиљан проблем 'изношења ђубрета,
риштима• многих домова, због великих _ снегова, лежале го. миле нзизнешеног смећа. Тре-
бало је извести реорганизацију целокупне службе за изношење ђубрета, тако да брже и ефикасније врши свој зада.так Да би се то постигло извршена је, пре свега, поновна подела града према величини зпрада и важности крајева из којих треба најхитније извр.шити изношење ђубрета. По стављање норми рада, У дого. вору са синдикалном подруж“• ницом, значило је даљи напредак у организацији посла. Норме су одређене према кубицима _ изнешеног ђубрета. При томе се водило рачуна да је много лакши рад у центру, где су куће веће и ђубре кон= центрисано сна једном месту, него на париферији где су куће разбацане на већем ра-. стојању. Исто тако, за рад У центру одређени су већи камиони, јер тамо има више ђубрета а улице су знатно шире него на периферији. Даље, из центра се ђубре мора износити чешће него са периферије, јер се тамо брже гомила, Сви су ови елементи узети у 06. зир приликом постављања норми Које су морале бити различите за разне крајеве града.
прво време радницима се плаћала загарантована надница, ма колико да су урадили до постављене норме, Од првог јануара прешло се на чисто а кордни систем плаћања изношењг ђубрета, Загарантоване наднице више нема, Колико ко
јер су у дво- |
. набављају нове канта, не воде "бригу што Радници морају на
наравно, везивати њихово за“
· стрека
· ски“
; и да раскрчују дворишта, пре-
· ља да изручују тешке санду“
"_ци Браће Рибникара) које по-
при нормалном стању камиона и алата уради — толико и добије, Чим је нормирано изношење ђубрета, показао се ефекат новог начина рада У априлу прошле године, када норме још нису биле уведене, радник је износио за и по часова 2,13 кубика ђубрета из кућа. Крајем године, када је плаћен по акорду за 7,20 часова износио је већ 3,65 кујика: Ти. ме је појевтињено – изношење ђубрета тако да је. у односу на радну снагу, крајем године стајао један кубик – 37,50 динара, док је у алрилу стаЈао 45,56 динара, У току јуна износило се ђубре из једног дома 2,87 пута, Крајем године износила _ се за 25 дана 3,38 пута ђубре, просечно, из сваког. дома. Према томе, сада се износи чешће из сваког до. ма и то уз мање трошкова него раније, Поред тога, радник данас знатно више може да зарађује него раније. Док је пре увођења норми зарађивао 96 динара загарантоване наднице, сада зарађује, просечно, 134 динара дневно. Разумљи: во је да је тиме и радни по лет међу радницима порастао, јер су награђени према заслузи и залагању. Међу њима има и двоструких ударника, као што је Михаило Трпко: вић,- и активних чланова Народног фронта и синдикалне организације као Илија Стојановић који је, исто тако, Ударник. Погрешно би било,
лагање само за повећање за. раде. Томе даје много потдобро _ организовано такмичење и жеља многих радника да изврше, што боље могу, своје задатке,
Рад „ђубретара“, како граЂани обично зову раднике који износе ђубре из домова, тежак је, напоран и незахвалан — јер га нико не види. Грађани би га умногоме олакшали када би имали више разумевања пре“ ма тешкоћама на које наилазе људи који га врше и када не би „ниподаштавали „ђубретар. посао. Многи власници зграда, на пример, немају канти за ђубре. Станари бацају ђубре у малобројне канте и поред њих када се грепуне. Поред тога што је то против. но свим правилима хигијене, није нимало лепо и отежава рад радника који морају чак
трпана ђубретом. иако им је посао само да изручују канте,
А канте није нимало тешко набавити — у многобројним лимарским _ радионицама. Не-
марни _кућевласници, који не
леђима, по цену свога здрав-
ке или бурад од сто литара (као што се то десило у ули-
стављају _ место _ специјалних канти за ђубра, Њих се ништа не тиче што се ђубог просипз по људима док га изручују из олупавих и разби!ених ста. рих канти. Врло често они бацају у канте тешку шљаку из котларница, па чак и ци.
