20. oktobar

— СТРАНА А

Бут

МЕ ; |

! [пе уџети организација НародБ ног- фронта одраз су плаЈА нова Народног фронта, ко_ ји су уствари саставни део

ег плана за изградњу сопи-

а у нашој земљи, за извр-

ње нашег Петогодишњег плаОва се изградња не може ни замислити без активног једин"ства радних маса оствареног у "Народном фронту, без политичке "и других активности коју под уководством КЛ развијају _ нане масе у Народном _ фронту.

' Предлог Народног

је“ буџета

ма Ки фрошта Беотрада за 1949 годину, који је усвојен на последњој сед

Јо

К з 4

бо: 5 пе“

475,

| %

УМ | Це! “

а ки,

џ ја,

1 –

4 7 „|

“

"ници Извршног одбора Фронта,

· претдтавља материјалну базу за

"остварење _ програма — Народног _ фронта Београда за 1949 годину, _ који је састављен) у духу закљу_ чака и одлука пленарног састан-

а Савезног одбора, Народног фронта „Југославије.

У поређењу са 1948: годином, буџет за 1949 годину већи је за "74 од сто. Ово најбоље показује "у којој ће. сразмери активност

занизација _ Народног "Београда у 1939 години бити ши-

__ра и разноврснија. Кроз његове

— ма да не у пуној мери,

__- јер се велики део активности На

родног фронта не одражава у буџету, пошто се одвија добровољвим учешћем широких маса ње-

гових чланова — оцртава се у _ главним линијама правац и обим жоји ће активност: Народног

1949 "години.

ланирајући буџет за 1949 годилу, Градски одбор Фроцта руководио се принципом штедње,

предвиђајући само расходе неопходне за извршење задатака који се пред НФ Београда по-

стављају у 1949 години, а водећи рачуна о сталиом, прогресивном порасту активности — Народног фронта из године у годину, ње• товом развоју и; учвршћењу као моћне општенародне политичке организације.

Укупни расходи који се прод-

виђају буџетом за 1949 износе 16,292.000. динара, од чега на Градски. одбор Фронта отпада

34 од сто, а на ројонске одборе Фронта 66 од сто.

У циљу побољшања рада организациа Народног фронта, буЏџетом се предвиђају потребне суме за повећати број плаћених функционера, односно руководилаца појединих секција, и потребан број административног –0с0бља како Градског тако и рејон ских одбора, Сваки рејонски од-

. бор, поред потребног броја административних службеника, имаће плаћеног секретара Одбора Фронта и његовог помоћника, пр вог и другог секретара Одбора АФЖ-а, затим секретара секције за идеолошко + политички рад но агитацију н штампу, секретара организационо + техничке секци“ је и Управе за изградњу. На овај начин омогућиће-се рејонским као и Градском одбору да обезбеде пуш'увид у рад основних ор ганизација, да им пруже већу помоћ и на тај начин побољшају њихов рад, чиме ће се допринети да се за изградњу социјализма у нашој земљи мобилишу нове масе чланова Народног фронта. У циљу ббезбеђења правилног функционисања основних организација Фронта, предвиђена је у буџету сума од 1,680.000 динара, као дотација основним организацијама за покриће – најнужнијих материјалних потреба — углавпом одржавање просторија у којима раде (закупнина, одржавање чистоће, опрев, осветљење и сл.). Просечно на једну основну организацију отпада за ове расходе по 700 динара месечно.

За редовне канцелариске расходе као што су: набавка канцелариског материјала, огрев осветљење, телефон, снтне оправке, — предвиђени су минимални износи. Од укупних расхода на ове издатке отпада 1,400.000 динара или 8,5 од сто и то: код рејонских одбора 9,5 од сто, а код Градског 6,7 од сто. | Највећи износи у' буџету ва 1949 годину предвиђени су за "извршење задатака _ појединих сонар н износе 4,835.000. дина“. ра и

и 58 од сто од укупних материјалних расхода. ' _. За потребе идеолошко + политичког рада, као ни агитације и

аганде, предвиђена је сума „од 1,475.000 _ динара. Од овог износа 235.000 отпада на. одржавање курсева, нове форме идеолошког рада у организацијама · Народног фронта.

