20. oktobar

вих дана је пред све. арта иза. ције Народног фронта у Беом тралу постављен "задатак из“ раде годишњих планова рада 1“ 1949. годину. Не улазећи у посебпроблеме појединих сектора, износимо неке опште примедбе о начину гзраде_ Фронтовских планова, а према учнима који су донети у Народом фровту Београда.

де искуства Из досадашњег „планирана фронтовског рада

латност Народног фронта ЕВА“

! од ослобођења наовемо., — а на. про то у току 1948 године силно је ( јела. У вези с тим, као м са општом преормнјентацијом на' план, у 1948 т. се први пут прешло на израозбиљнијих годишњих планова рана разраду годишњих планова на тромесечне им месечне планове, на из-

_традњу планске евиденције — уопште и на плански начин рада. Бесумње да " Му Је т ово, поред осталих фактора, допринело да се постигну далеко већи __успеси~но ранијих година. Може се _рећи да је прелазак на плански начин рада у Народном фронту у 1948 г., а _ поред“ свих недостатака, још једном | нотврдио своје предности према не5 планском, стихиском раду, .

Ла

· да би плански начин рада у пуној -: Еру: мери послужио као оружје у рукама | - планова Народног фронта за постиза1 ње што већих успеха у остварењу за-

одатака који се постављају пред Фронт, 2: "потребно је даље усавршавати методе Мек планирања — побољшати састављање

| годинињих, а нарочито месечних пла. 57 вова рада; усавршавати евиденцију о ноститнутим резултатима ма ма ком

ољу рада; на основу ње спроводити чврсту контролу извршења примљених У ба. "обавеза; развијати такмичење међу

о: појединцима, групама, основним орга. н "и _низацијама · фитд. — на најразличитијим Н 5; _ секторима рада нтд. итд. И поред веБоуи ожиких успеха, у 1948 г. нису у пуној (+, _ мери искоришћене све предности које Ми. пружа плански метод у раду. У току бе | све године испољио се низ слабости, __на које треба обратити пажњу, — да бин .се у. будућем раду ови недостаци _сузбили, м да би се што потпуније _ применила метода планирања у свим секторима Фронтовског рада,

"нирању била је неконкретност поједисинх обавеза, "Читав низ оснокних ортанизација, па и поједини рејони, у"носили су као обавезу у годишњи н | месечни план да ће „организационо уучврстити“"“ известан сектор рада. да одржавати седнице“ неке секци-

, да ће „уложити максималне напојен (или „учинити све што је могуда се ово или оно питање „реЊУ | ша. на најбоњи могући начин“ итл, неодређсно узимање сба»

3: нар Бије МУМИННИНзаиУ да план“ испуни |

постављали, јер нико није видео шта би он ту заправо требало _ да ради; ер неодређено формулисане обавезе су могде да: послуже као основа за _такмичење; јер, најзад, овакви поједв| начини | пе не пружају могућност 5 2 иховог збрајања у јединствен план % га Народног фронта Београда и обухватања. целокупног рада Фронта. Једном 5 _ - рели, | неконкретнсст планова онемогу" ћавала је да план одигра улогу оргаатора и мобилизатора фронтовских аса на испуњењу постављених задатака, Напротив, мноштво неодређених ј ( ббавеза“. гушило је конкретне задат-

"који су се псстављали пред члае „Народног фронта; расправљање . ско. „оваквих „задатака“ доприносило је. нексрисном разглабању и одуговлачењу На појединим састанцима актииста. — деловало је директно демо» · бидизатсрски на фронтонске масе, Да | - адокс буде већи, дешавало се да 3 а подношењу · извештаја овако етне обавезе прикажу као „из.

у У: _ обавезе биле прениске, било | пак превисске, Бесумње да је то пре “. | свега пронстекло из недовољног иску~ ' поене са којим су рађени планови за 19 Зи али ти очигледно било и не« овољно тежње при С РАЊУ паа-

1 аправљен. есамо да се исформа, па. је. одмах “потом био ијоку у заборављен. Бег на улога Ме ааро" оруђа за · раду, ради пости-_

спуњава 7" Треба схватити да излана није сама себи пиљу већ први, ксрак, "прва. припрема · која треба да иде иза тоз._ а плански и не значи само већ, још више, кон, извршења Ни х задатака а њихово испуњење ни премакао и еви. епција, само алу, а не циљ рада, изн и евиден.