_ гле тако да радници не могу
ни да их помере с места,
Грађани треба већ једном да схвате да су лимене капте намењене само за органско ђЂубре која преносе радници У“ праве градске чистоће, За превоз шљаке и цигаља морају сами да се побрину, Немаран однос према служби градске
чистоће огледа се и у томе
што настојници често неће да отворе врата радницима кад дођу , ноћу да изнесу ђубре. ве овакве појаве треба ликвидирати, јер су оне против. не односу наше стварности према сваком раду који је неопходно потребан за заједницу. А без такозваних ђубре. тара наш град би се брзо у“ гушио у ђубрету и нечистоћи То на смемо ни једног тренутка заборавити ИМ та мигао треба да руководи нашим сдносом према онима који изно. се нечистоћу из домова.
Ф
Заостала ластавица
па ЖЕ, моја екоро да си Му из 105 то деце! | ; | .
сецкана другарице, ова дистрибуција не мисли
~
" == == ===> = Е Шо ЕЕ Е И ве === = = ЕР === = = == == === == = == -=- жЖк= == Бе === === == == == = == = Ју == == == == не ЕЖЕН |РЕЊ => ЊЕ == = нв => => =
Несавесност | и бирократски поступак због јелног очног прегледа
И ако радим са децом у Дому сре++ дњошколски у Московској улици број 8, принуђена сам да се, према прописима Министарства здравља, свакога месеца подвргнем систематском лекарском прегледу. М овога месеца сам, стога, пошла на преглед 20 овог месеца у 18 часова у очно одељење Завода. за социјално осигурање.
На моје не мало запрепашћење, лекар који ме је пргледао констатовао је да имам трахому и да се морам изоловати од деце.
Овај лекарски налаз појмљиво ме је страховито забринуо, целу ноћ нисам од бриге могла да заспим и одмах ујутру пожурила сам у Очну клинику у улици Ђорђа Вашингтона. Клинички лекар ме је прегледао и
5
~
=) | не |
нашао _ да немам никакво обољење, но кад сам му затражила уверење, није хтео да ми га изда пошто нисам донела упут од рејонског лекара или лекара из дома.
Одмах сутра јавила сам се лекару у дому да ми да упут за државну болницу, где сам и отишла, али сам без прегледа упућена у Очну клинику у улици Ђорђа Вашингтона.
На клинику сам стигла у 9 часова и добила редни број 71. У једанаест часова позвао ме је чиновник за упис у књигу, али, погледавши упут, рекао је да „не ваља“, па да због тога не могу да будем прегледана.
Било ми је сувише шетње па сам енергично тражила да ме прегледају. Најзад сам и доспела до – дежурне лекарке, која је, наравно, утврдила да је упут добар, а ради тачне дијагнозе одвела ме је и код професора, који ме је прецизно прегледао и сагласио се са лекарком да је дијагвоза заводског лекара погрешна, да немам трахому,
већ мало И Добила сам само неко средство испирање очију. Тако сам изгубила три дана ме
погрешне дијагнозе, а да нисам енергично тражила преглед, изгубила бих још један дан због бирократског држања чиновника у Очној клиници. Сматрам да овај начин рада не ж говара данашњем духу и времену У коме живимо. Таквим се радом не по-| маже испуњење Петогодишњег плана.
. Нада МАТИЋ, домаћица Московска 8
У,
Опасност од паса у Раковици
у] оетоје одређени _ прописи о 5 жању паса. Алн Раковчани
не придржавају тих прописа. ико. ви пси крећу се слободно улицама, улазе у дворишта, тражећи хране, и „претстављају опасност колико ва децу, толико и за одрасле, Поред тога, пси развлаче живину угинулу од заразе и плитко закопану, или Би
ву, м на тај начин шире заразу и ~у
с Је
штете многе који имају живину.
Међутим, некима није доста један пас, па држе три. Тако се због паса Милована Петровића не може ући у берберницу. Принуђен је човек да : запитв није ли сопственику ових паса сувише хлеба, па држи псе не би ли га потрошио. МИ многи други, који, држе псе на ланцу, пуштају их раној увече, тако да они претстављају опасност за пролазнике,
Нико нема ништа против тога да се држе пси. Нека их држи свако ко; има чиме да их храни. Али нека. се уједно и придржава прописа о држању паса, нека плаћа одређену таксу за њих. | |
Пси треба, ако се држе већ, да су корисни, а не штетни, |
Петар ПЕТРОВИЋ Патријарха Димитрија 29.