За организовање радних акција предвиђа се 780:000 динара и "то за планиране две смотре бригада, награде најбољим бригадама и погодинцима, за значке и

друго.

“7 'За акцију село - град, коју је

· дрганизацига _ Народног фронта 'Бертрада снажно развила у току

(ове голине, предвиђена је у бу-

џету за 1949 годину сума“ од ' 400.000 динара. Међутим, по 0вој суми не би се могао оценити Ттланирани "обим делатности ·на овом сектору, с“ обзиром да, ће "се у 1949 години тежити томе да трошкови слања многобројних е-

фронта '

еродахг фронт

за 1949 тодину

. Народног

" Зе Г – пл"

кипа на село пе падају само на терет. _ организација _ Народног фронта"Беотрада. | - | ,

У циљу развијања. сопијалистичког такмичења 'у организацијама Народног фронта буџетом се предвиђа износ од 705.000 динара за „награде. истакнутим фроштовским радницима и организацијама. На име помоћи разним масоввим организацијама, културним и фискултурним друштвима пред виђа се сума од 1,195.000 дипара. Приходи за 1949 годину планирани су у износу од 18,567:000 динара. Главни извдр прихода фронта ограда у 1949 години и надаље остај члански улози чланова Народног фронта, који чине. 91 од сто од укуппо планираних прихода. За разлику ад досадашњих буџета, у буџету за 1949 годину појевљују се и приходи од привредтих прадузећа организациа На: родлог фронта и то у износу од 650.000 динара. Од разних уметничких и других приредаба продвиђа се приход од 966.000 дицара. А «

С обзиром на повећане расходе организација Народног фронта, у вези са задацима у 1949 години, буџетом је планиран просек чланског улога од 7 динара, за разлику од 1948 у којој је овај просек планиран са 6 динара по члану.

Поред важности коју члански улог има као главни извор при хода, од чилет остварења зависи извршење плана расхода, а тиме и извршење задатака организаци ја Народног фронта, наплата члан ских улога има и велнки политички значај. Уредно уплаћивање чланарине, доказ је политичке свести чланова Народног фронта, њихове привржености ор

мм 7

__ приводе се

~ >

мо) За,

ганизацији Народног фронта, као и организационе чврстине самих организација Народног фронта. Да би се постигао просек чланарине од 7 динара, одбори о-

· сновних организација Народног

фронта мораће овом питању посветити много већу пажњу него у 1948 години. и то како у организовању наплате чланарине преко секретаријата група, тако и у правилном објашњавању значаја уплате чланарине.

Да би се буџет остварио онако како је предвиђен, т тиме омогућило извршење плана рада Народног фронта Београда, потребно је да питању остварења буџета као и питању финансиског пословања уопште одбори Народног фронта посвете много више пажње него досад. На одбо рима основних организација лежи задатак правилног организовања уплате чланских улога, њиховог благовременог обрачуна вања и достављања рејонском одбору. У рејонским одборима Фронта мора се прекинути са праксом да се питањима финансија и буџета бави само благајник, Одбора, већ то питање мора бити брига читавог Одбора, а нарочито њихових _ финанснских секцича. Финандиске секције не смеју ограничити своју делатност на повремени преглед благасне, већ су дужне да стално прате извршење буџета, како у приходима тако и у расходима, да помажу основним организацијама, предлажу Извршном одбору предузимање потребних мера, као и да изналазе нове изворе прихода — првенствено отварањем нових привредних предузећа, која би с једне стране била допуна локалној привреди, а < друге сдговорила потребама На-

„родног фрошта као политичке ор-

ганизације.

77 у Т ћ јмади шоа чин ин ђ ; ре

“

+ оред многих мера које су предузете за што успешни-

__ је остварење и премашење Петогодишњег плана, нала

зи се и уплата народног зајма. Иако без, довољно искуства, јер је ово први народи зајам у нашој земљи, акција Народног фронта око уписа зајма уродила је плодом. Грађани Београда пре машили су планирану суму од 180 милиона за 48 од сто, уписавши 263,797.250 динара. Још се може навести као, пример фронтовске свести и родољубља и чињеница да је два дана после почетка уплате сума уплаћепог

зајма износила 210 милиона ди-

нара, што значи да. је планирана сума била већ,тиме премашена.

