20. oktobar
У Рава а ЦМ
о
ош а лу ПАЛФСМАРПТТЕ
5 тела који су некада били отворе" ни само за узак круг владајуће 1 буржоазије. Слике приказују жи_ р Уметничком павиљону вот радника у одмаралиштима ког на Малом Калеметдану,“ја су наши радници и раднице 1 | отворена је изложба Је- већ више од дв> године користили динствених синдиката као места за одмор и опоравак, . Југославије, посвећена Првом конгресу који се одржавао ових дана у Београду. Кроз низ фотогра| фкија, парола, графикона и маке| та, мзложба приказује рад м на! поре организације Јединствених | синдиката Југославије у борби за обнову земље м остварење Петоводишњег пљањна. Е - У првом делу изложбе, у великој, свечано украшеној сали цр| веним заставама: подружница и | паролама, дата је "слика почетка рада и организација с“фдиката по ослобођењу, напори радечтеа У обнови порушене земље м трви успеси ка нормализацији живота после рата. Испод велике слике маршала Тита, уоквирене заставама им слика чланова Политбироа цК КП Југославије, налазе се фотографије радника носилаца Ордена рада. У средини сале стоји велики број портрета синдикалних функционера предратног синдикалнот покрета, који су, васпитани од Комунистичке партије, током рата стекли највише звање — народног хероја.
Читав један део изложбе посвећен је политичко - идеолошком, културно-просветном и стручном уздизању радничке класе кроз синдикални покрет. Од аналфабетских течајева, на којима је о-" писмењено преко 60.000 радника и радница, преко многобројних форми културног рада — црвених | кутића и течаја, библиотека и
Р школа за опште образовање рад-- ника — па до техникума и струч-
них курсева, кроз низ слика и Макете пројеката нових хотела бројки, дата је јасна слика обиља од којих су многи већ у изградкултурног живота радништва но- њи — показују да ће радништво : ве Југославије кроз синдикалне Југославије ускоро имати још виподружнице. си У другом делу изложбе налазе ше услова за заслужени одмор. се макете радничких одмаралишта Обимна издавачка делатност син 1 ~ | — великих и репрезентативних хо- дикалних предузећа, стотине бро-
Ка а
аи
и"
И |
мн ви % фМ, '
„Оклопни воз“
тура и књита, стручних и политичких, приказана је у посебној соби. Ту, поред осталот, највећу пажњу привлачи изложени мотоцикл, израђен у нашој земљи. Рад на фискултурном пољу преко синдикалних подружница дат је кроз
Заставе на изложби
фотографије: изложене су слике са кросева, лакоатлетских и друтих такмичења.
Изложба Јединствених синдиката Југославије успешно приказује живот и рад радничке класе у оргтанизацијама Јединствених синдиката. РТ Ај аи ћ – ~ : ' % .– ·
ју“ ја 777
: ЗА ап арт да а аи ди ин аидаииии
! Рн је
и пети
а У ВАМА
“
вадесет седмот октобра ове године навр|ЈЕ шшило се педесет година од оснивања Мо_ сковског художественот театра. Москов——' | ски художествени театр је могао да прослави своју педесетогодишњицу окружен неизмерном љубављу свих народа велике социјалистичке отаџбине, окружен љубављу и захвалношћу свих . народа који, ослобођени фашистичког јарма и капиталистичке експлоатације, изграђују золијализам. Њему су тога дана били упућени радосни поздрави и најтоплије жеље напредних људи «:3 мајудаљенијих крајева света. Ту љубав Московски художествени тевтр је заслужио сзојом истинољубивом, дубоко човечном уметношћу, идеј , својим социјалистичким реализмом — заслужио је неуморном борбом за животну истину, нове видике, ново напредније и срећније човечанство. Проникнут највишим идеалима, постављен пред задатак да реализује дела највећих руских и светских писаца, захваљујући највећим талентима совјетске позоришне уметности — Московски художествени театр је за кратко време.заузео једно од првих места у светској позоришној уметности. Од Октобарске револуције на овамо то је прво позориште у свету, театр — лучноша'/који осветљује и указује нов и даљи пут позоришној уметности.
