20. oktobar
Ме А а а и РА У НЕ о ~ и: а +. + 1
Јоле + а
Де“
| то 1 ДЕ МА М 5 а 78 :а ИЕ . Изпрошести ||| И | _пООГРАА__|_ ОСНОВАНЕ СУ ПРВЕ. ______ ЗАДРУГЕ У БЕОГРАДУ
СТРАНА 4
#27
о - воших уметвикл
АРА АРА,
__ елики број Београђана користи се данас услугама занатских задруга. Десетине
А
жен „руковатељ“. задуживала код великопро~
т Београда чинили су чиновници, занатлије и Б в рго ђ с даваца отворила је и четврту продавницу на
%
А
А
#
хиљада носе одела сашивена у кројач"ким задругама, још већи број носи обућу врло доброг квалитета такође израђену у задругама. Велики број београдских излога украшавају производи разних занатских задруга. Број задруга се из дана у дан повећава. Данас има у Београду 48 занатских задруга са 1672 задругара, а вредност произведене робе у 1947 години износила је преко 125 милиона динара. _ Неке задруге, као „Ортопедска“, „Ватрогасац“, „Стаклорезачка и стаклобрусачка“, опанчарска - „Рад“ и сарачка „Петољетка“ са својим произ" водима спадају у ред најбољих предузећа У држави. На Загребачком велесајму“ велики број београдских задруга добио је прве награде, а поједине производе робу која је и у иностранству врло цењена. Поједине задруге претстављају скоро фабрике.
натска задруга у Београду и има 212 задругара.
Пре 78 година Међутим, дуг и мучан је пут првих задруга
Тако је кројачка задруга „Будућност“ највећа за-
трговци, Чиновници су служили свим режимима, трговци су богато искоришћавали положај Бео-. града, извозили:и користили повољне кредите и зеленашили, а. положај занатлија био је уздрман, али не индустријом, која се у то доба још није јављала, него увозом индустриских производа из иностранства. пок
У таквој средини Светозар Марковић почео је да пропагира оснивање. задруга још 1866 године. Али тек после 5 година, 187! године Марковић преко листа „Радник“ објављује -да су прве за друге основане. Само његовим заузимањем и залагањем основан је у Београду а нешто допније и у унутрашњости Србије, читав низ занатлиских задруга: обућарских, опанчарских, столарских, браварских итд. Под утицајем руских револуционарних демократа Чернишевског, Доброљубова, Бјелинског и дпугих, почео је беспримерним за-
МЗ мм, УМ _____-_____--=
пр иои т пи
Зеленом Венцу. Но, месец дана после овога „због неких ванредних прилика које су се показале у радњи друштвеној сав друштвени еспап пренесен је у дућан на Теразијама“. На ванредној скупштини од 1 јануара 1872 године, поднесен је извештај о стању „Прве потрошачке задруге“ и скупштина је усвојила за „повереника члана дружинског“ Гају Перишића, да под извесним условима даље води радњу. у. станова је „спасена“ јер је предата трговцу да он исплати дугове. Стотине хиљада гроша и велики напори за одржавање „Прве · потрошачке задруге“ пропали су. Последњи траг о овој потрошачкој задрузи налази се у једном огласу, где се позивају потрошачи да купују, а потписан је повереник прве дружине за по“ трошњу. То је било. 22 фебруара 1872. године.
Иако су ове радничке задружне организа»
ције пропале, ипак идеја о потреби организовања радника није напуштена. Идеја је ухва“ тила дубоког корена и после две године У но-
и задругара у Београду. Данашњи процват занатског задругарства ни издалека не потсећа на на- 22.2. поре првих задружних пионира. Ондашње власти, =. чаршија, политичари ометали су и исмејавали рад задруга, и првог пропагатора задруга Светозара Марковића.
Пре 78 година наши градови, па и Београд, вису били градови у правом смислу речи, нити је постојао градски пролетаријат. Производња је била занатска, а занатлије су углавном долазиле са
поре ма пите та , љети.
ва
А
вим формама појављују се. нове радничке дру“ жине. Такви су били почетак и судбина првих задруга у Београду пре 78 година.
Европа тога доба била је читав идеолошки мозаик ишаран од разних социјалних учења, Задруге су нарочито важну улогу одиграле у де лима социјалиста-утописта, јер су они били уверени, па и Светозар, да могу кроз њих оствари-
ВР РА
| 4 Потривачка дружи од 1' ољ веб. отворкад је јоф јаљав 2.