под реирва ставља озбиљан

Градском _ многих поени цу Раду. па хозгој до доле.

чита, |

фроптовапа о 1е бром. "евилепцијом | – пјо ће та имати -У а

' ти за наредни месец,

Иску:

сти план и евиденција у раду малих

фронтовских организација.

Начин израде планоза Фронта 1949 години

Прн мзради планова за 1949 к: мо. раду се, пре свега, сузбијати грешке из 1948 г.; дакле, састављати што конкретније, што реалније — према овогодишњем _ искуству, — са одређивањем рокова извр, шења н лица која се имају старати за извршење планских задатака, — где год је то могуће, — и , нарочито, не само према директивама одозго, већ уз најшире учешће самих фронтоваца, тако да се при планирању ннуколико не спута иницијатива грађана, како у погледу врста, тако и у по. тледу обима планских обавеза,

Технички, израда годишњих планова рада секција и организација Народног Фронта треба да се спроведе на следећи начин: 3

а) градске секције дају Упутства одговарајућим рејонским, а ове одгтоварајућим секдијама при основним организацијама 0' основном садржају и форми планова рала за наредну го. Аину — најдаље до 20 децембра;

6) на предлог референата појединих сектора рада, извршни одбори основ. них организација састављају нацрте го дишњих планова рада за све секције # подносе их на дискусију, разраду и допуну чланству Фронта на општој конференцији уз претхолно објављивање или умножавањеји расподелу израђених нацрта, планова; 5

в) на основу примедаба чланства, извршни одбор саставља предлог годишњег плана рада основне орггниза. шије, који шаље извршном олбору рејона — у два примерка (трећи примерак задржава референт за лан ни евиденцију у основној срганизаџији, а четврти односна секција); рејонске секције врше евептуалне исправке пред дожених наџрта планова, додају своје обавезе и лостављају их рејонском извршном олбору Фронта, који дсноси годишњи план рада за читав рејон и упућује га, такођегу лва примерка, Градском извршном одбору Фронта најдаље ло 5 јануара 1949 г.;

г) гралске секције ревидирају рејонске планове и преко секције“ за план и евиленцију подпосе свсје предлоте Градском извршном олбору, који ло 10 јануара треба ла донесе го. лишњи план рада Народног фронта Београда.

Њу

У читавом овом послу нарочито зна. чајну улогу треба да одиграју секције за план н евиденцију. Оне треба Ха помажу у“ ралу свима секцијама при састављању голишњих планова,

а нарочито при што коџикретнијем одреЂивању поједнвих задатака, што је, према природни посла, тесто прилично тешко.

Велику пажњу треба.обратити“ па =:

зимање индивидуалних _ обавеза од стране појединих фронтоваца и на њихово пргвилно евидентирање. Најбоље је у ту сврху припремити картотеку за сваког појединог члана, у коју се касније могу уписивати и. извршене обавезе, као и други подаци (плађање чланарине и сл,. Узимање индићидуалних обавеза треба, по могућ. ству. проширити на што шири круг сектора рала. Изузетно кол секпије "за добровољне радове, узимање индивидуглних сбавеза се мора одложис обзиром ла ће се конкретан план лобровољних радова састављати тек у току јануара, када се изради државни план за 1949 Г. и кад се лобије тачан преглед 0о6-

деката на којима ће се у 1949 г. ко ристити добровољна радна. снага. Код осталих сектора, кад што је

речено, треба ићи на што конкретније лично обавезивање већ сада, при са. стављању годишњег плана, При том обратити пажњу на разне радове који се до сада нису обухватили планом и евиденцијом, или им је посвећена недовољна пажња, а који-су често одл великог значаја (као на пример помоћ при попуњавању карата за снаб. девање, рад у разним комисијама и одборима, рад агитатора, предавача итд.). Пропуст који је учињен ове године, да се тај рал није довољно узимао у обзир при похваљивању и истипању најбсљих фронтоваца, мора "се отклонити што пре. Отуд је! врло важно ла се овакви радови обухвате планом, и ла се о њима воли индивидуална евиденција У ОСНОВНИМ организапијама, Увођењем новог систе. ма , евидениије, који Је, већ припремдвен. у градској секцији за плапи евиденцију, биће сбухваћен 'највећи део ових радова, тако да ће се ово пи-

_ тање моћи ускоро ликвидирати.