»
почеци рада Московског художественот театра се обично везују за имена великих руских реалиста Госркот и Чехова. Углавном, на њиховој духовној и идејној основи су приступили стварању и ортанизовању Московског художественот театра два велика неимара. рускот позоришнот стварања и уметности: Станиславски и Немирович — Данченко. Театр је отворен двадесет седмог октобра 1898 године, трагедијом А. К. Толстоја „Цар Иван Фјодорович“. Одмах се могло констатовати да художествени театр није оно што су у то време била остала московска позоришта. Глумци нису „играли“ већ преносили живот на подијум. „Објавили смо рат свим конвенционалностима у третирању позоришних проблема, па било да је реч о глуми, постављању комада, декорацијама, костимима и решавању проблема у комаду“, говорио је у то време генијални глумац и режисер Станиславски. Борба за животну истину, мају је тада повео Московски художествени театр, састајала се у верности детаља и у природности тлуме: животна истина је на бину Московског художественог теазтра донесена тиме што су се на њу постављали и решавали савремени животни проблеми и што се баш кроз њих изграђивала високо идејна и дубоко човечана уметност. Почетак рада Московског художественог театра је значио крад дотадашњој лажној театралности. Треба само напоменути да су се на сцену Московског художественог театра давала најбоља дела Горког, Грибоједова, Пушкина, Гогоља, Островског, Чехова, А: Толстоја, Шекепира, Молијера, Ибзена м других; да су на његовој сцени играли Станиславски, Немирович — Данченко, Книпер — Чехова, Качалов, Москвин, Леонидов, Лилина, Тарханов, Шевченко и Богољубов, па да се схвати сав значај Московског художественот театра за совјетску м светску позоришну уметност. =
Октобарска револуција је кво вихор разнела све преграде, осветлила видике, и као опште духовно и материјално ослобођење значила уједно и пуно ослобођење дотада спутанот уметничког стварања и умет ничког изражавања. Октобарска револуција је Художественом тезтру отворила неограничене мотућности даљег уметничког уздизања. Художествени театр је отворио своја врата простим људима — онима који су тако мужевно приступили изграђивању новог живота. Ти људи су отада не само гледаоци нето м хероји његови. Понесен огромном моралном снагом победе Октобарске револуције, социјалистичком човечношћу и идејношћу, Художествени театр предводи ју изграђивању лика новог совјетског човека, верно приказује његову безграничну љубав према људима, њетов истински хуманизам м његову неутољиву жеђ за стваралачким радом.
1928 године, на дан тридесетогодишњице Художественог театра, Максим Горки је писао Станислав ском м Немировичу » Данченку:
Не заборављам м не могу заборавити колико
је ваш рад огроман и диван, колико сте талентовавих људи васпитали и како сте знтедро обогатили.
своју отацбину одличним глумцима. То је историска заслуга, и ви имате неоспорно и неотуђиво право да се њоме поносите“.
| ж
Совјетски народ безгранично воли своје уметничко позориште, а совјетска влада, као претставник тога народа, достојно је оценила изванредне заслуге Художественог театра. Художествени тевтр је одликован Лењиновим орденом и Орденом црвене заставе рада. Десет најбољих уметника носи почасно име народног уметника Совјетског Савеза, двадесет и четири уметника — име народног глумца Републике, а тридесет и осам — име заслужног уметника Републике; двадесет седам чланова Худозжественог театра су лаурсати Стаљинске награде.
За проблаву педесетотодишњице Художественот
· театра био је образован специјални Свесавезни од-
бор. За чланове одбора су изабрани најистакнутији севјетски културни радници. Художественом театру
Станиславски (лево) и његова супруга Мм. Лика, 4 Максимом Горким у Јалти 1900 тодиит
су упућене хиљаде писама из свих крајева совјете ског Савеза и из целог света. У школама, фазрикг/ ма, на колхозима и у војним јединицама су одржа на предавања о досадашњем животу и раду Худие жественог театра, У част педесетогодишњице изд те су бројне студије живота и уметничког рада најталентованијих глумаца, и многобројне публикације о самом Художественом театру. О утицају који је Художествени театр имао на ликовну уметност сведочи изложба која је отворена у част прославе У фоајеу Художественог театра. Совјетски филм и совјетски радио достојно су обележили овај значајни јубилеј. У част јубилеја пуштене су у продају грамофонске плоче са одломцима најлепших сцена, тако на пр.: монолог Тузенбаха из „Три сестре“ од Чехова (Качалов): одломак из Хамлета (Качалов); сцена у цркви из „Цара Фјодора Јоановича“ (Книпер-Чехова) и сцена из комада Горког „На дну“ (Москвин).
За прославу своје педесетогодишњице Художествени театр је припремио циклус од десет драмских дела која су у току ових педесет година доживела највећи успех. Интересантно је напоменути да је за пола века на сени Художественог тасатра приказано укупно 121 драмско дело. „Вишњев сад“ од Чехова је доживео 174 репризе, а „На. дну“ од Торкот 1232 репризе.
+ 2,
московски художествени театр „Максим гори навршио је педесет година свег неуморног уметнич- > ког рада. Окружен свеопштом љубављу, Художествени театр ће као и до сада бити један од најзначајнијих и најагилнијих предводника на путу изградње комунистичког друпетва.
•
ПАША А ННВ ПОДЛИСТАК „20 ОКТОБРА“
а
дерг
по хартијама и да путује службеним послом. Фарму обилази једанпут годишње.
— То је лаж! крикну Верепетујев. У публици
неко прсну у смех.
— Не сметајте говорнику — чу се оштар
шапат.
— Не, није лаж — не отварајући очи проду-
ипнотизер Фердинандо Жаколио — ста/ рији човек са дугуљастим кеЊским ли"7 цем, на коме су многобројни пороци и | оданост пићу оставили жалостан траг — госто_ вао је у граду већ више од десет дана.
ме што се хипнотизеру допао град. Нико га није љутио, а неразмажена публика је у лепом броју _ долазила да гледа претставе које је он прире__. ђивао у градском циркусу.
