20. oktobar

"мале макете, п

Машина , мора увск бити. спремна еколико дана са' аеродрома није одјекивала уобичајена хука. Авиони су, као велике плазе птице, у савршеном поретку, лежали у дугом низу, поређани по ивици писте. Метеоролози су тих дана непрекидно загледали инструменте, примали и слгли извештаје, али небо је ипак било намрштено и као да није намерзвгло да се разведри. Пилоти и механичг) мали су теоретске часове. летења није било, = Овога јутра, са истока се поавило руменило. Обрадовали су се шилоти. Да ће дан заиста бити леп :: погодан за летење јавили су и метеоролози. МЕХАНИЧАРИ НА ПОСЛУ Над ивицом пространог аезодрома, звонили су гласови механичара. С вре 2 разлагла се заглуамујућа хука авиона, мешајући се у несбимно ш з»нило живота, који, тна веродрому почиње још пре него што зунце изрсни игд широк2 равнице.-Овота су јутра механичари још бгижљивије загтледали сваки делић авиона, на којима ће летети пилоту твци. Трсба самз видети са колико љубаги и упорности, са кавим сансеем, механичари раде свој

з сзежину раног јутра,

кт

на в;

"одговорни и напорни посао. Они најч_: 5 говоре и мисле о својим авионима м својим друговима пилотимс. Људи са аеродрома повезени су чврстим, искреним друтарством; међусобнсм љубевљу и прија-

тељством. а

Механичар Иван Аћко хитро је сблетао окз своје машине. Сваки њетов покрет је прорачунат и милима је гледати га како вешто лослује. За свој пожтвовани рад Иган је четири пута пох: ном наредзом штаса јединице. . Он ради на двг машине. а када,на њима. завјиши посао, помаже груговима. Пре доласка у Армију радио је као машин-бравар, па је убрзо постао од лан авио-механичар.

Али ни остали механичари не изсстају много за.Иваном; скоро сви они су похваљени. Не гледају на време; често раде непрекидно од јутра до мрака) а каткад и до касно у ноћ. Када је у питању исправност авиона не осећа се умор. +

Занимљив је и разнолик њихов жувстни пут. Многи су раније обрађивали земљу, многи радили по фабрикама и никакве везе нису имали са аписнима, Тек у Армији завршили су курсеве и школе и оспособили се за авио-механичаре. Десетар Миле учествовао је у рату као митраљезац. Био је земљсрадник, а дангс у јединици, њетова маштина, ма да највише лети, увек је исправна. 7

Када се сунце појавило, блескајући по орошеној трави и бли» ставим авионима, мрханичари масни од уља, још увек су радили, испитујући „и чистећи и најмање делове својих машина. Рад је текао одмерено али сигурно — као тиха и велика река.

ПО Школском КРУГУ

Пилоти-ловци тримили су машине од својих механичара. Инструктори су дали задатке и ускоро је кроз ваздух забрујао уједначен ашум — то је започело испробавање авиоџа на земљи. Потпоручник Жи— [И

вен писме-

зраћ

__ПРВА В

пате, . На АРАГ

| О абуке : РУТ НА

_(ЛОБОДИНА_БЕБЈН

“ у % | Г . ван Ранисављевић, инструктор млађих пилота, спремао се да заједно са поручником Ернестом Завршником први полети. Поручник Завршник је одавно пилот. Као пилот-ловац у рату је два пута одликован. Он је 1943 тодине, када су по наредби Врховног штаба сви пилоти били улућени у Италију, из своје партизанске јединице отишао у састав наших првих ваздухопловних јединица. Он има велики број извршених ратних задатака, али на овој машини досада није летео. А она тражи добро познавање и одличну технику пилотирања. | ма Навукли су падобране; опремили се и ушли у кабину. У предњу је ушао Ранисављевић, а у задњу Завршник. Га у — Продувај моторе... пренесе инструктор пилоту. !