_У пракси се понекад поставља пи- тање разграничења планова и суми .рања_ резултата. од стране Фронта и других масовних организација, а на. _ рочито "Народне па и АФУКља,. „ Уствари, брсј акција, ' којима се ронт и МАРУА масовне МИ рвагије)

планови се морају

а вацраии мара давана ган: авва ви амизимиавапавамизав

_ фронта. бине а за. , 1949. пати

понављају. није велики; ако (се ипак

појави и такав сдучај, боље је такве .

"акције обухватити и преко Фронта и | АФЖ-а но испустити их из плана. (у

томе ће се, уосталом, давати конкрет- _

на упутства при самој израдњ, плана. ~ Културно-просветни рад треба планирати, да би се пружила помоћ кул-

турно-просветним друштвима, која ће |

преузети од.Фронта овај сектор рада,

Већ при. састављању годишњих пла, нова, треба, колико год је то могуће, заказивати такмичења између појединаца, између појединих ·група, 2 нарочито између појединих основних. организација, и то у што већем броју . сектора фронтсвског „рада.

Посебан проблем претставља израла годишњег плана добровољних радова од стране Фронта, који ће се

' засад састављати ,само оквирно према укупним часовима које једна основна организација, односно бригада, може да да, док ће се детаљан план рада изнети пред чланство у то. ку јаџуара, жавни план за 1949 г, У вези с тим, треба поменути да ће се крајем овог месеца и почетком идућег на фрон_ товским групама „организовати диску“ сија по државном плану изградње Бе. ограда за 1949 г., како би се прикупиле сугестије грађана, и, нарочито, како би се илан“ допунио разним ситним радовима које. ће изводити сама фронтовска основна организација — а ноји ће за разлику од 1949 г., идуће године ући у државен план и добити неопходту потребну помоћ у новцу # материјалу,

Ма колико се борили за што већу конкретност и реалност наших годиш. њех планова, јасно је да ће се у току тодине ти планови морати разгађивати н допуњавати, — према задацима који Мац мн нашао ис ОВНЕ ован

РАДОВИ

кад буде израђен др...

ле (бужу постављаји ' пред. Народни фронт, Отуда ће велики значај бити _ У изради месечних планова рада, који ће већ сасвим конкретно и прецизно одређивати задатке појединих секпија У току 1949 г. Предлог месечног пла-

на секције основних организација тре~

ба да достављају преко своје секције за план и евиденцију, односно преко свог секретаријата рејонском извршном одбору Фронта (у 2 примерка) најкасније до 25 у месецу, ла би рејони до краја месеца средили укупан план рада за маредни“месец и поднели га Градском Фронту. У том смислу, паралелно та израдсм годишњих планова, треба приступити м изради пла. „нота рада за јануар 1949 г.

Извештаје о извршењу месечних пла нова рада основне орггнизације и рејони ће полносити на нарочитим 0= брасцима, којн ће свих дана изаћи из штампе и који ће се употребљавати у току идуће године.“

Искуство стечено у досалашњем раду Фронта, и организационе припреме које су извршене и које се врше на изграђивању јегне заиста лобре методе планирања и евидентирања фронтовског рала, омогућују да се у 1949 годиви у пуној мери искористи метода планирања за постизање што већих успеха у ралу Народног фронта Београда, на испуњењу свих оних многоблојних и важних задатака који се постављају пред Фронт, Сви чланови Фронта, а нарочито онн који раде на плану и евиденпији, треба да се пестеграју лаб се планска метода

