20. oktobar
А
зелен-Гора Ра
У – у смо пред Сутјеском. Вода је необично би-
стра и углачано, округло камење на дну реке лепо се види. Лево од нас, на света неколико стотина метара даљине, високе
планине сасвим су се приљубиле: кањон Сутјеске. Прежђ су брда и брда и зеленило шума, које већ замара очи. Ту је и Кошур: на његовом врху назире , се велика: дрвена пирамида — место где је поринуо, Саво Ковачевић, Свуда около је тишина, само што река мснотсно шуми.
ту смо пред Сутјеском. Већ је више од десет дана како непрестано идемо траговима пете офанзиве: Фоча — рушевине и добровољни рад фронтаваца; Челебић — сећање Ма умирање партизанатифусара и темељи новог задружнот дома; Шћепан Поље — пет стотина лобања у једној гробници и нови мостови преко Таре; Рудине — десетине по-
Хх животи гАДУ СССР
Ту, на пирамида — место где Саво Ковачевић. Горе, стоји велика петокрака
У И И И И О И И ТИ И О О О О И ИТ И И О И И С и ЗАИР
ПРЕД ДАН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРЈИЈЕ |
аи ПЛАВА раван
_ Преко Сутреске 1: Золе -Т0р0
ПаЈБЕНИХ домова и десетине подвилинутие домова; Вучево — ровови обрасли звоном м нове сточарске станице...
Ту смо пред Сутједком — легендарним местом Народно-ослободилачкот рата. У овој малој и хлад ној реци садржан је бол и величина, снага и упорност, љубав и хероизам нашег човека, Ту — прелазећи преко ове мале и' 'кладне реке — наш човек је поново показао да је народ„неуништив и да се не може никада победити па ма каква сила то хтела, 1
Седимо крај саме обале мн гледамо у реку, док нам неколико сељака из Тјентишта и Поповот Маста причају о јунским данима 1943 године. Не — ја мисам могао да забележим шта су ми тада мспричали — о даноноћним, тешким борбама, о глади и исцрпености, о умирању када се говорило: „Ма ипак, ми ћемо победити... — о вери у себе и своје снаге...
То је тажо страшно да се не да речима описати.
То је посебна историја — крвава и херојска историја о једном народу који није хтео да робује. Хоћу да кажем само један детаљ. Испричао та ми је Мирко Мајдев, управник сточарске станице у 'Тјентишту, висок, крупан човек, са великим црним брковима. Ту не треба ништа додати. Сам по себи догађај је такав да би свако поетизирање
и улепшавање било, не'само бувишно. него и трубо:
— Партизани су се већ, пробили — говорио „је Мајдев брзо, као да јури сећање — прешли Сутјег ску и нестали у шумама Зелен-Горе, Борбе се нису више водиле, Чим сам сазнао да су се Немци повукли, ја сам сишао у Тјентиште, желећи да видим своју кућу. Око Сутјеске, а и у. самој реци, лежао је леш до леша. Већ је почело и да заудара и ја сам морао да ставим мараму на нос. Кажем и не претерујем —, газио сем по људима, То је. била ужасна слика и никада је нећу заборавити, Било је и оружја — топова, бацача, пушака и митраљеза = колико год хоћеш.
Био сам се приближио старом гробљу, кад из једног грма чујем неко шуштање. Опрезно сам прижао и угледао овекву слику (сећам се — Мирко Мајдев није више гледао у нас. Очи су му се смањиле, а поглед је био управљен нетде у 'даљину): један наш војник, човек — не, костур, жив костур, пузио је на коленима м јео .траву. Обе ноге биле су му пресечене митраљезом, гнојиле су и страшно смрделе. Када ме је угледао, склопио је руке као да ме моли, У почетку нисам могао да чујем шта хоће, јер је једва товсрио. приближио сам му сеи тада сам тек разабрао његов говор., Молио ме је и преклињао да га одмах убијем. Даће ми хиљаду куна које има у џепу. Није више могао да се мучи, а да се убије сам, за то није имао снаге; Биа је родом из Сплита. Склонио сам га, превио ране и дао му да једе. Не знем да ли је остао: жив...