Овај, држећи авион на кочницама, додаде лаггно гас. Проверили су још да ли је писта слободна, као и остало што је потребно пред узлетање. . Г к ;

— У ваздух, У ваздух... — примали су наређење радио путем. Изрулали су на старт. Бела заставица је подигнута. Авион може да полети. %

— пПслетећемо... опет је пренео Ранисављевић. ,

Ависн снажно забруја; испрва лагано крену, па све брже и кли-' зну низ аеродрем, док се течисви не сдлепузне. Машина песђе мало удесно, али је Завршник брзо врати вештим руковањем палице. Летели ". су по школском круту. у

“

Антон Хутер: ПРЕНОС РАЊЕНИКА |

ОЖЊА |

– РРА пити нивоа

ок је темк тутњао кроз улицу предграђа, која води према полиголу, њих осморица су, стогаћи на браницима, певали из свег гласа. И Младен је пезао. У буци мотора могао је'да пусти грлу на вољу. Чинио је то зато да би сакрио од себе мисао која га :2 мучила. А она, ко за внат, дет би сенула и жацнула га тако јако, да је морао да стегне свом снагом ручку, за коју се држао. Тада би, за тренутак, и речи песме замрле на његовим уснама. А у идућем трезутку он би се тргао и опет снажно запевао.

. Тако је то ишло све до полигона. И ма колико се трудио да од самога себе секризе ту стилу, хватао бије сваки час како се мота у његовим мислима. Младен Марковић се плашио. Плашио се своје прве вожње коју ће имати овога јутра на полигону. Ј

Ол је већ четири месеца у тезковској јединици. „Жућа“ како би рехли стари тенкисти. И у та четири месеца вредно је учио

0 тенку све што будућц возач мора да зна. Потпоручник Петровић, Њихов наставник, цртао би им на табли пресеке мотора, свеђица, резерзоара за белзин, акумулатора, сијасет жица и цеви, које се гранају кроз мотор. Сатима су они седели у кебилету, обртали у рукама ављајући наглас десетинама пута назив. сваке од њих. У радионици су, уз помоћ искусних тећкиста, растављали и састављали праве моторе, преносећи своја теориска искуства на живу Фтвар на праву машину. о У

Далеко од тота да је Младен већ сада био добар познавалац машине, Та он се, уствари, за ова четири месеца успео са машином тек да упозна. Но, он је машичу заволео, као нешто рођено, увек љубопитљив, увек изнова одушевљен њеним сложеним механизмом.

· _ Када су им рекљи да ће кроз неколико дама“ први пут кренути на полигон, у прву вожњу, Младен је то прихватио са одушевљењем. Тада није осетио страх, који га је ухватио овога јутра. Пре света, он је имао, Хаш неколико дана пред собом да полови све оно што их је наставних учио, а опда, ако први пут и не буде вовио како треба,

у другој, најдаље у трећој вожњи — научиће. ;

Прексиноћ су млади возачи имали скојевски састанак. Стари тенкиста Иванић, њихсв секретар, запитао их је: - б

; — Па добро, другови, а 'шта мислите о својој првој вожњи, која ће бити прекосутрар „Титу _. _ — Па... видећемо, — доста неодлучно, рекао је један од њих. ' Остали су ћутали; до

• _— Зар само видећемо2 Кад тако кажу скојевци, како да мисле остали! војнициг — благо их је корео Иванић. - -

Младена то увреди. Он се диже брзо и погледа у Иваџића.

— Ја се обавезујем, другови, да ћу у прво; вожњи учинити

_ све од себе и постићи пун успех.

_ницима. пр је

; Његов иступ је деловао, Сви остали скојевци обавезали су се да ће такође добро возити и послужити као пример осталим во:-

„ Младен се тачно не сећа шта је после било. Возио је баци сигуркије.

питу,

гова. Потпоручни« Петровић је искочио за њим и стиснуо му руку.