аајаћ во брз. варош влбије, У љуђа Бо зарчетошиое. У вотов је дућзду 8 ваља
А
2
А
2227
7
#
ДР РРА
Пјер Крнжанић ради
Кеа
У
портрет маршала Тита
8
Мао
У ~ ње заната.
села, са минималним платама, радећи по 14 ин 16 часова дневно. Један занатлија имао је по 3—4 радника који су се хранили код њега, а још већи број шегрта који су годинама прво билн служинчад, па су тек онда, узгред прешли на изучава-
ц Седамдесетих година прошлог века сви градови Х Србије са Београдом имали су 170.991 становника, а сам Београд нешто окс 30.000. Социјалну струк:
· Описмењавање радника
је дужност управа предузећа, синдиката и фронта
оласком летњих дана акД ција описмењавања по предузећима _ скоро је сасвим замрла. Управе предузећа не воде довољно рачуна 'о описмењавању неписмених. у Кроз нашу штампу се водида. оштра борба против немарвог односа управа предузећа и
| синдикалних подружница у ра-
ље. Наиме, да грађевински радови не би били у застоју, а с обзиром на мали број радника, повећано је радно време од на 11 часова. То је проузроковало застој у раду на описме. њавању грађевинских радника. На крају јула месеца забе. лежено је да у Београду има 2122 неписмених. С: обзиром да
после трн године још увек их има 2.122. никако се не може похвалити рад на описмењавању. Додуше, број неписмених се непрестано и повећавао, с обзиром на сталан прилив радне снаге.
Потребно је да се диквидација неписменности схвати као један од важних задатака свих
(изаволњић боја је из прљиз елбраиљ. и» дизала, -Илајебиље пража Ф отрвазља 4е Бране, Фивљ је умтосиљ.
Преалох во ваговара Фурљ Љозчљ титољтр ата љичиритшн Хр ут вранвии имена вешти ита
Огласи у хисту „Раденик“од 1 јуна 1871 године У мојима се дају обавештења за Г потрошачку дружину и Т кројачку дружину,
лагањем и практично да остварује свој програм. У свом револуционарном програму значајно место одредио је задругама, које су имале, по његовој замисли, да скупе ситне занатлије, занатске калфе и раднике,
Светозар Марковић, одмах по свом по вратку у Србију 1870 године почео је практично да ради на оснивању радничких организапија. Пошто тада вије било индустриског пролетаријата он се обраћао сиромашним занатлијама, који се могу „одржати једино у-
један део свога програма. Колико је ен бело стапо до успеха задруга, најбоље шдуструје. чињеница да је и он лично учествовао у раду задруга као радник. У „Првој дружини ва потрошњу“ Светозар Марковић, велики револуционарни демократа вршио је чак и улогу продавца. 7“.
Дакако да је пут оснивања задруга био тежак
у једној таквој средини. Ондашњи краљевско-чарштиски политичари, као Владан Ђорђевић, исмејавали су полетан рад Светозарев, а нарочито његов рад као продавца у задрузи. Но то исмејавање' је најмање зло које је могло да се учини. Ондашње власти гледале су у тадашњим задруга ма опаспа упоришта демократских снага против режима. Зато су свим силама и спречавали, оснивање и окупљање сиромашних занатлија у, вадруге. Али Светозар Марковић који данас „остаје понос и слава не само за српски народ, него и за све балканске народе и „читаво прогресивно човечанство, није стао на томе. Под његовим ру-. ководством стварају се и прве кредитне задруге такозване „вађевине“. Он је наставио борбу. тешку, али без много успеха за оно време.
41
Узроци пропасти првих задруга у Београду
Као што је Чернишевски видео у руском „ми-
ду са неписменима. Често су · је. — када се изузму мушкар- с грађана Београда. Треба помо- друживањем противу велике фабричке произ- ру“ средство помоћу кога би се могла прескочинавођена _ предузећа у којима . ци и жене преко 45 година ста ћи онима који нису сами до- водње“ Лично је прикупљао занатлије, саве- Ти читава једна епоха друштвеног развоја и уско“ се тај-рад лоше одвија и апе, „ рости и избеглице које су бо- вољно свесни шта за једног товао их, писао прва правила и благодарећи чити директно у ново друштво, тако је Светозар ловало се на свест оних који _ равиле за време окупације у _ човека о значи писменост. Не прегалачком раду постигао је да се брзо, једна Марковић прецењивао значај задруга, гледајући
су задужени по том раду. Али,
Београду, а доцније се вратиле
треба дозволити да у нашој
за другом, осчпује у Београду неколико про-
у њима остварење друштва будућности у маломе.
