20. oktobar
ти
„>
'
__ чују одабран музички програ
ве сложенији живот Београда обилује
данас крупним и бројним друштвено-
политичким _ догађајима. Ти догађаји
уносе у живост града нова струјања и „доводе у његову средину, као делегате и учеснике, најбоље људе и жене, као и омладину, из свих крајева наше државе. '
Ови народни састанци, често величанствени по свом друштвено-политичком значају, уствари су вајсвечанији дани Београда. Београд те дане дочкује украшен и окићен. А послу украшавања нашег града придаје се пупа пажња. Слободарски центар доживљује своју нову тсторију, обележе“ну снажно изградњом социјализма, у једном оквиру коме се поклања одговарајућа брига, како би био у складу са значајном садржином.
Не украшава се само ужи амбијент састанка; сала, нузгредне просторије, или трг на коме је зграда конгреса, конференција или фестивала, већ се, у складу са значајем саме манифестације, украшавају и све главне градске тачке, почев. од Тераз „наших руководилаца, уметнички израђене пароле и друге декорације, покривају фасаде ва истакнутим местима, дајући граду обележје свечаности и радости,
Знатати део. посла око украшавања сале, око организације и уређења изложби, као и око декорације главних градских пунктова, пада на лковне уметнике пашег града, Без њиховога учешћа целокупан оквир свих конгреса, народних „састанака, фестивала и изложби, остао би без складвог и уметнички-декоративног решења.
Овако обиман посао, с обзиром на бројност свечаних дана у Београду, савлађују ликовни уметници радећи колективно, организовани по бригадном систему, као чланови своје Задруге, чије се
_. _ перспективе развоја стално повећавају.
Задруга УЛУС-а основана је са два главна циља. Пре свега, да се сва чиста добит употреби на стварање бољих радних услова (просторије, организовање летовања и изложби, набавка материјала итд.) а опда пи у циљу да задруга израђује сав инвентар неопходан за уметнике (погари, сталци, палете, рамови, под-рамови итд.). ЗОог тога је у оквиру задруге организована столарска радионица на Косанчићевом Венцу, број 19, где ради 10 најбољих столарских мајстора, а Задруга има и своју продавницу сликарског материјала у Васиној улици.
Колектив уметника, који ради унутар задруге, подељен је на десет екипа, по врсти уметничког посла, док се на челу сваке екипе налази вођа екипе — истакнути уметник стручњак за посебну уметничку врсту посла. Све вође екипа обравују савет вођа, који прима и распоређује посао. У екипе су се сврстали сами уметници, према својој наклоности према врсти и техници рада, и оне броје од три до десет чланова. Оваква организација по бригадном систему у сагласности је са принципима социјалистичког такмичења, јер омогућује максималну контролу над радом, као и максималан квалитет, квантитет и брзину рада.
Досад је колектив Задруге, УЛУС-а обавио низ крупних послова на уре! ењу изложби, сала за конгресе и“ друге манифестације културно-поли-, тичког карактера. у и
Највећа тешкоћа и крупан проблем, који се поставља свом својом оштрином, јесте недостатак просторије где би се изводили радови већих димензија. Овај недостатак знатно кочи рад, ма да би се решење могло наћи у постављању вели“ ке бараке, по систему репарационих барака, негде у непосредној близини зграде на Косанчићевом
– ФОЛИ
"постају Концертне. дворане и народни . универзитети
зимских дана музички живот
оласком Београда опет се враћа у дворане, које ће се пунити љубитељима ове умет-
ности. |
Пред организаторе музичких приредби Мо ља се тежак проблем: како пружити могућности свима грађанима Београда који воле музику да
· посећују концерте, рана
Да би се широким слојевима народа омоту“
ћило да, с времена на време, чују музичка дела извођена на заиста мајсторски начин, У пружеве репродуктивних уметупка у 34 једници са с жењем композитора организовало је екипе са Ре љене од квалитетних уметника-музичара, који давати концерте по предузећима и по рејонима
“ домовима културе. |
у Пре концерта се, одржава предавање У КУ се износе важни моменти из живота компози ке као ин кратак истори јат дела која 5: Ба ј ; ји нису музи .
тај начин, слушаоцима који, у
ЈА ага извођено дело постаје приступачни је
зумљивије. ј у ове престо су засада чињене преду зевуна Ра мају ка арт. Бате оре грама везан за овај Нис ЕУ Е- посете предузећима и дели арени тКИХ и: састављене из гудачк Ја мена клавира. певача и предавача. ла а у ' з оеномирани уметници, пр и ди пи | : академије, као ' 1 ћаци Музичке је, и Риба
ија. Амблеми, џиновски плакати, портрети.