_____- На једну такву претставу је дошао и дирек__ тор гралског предузећа за гајење живине, грађанин Верепетујев, и одговорни старатељ отсека за ћурке истог предузећа, Дрожински.
“. Случај је хтео да седну један поред другог.
Његово задржавање многи су објашњавали ти-
Пошто су удобно сели на своја меета, Верепетујев и Дрожински су с највећом пажњом посматрали извођење програма.
У почетку претставе, Фердинандо Жаколио је — одевен у стари излизан фрак, са хризантемом
од сатина у рупици капута — лаким и вичним покретом руке забо у свој језик три дамске игле, (онакве као што су се носиле хиљаду девет стотина тринаесте године) а употом је обишао публику. „ Публика је с нелагодношћу и дивљењем загледала језик Фердинанда Жаколиа. Једна девојчица, са пионирском марамом око врата, чак му је и опипала језик. '
— Одлично! Изрази своје мишљење Верепетујев. — Мајстор свог заната! — сагласио се Дрожински. _ Хипнотизер се у Те кренутку већ припремао за хипиозу.
— Нека неко из публике дође на подијум галантно се обратио публици Фердинандо Жаколио. Из задњег реда одмах устаде бледа девојка, она иста са којом је хипнотизер „после претставе обично седео у кавани „Дружба“ при чаши пива.
Фердинандо записа њено име и презиме у дебелу књигу.
— То је... ради медицинске контроле — објасни он публици. ј
"Нешто доцније бледа девојка је села на подијум, отворила уста и марљиво извршивала скромне хипнотизерове жеље; разкопчавала је дугмал на блузи, спремала се да се купа у невилљивој реци, репитовала кратке стихове из старих зидних календара и изјављивала је љубав непознатом Васји. А
Затим се девојка врати на своје местб, а хиљ нотизер поново позва на подијум оне који желе да се подвргну хипнози. Из побочне ложе устаде чича у чојаном капутићу и жутим чизмама.
— Хтео бих да и мене хипнотишеш! Е, почни...
— Па то је наш Никита, чувар треће фарме, шапну Дрожинсоки директору предузећа за живину. Познајем га; пакостан је то чичица.
— Моја служба је безначајна — објашњавао је. хипнотизеру чича у чојаном капутићу. Чувам живину на живинарској фарми. Име — Никита Боршчов.
Фердинандо Жаколио посади Никиту на столицу, и приступи хипнози. Мало доцније чуо се гласан уздах старог Никите који је зажмурио са очигледним задовољством.
— Вама се спава... спава... спава... понављао је хипнотизер трудећи се да на сваки начин разоноди публику. Нисте -више чувар живинарника Боршчов, већ директор предузећа. Налазите се у канцеларији директора; говорите! Ви сте директор, па говорите!
После тренутне паузе, хипнотизовани Никита с уверењем проговори:
Прави безобразлук! Већ десет сати, а у канцеларији никога. Изгледа да је друг Верепетујев заборавио на посао. :
Верепетујев, који је седео у трећем реду, силно поцрвене и љутито слегну раменима.
" Дрожински се тихо кикотао.
— Завешћу ја овде ред — продужи Никита, нисам ја Верепетујев; по моме мишљењу канцеларија није за то да се на столицама у њој пе-
у глају панталоне! Шта уопште мисли та: Верепетујев! У живину се не Ре Руку на срце, патку од вране не разликује. о да му је да жврља
"шке паткер
жи хипнотисани Никита. Ако вам није јасно, то је сушта самокритика. Колико смо пута ми само Верепетујеву говорили о томе гусану Дрожинском. он и не хаје. Уместо да храни. ћурке, Дрожински ствара резерве хране — а јадне ћурке поцркале,
— Није истина! завапи из другог реда Дрожински. О томе сам поднео писмени извештај преч дузећу, Ево га! Друже хипнотизеру; _ разбу= дите га!
— Немојте га будити, зашишташе у сали. Пуч стите човека да заврши. Ожежи, Никита! Друже Жаколио, склоните се и не сметајте човеку.
— „Не та да ме будите — грмео је п да ље Никита Боршчов, истим гласом. Сам ћу св ја пробудити. Нисам још ништа рекао о оделу за рад. Објасните ми, молим вас. зашто ни даћдањи чуварима нису издати кожуси»
·„Верепетујев и Дрожински, узбуђези и црлени у лицу, упутише се ка излазу. До ушију им је допирао тромки бас Никите Боршчова: ј
— А коме сте недавно поклонили две пекинрожинском! А чијом кривицом су пачићи прошле голине угинули од зиме» Кривицом „Верепетујева! |
Циркус је уп на Фердинандо Жаколио је стајао немо пред излазом, на његовом лицу се огледала недоумица. Он се није надао таквом резултату. Нека жена са марамом на глави подиже руку, упорно захтевајући:
— Грађанине хипнотизеру, после Никите; јављам се за реч. И о кокошкама имам шта да кач жем! Изнећу све што ми лежи на срцу! Све!