20. oktobar
Која. ће лица бити пао |
7 5 3 из Београда _ Ма о: А
И еинсаом дан од најтежих и најзијих. __ Београд — се урне као политички, н индустриски центар пив становнирата огромно попотребе шепуњења плана _ долазе не п хиљаде стручњака, шн ра, квалификованих радни-
# других лица, Иако је темпо станбене изту послератно доба ико пута већи него тнв умногоме премашује и пеа највене изградње станова "рата, ипак це може да стиги задовољи стално растуће отребе једног велеграда. Због многи ЗОРА и раљ који се службено _ премеу Беопрад, месецима _ не _ да добију пристојан стан, зутају | од — познаника до познаштика, остављају своје породише у унутрашњости, Очиглелпо је да ти људи не могу у пот уности ла се посвете своме раду и да је њихов радни ефекат слел таквих тешкоћа много маС друге стране, многи пра' који су се доселили после 1941 године нису папустили Беопрад после ослобођења, већ су нашли ма какво запослење, 0|. остали стално у Београду, и замноге стотине и хиљаде
Једна од мера коју су оргапи "народне власти предузели да бар унеколико ублаже станбено питање ни да сместе многе запослене _ грађане, је исељавање "грађана чији боравак у Београлу пије неопходан. Почетком октобра ове године отпочело је нсељавање грађана који су дошли у Београд после 6 априла 1941 године. Та мера је предузета у "емисау Закона о увођењу довола за боравак у градовима, који је усвојила Народна скуп_ штипа НР Орбије још раније, И-
сељавају ов, пре свега, бивши тр ·_ говци, кафеџије, индустријалци, ___рентијери без запослења, као н . бивши официри старе југосло___венско војске који нису, запоослени на местима _ важним за привреду, или који имају фиктивна запослења, Поред тога, исељавају се и лица која нису запослена, а уз то нису оптерсћена породицом од које су по„једини чланови запослени, или ак немају децу на средњим, стручним или високим школама. у тога, исељавају се и касжњени штекуланти, прнобервијенци и слична липа,
По свему овоме се види да се исељавају већином само непроодуктивна лица, чили боравак у __Београду није неопходан, _ која (ваузимају многе стотите станова, _ дошла су после 6 априла 1941
_ твдине, и вису се вратила у сво"ја места где су такође могла добити запослење.
„ Свим _ грађанима који добију _ решење о писељењу, органи мародне власти стављају бесплатно на расположење камноне за превоз ствари и бесплатан превоз на железницама до новог места „боравка. Грађани се пресељавају у места у која су изразили жељу да оду. Исељавање ће трајати докле год буде лепо јесење време и прекинуће се чим почну хладнији дани,
Већина грађана схватила _ је травално ову нову меру за у "блажавање станбемогт проблема у
вашем граду. _ Међутим, разни ____еобавештени људи а често и непријатељски елементи, проно-
се злонамерне _ гласове 0 томе _ како ће се сви грађани исељавати само ако народна власт нађе ва сходно да их треба исе-
лити; да ће се исељавати и стери становници Ина а и сви пензионери, без обзира ша то да ли имају велику породицу у ко-
] су сви чланови _ запослени.
|ричају се приче да' читаве породице станују у фурговима, јер вису добиле станове у унутрашњости, да су људи који се пре сељавају такорећи на улици, да не могу наћи службу и тако даље. У свим овим вестима _пема пи трунке истине, и њихов је циљ да унесу несигурност међу паше грађане и наруше поверење према нашој народној власта, Према Закону о увођењу
у Србији, из.
дозволе. за
Бају, као ико смо нагласили, само она лица која су дошла после 1941 а ничим нису везана за па и у Маи органима цио Народног на треба да сузбијају непра"велна објашњења, к лажне вести о нсељењу јер непријатељски <лементи, а и сами гра! "који се селе често шире такве вести. Исто тако, све фронтовске ор: ганивапије треба да пруже пуну подршку _ органима народне власти да би се акција исељавања што боље спровела.