— Да ли ћу успети да извршим обавезур — питао се Младен после састанка, кад је легао у кревет. И дуго се превртао по сламарици. Све му се чинило: није извршио обавезу и стоји пред свима „друговима. Они га гледају, — очи им се нетремице упиле у њега. Стоји и прича о свом неуспеху, а све.та нешто гуши у грлу. Ех, шта ће ако се заиста обрука. А први је дао обавезу. .

| „На полигону је наставник прво објаснио окупљеним војницима: како треба да возе. Истина, они су то већ знали али, поно-

вити, није било на одмет. Младен је пажљиво слушао. У мислима су се зарезивале речи наставника: „Прво притиснеш куплунг, бацити

у брзину, па затим полако пушташ кјупљунг а додајеш гас...“ Када је завршио, потпоручник Петровић премери сву осморицу: Па сад, да вас видимо колико сте научили, другови — (реч и крену машину. , Мотор прво загрокта, а онда се машина затресе. Потпоручник се појави на куполи. | | у — Који ће први» — упита и са смешком погледа у војнике. тренутак завладала је мртва тишина. Младен је видео како су га погледали Стојан и Лазовски. Он је дао обавезу на скојевском састанку и њихови погледи као да су га сада потсећа-

ли на то. "ае '

Стегну неприметно шаку и одлучно приступи машини,

-— Ја Ћу, друже потпоручниче — рече и погледа наставника. -— Улази... : „Кад је сео на место возача и ухватио ручке кроз главу му

сенуше малопређашње речи наставника: „Прво притиснеш куплунг, а »

у брзицу..“ Ион, уздрхтала срца, притисну. :

Машина је нагло забрупдала, тргла се и кренула с места. пажљиво, прео, по наређењу наставника, из брзине у брзину, вешто и све

бациш

Кад су прошли тих пет минута вожње он не зна. Учинило му се само да су речи наставника: „Заустави“, дошле некако тек што је крануо. –~ ; а

Зауставио. је, И пре но што је изашао из машине он. се ували у Ре и' задовољно уздахну: „Ех, колке ли милине возити 'ма-

обећати како се гвоздени џин послушио похорава командама...“ | Кад је изашао из, куполе дочекали су га весели погледи дру-

„

„Врло добро, Младене“ '—! рече, , у „Служим народу“ — разлеже се пољаном весео глас Младенг. . Тако је Младен Стојановић, постао тенкиста — возач... | = Б. ДИМИТРИЈЕВИЋ |

| | | ; и Са њу ли лет је посматрала група пилота. Они. су У сваком ло- у крету авиона видели Завршникову вољу, замишљали ми Пе осећали када би равномерно покретао палицу, или додев Јев 5 Они су пажљиво пратили лет. Ранисављезић) и Запршник н РА пр | | су пет школских кругова, Завршних је показао да ће бити тј ан о | етруктор им на овој машини, као што је био добар пилот за време орбе. _

После њих летели су и остали пилоти, и они по и школском кругу. Е 5 с | А ;

ОСТВАРЕНА ЖЕЉА — Е | Љ » часови. на аерддрому неверсватно брзо пролазе. Ту се све од-

вија по плану. Механичари су и, даље облетали ско авиона, који су се

налазили на земљи, а нилоти су и даље пратили лет својих другова, И

го је се спрема за лет. Он тек што | ; Капетан Иван Гржинић почео је да = Пн Ра је дошао из ваздухопловног училишта, где је усавршио ажу. је један од петорице пилота, који су у својој класи освојили почасано назив „Титов. питомац“ пошто су имали све одличне. оцене. Капетан Иван но: у детињству је маштао да шшиестане пилот. ИМ та жеља пратила та је све док није дошао У ваздухопловно училиште. у Мр , Имао је 14 година, када је 1941 године, као омладинац-ској вац, штампао летке у Славонском Броду, када је пребацивао партизане || он, Јануара 1923 и сам је отишао у партизане, Негде дузатвора на терен. · ] у. | беко у душти сакрио је жељу да постане пилот. И увек, када су непријатељски ависни бомбардовали наше јединице, та мисао је јачала !