Народни фронт града Београда успео. је да преко својих основних организација обухвати 109.000 'утисника са 81,206.500 ди нара уписаног новца. Од те суме

„

одмах је положено 40 од сто. Даље отплате, које нису показале баш најбољи успех, вршене су у ратама за четири месеца. Од просечне суме, кој на име отплате пада на један)месец, Уплаћено је у августу 85 од сто, у септембру 65 од сто, октобру 74 од сто, у новембру 73 од. сто. Укупно је до сада уплаћено око 87 од сто, а у новчаном износу од 70 милиона динара. Очекује се да ће уплаћена сума у децембру износити око девет милиона. Тако би разлика између уписане суме и уплаћеног новца износила свега 2 милиона динара. _ ;

На уплати народног зајма истакао се Други рејон "Народног фронта града Београда. Просек укупне отплате на његовом те-

"рену износи 98 од сто. За њим

долази Седми рејон са 91 од сто, па Четврти са 90 од, сто. Проста отплате осталих рејона креће се

ОДРЖАВАЊЕ ЗБОРОВА БИРАЧА

ог рађани расправљају 0 побољшању "здравствене службе

о свим основним _ организацијама рејона града Београда одржавају се зборови бирача. Народни одборници подносе бирачима извештаје 0 хигијенско-здравственој служби у Београду уопште и на своме рејону . посебно. Кроз дискусију грађана постазљају се разна питања и предлози у погледу побољша-

Како да смањимо саобраћајне

ична и имовинска безбед-

ност становника нашега гра

да постаје све боља. Све ма ње има случајева да вам џепарош пружи руку за новчаником или да вам провалник продре у стани по краде. А да неко покуша да изврши убиство, о чему се свакодневно чита у страној штампи, то су тако ретке појаве, да о њима није вредно говорити.

Међутим, има једно друго питање, које је и данас врло актуелно и које постаје све актуелније, — то је питање саобраћајних несрећа. Број саобраћајних несрећа се викако не смањује. Напротин, он се из дана у дан све више повећава. У том повећању саобраћајних несрећа има несумњиво извесне логике. По раст саобраћаја, који прати развитак градова и повећање броја становништва у њима, нужно води и повећању саобраћајних несрећа. '

Код нас је број саобраћајних несрећа, несумњиво, нешто већи него што би то одговарало интензитету саобраћаја у главном граду наше републике. Само у овој години било је 36 смртних случајева у саобраћајним несрећама У Београду. Поред тога, било је више случајева тежих м лакших телесних повреда, мањег мли љеће» оштећења возила.

Анализирајући узроке саобраћај них несрећа, које имају или могу имати тешких последица, можемо констатовати следеће:

Пре свега, 38 саобраћајних несрећа проузроковано је неструч“ вошћу возача. Приличан број возача оспособио се на брзину кра« јем рата. Ови новопечени возачи тешко се „сналазе у условима живог саобраћаја, какви су у нашем граду. па не само то. Они се често лакомислено односе према волану, возе недовољно опрезно и када се нађу у мало тежој ситуацији не могу да избегну несрећу.

Кад је реч о саобраћајним не“ срећама, пешак, а то је већина становника нашег града, одмах стеже песницу. — крив је возач. Више пута он, пешак, у томе има право. Добар број саобраћајних несрећа проузрокован је кривицом возача. За 78 од сто саобраћајних несрећа крив је возач. Возач не сме сести за волан кад је под утицајем алкохола. Нажалост, у 25 случајева несрећу су

"проузроковали пијани возачи. Ме

Ђђу њима је било и врло тешких случајева. Сетимо се само случаја, који се одиграо априла прошле године, када је пијани шофер, возећи брзином од 80 километара, усмртио три лица у Ста-

· љишградској улици, Три лица која

су имала своје снове и жеље изгубила су живот на асфалту на тега града од пијаног шофера, на дан Џ овог месеца пијани возач Ментес Фридрих налетео је аутомобилом на тротоар зграде „Комграпа“ на углу Чика Љубине и Болеслава Бјерута улице и том приликом нанео смртоносне