' Раковица
М.
Треба спречавати уништавање народне имовине
доста
| о. „Маринкова Бара“
је удаљено од центра. Да не би његови грађани морали за сваку ситницу или обавештење ићи у. ва-' рош, постављена је у том крају телефонска говорница. Грађани су 1опло поздравили ово старање надлежних да се периферија ' свим средствима приближи центру. | Међутим, деца која проводе дане, играјући се по улицама, Као и по:
(
5 1
неки несавестан грађанин, брзо су ову говорницу онеспособили, Покушавајући да убаце у апарат различит новац и дугмета они су постигли то, да је телефон престао да ради. Али ни то им није било доста. Изглед ка-
бине је такав као да се неко вежбао да гађа камењем у њене прозоре и врата. Стакла су сва полупана, док врата не могу уопште да се затворе. Несавесни грађани и деца успели су за кратко време да лише становнике тога краја јавне телефонске говорнице, коју су надлежни, имајући у виду удаљеност овога насеља, по ставили да би омогућили што бржу везу са центром.
Требало би предузети најоштрије мере против оваквих штеточина које не умеју да цене старање власти да се и најудаљенији крајеви Београда ни у чему не разликују од центра и да буду у најтешњој вези са њим.
Јосип М. ВУКОМАНОВИЋ “
Зашто је укинута тролејбуска станица код Клиничке болнице
Кима се отворила тролејбуска линија за Душановац тролејбус је стајао код Клиничке болнице на бу“ левару Југословенске армије бр. 16. Међутим, пре десет дана ова станица је укинута.
Како има велики број болесника, службеника и студената, који се лече и раде у разним павиљонима Клиничке болнице, мислим да би било потребно у обостраном интересу да тролејбус стаје и код Клиничке болнице,
Селма ДЕРЕНЧИН,
Комитет за заштиту
народног здравља Владе ФНРЈ
Изношење ђубрета кроз угоститељску дворану
ано изјутра пролазио сам поред градског ресторана „Код Табора“. Привукао ме је излог још осветљеног локала, па сам кроз њега по гледао и застао пред лепо уређеним и декорисаним просторијама, Али, на моје велико изпенађење, ускоро сам угледао како радници предузећа за чистоћу износе пуне канте ђубрета пролазећи кроз чист шанк и локал, и излазе на главни улаз. Пред вратима чекао их је камион, у који су канте истоваривали. Затим су се, истим путем, између чисто застртих столова враћали са празним кантама. Недалеко, наслоњен на зид, стајао је руководилац ресторана и гледао како се износи ђубре. Изгледа да је, по његовом схватању, сасвим природно да се ђубре проноси кроз локал, јер му се на лицу није могла прочитати ни трунка незадовољства. _ Међутим, само са гледишта здравог разума јасно је да ђубре треба износити на споредан излаз, а не кроз шанк и локал.
Р
Уколико не постоји споредан излаз за изношење ђубрета, Градско уго-
ститељско предузеће мора се побри- у
нути за изградњу споредног излаза из овог локала, а не да дочека са једним излазом топлије дане · када се отпаци брже кваре. Мислим да није потребно више наглашавати колико је
(; џеол ТАБОРА 8
1870
противно реду и хигијени изношење ђубрета кроз шанк и локал и уопште кроз просторије у којима се издаје храна.
Милан ОГЊАНОВИЋ Њаешите Горког 62
МИЖа УН
Монолог са четкицом за бријање _
ју у пролеће; али ти си чудна нека зверка: олињаш се чим те
човек купи!
— Знам да се животиње 4 - + 4
Шоферски ЛОГИНО
– Кажњавају нас кад пијани возимо! Не знају да ми онда ду пло боље видимо.
Деликитес фабрике СОЛОМО „Ј јули“
Пре недељу дана набавно одеље-о ње Народне банке Србије (бив- | ша зграда Поштанске штедионице) на-_ бавило је за своје службенике изве-_ сну количину чварака за расподелу. Делило се по пола килограма на члана предузећа. Чварци су били паковани у папирне кесе, квалитет истих прилично добар, али због нечистоће они нису били погодни за употребу. На рачун тих чварака падале су разне досетке и вицеви. Фабрика са: ламе „7 јули“ из Младеновца могла би своју робу чистије и – уредније прерађивати и паковати, а санитарни_ органи ове фабрике савесније вршити. своју дужност.