Још немају стана
сви београдски студенти
очетном ове школске
године троблем сме-
штаја студената Београлског универзитета постао је нарочито акутан, због тога што ове године на нашим факултетима студира 5.000 студената више но прошле Да би се тај проблем што хитније и што правилније решио, народне власти су предузеле низ мера како би што пре обезбедиле пристојан смештај сваком сту" денту. Но да би та акција што боље успела, потребно је да се у њој ангажују најшире масе чланова Фронта Београда, Грађани Београда су до сада више пута већ показали своју гостољубивост и спремност да У своје домове приме понеког
Студенти на учењу
студента из унутрашњости, и сигурно је да ће н у овогодишњој акцији, чланови Фронта Београда отворити своје домове. Чланови Фронта Београда показали су најбоље да су свесни од коликог је значаја ова акција, када су недавно, при“ ликом узимања обавеза у претконгресном _ такмичењу пред Конгрес КП Србије, поред 0 сталих обавеза узели и обавезу да сместе известан број студената, Данас у Београду има око 9.500 привремено смештених студената у просторијама које су за рад веома непогодне, док 570 студената нема уопште никаквот стана.
Народне власти и студентске организације приступиле _ су пре извесног времена коришћењу свих могућности да се тај проблем успешно реши, С. тим у везн, дозвољено је сту-
дентима да прегледају станове. Тамо где би приметили да постоји извесно одељење слободно, могли су га блокирати и доставити рејонским станбеним органима молбу с тим, да им се то одељење додели. До сада је блокирано око 500 оваквих _ слободних _ одељења, махом девојачких соба. Међутим, рејонски станбени органи. нису показали довољно разумевања у овој бржих могућности за делимично решење проблема студената, јер је од 500: тријава до сада решено свега 200.
Сем овот начина приступило се привременом смештају 40 студената. У дом »Гајрет« као и исељавању свих станара из дома »Милован Ђилас«, У овај дом би могло стати око 500 студената.
· И поред свих ових предузе-
тих мера, питање смештаја београдских студената биће ре. шено тек када буду готози павигони који се сада граде. На Миријевском путу капацитет па виљона биће 600 студената. Крајем децембра они ће моћи да приме соко 450 студената, јер изградња ових павиљона неће бити сасвим готова ове године, Такође ће крајем децембра бити готово 15 павиљо,. на на Чукарици. Њихов капацитет ће бити 1000 студената. Њихову занпланску изградњу" одобрио је Привредни савет, а потребне инвестиције дао је Комитет за високе школе и научне установе Србије, Дрвене конструкције за ове павиљоне већ се израђују у Словенији, а 'за њихово постављање и 06.-. зићивање даће радну снагу сами студенти
Организацију изградње свих павиљона води Економски одДбор Народне студентске омладине Београда, а инвентар набавља Шентрална управа студеттских домова п мензи.
Предузете мере омогућиће да се око 2000 студената при-
· стојно смести Ако би још ак.
нија, коју је повео Народни фронт Београда, 'показаља добре резултате при смештају београдских студената, добило би се много у омотућавању несметаног рада и усавршазању наших студентских генерањија не само у овој него и у идућим школским годинама
а Курске железничке ста« "О - вице у Москви сваких А" тридесет минута полази | по један електрични _ воз за Подољск, Линија — ове | електричне железнице дугачка је 45 | километара, а последња станица _ на “њој је Подољск, град са преко 70.000 | становника, сав о утонуо у зеленило, цвеће и паркове,
У социјалистичком такмичењу градова Руске Федеративне Социјалистичке Републике на пољу изградње и увутрашњег, уређења, Подољск је ове ||| године заузео прво место. Штамта ћ · Совјетског Савеза топло је поздравига победу коју су грађани Подољска | извојевали својим социјалистичким 34а_лагањем и неуморним радом на поди_ дању благостања и стварањем — што | бољих радних и животних услова. Гра ду уени Подољска с правом могу да се || · поносе тим својим успехом и резул[ које су поститљи у досада_шњем раду.