Дуто те вечери нисам мотао да заспим, Лежао сам на слами у сточарској станици Тјентишта и мислио о нашем човеку и борцу — једноставном и страшном у исти мах. Годинама држи плуг или чекић и мирно ради. Али тешко ономе ко га дарне, ко хоће да пређе његовом земљом! Пушка би постајала стршино оружје у његовим рукама. То су
осетили мнсти завојевачи — Немни пе а Рано изјутра кредули смо на Кошур, амање. брдо изнад саме Сутјеске. Узани пут, излокан од
бујица, сав је обрастао младом буковом шумом. За свега пола сата хода испели смо се до врха. малом, празном платоу, уздиже се дрвена је погинуо народни херој на самом врху пирамиде, звезда. Око ниске ограде,
+
„ца, још увек су пуни
ји јаш увек има с
на све стране, леже чауре од метака, испаљених
још пролећа 1943 године.. Народ из околних села чува успомену на свот
“неликог вођу и ратника. Сваке године, овде, крај
пирамиде, скупљају се сељаци и сељанке и ките гроб пољским швећем и, зеленилом. Посета Савином тробу постала је празник за- народ овога краја.
идемо за Зелен-Гору: Та је задња етапа пута. миљ је Батај — мало село на друму Калиновик србча, куда. су партизани — Прва пролетерска бритада — средином јуна извршили последњи пробој немачког обруча и тиме окончали најславнији еп Народно-ослободилачке борбе — Пепу непријатељ соку офанзиву.
пењемо.се ка Врбницема, а одатле уз Врбничку реку избијамо на Љубин Гроб. Већ је скоро вече. Врхови планине се не виде од магле која се све ниже спушта, Гребени, вечито заклоњени од сувснега; Дува хладан, оштар ветар. , У
: данемо по'високој, мокрој трави крај саме планине зване Љубин Проб. Свуда около виде се остаци матих, плитких ровсва. Ту су изтинули многи борци Четврте црногорске и Десете херцеговачке бритаде, штитећи пролаз дсталој војсци и Врховном штабу. нем са бомбардери тукли су без прекида, талее за таласом је ишао, али херојски борци нису отступили све.док се м последњи војник није из вукао.
Од Љубинотгт Гроба настављамо пут преко Врбничких колиба, Балиновца, поред Мрчин Планина и“ Радомишја до Теовзе и Јелаче. Шума је тако густа да се светлост једва пробија. Иако је напољу сфво | унца, унутра у шуми је влажно копита. Обаљена ста-
и блато се лепи за коњска бла — пала сама од себе од староети или пресечена од ирапнела = већ су почела да труле. Свуда наилазимо на кости. Има и људаких, али више од животиња — коња и крава. Људске кости су углавном покопане, па ипак у многим деловима шуме још могу да се нађу. Понегде пронађемо носила или самар, чији су дрвени делови споро сасвим иструлели, Овде; смо видели и неколико немачких шлемсва — са унутрашње стране већ се ухватила рђа. За читаво после подне, откада смо кренули, нисмо срели ни једног јединог живог човека; Шуме и шуме,. у
У Ратај стижемо пред сам мрак, Од села Јелаче нагло се спуштамо ка.лруму Калиновик — Ффроча. из даљине већ се види колосек шумске железнице и електричне жице. Како чудно делују! Данима смо били у брдима и осим брда и шуме ништа друто нисмо видели. р
Стојимо на друму Калиновик — сроча. Камиони, натсварени (баљваниме, пролазе сваког часа, остављајући за собом густе облаке прашине. Десно, крај самот пута, на великој, каменитој и још недовршеној згради, вије се застава — задружни дом. уз даљине допире песма омладинаца. '
Гледеш и не можеш а да се не вратиш само нет година уназад: Немци довлаче појачања. пут од Фоче и пут од Калиновика црни се од аутомобила Напред се тенкови, а у вазд јеви. То је послед=
крпатих војницима.
