20. oktobar

„а, МАМА

мана

_ плана пре рока и још „месечни план премашен за

| од сто. Недостајало "прорачунима,

„тек 15 јануара "Радници нису желели да

· радостима, као и

-вадатак извршити

„краћа ове годипе. „тешка т замашна. Алџд колектив

Ниии

пао арулсоа 255

а виа

пГ садридићи: ИЗ а

_ ди.

' у |

ПРЕД ЗАВЕШЕТКОМ ДРУГЕ ПЛАНСКЕ ГОДИНЕ Е с 4 Ел

И предузеће „Кристина Кова- |

_ чевић“ може да испуни план

адни колектив бебрике ко жа „Кристина Ковачевић“, | улагањем великах напора о успешним савлађивањем многобројних тешкоћа, иде у сусрет завршетку друге. «планске. године; "У првом полугодишту ово пре дузеће није показивало неке на: рочито видне уснехе. Испуњење плана првог полугодишта кретаЛО се око 85 од сто. У понетку годице није било довољно «про зана, због. чега читавих _ месец

| дана није вршено жвашење „би

рове коже. Због тога; а ш Због других _ објективних — тешкоћа, план није испуњен у првом полугодишту. Кад су добијене са ровине, предузеће је почело стал но да а пребакује _ производни

план.

У другом полугодишту није било подбацивања плана, Радни колектив се приближавао — подедоносном извршењу | годишњег јаче прионуо на посао. У новембру је 55 у је, према још 'неколико даџа па да испуне годишњи производ ни план. Али тада је предузеће, добило од своје главне дирек-

% пије велики ванплански задатак.

Према прорачунима, Овако зама шан посао може да се заврши идуће _ годите, доте кају крај године, 'а да голушти

не испуне са слављем 8

други колективи, Зато су се обавезали да ће, не штедећи снаге, са свим

могућим средствима, вапишланески зајелно 'са то, дишњим промзволтим планом до“ Ова сбавеза је

је веома једтт.ивем, еложан и борбен кад се тиче испуњења за датака, Сада је још у току на-

порна борба за испуњење ове ве помоћ сиплихалне организације, — калџе полружитце _ предузећа _ пројекат Академије. Све су то о- докумената. Потера за Кошутом, – велика изложба докумената из лике обавезе. Према радном гра- да реши, Нема сумње да ће ко- „Кристина ти ђе, ни велики моменти културног и _ његовом породицом и сарадници- прошлости српског народа. | ЗАНИМА АЦЕ АБА

у Због

сположењу свих радника обаве за ће бити свакако испуњена.

Цела ова година није била ни мало лака, Стално су искрсавале тешкоће и сметње у продукци „је, које је требало _ отклањати, Није било ексера за разапињање. кожа.. Ово само изгледа ситиица, али овакви ексери се тешко набављају. Повећани, план производње требало је. свакако из"вршити, а ексера није било довољно. Управа предузећа се и пак снашла. Уведен 'е рад у две смене на овом послу т тако су испуњавани повећани задаци. |

Није било одељења за сушење

вуне. Лети“ је вуна сушена на крову, а зими у одељењу за сушење коже. У новембру је фор. „мирано одељење за сушење вуне

и тако умногоме побољшана про изводња.

Није још све у реду у преду-

- зећу „Кристина Ковачевић“. Мо

тори не снабдевају предузеће до

вољном количином воде потред

не за осмочасовно радно време.

Техничко-хитијанска заштита, нарочито у старим оћајама фабри ке, није добра. Одељење за шпа новање кожа шема вентилатора.

Смештај нових радника претставља веома тежак – проблем, недостатка, станова многи радници напуштају _ предузеће Управа предузећа је требало да покаже више самониницијативе Њ да. према могућностима, оспосо би неке полусрушене и запуште не куће,

Снабдевање радника се током ове годтне побољшало, али би „могло бити још боље,

Све су то проблеми које предузеће мора у будућем раду, уз

"| (велитта. Ваши | —_НОАНОАН.-БЕННЛАША_

' већ велики

нитштва.