· Подажск је основан око 1783 годи-
| || ве. Зна се да је у то време имао уђе кућа и соко 850 становника. 1897 године Подољск није имао ни 4.000
| || || становника. | . | тога што је тада у Подољску по| _ дигнута фабрика _ шиваћих | машина _ || „Спатер“. Број становника је нешто Ри: Фабрика шиваћих машина је доносила огромну зараду њеним иностраним власницима, а становницима | одољска је донела само сиромаштво. плаћа гимназији н две основне школе | "могла су да уче само деца имућних | родитеља. Подољск вије имао ни по-
Та година је значајна со
зоришта #64 библиотеке — ниједну културну установу, Градски савет, састављен од (богатих грађана, није водио рачуна о материјалним и културним потрабама оних који раде. 1914 године Подољск је имао — 9.000 становника, готово искључиво радника — а Градски савет су сачињавали са« мо спахије, трговци, чиновници и свепгревишт. . =.
Великом Октобарском сонијалистиче ком револунијом одузета је власт капиталистима и предата У руке радном народу. У Совјету радничких и војничких депутата Подољска, 1918 године, главну реч имају радници вационализоване фабрике шиваћих машина, Из редова радника ове фабрике изабрано је ново радничко руководство коме је поверено старање о даљем развоју града. Многи од њих су, доцније, постали истакнути совјетски државни им јавни радници. Претседник садашњег Градског совјета Подољска је бивши радник фабрике _ змиваћих машина, члан Комувистичке — партије Виктор Лобачев, а секретар шездесетогодишњи Иван Демидов, Већ више од двадесет и нет година _ грађани Подољска стално изнова бирају ва авај положај Ивана, Демидова и ва тај начин одају признање његовом великом и предаџом раду за добро раднвог народа.
У току стаљинских тјатиљетки Подољск се необичном брзином развијао и изграђивао. Од 1980 године наовамо подигнуте су бројне фабрике, изтрађени пространи станбени блокови, отворене мноте школе. Данас. По.
Х
једној од нај,
ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ. спољно ПОЛИТИЧКИХ ДОГИРАЦА
_ Амерични интервенционисти_ -
· ВИНОВНИЦИ Полне: грчког народа ___-
%
1 ре изношења грчког
питања на дневни ред трећег заседања Генералне скупштине ОУН америч Ки министар спољних послова обишао је Грчку. Шта је овај хералд америчких ратних хушкача тражио у крвљу заливеној Атиниг Он је дошао са много хвалисавих речи да одложи кризу Софулис — Цалдарисове владе пре дискусије грчког проблема У Генералној скуштити, он је покушао да створи атмосферу у свету како би грчко питање било приказано у кривом светлу, — С
једне стране да су амерички и,
енглески интервенционисти мир ни јагањци, Цалдарисови мџелати доброћудне наивчине, а с друге да су Демократска армија н северни суседи Грчке кривци за трагедију грчког народа.
Монархофашисти су заиста
" спремили свечан дочек Џорџу
Маршалу у Атини — стреља. ње 22 родољуба, међу којима се налазио и Манолис Глезос, херој грчког покрета отпора који је 1941 године развио на Акрополи заставу отпора. Али долазак самог Маршала, који је са грчког тла отишао без иједне велике, звучне речи, показује да су позиције мо нархофашизма врло слабе. У поробљеној Грчкој догађаји се не развијају онако како 6би желели амерички империјалисти и атинска влада. Не сведоче ли о том довољно, поред осталог, пропаст монархофашистичке офанзиве на Грамосу и у области Вици, успешне операције Демократске армије на Пелопонезу, у Тракији, Ру мелији и свим деловима поробљене Грчке, — успеси које су у последње време и америчка ратнохушкачка штампа, и атински радио морали да признају. Сви су променили тоћ, и Маршал и Далс, и америчка и монархофашистичка штампа, јер је заиста доста
„ »историских победа« у којима
је тобоже уништавана. Демо„кратска армија. Коначно, постало је јасно, — нико то не може прикрити, — да је осмо-
месечна офанзива грчких _ мочархофашиста под воћством америчког генерала Ван Флита посве пропала. Уствари пут Маршала и све већа узнемире пост америчких _ интервенциониста указују на дубоку кризу монархофашизма и Труманове доктрине у Грчкој
Америчка _ интервенција У Грчкој је отворена и брутална- Недавно је велики »теоретичар« америчког империјали. зма професор Ђ, Бернхем У својој последњој књизи »3За светско господство« _ покушао да нађе морално, политичко и ековомско оправдање америчке експавзионистичке политике" Овај уважени професор није се много притом уморио. Он је заоденуо само у лепше рухо изјаве америчких ратних хушкача Као и изјаву Харимана, администратора Маршало.. вог плана, који је 10 новембра 1947 године изричито рекао да >УСАД имају битне економске, стратетиске п политичке интересе да помажу земље које
учествују у програму обнове.«
Сви »теоретичари« америчког империјализма, као и њихови западноевропски браниоци Е= десни социјалисти — позивају се, да би прикрили америчке поробљивачке планове, ва па„ролжу о »светском реду« о чему су пре годину дана, а и сада тако хвалисаво говорили ПРЕ Ма и остали делегати неге ећине ма Генерално! скупштини у Паризу.