несреће

повреде Милану Гагићу, кројачу. ИМ друга дна пролазника била су том приликом повређена и једина захваљујући крајњој присебности избегла су смрти. :

" Али, нису сви шофери починили саобраћајне кривице у пијанству. Има их који и сасвим трезни, возећи претераном брзином и не водећи рачуна о осталим саобраћајним прописима, проузрокуЈу несрећу. Има их, који возе дотрајала кола, често без кочница (што не би смели да чине) им поред најбоље воље не могу да буду косподари ситуације у мало тежем случају, и резултат је судар, гажење и слично,

има, нажалост, и таквих који не само да проузрокују несрећу, већ уместо да остану на лицу места и да пруже потребџу помоћ жртви, гледају да сачувају само своју кожу и беже главом без 0обзира, да би евентуално избегли одговорност. Овакви, разуме се; дправдано заслужују највеће оптужбе од стране пролазника, од стра не јавности и најстрожу осуду од стране народног суда.

Али, анализом узрока саобраћај них несрећа долази се до закључка да нису само шофери криви за исте, да није кривица ни до повећаног броја возила у саобраћају, ни до дотрајалости извесног броја возила. Знатан број саобраћајних несрећа проузрокован је и непажњом пешака, Статистика казује да су 20,50 од сто свих саобраћајних несрећа у Београду про узроковали пешаци. )

Трамвај је у покрету. Овде-онде видећете понеког путника, обично дечака, где стоји за време вожње на панучи или св чак окачи позади трамваја. Тако се десило не-

колико случајева у току прошле_

и ове године, да је лице испало из трамваја и остало на месту мртво — својом кривицом. Друга врста ових случајева јесте ускакање и искакање из трамваја за време вожње. Неколико смртних случајева десидо се услед тога, дакле — кривицом пешака.

| Или погледајте како низ грађана иде улицом: Као да то није град са "развијеним саобраћајем, већ пољана. Има пешака који прелазе улицу читајући новине. Пре неки дан једно лице ишло је испред трамваја пругом на коју је наишло изненада док је „рамвај био пред њим и отишло је, разу-

- ме се, под точкове трамваја. На-

родна власт извршила је обележавање пешачких прелаза преко улице. Ред је да пешаци прелазе улицу на том месту. Али, да ли сви пешаци поштују ове знаке у свом властитом интересуг Нажалост, приличан број не води д.томе рачуна. | ; ј

на дан 15 јануара ове године у дубровачкој улици погинуо је сво. јом кривицом пешак Мухарем Асимовић, који је непажљиво прелазио улицу на месту где је то забрањено, налетео на камион и пао под точкове истог. 23 јануара ове године на Булевару Црвене

армије погинуо је својом криви“ цом Здравко Милојегић због тога што је ускакао у трамвај, који је био у покрету м пао под трамвај. На исти начин погинуо је 'априла месеца пешак Иван Постишел. У улици Љутице Богдана погинуо је својом бривицом пештак Петар Симић, који је пијан прелазио средином улице и пао под точкове аутомобила. Августа месеца забележена су два слична сћучаја. У Бежаниској улици, У Земуну, настрадала је својом кривицом Жилда Силер, која је неопрезно прелазила улицу ван пешачког пролаза м том приликом Налетела на аутомобил и пала под 'исти. Крајем истог месеца на тргу Братства и јединства настрадао је на исти начин пешак Ибро Силић; Он је, прелазећи неопрезно ван пешачког прелаза, налетео на камион који га је прегазио.