“су раду у пуној мери искористи у то· ку 1949 године, Борба за план у раду

мора- да буде један ол основних зала, така у раду Фронта у идућој годи~

ни, јер је то од битног значаја за ' постизање успеха на свима секторима

фронтовског рала. |

ПОДОСТА И РА УНА А ИН

ФРОНТОВАЦА ПРЕЛ КОНГРЕС КПС

По киши али упорно

ловно, сиво ведељно јутро,

а ено у децембарску густу маглу. Влага натапа одело ш, полако, про-

;

дире до коже,

— Скоро ћемо морати са џеп Ним

лампама дању да идемо, ако 0 продужи, изволи закључак мену једна из групе жена ђ коли некула журе. завт

и звиру

из магле ' тамни капути. На. челу бригаде те. шко би се могло рећи да ле

прша, како се то обтичтио каже, повена застава, отежала од влаге, Из кућа приточавату но ви и нови бригадисти, Акцију у част Кошгреса КПС тоеба извести што бростите и боље. Неје то обиима ита. У њој треба показати своју љубав према. Поотити, (своју готовост“ за извршавање задатака које она постсетља.

·— Другови са плитким пелама нека остаку, Блато је на Звезлгри — објављује ко мандио. Читав облак паре пра ти његове речи. ;

Они са плитким ципелама, осмотрили су овоге ноге, за мишљено, и поотужили марш на Звездату. Упопно.

Дуг је пут до Звездаре. Дуг А каљав/ Колона се протегла чак ло врха.

— Ово му је ла пливаш док се попнеш, —— каже један 6ркајлећа у чизмама, с муком извлачећи ноге,

— Не бих вала за себе иза“ шао, све ла имам кућу да градим == додаје други свопу ота еку. Ништа ме не би натерало.

И не би, без сумње не би. Нико от ових људи, од жена, ол омлалине, не би за себе изапао по оваквом времену, па мажаро му за то и платили, Али за такмичење, и то прет Кон“ грес Партије, изашло их – је хтталу, само из Џетог ретона. Да сунце сија било би их не" кетико' пута' толико. |

Београд тоне у матлену. удолиму. На врху Звездаре, гле

„Ни-

6 Сабахалиа. Хоџић,

пау у дебеле ' ниалове. 7" | бригадисти Петог “рејона. '

: питати) увинналанилиаирвтилавииивваввигвоетеаови био ниввовановињ

СА РАДИЛИШТА | у: новој. БЕОГРАДУ

и блату, и весело,

престаје стаза, највеће је бла

то. Киша почиње да пада. — Време је добро за садни-

це. Врло добро, кажу у штабу

управе за изградњу“ парка на Звездари. Примиће се, чим се засале.

А киша не престаје. Лисе низ косу, низ лице, увлачи се за врат, под кошуљу. 7

Упркос и не миОли да“ одуста од рада:

На доскора равној падини

ничу око рупа за саднице ма.

ли кртичњаци, гомилице зе. мље На другим местима, 3елене се малени борићи као играчке.» Ако, кроз _ неколико гетина биће гооди и високи. Шумориће шума на Звездари. Читава два и по сата, под "жестоком кишом, радило · 16

хиљаду бригадиста Фронта Пе тог рејона са неугасивим одушевљењем, 6ез кукања, док им је сваки корак _епутавала тежкма блата на ципелама. У исто време, и под истим околностима, радило је на Звездари 190 бригадиста Првог рејона, 150 бригадиста Другог рејоша и 70 боигадиста Четвртог рејона. Боигата Трећег рејона са 561 бркгадистом уређивала је парк: кол совјетске амбасаде. Преко 667 чланова Народног фронта Шестог рејола по“ шумљавало је Бањицу. Око 47 бригадиста Земуна ' уређивало је Босацску улипу и истоваривало шљаку код. Електричне централе,

Само на Звездарћ, засалили еу боигадисти тога дана око 38.000 садница и ископали неколико хиљада рупа, Да. их жиша није омела, изашли, би у далеко већем броју и уради“ ли далеко више. Али по овак= вом времену — изаћи, то је нека врста подвига, Пример љубави према Партији и упорности. Мали пример онога шта су све у стању да ураде наши људи, каља нешто, нзуме. каша "воле и кала су уверени ла су уверени да су у праву, Тала