поп лао | њиА У Ма ба ке
исиртевени 'од“ таи и дугих маршева, десетковану жроз даноноћне борбе, наилазе партизани — напред је прва пволетеро ритада. Право из марша борци полазе на јури Два тенка запалио је сам. Дратојло Стојић шу вколце (и поред заповести да се све узжје закопа, борац Драгојло Сто-
тешко орђ јић није хтео да се растане од свог противколца.
партизанима,
завворви пмолаз
ко
како су то благодарећи ских људи,
дова, постигнути су изненађујући ус- као и пре ргта.
Изнад Сутјеске
„Нобио та је преко.свих врлети — кришом“ — дедијер: „Дневник“) и тада је пут био/слободан. Тартизани су се изгубили у планинама пут Сарајева.
Стојим на дружу Калиновик — Фоча. камиони, натаварени балванима, пролазе сваког часа, остављајући за собом густе облаке прашине. Десно, крај самог пута. на великој, каменитој и још недовршеној згради вије: се застава — задружни дом. Из зпире лесма Ко
даљине 1;
Стојим, и гледам, и туга и радост обузима ме
у исти мах, Ето борци — ви што сте изгинули на Тари и пиви, Вучеву и Сутјесци, Зелен-Гори и свуда широм наше земље — ваш сан се остварује. У
овој, нашој земљи гради се социјализам...
Душан СЛАВКОВИЋ
ДИОНА ВАДЕ РИБАРА АВАЛЕ ава
налагале потребе. Али, су завршени огромни и обимни ралорадном хероизму совјет- ви ка обнови разрушених зграда јеш у самом почетку ра- Станбена површина је безмало иста
На изградњу стапбе-
арков је тре рата био један од најкрупнијих нндустриских цен= тара Совјетског Савеза. Старинске Ва измениле ранији изглед града. Хар ов је интензивно изграђиван: подитЊута су многобројна индустриска пре-
увећа, високе школе и научне ин, етитуције: = 1941. године Харков је имао преко
Хиљаду индустриских предузећа. Укупна вредност продукцијезтих предузећи износила је преко четири милијарде рубаља годишње. Харков је Био једен од најважнијих железничких чворова Совјетског Савеза. По теретном и: путничком железничком _ саобрићају Харков је: заузимао треће ме
сто, одмах иза Москве н Лењ ваграка.
Пред рат Харков је имао 37 инсти.
тутај 41. техникум, 46 · научно-истра« живачких ипституција, 331 библиотеку, 70 музеја, осам. позоришта, 16 клубо,
Ма и 135 средњих школа. То је био
грал ђака мн студената, град науке ли |"фехнике _ Чозек је у Харкову могао да сретне студенте који су дошли са Далеког Истока, из Донбаса, из цен. тралних области и удаљених народних република, Сибирпе и Украјинце, млалиће а девојке из Средње Азије и синове суровог севера.
По своме уређењу, Харков се мало уразликовао од Москве и Лењинграда. еви тродејбуски и трамвајски сао-
| "браћај је повезивао све' делове града у зединствену и компактну целину. | Станбена површина Харкова је изно. (сила преко четири милиона квадратих метара. || У току тезаких бојева, за време ра(та. Хорков је "Уз а многи други гра• ови Совјет == Таљуњ, највећим деГлом поречен 40 ои“ њ Црвена ар'мија ослебчег Зламнњ је пружао страшту сљеу с им уништавања и разарања ужео см разорили сза индустроље оражмкаањо а електричле пдентралт, лет" «оииок пео желеЗничКИ о оке мед или железничке петађиа ос ворушили скорз о пољиму оу чи“ зграда, Огромни заводи, 707 мжарковски трак« (торски за! утњ ва израду машивазешс та НО сат од 28 иарзду
пјатиљетке су из осно- |
били су претворени
турбогенератора, у гомиле рушевина. Пожар је прогутао. репрезентативне "хотеле, као што
су. „Интернацнонал“, „Краснаја“ и „Спартак“, Изгбрели. бу и велиначствени индустриски дом и градска пијаца. Непријатељ је уништио чак. и купатила и артерске бунаре. Неприја“ тељ је опљачкао и драгоцени машински парк-и извезао га у Немачку. Није било лако обновити овако разорени град. То је било нарочито те-