индустрији.

о ФУ чредузели читав Неке од.тих

·“ како се он решава.

· економија,

ј 1 мари, који јеу били везани

5 ском предузећу за воћ

1 2 велике, но не и довољне, количине својих производа; : је дорављање воћа и

+ 7 тржишта. међутим, “у

109 тришште било је великих неуредности,

4“ редовно, задовољавати потребе потрошача.

25 0 видно, да се обезбеди

У (с воћем је ишло врло > настојањима није МИ дажења и "потребне / највећи терет око

су тек ове год довољно стручних љу

--! | мењао избор градинарских стиције, | подизање ста тако да ј „њен. Једино су на » етиција што ће овој

у „средстава, исто тако

неких

такво пропадало. Пи Ортанизаци,

· „Градинар“ и У при

Па

| „Острво“ и економије предуз ИЕ > ине уствари почеле с планским радом, Није било |

ди, отступало се од пројектованих планова,

клара, е могући капацитет ти. Острву“ уложене планиране суме око инвевеликој економији помоћи да у току идуће

године знатно! повећа своју производњу. = ма колико то изгледало неверо чештла поклоњена најважнијем питању: них и произведених контингенат акупљена роба труне и пропад ган није се водила благовремена/ борба против

носа, ко појава партикуларистичког јод! отсека за енабдевање при градским народним одборима у

унутрашњости, који нису дозвољавали поврћа, ма да је оно тим прадовима

• није имао довољан број сопе спеле Ја. па се скоро сваког дана дешавало

копље, главни град Народне Републике Македоније, нагло расте. Данас у њему живи соко 90.000 становника. То. је град и питање његовог уредног снабдевања

претставља веома важан и компликован задатак. Народна власт, помогнута масовним организацијама/ чини стално огромне напоре да што боље задовољи растуће потребе радног становУ том погледу постигнути су досад знатни резултати, али је питање снабдевања и исхране.тек у последње време почело добијати нове организационе форме, које већ за веровање да ће наш град моћи потпуно решити овај тежак проблем. То је потребно подвући због тога, што је у току ове године по тој линији рада било прилично слабости и грешјака и што снабдевање и исхрана становништва Скогља није ишло увек глатко. Било је у апарату снабдевања и исхране и озбиљ; нијих недостатака, који су ремецили развој снабдевања и имаши свог одраза и на извршење планских задатака у привреди и

дају основа

„Поучени тим слабостима и трешкама, органи снабдевања штиз мера да се проблем реши повољније. мера су већ примењене у живот и пракса потврЂује њихову блатовременост и, оправданост. Нема сумње да ће упорна м жилава настојања и ронне власти око проблема снабдевања м исхране Скопља уродити жељеним плодом. Покушаћемо да изложимо у чему је било тежиште овот проблема и

ан Извори снабдевања

иу Е Снабдевање Скопља вршено је делом из традске еконо| мије „Острво“ која је давала око 50 од сто целокупног кон- тинтента поврћа и велике количине млека; _еономије појединих фабрика и предузења снабдевале су, углавном, своје мензе,

а у изузетним случајевима, вршено је продавање поврћа им за потребе раднич-

-ких домаћинстава (економије Државне пиваре, фабрике „треска“, железничке службе снабдевања и др... Скопски гради-

код боље организованих и већих

уговором о испоруци поврћа град-

е и поврће „Градинар“, давали су, такође,

вршено

поврћа из унутрашњости и са слободног доношењу ових количина намирница на

тако да се нису могле Било је и таквих

' случајева да се поједино поврће (парадајз, мрква и друто) нису са ~ могли добијати данима. ипак,

: девања чинили огромне напоре равномеран прилив свих РОСА поврћа тешко у току цеде године),'но у тим било довољно упорности, самоиницијативе, сна

ширине. снабдевања Скопља пао је на еконо-

треба подвући да су органи снабда се то питање реши пра-

ећа. Али,зсве ове економије

култура, жалила средства за инвећабавку справа, стоке и другог, х економија био прилично сма-

ватно, најмања пажња. је транспортовању закупљеа поврћа и'воћа. Дешавало се а услед недостатка, превозних

ји се манифестовао код

извоз закупљенот воћа и било непотребно и као

ја дистрибутивне службе такође је била слаба.