њему. Како је силно желео да се са њима бори! Но, знао је да је то сада немогуће. Иван. је био омладински Руководилац чете, комесар чете, комесар батаљона. А чим се рат завршио одмах је тражио да 2 У. 1 училиште. Руководиоци су му испунили жељу, давнашњу жељу. он А! се нашао у училишту где се васпитавао да буде истрајан, ОР АЕ смео. Ко је био срећнији од његаг Зато није ни мало. чудно што је т добро учио и одлично савладао све оно што пилот треба да зна. Зато У је разумљиво да је на испитима имао све одличне оцене, да је основа Ру почасан назив: „Титов питомац“. | ~

КРОЗ ОБЛАКЕ . |

и Спремајући се за лет, у капетану ивану оживе сећење на дан када. је први пут полетео сам, када се виџнуо У слободно небо отаџбине, То је незаборавни дан у животу сваког пилота. | . Капетан Иван седа у кабину озбиљан м сигуран у себе. Елиса снажно·'пара ваздух, мотор бруји м сасушена трава, која блиста од росе, полетла је под јаким налетима узбурканог ваздуха. Авион се постепено пење на огређену висиму, све ближе облацима, који се ковитлафу и сакривају плаветнило неба. Он баца поглед на земљу, што са прострла као разнобојни ћилим, на реку што се блиста као сребрна трака, на путеве — танке беле линије... .

лана а

БИ јан а

Када је пилот у ваздуху, тек тада осећа радост човека који влада овом“челичном птицом. Капетан Иган изводио је разне фигуре, заокрете „петље“, ксвите. Жеља из детињства остварена је, али. је потребло јола мкого па да се постане одличан пилот, смели соко — чувар "нашег слободног неба. А постати добар пилот, господар своје машине, упознати њену душу и саживети се с њом, није ни мало лак и Једно“ ставан посао. Е “~ А ; Рус њј

што се авион све више и више пео, све шире и даље откривала се земља. Град је изгледао одозго нов и непознат. Капетана Ивана обу= | зе снажна радост. Он зна да је чувар слободе нашег неба, чувар тог. силног радног полета по фабрикама и пољима, градилиштима и хидро- Ј | централама. Горе, у ваздуху, када авион пресеца сблаке и када гледаш 1 замљу, још дража ти је отаџјима и њени људи. Такве мисли су овлалале ом и он није осетио како је брзо направио још неколико оштрих звокрета и кренуо натраг пространом пољу, оивиченом пистом. Земља се све више прислижагала, сенка авиона била је све већа. Најзад, апарат послушно -додирну земљу и лагано се заустави.

ј~ ч А,

јуспештни лет је био завршен. џ г:

капетаном и:

ПОСЛЕ ЛЕТЕЊА У Тако одмичу часови на аеродрому, са кота непрскидно узлећу " слећу авиони. По небу се гоне и праве чудне фигуре бели, пенушасти облаци, иза чијих ивица с времена на време извирује сунце. Око подне, изненада, наоблачило се. Дува јак ветар, који ускоро доноси | кишу. Летење се прекида и просторије ваздухапловаца испуњавају се

жагором младих људи.

Слободно време свако користи на свој нооал, Неко учи, друти ипрају ах, читају новине, свирају. 7 НК: | · „= По подне, киша престаје, пилоти крећу у обилазак аеродрома. Сваки од њих мора одлично да познаје све природне препреке, сваку

ситницу на своме аеродрому. 'Успут они постављају питања, живо разговарају, износе своја мишљења 0 начину полетаља.

Када тамно пурпурна завеса сутона пада на аеродром механичари чисте авионе да сутра опет буду спремни за лет, Живот на аеродрому је замро, да би зором опет оживео. Сутра, чим сване, опет ће

пилоти-ловци продужити са обуком да још боље и умешније овла- _ дају својим драгим машинама, да постану још моћнији чувари слобод- | ног-неба наше отаџбине,

ПАУНОВИЋ „ТАН

љ.

ада БРЕ Н Преара 1а Е