их ништа не може спречоти на ,

путу ка циљу: (

иде рада У а родном и вааш ну јесу ве“ · черњи · курсеви, На њима 65

„следећи

' све. док

„међи фпонтовским

Зааониавимаввиолиитемавтиололивомаоимееиаа дитенрруине мцананннарниррре р

обрађују, као што (је познато, предмети: ·»Историја СКП (6)«, »Основи лењуниз-

·ма« »Ослободилачка борба на

рода Југославије«, | »Политичка економијак, > момика Југо + славије« И »Дијалектички ин сторијски материјализам«. О: ви прелмети.се изучавану поје | дита о нанме, они што су же определили · да изучавају јелан предмет, на пример »Ослобо“

дитачку борбу народа Југослабије» изучавају тај прелмет а не заврше. Због тога је ова форма рада нарочито поголна за оне који желе. систематски да прорађују је

дан одређени предмет. Таквих људи у нашој фронтовскоп организапиги има доста Досад те у Београду почсзело са радом 090) курсева са 4994 посетилаца. Овај број курсева је формипач у врло кратком _ року _ иако, због. неловољнот _ антажовања о секттића за илеолошкополљитич ки рал при олборима Фрон“

та, ммоги _ чланови _ Натодног фвента нису ни обавештени 2

рату кутсева нити знају да се у пад на њима могу укључи.

ти: ·

Чињенитта међутим, _ да чланством велчки и жив интеспес

То аи 55

је.

постоји зл учење поббаље ју следећи примери: у Првом пајоту стмо У 12 отежа ти Фентта бопмтаме су 3 кисео“ један проучава Историју СКП ву, гоуги Ослоболилљтеу бор" б6у вотола Југославије и тпвћи Екомомику Југославије, Из ове _ оргатиЗаније 110 чланова Фоонта _ упедно похађа ове курсеве. Или, на пример, у Пе том релону: трећа, пета, седма и лесета оргатизација Фоон та фетмитале су по два курса. Ово небоље покгаџје КО" лево је кол чланова Народног фрогтата развијен _ интегес за учење уотиште, а посебно — за кзучавење матксистичко- лењи мистичке нтуке, Но многе репонеке секпите за идеолоштко“ политички рад то не схватају и врло се немерео односе пре ма том питању. То је случа! са секттом Доугог рејона, ко ја је до гада успела ла ортанизује само три купеа на пелем гејому И сл сежтивом Че“ твртог рејона, која је тек четрптестогт овог „месеца позела < ралом курсева,

Питање рала вечеоњих кур“ сева је једно од важнитих пикњ уопште у идеолошком ра

лу. Овом питању пеочске сежу; ције за идеолошко-политички рат треба да посвете нај озбиљнију _ пажњу, утоликал пре што ми ове године _пови пут организујемо ову форму ијот ле тог рада;

Да бп постигли лобар успех у овом раду, д то ће рећи да би заловољити жеље и интерес ва ликог броја чланова _ Народног фронта, потребно је, пое свега, И даље упознавати _ фронтовско чланство са овом формом рада. Ово не треба да буле залатак искључиво секције за илеолот ки рад при олборима Фронта, не то и брита свих руководстава На

_ролног фронта.

Руковолства Наролтог фронта. односно секћпије' за идеоло„шко-политички рад треба у це локупном. овом раду ла посвете посебну пажњу прелавачком калру, Одабирање предавача за вечерње курсеве један је ол битних услсва за лобар успех курса, Прво. предавачи _ треба ла имају ззања и воље за пред мет који предају, затим да се труде ла што приступачније излажу градиво, пазећи да при по пуларном излагању не вулгарни зирају материју коју предају. Воло је важно ла прелавач гтв0 фри контакт са слушаоцима п да им у сваком погледу буде приступачан_ Један предавач може сасвим „лобро да познаје матери ју, али ако не познаје људе којм ма предаје и њихов ниво, њего. во предавање неће успетн. Слу-