Венцу. Та помоћ од стране народних власти знатно би допринела не само разграњавању посла ове задруге, већ и побољшању квалитета рада. Ваља напоменути да би Задруга морала да одбија пријем посла и када би имала три пута веће просторије, но шта их сада има, а то јасно говори о тешкоћама данашњега рада.
На основу досадашњега искуства, које је стекла управа Задруге приликом организације великих послова, намеће се потреба једног административно-техничкот тела, у облику државног би-
који би унапред, за годину дана, планирао све изложбе сличног карактера, као и друге крупне декоративне послове, па тако не би дошло до колизије у погледу изложбених просторија и времена, као и расподеле изложбеног материјала. Овакво тело не би само олакшало рад Задруг: УЛУС-а, већ би у организацију свих послова ово врсте унело втипе реда м било у могућлости да, остварује штедњу материјала. 8
Решењем питања веће; радне просторије за колектив УЛУС-а, који ради у оквиру Задруге, као и организовањем оваквог административио-техничког центра, отвориле би се нове могућност“ побољшао квалитет свих замашних послове који се обављају. .
АЕ БСК ИЕ она
· Ова изложба биће приређена у привременим просторијама Уметничко музеја
Са генералне пробе хора „Абрашевић“, у београдском Народном позоришту
Последње припреме
за такмичење
културноуметничких Ђура Закшић |
се раде велики Уметнички музеј, који Ле бити подигнут на“ Таш-Мајдану, он је привремено смештен у је згради бивше Београдске берзе – на Универзитетском тргу.
Ту, на првом спрату спремају се ових дана собе у којима ће бити приређена изложба слика Ђуре Јакшића. Ове слике нису само из наших музеја него такође из других установа и кућа. Уметничког музеја, ељко Петровић, прича нам како је и сам трагао за иним сликама по разним градовима Југославије. Јакшића не каже 6с3 разлога да је онда када је био нагнат у сукоб и са средином, и са појединцима и са самим собом, тих последњих година, кад је био најскоро у потпуности наикарство, за које је у првоме реду био обдарен, и чисту лирику, а своју снагу исцрп. љивао у реторици, епици, приповетки драми.
даље Вељко Петровић вели, Јакацић је све до педесетих година ||:
сматрао себе првенствено слика:
рем. За сликара се уопште једи“ но и спремао. Почео је да пише тек 1853, а све до до 1858 године, сматрао је 'своје писање и певање
занимањем и потписивао се Жи-
академик В
пустио сл
с обзиром на мали број дво- |
- Када нам Вељко Петровић показује једну слику борбе добра и зла, где јунак копљем пробада аждају, упућује нас да видимо
=— Погледајте, какво одушевљење! И песник и сликар... Ево, лепе дубине, занимљивог предела, а тек ове боје на појасу, ове љубичасте боје... .
А причајући нам о томе да је велика штета што Јакшић није савладао основна школска, анатомека, пртачка и композициона знања, он са жаљењем говори:
— Није аждаја, то је неко крокодилче, Кажем, скоро ин нема Јакшићеве слике на којој се поред јединствених сликарских колористичких квалитета неће наћи и грубих омашака. Па ипак; све до Ђорђа Крстића немамо оригипалнијег и снажнијег уметника... 2
САВЕТОВАЊЕ
планови за
етогодтињим | планом предвиђено _ да се
до 1 маја 1949 године опнсмане _ све прађани _ који живе у Београду. Ми се налазимо У после њој сезоти описмењавања, Течајеви који — се сад организују треба да обухвате и отисмене све неписмене у Беопраду. Отуда је Повере тиштво за просвету
ИОНО-а у заједници са Савезом културно -тросветиих _ Дру штава и Месним | сптјикоал тим већем одлучило да 1 новембра организује саветовање по овом титању, Саветовању треба да присуствују органи про светних власти, органи · Поверејиттва и Министарства рала, Фромта, Месног витликалног _ већа, Савеза културно
Он за Ђуру
Народне омлалине, претставим · пи месних одбора заинтересованих савеза, прететавници син дикатних _ подружница _ већих
предузећа а управа предузећа, сви они који су дали свој допринос на овом сектору као и они оје су описмењени (нарочито они који су успешно похађали просветни течај. На саветовању ће се размотрити , досадашњи резултати рада Успеси, недостаци. _ Дискусијом ће се осветлити тешкоће у овом послу данас и начин на који их треба решавати, Пове-
Јер, заиста, како
умраковца,
“
споредним
просветних · друштава, АФЖ-а,.