Није, најзад, редак случај, да се извесни пешаци управо провокаторски држе према возачима мо

торних возила, Сматра човек да је само возач дужан да води ра-

чунф м да чува његов животу а он сам да о томе не мора да се брине. Међутим, треба да буде ја» сно сваком да је пешак дужан да се чува на улици и да буде опре-

зан исто толико колико и сам возач. Јер, има ситуација када во-

зач не одговара, када је за несрећу крив онај коме се она сручи-“ ла на главу. Али, чак и да возач одговара, какву корист има. од тога онај, који је остао под точко+ вима кола или је остао инвалидф

Најзад, о саобраћајним сигналима. Наши шофери употребљавају звучне сигнале. Неки иду толико далеко да употребљавају вазду“ шне сирене, које проламају ваздух и штетно утичу на нерве ста новништва. Можда би се могло изићи на крај и без њих. Због употребе сирена у сигнализацији смањује се опрезност возача на раскр сницама. Возач сматра ако је добро затрубио да може пуном брзином сећи раскрсницу и скренути Другу улицу. Али, управо због тога он налети било на пролазника било на друго, возило. У

_ низу земаља укинута је употреба

звучних сигнала у. саобраћају. То је деловало двоструко. С једне стране то се корисно одразило по нерве, радног света. С друге стране, тиме се појачала пажња возача и релативно смањио број са-

| обраћајних несрећа и незгода.

Можда би било добро када бисмо и ми пошли тим путем у саобраћају2 мо ,

. з. Ј.

ња хигијенских животних | Услова и у исто време добијају се одговори Интересовање за зборове је знатно веће него раније, када грађани нису били подробно и на време о" бавештени о одржавању 360рова и О њиховом значају.

На било је' и неуспелих зборова, а неки су чак били и одложени. Доста слаб одзиз био је у Другом, Чегвртом и Шестом рејону. То је било У почетку одржавања, а главни узрок одлагања (била је слаба агитација и 'обавештавање грађана. Међутим, сада зборо“ ви бирача показују много 60ље резултате. |

На свим зборовима највише се провлачи питање како растеретити дворишта од вели ког ђубрета, Бирачи појединих основних организација износе кроз дискусију да У неким делозима- града ; ђуоре шије изношено из дворишта по два-три, га чак и четири месеца. Они говоре о појединим појавама у дворишту, где су канте препуне а по читавом дворишту велгке наслаге ђубрета које ветар несметано разноси. Неки бирачи предлажу да се у двориштима ископагу рупе п ту убацује Бубре, али то је у већини случајева неизводљизо због уског и недовољног простора, Са хиги“ јенске стрсне такво извођење било би нездраво, Грађани се жале и на недовољан број кан

ти за ђуоре. | У многим Основним организацијама, нарочито на пери-

ферији града, расправља се-о предузимању мера за хлорисање. · у

Бирачи се жале на Слабу хи гијенску бригу"приликом припремања хлеба. Поједини грађани износе примере како У хлебу налазе парчад канапа, сламе и друго. Чланови 0сновних Организација који се хране по мензама и радничкослужбеничким ресторанима жале сена слабу хигијенску бригу при припремању хране у неким ресторанима и да су често због тога приморани да оставе ручак или вечеру.

Изнесено је много примера о. недовољној (бризи органа за сузбијање шпекулације у погледу мешања млека, са водом, продавања _ поквареног — меса, мешања кајмака са брашном и слично, Запажена је и недовољна хигијена по продавницама меса, ,

Много је жалби пало од стране бирача на лекарску слу жбу. Често лекари псзивају мајке на саветовања у диспан зере ради давања разних упутстава за негу и одгој деце, а када се позвани окупе на одређено место, лекара нема, Појељинци нису хтели да приме мајке на саветовање, иако су били у диспанзеру, и они, позвани, иако су дошли у одреБенс време, морали су се вратити. У ноћној служби, жале се даље бирачи, лекари не посвећују довољну _ бригу болесницима, раде доста неса.весно, дајући најобичније и најјевтиније лекове болесницима % Пропуста у санитарно-здравственој служи има много. Зборови бирача ће допринети својом здравом и савесном критиком, - да се огклоне сзе неправилности“ у томе погледу у нашем главном граду, и да служба здравствене заштите да јоша боље резултате,

тлате народног зајма крају

• 7 ј

Е · ГРН МГ на |

око 89 од сто. Током отплаћивања свих рата најгоре резултате показао је Први рејон са 73 од. сто. ке (

У основним _ организацијама, , где су благајници добили По: требну помоћ у раду, запажен је видан успех и рез у отплати народног зајма. оптерећеност _ благајника, у већини основних организација 'у

добри резултати Ала!