„шко у оне дане када су се још во-
диле борбе: у близини града, док се
та фронтовима још лила крв совјета
Из „Харковског АЕ завода“
ских људи, 2 отаџбина проживљавала тешке и напорне; дане рата, Није бил ло довољно ви дрвене грађе, ви цио
"Спољно-политички дог
РАТНИ "ХУШКАЧ Де ари БРАНИ" КРЕ-
НИКА, ФРАНКА
осле Атлија им Бевина ратни хушкач Винстон Черчил одржао је велики гоЛабуристички и конзервативни говорници дотали су. се свих питања. Док су вође лабуриста браниле позиције и интересе британских империјалиста на Блиском Истоку и Кини, дотле се ратни хушкач Черчил залагао за оно о чему Бевин није смео отворено да говори за рехабилитацију Франкове Шпаније. Бевин то, није мотао да учини, јер би се сувише компромитовао у очима британских радника. Како каже наш народ: нашла крпа закрпу , — уместо Бевина. Черчил је устао у одбрану |
вор у Доњем дому.
Франка. ; ' са конкурентима британскот империјализма „Зашто се мора гледати на пере као на — америчким монополистима, парије — узвикнуо је он у До даму. Вре-
ме је да Франко
уђе у ОУН, јер: Шпанци, ' како рече Черчил, нису убили ни једног Бри- | танца или Американца. Шта више, Франко је помагао Енглеску за време другог светског рата, Черчил је, разуме се, при том ми„слио на енглеске и' америчке монополисте, на које никада Франко није пуцао нити намерава да то чими, али он се није“ детаљније осврнуо нити покушао да се осврне на Фран-
114.000 шпанских
ков терор у ипанији. Можда зато шта данад у фалангистичким затворима и логорима лежи антифашиста и што доласка Франка на власт стрељано преко један милион шпанских патриота. Упитан У Доњем. дому шта је са Франковом дивизијом која се борила на источном фронту, Черчил је одговорис да је то био само „ситан“ · рачун. Свакако, ситан посао за Черчила и ратне хушкаче. Франко је био само дан“ што је сарађивао с. Хитлером и Мусолинијем, Черчил, међутим, није рекао нешто друго: да су сви његови светском рату, као и напори Франка, ишли за _одуговлачењем рата, односно за слабљењем и уништавањем војне моћи Совјетског Савеза. сРрранко је данас само утолико лан“ што је почео све активније да сарађује
УУНН ГОСПОЂЕ ЧАНГ. КАЈ ШЕК И АС ЧЕНОЛТ оложај Чанг Кај Шека сваког · постаје сте .вежт, Он јадикује на све стране, тражећи помоћ. Упућује апел. иза:'агела Труману и америчком Конгребу. да би бар. нешто упросјачио, послао је своју, жену у посете Труману и 'америчким сенаторима. Претседњик САД био је учтив, али,
излазе хиљаде нових трактора
гле, ни цемента, ни гвожђа. Није било довољно ти среплстава да се радовима на обнови приступи у онаквом обиму,
Теа ПАН 15254
је од
„незахва-
напори У друтом
„резахва-
дана
разуме
уЈ |
песи,
Совјетска влада је указивала градуфнепрестану) помоћ, Харкову су, одмах после ослобођења, притекли _ у помоћ они градови Совјетског Савеза који за време рата нису пали под удар непријатељског рушилачког бе са. Четири месеца после ослобођења, у мањој или већој мери, била су о6новљена многа · велика · индустриска предузећа. А сада, пет година после аслобођења, Харков је поново једаа од најзећих индустриских и жултурних центара СССР-а, Поново су прорадили: вавод за израду турботенератора „Срп'и чекић“, завод за израду _ машина-алатљика — „Молотов“
завод за електротехнику и огромни