петвених кола за превоз

_ план ако се упоредо не "борба за: културно и идеолошко

лектив, који, је показао толико

пожртвовања и успеха у изврше

њу тешких задатака друге годи

ње Плана, моћи да савлада и ове недостатке,

Синдикалта офтавизација је бацила тежиште свога рада на испуњење пропзводних задатака, што је правилно, али није развила. делатност по осталим секторима ситдикалног рада, Поједини чла нове управног одбора још схватају ' довољно важност оста лих облика рада у синдикалним организацијама. Ови не разумеју да је узалудно борити се за води

подизање радника. Културно-про светни рад није још довољно ра звтјен. Предузеће има приличне услове за овај рад јер има салу за приредбе и библиотеку. Рад наци имају воље за културни рад, што се види и по – томе што желе да спреме један позоришни комад, а постоји и један мали музички кружок. Политич ки рад није био довољно интен зиван, вити равномеран, Неоспор но је да многи радници стамулу далеко и да је због тога политички рад отежан, али су се ипак могли постићи бољи резултати у овом облику рада.

Радни колектив који показује толико воље и пожртвовања У раду на производњи, може се по кренути и окупити пи на осталим секторима делатности синдикалне оргатизације, То је будућа дужност управног одбора синци

ми ОФА

не:

У и 199. АНА Ка МЕ

ВА 5 кји

ДЕ архива Народне Ре „публике Србије прославља своју _ педесетотодишњицу. пола века њенот живота пуно је На немира и историских догађаја.

њој је сређена државна арсн грађа, и на тај начин она је учи“ њена приступачном за научна и практична испитивања и широко коришћење, Сви знатни научници и писци из области историје, историје књижевности, права и судства, економије, штампе, политичке борбе, радили су у Државној архиви и користили њену 60гату грађу.

А '

Најстарији рукописи, са којима и почињемо разгледање изложбе, су писма Арсенија Чарнојевића, у којима он регулише радне односе између калфа, шегрта, мајстора и трговаца. Писана су 1697 године. Одатле имамо и најстарији пример гласачког листића за претседника Будимске отиштине- у 1716 години. Најстарија карта Европе код нас је из 1750 године.

Са документима Осамнаестог века прелази се на тло Србије. На њен живот уочи устанка и сам устанак. Видимо потписе Георги' ја Петровића - Карађорђа, у јеку устанка, када даје наређења по ~ питању снабдевања војске, поста_вљања команданата и сву његову “преписку са војвим сарадницима. Мемоари и тестаменат Матије Ненадовића, у оригиналном руколису. Кнез Милош, по једном документу, позива жену Карађорђе· ву да ужива на његовом имању У Влашкој, што је она одбила. Затим долази оригинал“ првог Устава, који је повезао први књиговезац и књигопродавац у Србији Глигорије Возаревић. Почетак школства у Србији обележен је првом молбом учитеља за постављење. Ту је и акт о оснивању прве гимназије и прве девојачке школе у Бедграду. Ту су документи стварања и развоја Српске академије наука. Године 1811 Јован Стерија Поповић поднео је

У борби за побољшање снаодевања радних људи

паприке, 12.000 ктр, парадајза, док је краварник дао око 3.000

истовар и смештај у продавницама. „Градинар“ је тај проблем, као и тешкоће око транспортавања закупљених количина воћа

и поврћа из унутрашњости,

решавао само административним

путем. Транспортна предузећа су за потребе превоза намирница из унутрашњости тек на крају дневних подела кола, ако остану, која слободна, додељивала „Градинару“, тако да је и тиме оте~

жаван равномеран прилив робе на пијаци.