о-Е

У ,

ан

„>

„"

# ом

Београду, доводи до застоја У а

прикупљању отплата, тачној евиденцији уписника зајма, и до недовољне контроле за месечних рата" од стране уписника. Потребно је, с обзиром да. упионик због свога свакодневног посла често заборавља, потсетити отплатнике на предају одређене суме. Сав тај посао у основној организацији не може да % један човек. Због тога је погребно да пуну подршку у раду благајника по' основним. организацијама, пруже сами одбори основ. вих организација. см По рејонима, где је слабији упис и отплата народног зајма, 'запажена је недовољна брига од стране Народног фронта, потко“ мисија и комисија, да:до краја испуне обавезе. После прве уплаћене рате, они су сматрали да је њихова функција завршена и препустили су даљи ток отплате техничким лицима, а ови су свели свој рад на књижење Уплаћених сума. Шта се одвијало на терену, то је њих врло мало интересовало. Зато није ни чудо што је онај благајник у 0сновној организацији пришао рократском, _ административном раду. Тако се обично одвијао рад комисија, поткомисија и пародног фронта по упису народног зајма. А уписник који би заборавио да уплати једну рату, ства“ рао би себи РАЈЕ МЕ Зи ситуацију, јер би морао, = ваја већу суму. Ти случајеви би-

ли су најчешћи, па су неке обве- _

знице народног зајма остале не-

испуњене. СОнндикалне подружнице у Бео-

ду уписале су Ае од 185,655.200 динара. Одмах, првом уплатом, положе но је 29 милиона. У ратама 07плаћено је до 1 — децембра 154,160.000. динара. цембар остало је да се уплати још 33,494.549 динара. До сада је просечно уплаћивано по 30 милиона месечно. Значи, да ће можда око 3 милиона остати неч уплаћено. То значи много више

полагање! _

народни зајам.

| (.

је

14 а “ 1 1

ји

1 3 "6 4 ~

Народ- |

а 1 " . ~

(А

За месец де-

4“ у

нето у фронтовским организаци-

јама. Свакако да се чудимо што. у синдикалним подружницама мо же доћи до оваквих пропуста, где су службеници уско повезани са руководством предузећа и управом синдикалне подружнице. Врло је честа појава да предузећа немају тачан и потпун списак уписника зајма, немају евиденцију о доспећу рокова за уплату, нити тачан преглед колико је поједини уписник уплатио и колико има још да уплати у даљим ратама. Такође је честа појава да предузећа за оне раднике или службенике којима пре стаје однос службе, не воде потребан преглед о њиховом кретању, о местима новог запослења службеника, који као уписник зајма има још да уплаћује. Сезонским радницима, нарочито на грађевинама, губи се сваки траг у подружницама моментом њиховог одласка из предузећа, без об зира што нису до краја уплатили цео уписани зајам. Постоје и такви случајеви да предузећа износе уплаћеног зајма уопште не полажу Инвестиционој банци, него,их троше као обртна средства. Тако Београдско саобраћајно пре дузеће, које броји преко две хиљаде чланова, није предало до данас ни један списак уписника народног зајма. Овакав неодговорни однос не претставља само кршење моралних дужности, го повлачи и дисциплинску, односно кривичну одговорност. Гра ђевинско предузеће „Дело“ по слало је тек пре два дана спискове и новац својих уписника. У закашњењу са списковима истакла су се предузећа „Стаљинград“ и Биро за иностране _набавке електро - привреде. Исправним радом могу се похвалити Савезни завод за кон тролу лекова и Југословенски Цр вени крст. 4

Само добром везом између преч

не- .

" дузећа и синдикалне подружни“

це могу се отклонити та бројни пропусти, може се решити питање народног за:ма. МА Руководства предузећа морају узети озо као најважнију обаве-

зу и настојати да се уписани из- _

носи народног зајма у потпуно“ сти остваре и тиме испуне планом предвиђени државни приходи. ; То је дужност свих ОСНОВНИХ организација Народног

фронта, |

на А =

поткомисија и комисија за упис

народног зајма. .

__А за сваког члана "Фронта и синдиката питање испуњења оба“ веза народног зајма значи питање испуњења плана социјалистич ке изградње, питање

њихове ча“