харковски тракторски завод за израду трактора „Орџоникидзе“, Обновљена „Харковски тракторски завољ“ производи данас више трактора него ли пре рата, Техничка опрема ових великих вавода боља је него што је била пре рата. 7 Од ослобођења до данас углавном
Баји
се, он није могао ништа да обећа. такав је ње-
гов) положај. Када је пак госпођа Чанг Кај Тек закуцала на врата сенатора Конелија, није угледала насмешеног џментлмена. ђа Чанг Кај Шек је проплакала, али њене сузе нису гануле Конелија. Напротив, он је напао Чанг Кај Шека. Госпођа Чанг Кај Шек је куцала на врата Волстрита, али се она нису отворила,
Госпо-
Тоспођа Чанг Кај Шек је помислила да ће се господари Волстрита понашати као авијатички ас, американац ченолт. преварила. Она ЈЕ такође прочитала чланак најраширенијет америчког листа „Дејли њуса“, у коме се каже 0 поразу Чанг Кај ше- | кових трупа: ове ретке.“ Џознато је да шеф америчке ва- ђу здухопловне . компаније" Ченолт,
Мало се „Није нам лако док пишемо
уз извесну, С
Куоминтангову награду; пљачка кинеске граБане и бомбардује незаштићена кинеска насеља. Ченолт се обогатио у Кини, још увек Етиче огромна ботатства. Шек је заборавила да је Ченолт бомбардовао | мавтурска села не само ради Кај Шека, него сто пута више да би се обогагиб. Волстрит поступа исто као Ченолт.. Оп тежи да одржи 'своје позиције у Кини. Да звање помоћи Куоминтангу не зависи нималг од суза госпође Чанг Кај Шек, | !
Госпођа Чавг Кој
спаса Чанг
_Лопањ пи Њетет,
"ду Харкову
држава је утримшила 59 милиона рубаља. На понопно, успостав љање водовода и канализације утрошено је 21 милнон рубаља, за 06нављање ·тролејбуског и траб ог саобраћаја утрошен је 31 милион рубаља, а око 5 милиона рубаља је утрошено на унапређивању купатила и перновица. Е
њих зграда
Харков пресецају три реке; Харков, Град су пре рата украшавали многобројни мостови, По. дизањем великих хидротехничких „Иивсталација били су у потпуности ре= шени сложени проблеми овог речног чвора. Приликом свог повлачења, Нем ци су све ово разорили, како би гранавели што већу штету. Социјажистичким залагањем и. херојским трудом совјетских људи до да вас су уклоњени и ови трагови рата. Готово сви мостови н сви хидротехнички уређаји поново су изграђена или обновљени.
Ево неколико цифара које могу да илуструју досадашњи рад на обнови и изградњи Харкова, Од ослобођења до данас засађено је по улицама града 700.000 садница“ и декоративног дрвећа; потпуно је обновљено 300 километара мреже уличног осветљења; на место старих, постављено је 5.200 нових стубова за Уа електричто осветљење, ·
Од ослобођења до данас обновљено је 118 нижих школа, 41 техникум, 27 виших Школа и 59 научно-Астраживачких института.
Ђаци отет проводе своје слоболно време у пионирском“ дворцу. Харков има данас осам позоришта, једанаест |биоскопских дворана, 32 клуба, 343
библиотеке. "Обновљена је државна библиотека „Корољенко“, Ова чувела библиотека има преко два милиона
књига. Харковска „Централна научна библиотека“, има преко милион књига, Харков има 126 дечјих јасала н и дечјих вртића,
Држава је утрошила огромна новчана срелства на обнову харковских болница, поликлиника н санаторијума. Харков је имао Пре рата 52 поликлинике, 38 болница, 7 диспанзера и 146 лекарских станица, Досада су обновљене 33 болнице, 38 поликлинике и 146 лекарских станица. У (болницама и слиникама раде сви рентгенолошки. и
" терапеутски кабинети као ни пре рата.
Од ослобођења до данас су, у славном, 'завршени радови На послелатној обнови“ Харкова. Као ни сва совјетска земља, Харков се сала на лази на путу своје даље, гранднозне послератне социјалистичке _ изградње.
ћ