Но, јасно је да тај светски ред и »руководећа улога« Сје дињених Америчких Држава и у Организацији Уједињених
нација значи спасање капитаанстичких позиција у свету, ра, уништење
Волстрита освајање нових извосвих ме
Генерал Маркос
конкурената, најважнијих сировина, стицање пласмана за амерички капитал и укидање царинских тарифа.
Међутим, Бела књига Југословенске владе о Грчкој, под. нета Генералној скутиштини У Паризу, приказујући _ развој грчког проблема од месеца де-
" цембра "1944 године — почетка
Скобијеве интервенције па до часа када су амерички империјалисти преузели у Грчкој руководећу улогу, разоткрила је у још већем светлу право лице вашингтонске владајуће милитаристичке клике. Посматрана са економског и политичког гледишта, Грчка је изгубила независност и сва су– верена праза, цела земља је продана америчким | империјалистима, широко су отворена врата волстритској доминацији и претварању Грчке у америчку војно . стратегијску базу. Од независности Грчке није остало ништа. Такозваним спо разумом о економскоћ помоћи између САД и атинске владе (20 јуни 1947 гј и Маршаловим планом Грчка је претворена У големо разбојништво, глад н сиро.,титво сручиљи су се у несхватљивим размерама на главу радника и сељака, јер сва америчка помоћ одла.зи на снабдевање монархофашистичке војске и полиције, Десетине хиљада америчких војника и официра, који контролиту — монархофашистичку
војску, бродови крцати оруж-'
јем и отровни тлинови, — то
њом а раже ува 5
Подољек: улице Револуције
дофск има 13 средњих зикола, 6 одлично уређених клубова, 2 позоришта, 3 стадиона, мвоге библиотеке м друге. културве установе,
Е 2 ода РАДУ СССР
: . По своме уређењу Подољск нимало не заостаје иза великих индустриских
| градова Совјетског Савеза. део становништва Подољска сачињава
Највећи
ју радници н службеници _ индустриских им градских предузећа н железнинара запослени на линији МоскваКурск. Град се састоји из троспратчих н четвороспратних _ зграда, а многи радннци имају сопствене _ домове котеџе. "
»
Модољск је трад дрвореда, травњака, швећа. Пред сваком зградом мала цветна башта, град се готово губи у богатом зеленилу паркова. Грађани Подољска необично воле свој град и посвећују велики део свога слободно. га времена томе да га учине још депшим, У првом полугодишту 1948 године у граду Подољску су завршени готово стопроцентно сви радови на уређењу града које је по плану требаљо завршити тек крајем године. Тако је потпуно завршено асфалтирање улица. У ту сврху је утрошено преко 750.000 рубаља, Још с пролећа је у граду засађено 7.750 нових садница. Око паркова је свуда постављена _ масивна гвоздена ограда. Постављено је сто нових металних стубова и тиме про-
ширена мрежа уличног бај па осветљења, Нарочиту. похваљу звенуеуј. грађани Подољска за свој труд на подизању водне преграде на реци Пахри. На овој реци, која протиче кроз Подољск, требало је подићи _ железнобетонску преграду како би се“ вештачки створиле велике резерве воде неопходне за снабдевање "индустрије и града. | Министарство је изградњу
освајање _ свих
7