У Нотежион Фрс

_ знања; ко су они, тле и

„оса курстстима,

· треба у Нзвесној меги да а | зна куђенсте, било ла са

онт |: ЈЕ шаоца неће Тимати никакво ! сти од предала па ма био добар, ако "његово пр нису. разумели, | | Упознавање предавача са

шаопима, са нивоом # ·_шта ра де итд. треба да "обављају. „рејонске, односно _ секпије 06_новних, г организација

такозз радним пасти где. се. би_ ра руковолство. куоса, предавач

'пото2“ разговор 6 предмету к ји ће предавати и о начину 8а 1 курса, било да олржи крат-

уволно предавање са диску. и Ово ће взомд много ла користи И прелавачу и курсн- : стима. После овога предавечу, ће бити далеко лакше ла на- 5 прави план свога предавања и КЕ да одрели како ће и која пи~ и тања у излагању истаћи иенји

а која мање,

Но за добар успех Рур није | | ово јелини услов. Порел лобро | спремљеног, и нивоу слушалапа прилагоћеног, и лобро одржаног предавања, неопхопан је услов. ако хоћемо ла курс постигне лобар успех, ла курси- | сти обгвезно проуче литературу коју предавач одреди. у: овом питању птелавач има врло вежну улогу. Претавач, који по сле предавања жупи који не саслуша питања купсиста; ни:е лобаро прелавач. Ово показује ла се он не интересује довољно за рад курса и да не улаже много трула у тај посао. Такав предавач ради по „директиви“. · Истина, тачно је ла је велики _ броћ дтугова коли предају на курсевима, врло заузет и тешко олваја време за претавања, Али кад га олвоји треба да га одволи како ваља — да се поза-, блви више куросом, да се бори за његов успех, јер је то, уосталом његова лужност, Добар прелсвач ће обтаснити курсистима како треба да уче. одредиће им питања, која су нај важнија у одпећеној теми п на завошним конференписама. било преко разговора или одговора на постављена питања. контролисаће рад курсиста, Ако посдавач вили ла су се курсисти ослонили само на његово пре-

“

давање и на белешке које су ухватили мора олмах „ла интепвенише и ла инсистира на

томе да куПсИсТИ пебђађу ту ЛИ тературу_ Ко помоћну _ Ффосму треба користитт кружоке у ОКВИ. ру курса где би курсисти зајел но УЧИЛИ,

Но. питањем рада – курсиста, питањем њиховог учења те довољно ла се бави само преда вач, Тим питањем се. исто тако, мора бавити и руковолство кур са као и рејонска секпија 33 И деолошко - политички Рад, Вр ло је корисно да се повгемено одржавају радни састанци са курсистима, на којима треба пре тресати питање учења, метода рада итл. Према Организацији курсева за учење остављено је ј довољно времена, те ако слу- у шапи курса системотски распо реде своје време. моћи ће се на свим нашим вечерњим курсевима у Наролном фронту по- —

'. стићи сасвим лобар успех ;

Једно од врло важних пита ња у раду вечерњих курсева је _ ја "сте питање дисциплине на кур- М су. Ако чланови _ Народног _ фронта не буду уредно и релов но посећивали прелавања по кон ференције онла ће успех курса, ђе у сваком случају, полбацити. – По овом питању треба нарочито | да се заложе секције основних 4 организација Фронта, Ако је. предавач добар и зко птоа остали објективни услови. онда неполажење може ла буде с само последиџа нематног одно Бо . са према курсу — односно ( ма обавезама које је поједини _ члан Народног фронта примио на себе. Нонме, сваки курсиста | добровољно се оллучио па изу-

- чава овај или онај прелмет према томе је преузео на себе. једну обавезу коју треба уред. во да испуни. у ји –

Уз све ово рејонске секшије | за илеолошко „ политички радо треба' повремено ла па састанке са прелгвачима 1 руководствима _ курсева. _ некад

_ заједно а некад посебно, _ а. тим састанцима треба истипати добре резултате појелиних КУрсева н указивати, на слабе. ме, њати · некуства и третресат М све роблеме коти се појаве џ раду вечерњих утроба. у ке : | родном. фронту, 4 ; Е

АД | мати ји 2 4

На. вјиг.