И онда, када се сећа како је трагао за Ђуриним сликама пре нешто више од четвртине века; прача нам:
— Уђем тако у неку собу, само погледам, и међ тим.сликама које видим одједном заблешти Ђура, онако отприлике као славни солиста у слабоме хору.
Изложба слика Ђуре Јакшића биће приређена у дане 70-огодишњице његове смрти (Љура је умро 16 новембра 1878 у БеограЛу), Наши пароди којима је оп дао толико полетних песама и тако лепих слика одужују се скромно овом изложбом која отвара низ нових изложби Уметничкога музеја у Београду.
таи зе увала
не ==
ДО ПИТАЊУ __
о веПисМЕнОСтИ У БЕОГРАДУ - |
нети план за описмењавање и обухватање у просветне течајеве пред овај Форум «а ди скусију. Саветовање ће донети закључак и дати обавезу о ра ду за наредни период, Указаће на сарадњу Савеза културнопрееветвих друштава који 06једињује културто- просветни рад свих масовних _ оргатива ција у Беотраду и Комисије за описмењавање, органа власти.
Саветовање ће приказати да је тамо тде је било свесрлног за лагања _ управа предузећа и синљикалнтх организација _ по овом титању, успешно обављен овај посао.
На крају ће Повереништво из заједничког фонда МИОНО-а, Фронта пи М.СВ, Београда таградити око етотину ових КОји су се изнад просечних заузимали на овом послу и тиме изразити део захвалности нароџиче власти и масовних орга тизација прегаошима та пољу просвете. Такође ће се жапрадити и они која су показали одличан 'устех на“ течајевима,
Уотавајући значај овог саветовања, потребно је да сви заинтересовани дођу и својим учешћем у раду допринесу да се створ једно правилно убеђење, да се може обавити пла вом · предвиђени задатак описмењавања и да у нашем граду не буде неписмених 1 маја 1949 године,
ТТ. С. СМИЉАНИЋ
друштава
рипреме за међуградско такмичење кула турно-уметничких _ друштава приводе се -
трају. фФестивалски одбор је, на својим састанцима, који су све чешћи, уколико се више ближи почетак такмичења, — претресао. низ упроч блема који су се постављали у вези са ортанизовањем такмичења и његовим што правилнијим 6бДн вијањем. | Обилажењем културно-уметничких друштава чла_ Г лови Фестивалског одбора, стручњаци у појединим гранама уметности, користили су друштвима сво јим стручним саветима, исправеати грешке и: давали сутестије за даљи рад. Ждии обиласку хорова _ констатовано је, у појединим друштвима, неуредно _ похађање проба. Чест је глучај да чланови долазе | | на смену: једанпут једни, а други пут други. Сада, ћ када је такмичење на прагу, када по свим у шттвима треба да влада прави такмичарски дух, трез бало би прекинути са оваквом праксом. чланови
=
друштва треба озбиљно да схвате претстојеће лаке –
мичење и да не пропуштају ниједну пробу. фамо_. истрајним и уредним похађањем проба и Ма рљјрвиниј радом, може се рачунати ма сигуран успезе | и
такмичење београдских друштава ће се одржавати у салама Синдикалног дома (драме) п у Дому културе Друтог рејона (оркестри и фолклор). ОСМОР новембра иступиће у Синдикалном дому кулгурноуметничко друштво „Радивоје Копарец“ са својом | драмском секцијом. То ће бити почетак великог | такмичења културно-уметничких друштава. и
Још једанпут ће, после смотре одржане јануара месеца, наша друлитва масовно изићи пред београд-_ ску публику. Још једанпут ће се потврдити упорност и издржљивост наших трудбеника који и у свом раду у производњи, и на свом културном уздизању, раде неуморно и сваким даном показују
све боље резултате. =
С обзиром да се оркестарска музика врло мало :% нетовала по београдским културно-уметничким дру-о титвима; док је у другим градовима наших репу= | блика, а нарочито у Загребу, чије нам је друштво. „Павао Марковац“ приказало један одличан сим- | фониски оркестар, много више заступљена, то ће се финално такмичење оркестара одржати у Беоч граду. Тако ће руководиоци наших културно-уме 4 ничких друштава имати прилике да се упознају, мако у врло кратком времену, са радом оркестара из других градова. Ово ће им умногоме послужити: као пример у раду на организовању ове секције У њиховим друштвима. ј
У оквиру међупрадског такмичења "наступиће 25 и 27 новембра у сали Синдикалпог дома поје пионирске групе из Београда и из осталих град наших република. Пионирске групе ће изићи разноликим програмом и неће се такмичити, већ ће њихове приредбе имати манифестациони карактер