Војислав КОСТИЋ Француска 45
| ; ' |
„Десет синдикалних фискултурних друштава
и 15 фискултурних актива успешно раде у Београду |
искултура све успешније
продире у београдске фабрике и установе и све више радништва укључује у фискултурни покрет. То је један од највећих успеха Комисије за фискултуру Месног синдикалног већа у Београду. Комисија је од појединих струковних савеза реорганизацијом формирала десет синдикалних фис културних друштава са 115 фис културних актива који усмешно раде.
Фискултурни рад Месног син дикалног већа у Београду био је активан на свим пољима спортске делатности. На свим већим фискултурним Манифестацијама и приредбама уче: ствовали су и чланови организације Месног синдикалног већа. На јесењем кросу учествовало је 13.000 синдикално организованих фискултурника, а на
Савезном слету узело је учешћа 9.000, У Београду је зачлањено
12.651 синдикално организован активни фискултурник и 23.793 помажућа члана.
У такмичењу за Значку учествовао је знатан број фискултурника-синдикалиста, а осво јило је Значку 445 такмичара.
Једно од најзначајнијих такмичења у прошлој години било
· је такмичење у индустриском вишебоју у коме је учествова“ ла већина огранака синдикалних друштава Београда. Женска екипа фискултурног огранка Војна одећа заузела је пето место на савезном такмичењу у индустриском вишебоју. На истом такмичењу екипа огранка Индустрије мотора у Раковици заузела је десето место.
Било је, међутим, и недо статака. Синдикалне организације нису поклониле довољно пажње развоју фискултуре по предузећима. Карактеристична је појава да друштва нису после завршених масовних такми“ чења успела да задрже своје чланове и да их укључе у систематски рад. То се нарочито запазило после такмичења у ин
дустриском вишебоју, кад је требало формирати нове секције. Синдикалне организације спро вешће ове године плански рад, а основа рада биће општефизичко образовање. По фабрикама и предузећима већ се о»
ЖУО с ПЛАНСКИ РАД 5
ВЕЛИКО ЛАКОАТЛЕТСКО СТУДЕНТСКО ТАКМИЧЕЊЕ У БЕОГРАДУ Н
· активи предвиделни су сва такмичења
СД текултурне и израдиле су фискултурни календар за ову годину. И основне организације имају тај задатак, Многа друштва и
Вежбе на карикама
У
државају течајеви за . 6. „укторе, а сем тога прислупило се отварању вежбаоница и по правци сала. У овој години настојаће се да се уклоне сви не: | достаци и поправе пропусти, на основу искуства стеченог у прошлој години, Ј
у току следећих месеци, Сви они ко-. ји нису израдили свој фискултурни календар за ову годину треба што пре да га припреме, јер је врло корисно постављање планског фискултурног рада. з Из календара београдских друштава _ интересантно је указати на 30 мај, који је у календару Црвене звезде предвиђен за студентско првенство Београда у лакој атлетици. Такмиче-_ ње ће, међутим, бити проширено, јер су позвани студенти ~ лакоатлетичари | из Загреба, Љубљане и Сарајева, | исто тако из Будимпеште, Софије н Букурешта, тако да ће то бити велико студентско такмичење, прво оваке Ј
ве врсте у Београду, |. ж У неколико реди
Фонд руководства при предузећим може корисно да потпомогне развоју фискултурне _ делатности – фискултур= них актива. Зато је предвиђено да се из овог фонда издвоје одређене оук за набавку спортских реквизита поправку терена.
Гимнастички кутак основаће се при |
ње дворане, у којима би се одржавала вежбања у гимнастици, |
ма _ отпочеће _ половином Фебруара | Свако друштво може да одреди по два члана да похађају овај курс. +
Београдски смучари, чланови Цр. вене звезде, Металца, Славије и Железничара, марљиво су се припрема ли за првенство Србије, које почиње 1 фебруара на Голији. У недостатку | снега они су дуже времена спровели париоН „бива „ренин ЕД