Слободно тржиште , Скопље има прилично богату околину. Земљорадници из оближњих села у току прве половине године преплављивали су пијацу својим производима. Али, формирање слободних цена није било довољно и систематски контролисано, у промет су се

умешали и разни шпекулантски

елементи и цене су почеле

нагло да скачу. Таква политика цена није била у складу са интересима радног народа и народна власт се умешала. Прописане су највише дозвољене цене на слободном тржишту. Но, ове цене су биле знатно мање од нећ формираних и произвођачи су почели да се повлаче са пијаце. Касније је народна

власт, у сарадњи

с масовним“ организацијама, нарочито преко

синдикалних екипа, које имају патронатемвад селима у екопској околини, предузела акцију правилиор објашњавања потребе здравих цена као средства за јачања нашег динара. Раскринкани су покушаји разних шпекулантских елемената и кулака, који су вршили известан утицај на сељаке и тржиште је поново почело да се пуни њиховим производима. Сада опет има света м цене су приступачне. Контрола на пијаци је појачана, штекулантски елементи су онемогућени. Тако је скоро двомесечна „криза“ на скопској слободној пијаци преброђена и успостављена поново нормална и интензивна размена робе.

Економије по предузећима

данас је веома мали број фабрика и предузећа у Скопљу, " које немају своје економије. Економије су показале и доказале оправданост “свога постојања. У периодима најтежим за добављање намирница, оне су одлично задовољавале потребе свдјих мензи, а мноте су чак вршиле продају поврћа, и то по сниженим ценама, својим радницима и службеницима. Нарочито треба истаћи одличну ортанизацију економија при Државној пивари, која осим баште има и око 20 крава и преко 150 свиња; затим економију при фабрици „Треска“, која је само у овој години са своје не велике баште добила око 6.000 гр. купуса, 4.000 ктр.

уситне стоке,

КУ

друштвенот | уздизања у српској кнежевини. Упоредо са културним документима из Милошеве Србије, имамо и политичке. Односи са Портом; односи са Русијом. Приказан је, документарно, развој, српске штампе. Запажају се два крака њеног развоја. Први

_ ван Србије, где се новинарско-из-

давачка делатност налази у Бечу и Пешти. И други, после 1831 године, по оснивању прве штампа» рије у Београду, када је Србија постала издавачки центар. Види"мо комплете „српских новина“, ко је су излазиле у Бечу од 1813 до 1822, „Пештанских српских нови, на“ и часопис „Српски народни лист“. Видимо и први штампани дримерак новина у Србији, штампан у првој штампарији, Четрдесете године прошлог столећа развија се рударство у Србији.. Документи архиве говоре 0 првим испитивањима на терену Србије. Обележен је и долазак страних инжењера у Србију. прва фабрика гриза,основана је 1837 године. Прва гвожђара, 1838

године. Ту је зачетак индустрије и нова епоха — појава капитали-

· зма и пролетаријвта, Мноштво до-

кумената о сточарству у земљи сточарског трговца — Милоша Обреновића. Њетов апсолутизам и борба против њега. Наређење Милошево, да се учитељу Петру Радисавковићу отсече језик и десна рука, као оружје којим се борио против његове власти. Буне: Абдалина, Ђакова, Чарапићева. онда и Милошева наређења, социјалног карактера: да ни директор штампарије и нико други не сме употребљавати шегрте за своје личне послове. Наређење старешинама да се „окану“ трговине и' птекулације. Одашиљање „бећара - картароша у војску. Ппротеривање врачара.

У средини великот хола налазе.