су за реакционарни париски »Монде само »помоћ у капљицама«. Али, да би та помоћ била ефикаснија, ратни хушка чи траже да амерички имлеријалисти изграде и прошире, што они и чине, своје војностратегиске базе у Грчкој, Нико други не сноси пуну одГОворност него амерички интер венционисти за безбројна звер ства почињена над грчкимна“ родом, за патње хиљада грчке деце која су морала напустити авоју домовину. Нико други не потстиче грчке монархофашисте на провокације према северним суседима него амерички окупатори. Зар то све не поакзује ко се меша у унутрашње послове Грчке» Зар Маршалова изјава да ће он сам преузети руковођење операцијама у Грчкој „није довољан доказ о интервенцији америчких екопанзиониста У Грчкојр
То је општепознато, Па пак је америчка већина на Генералној скупштини олбила совјетски предлог да се Бугар ска и Албанија позову на 32седање, да изнесу чињенично стање ствари и да се бране од оптужба тав. Балканске комисије. И даље, југословенска влада руковођена интересима мира, да би се пронашло джакше решење грчког питања, гподнела је предлог Генералној скупштини да се саслуша и претставник демократске владе Грчке, М овај предлог Одбила је америчка гласачка машина. Експонентима монополистичког капитала Далсу и Макнилу не иде у прилог изналажење мо. гућности решења грчкот троблема, иако су међународни проблеми и питање Грчке уско повезати. Јасно је, да се без повлачења америчко „ енглеских интервенционистичких трупа са грчке територије не може постићи мир. Присуство страних окупационих трупа 0могућава _ атинским Ууправљачима _ несметано – спровоћење масовног терора над грчким народом и планско изазивање „неспокојства на границама северних суседа — Југославије, Бугарске и Албаније.
Амерички не теже. ка
интервенционтисти мирном решењу
грчког питања. Напротив, њихово мишљење је недавно изразио орган Ситиа »Економик«, Који је позвао западне
силе да успоставе »међународну војску« на северним границама Грчке, залажући се за »ликвидацију а лбанске непријат ности«, другим речима речено за окупапију Албаније. Такве провокације ратних хушкача и реакционарне штампе су честе, Оне су резултат немоћи америч ко.енглеских интервенциониста да униште Демократску арми ју и да поробе Грчку Дискусија, која се сада води у Гено ралној скупштини о грчком ши тању, показује још једном провокаторску улогу тав. Балканске комисије, праве ванов.. нике трагедије грчког народа, који се херојски бори за слог
боду и независност своје земље, бране хтело да повери Заводу за ивраду мостовских конструкција. Међутим, радници и инжењери Подољска
су се латили сами овог огромног пос сла. Њиховим трудом брана ће ускоро бити завршена. Ниво Пахре ће бити подигнут за три метра. На широкој реци Пахра грађани Подољска ће моћи да се баве свим воденим спортовтма. у | | | Овогодтшњу победу у социјалистичком такмичењу градова СССР грађави Подољска су извојевали исто тако и одличном организацијом трговине н снабдевања, организацијом рада у фабрикама и предузећима, организацијом транспорта, ботатим културно-просвет. ним радом и необичном _ бригом _ ва здравље трудбеника. Успеси Подољска ва пољу организовања здравствене заштите могу свима да пример. Подољск има карско-профилактичних установа. Тим бројем су обухваћене три првокласне болнице, три санаторијума, два породилишта и многе амбулавте. У тим установама ради сто лекара двојица од њих су заслужни лекари републике. Здрављу своје деце грађани Подољска посвећују још већу пажњу. У току овога лета је У једанаест пионирских логора _ Подољска | летовало 6.500 пионира. .
послуже _ као укупно 38 ле-