док се у нашем граду буде одржавало финалног такмичење оркестара, дотле ће со. у Загребу | с мичити драме и хорови, а у Сарајеву фолклар,
пио
ђео новембар месец ће, широм наше земље, бИ ти у знаку песме, игре и музике. А 29 новемб дана када је проглашена неша Република, одри се свечана приредба на којој ће узети учешћа најч бољи међу најбољима. Тада ће сва друштва — зом бедници, иступити тфед нвашту публику, да својо игром и песмом улешшају овај, за наше народе в лики празник. - 4
| оворишта ИЛ “ ти уметници из и р а и домовима култу“
Поред посете предузећим Пра зе, приређен је и низ концерата по Кила "нцерти су имали нарочитог успеха А оу су данима, па и месецима били в
+ лесничку постељу. То је за њи ома, ; ' Ми ј
| Концерти одржавани по предузе ама културе ндилазили „су увек, на Е м Трудбеници, који се залажу па ДЕ «~ ни улажу све напоре у изградњи н · великим задовољством слушају, п рада, музику, која се изводи за ЊИХ, радној кући. Оваквим Н
умногоме се
ћима И
а и концертних
ред тога, музичке е и рејоне пружају могућности наших трудбевика, као
«им предавањем, 2
Х један део ле-
домоодличан привом послу, ше земље, осле дневног њиховој ачином музичког делања. отклањају • тешкоће а |
ф те. у Н дво! па, = малим бројем. двора У апе које обилазе предузећа широким слојевима и осталим грађанима, да м, допуњен пригод-
те очи;
реништво за просвету ће из-
_—____________--_=_—_-–= не
у
_ степен
ного Цигана је расејано то целој Југославији. Раније су многи од њих лутали од села до села, од грала до града, и проводили дане у игри и свирци, или у гатању. Нико га се оми нису тица| ли, није испитивво како, живе, да ли што раде, где спавају, под каквим условима се развијају млада поколења. Поред скитача и луталица, било је Цигана, који су се настањивали на периферији великих градова, ту стварали своја насеља и живели. У нашем граду су Цигани насељавали Јататан. Малу, градили себи куће облепљене • блатом, проводили дане У нераду, не мислећи на сутрашњицу. Нико- се о | њима није старао, сматрајући да није вредно ни трудити се да би се и они ' _ укључили у неки рад, да би им се створио бољи живот,
увре
Окупација је донела собом дане за Цигане, Они су у масама одвођени, да се више никада не врате у своју Јатаган-Малу.. ,
После, Ослобођења, још 1945 године, основано де у Београду Циганско удружење. Окупљали су се најбољи, највреднији Цигани око свога Удружења, апитовали да се што већи број у рад на стварању бољег живота некадањих скитница. У статку просторија, скупљали су се по разним кафаницама на Чубури и ту расправљали 0 проблемима које је тре бало најхитније решавати,
· Недавно је основано Цитанско културно-просветно друштво и додељене су му сталне просторије. У ултци Филипа. Кљајића, у крају у коме су се | и раније окупљали Цигани, а у непосредној близини Маринкове Баре, налазе се просторије друштва.
тешке
недо-
Наши најнапреднији Цигани тоуде се да на подигну своје заостале саплеменике
' Засада друштво има само хорску секцију која броји око педесет чланова, Рад с хором иде доста лако "и успешно с обзиром на познату даровитост за музику и урођен смисао ва песму, који имају Цигани. Док се по другим хоровима поставља жао проблем недовољна музичка обдареност чланова, дотле пред хор Циганског културно-уметничког друштва искрсавају друпи проблеми. Понеки чланови хора су интелектуално на доста ниском ступњу, тако да само учење и схватање речи и песме коју певају намлави на тенжоће, Али хор је састављен махом од омладинаца, који доста уредно похађају пробе и улажу много труда да науче оно што не знају.
Друштво располаже и библиотеком. Осим тога, на иницијативу управе друштва приступило се организовању а
виши ~
налфабетских _течајева. У Четвртом рејону је организован течај од 26, а у Петом рејону од њих 150, док се, у оквиру самог друштва формирао течај од 50. Поред тога, у ирипреми је организовање фолклорне груше. с обзиром на урођене способности за игру, чланови управе верују да ће ова фолклорна група са успехом радити. Управа се стара да се што ви ше Цигана укључи у привреду ин де се искорене рђаве навике из прошло=, сти, када се проводило време раду и пијанчењу. | »
Циганско културно-тросветно _ друштво има пред собом велике задатке. Оно треба ла окупи и такве људе који су били на ниском културном ступњу и да од њих створи вредне људе. који ће радити за себе, за своје и за цело друштво, |
Х
у ве. | |
зин