се најстарији рукописи Државног архива: Мирослављево јеванђеље и повеља краља Уроша манастиру Дечанима.

четрдесет осма: неколико лепих

литара млека за радничку децу. Веома добре резултате дала је и економија железничке службе снабдевања. У току идуће године економије ће се проширити и предузеће се мере за обезбеђење потребног броја стручног персонала за одгајивање пчела. Тиме ће бити корак напред ка побољшању исхране радног човека.

живине и

Снабдевање ће се и даље побољшавати

Ортани снаодевања при Градском народном · одбору разрађују план снабдевања за идућу годину. Предвиђају се опсежне мере за побољшање исхране. У тоњу 1949 године учиниће се све да Скопље са својом околином локалне услове за снабдевање поврћем и воћем као и другим прехранбеним продуктима. Раду економија биће посвећена нарочита пажња. Обезбедиће се сва нужна средства за подизање инвестиција, набавку стоке, справа и алата. Већ су формирана засебна градска предузећа за краварство, свињарство, нарство. Повећаће се знатно обрадива површтина погодна за узгајање градинарских култура. Предузета је и веома похвална акција за формирање градинарских задрута у којима би се садашњи приватници-градинари удружиљи на добровољној бази. Тиме би се створиле огромне могућности за планирање и коне тролу њихове производње, употребу атротехничких мера м

слично.

и дистрибутивну службу, остаје при сваком од четири рејона гр:

себна предузећа за дистрибуцију и побољшање продавачке мреже. То ће дати нове могућности овим предузеђима да буду самосталнији ми самоиницидјативнии У раду, да развију међусобно

такмичење.

У решавању питања снабдевања и исхране нашег града решавајућу улогу ипра'здрав однос органа народне власти одговорних по овој линији према досадашњем раду, сналажење и самоиницијативу. Нема

искуствима и смисао за

сумње да су баш те особине најбоља залога да ће наш тлавни град у току идуће године моћи да пружи своме радном станов-, ништву још боље снабдевање, да ће'организација по том сектору САЛАБОВ

бити јоти савршенија.

хтев мабароке владе

А:

Досадашње градско набавно предузеће за воће и повоћђе „Градинар“, које је досад било врло гломазнои вршило набавну ~

се. Омогућавање бекства за ску од стране српске вл: Раздобље од половине естог века до почетка Да више је документовано култу животом, нето политичким. номским. На позорници тог

турног периода налази "се својом револуцијом. У а Ђура као песник, припов сликар, Светозар Марковић са јим напредним, револуцио идејама. Међу Вуковим читамо и писмо Гетеу, упућивања једне збирке објављених у немачком Затим, борба Вукове жене | зију, која јој се одбија. писма Светозара Марковића и:

дент, говоре нам о његовом. упознавању са стваралаштвом нишевскот. Три меобјављена | сма из избеглиштва у. Новом (« ду. Преписка са Матицом с о сарадњи. Документи о хапшен суђењу, затвору, осветљавају волуционарни рад Светозара Ма ковића. Ту је и образац ген лија; „Имовно стање — нема. шта“. ми О =

Изложба је интересантна. разгледа мноштво грађана. Али на својим историским делима | и, документима позива грађане сва документа из прошлости п дају Државној архиви, што ЗЕ чи: предати их брижљивом' у њу, раду на историји, науци, н: коришћење народу. Кроз акта, т сма, белешке из старих р не осветљава се само историја г литичких збивања, него и а рија: радних односа, заната, тј вине, индустрије, правосуђа, кве, уметности, науње итд. Архи: ска грађа у животу једног и земље јесте драгоцен и нич незаменљив прилот за националну историју као целину. Ду је сваког грађанина да чува и даје сва стара документа, ма је врсте, јер на то их позива

кописа

наро

но

крупне и учињен огроман

максимално искористи

живи=

као набавно предузеће, а Скопља формирана су по-

коришћење

вл, п.