изгледа, да је све то (било · својим кућама, — године 1945 _ средини живе и раде људн ко- извођачких као и једна потрошачка дружина. У Патријархалној београдској средини вису били „мртво слово на хартији", да било 6.217 неписмених а данас, ји не знају ни да се потпишу. Уто" А! Б | сазрели услови за развој задруга. Није било инвије нимало никаквог одјека Ку је у та време у Београду основано уустрије, а самим тим ни индустриског радни-
код тих људи. Они су, у својој несавесности ишли тако да-
леко, да су. на својим неуспе-.
сима почели да 'збијају шалу, несвесни колико таквим ставом наносе штете и појединцима и за:едници.
Описмењавање грађевинских радника, које баш током лета, када су радови у највећем јеку, треба да добије пун замах — не показује скоро никакве | резултате. Међу грађевинским радницима има доста Шиптара са којима треба много идејно политички радити, да би се искоренила нека наслеђа прошло сти која ометају њихово уздизање. У Београду је било почетком сезоне око 900 грађевинских радника од којих преко 500 Шип тара. За сада раде два течаја са 36 полазника Шиптара. Просвет но одељење ИОНО-а је ангажо вало учитеље са Космета који улажу много труда да се, полазници ова два течаја опис-
„мене.
Поред тешкоћа у раду са Шиптарима, појавила се још ве лика незгода у вези са описме-_ њавањем грађевинских радника
__ из осталих крајева наше вем-
На калемегданској летњој позорници...
— Приређиваћемо ми био скопске
неће!
,
~ обала
т и 1 вири иије | м Е поовнивимвенвн викати вевевоввмвиев ава аавеиееивнмв оси нимооеоапаненимонаввомпвимеи
Скраћивао је чекање слушајући шум пожутелот
претставе кад стари
уж стазе се прострле тешке сенке сутона. Човек, опружен иза купиновог жбуња, главе наслоњене на рукама укрштеним с— иза. потиљка, погледа укоченог у још јасно јлаветнило неба, чекао је да утрну последњи одблесци на хоризонту. ;
лишћа, растуреног по стази и ливади, које је упијајући у себе прву вечерњу влагу, скупљало своје осушене и истргнуте поломљене жилице за време сунчаног дана. у ; у
У оној дубокој тишини тај шум чинио му ее
'као неки тајанствени јаук који долази из утробе
земљине. | С времена на време би се покренуо, завлачио руку под слабину јер му је сметала дршка од ре-
_волвера у задњем џепу од панталона и, пошто би је
померио, враћао је руку под потиљак.
Преко одела носио је раднички комбинезон. Био је то комбинезон тамне боје и зато се у полусенци сливао са бојом земље. |
У оној самоћи испуњеној тајанственошћу, човек. је уживао увлачећи у себе пријатност сутона сва ким делићем тела, опијао га је мирис поља, који је ублажавао оштар смрад комбинезона · измазаног уљем. Осећајући како му се шире плућа, он та је дубоко удисао, док су се уморни мишићи у додиру
“ | “а
близу десетак, али за шест има некаквог трага да су радиле а остаде, изгледа да су у са мом почетку престале да раде.
Прва задружна организација основана је у мају 1870 године 'и тада и прорадила. Зведа се „Прва столарско-браварска дружина“ која је у почетку имала пет чланова, бравара. Новембра 1870 године основана је „Прва обућарска дружина“ која је имала 15 задругара са Улогом по 10 дуката. Фебруара 1871 године основана еј „Прва кројачка дружина“ са 16 задругара и удогом од 20 дуката. Првог маја 1871 године основања је „Прва опанчарска дружина“ која је имала 30 задругара са Улогом по 50 дуката. Исто тако првога маја почела је са радом и „Прва поткивачка дружина“ која је имала 9 задругара. Поред овога основана је и „Прва коларско-ковачко-седларска дружина“ али она је одмах пошла странпутицом, јер је до Палилулског гробља набавила неки млин и позвала помељаре на мељаву. Тадање занатлије су прихватиле тај млин надајући се да ће на ујму више зарађивати него својим радом. Али услед сталних расправа и под.теретом дуга та „дружина“ је убрзо пропала. - Интересантно је напоменути да је Светозар Марковић стварао и „потрошачку дружину“, која је основана прн крају 1870 године, али је у првој половини 1872 године престала да ради. Ова потрошачка дружина имала је своју про“ давницу на Теразијама, једну продавницу код ' бивше Варош капије, а трећу Мако се ова дружина, за коју је конкурсом тра-
>
о еве
са земљом, опружили, опустили у оним тренуцима слатке ведрине, М у оној сутестивној тишини, он је несвесно зажелео да се не утрну. последњи од„блесци сутона да не би морао устети и отићи на! , „састајалиште“, својим друговима. Тргао се од изненадног и упорног шума, лишће је сада шуштало друкчије. Брзо се окренуо. Мспружио је врат и, размакнувши дагано гранчице жбуна, виде са своје десне стране да се приближује неки човек, ходом лаганим и немарним. Разабрао је да је то човек јер је у полумраку личио на страшило које се лепрша на ветру. Кад се приближио, видео је да је то нојник, „Немац“, режао је у себи. „Немац који је кревуо да тражи жену, да је силује“. БВрзим покретом извукао је револвер м, уперивши га, чекао је с нервозним нестрпљењем, да му дође на нишан. Немац је прошао испред њета али он није опалио. Он је напретао мишиће, стегао зубе, љут на себе. „Слабић сам ја“ рече у себи, гледајући нетремице у Немчева леђа. „Зашто бих се бојао његове смртит Зашто милости за онога који ће сутра убити друга. Зар неће бити један мање ако окинемт“
ва Дорћолу. _
АВА О ВО О А ТА А А ТАИ ИАТА
штва, а саме занатлије биле су исувише зависне да би могле издржати битку са крутим и безобзирним методама ондашње полиције и чаршије. Судбина пропадања првих задруга била је разумљива. Једне за другом пропалале су уз злураде потсмехе свих Свегозаревих противника: двора, полиције и чаршије. Сам Светозар писао је о томе зашто су задруге пропадале и наводи као разлог да су недостатак образовања, дакле свести, и поштења, били главни узрок пропасти првих задруга, а што је опет, пише Светозар „производ друштвеног поретка“.
Страховити полидиски и политички притисак режима који је видео у првим задругама замашну револуциснарну акцију, као и несазрели 06јективни услови, били су главни узрочници пропасти првих задруга у Београду, а и у Србији. Тек после неколико деценија, а нарочито после првог светског рата, 1920 године, почињу задруге да се оснивају у Београду. Али и те задруге нису биле масовне нити су претстављале неки озбиљан привредни фактор. Са ослобођењем и политичким и ' економским, после Народно-ослободилачке- борбе од 1941—1945 године. оснивају се и стварају снажне вадруге свих облика. Док „Прва дружина ва потрошњу“ окупљала једва нешто више од 30 задругара, данас у 7 београдских потрошачких вадруга има преко 80 хиљада задругара. А промет задруга у 1948 години изнеће близу 2 милијарде динара.
Такви су били почетак и судбина првих задру-
га у Београду пре 78 година,
Драгомир ЋЕРАМИЛАЦ
ПРИЧА
подиже оружје које се у међувремену опустилф у његовој руци, упери га, али место да окине прстом окимдач, против своје воље, као да је неко
други из њега говорио, он узвикну: „Руке у вис! Виде војника како је направио скок уназад. „Руке у вис“, понови одлучно,
Онај други окренуо је главу, показујући изнељ, нађен и унезверена лица, као да је сматрао нелогичним чути глас а не видети човека. Затим послуша наређење. |
Човек му се одмах створи за леђима. Притиснувши му револверску цев У слабину, он истргну непријатељу револвер и рече с презрењем:
„Шваба“ :
Немац рече; „Зашто не пуцати7т“
„Окрени се“, нареди човек. Нашао се пред ли+ цем избораним од умора. Инстинктивно погледа У његове руке. Биле су велике и храпаве.
„Склонимо се с пута“, рече „Иди иза оног жбуна“. А иза жбуна нареди: „Седи“. Стао је пред њега, раскречио ноте. Поново загледа у његове руке. Упита: „Шта си тражио у овом крају. Пошао си у лов на наше женет“
Војник заврти главом.
„Зашто онда луташ по пољу у ово добат“
„ја увек шетати поље у ово фреме. Моја казер+
у .
у 5. -