20. oktobar

Зедна сцена гз позоришта лутака

ОДОМ ПОеТСтава

Б ~ МР как позоришта · _ лутакау Београду

: 4 реко јавности је већ било регистровано, да је Београд добио једну лепу и корисну новиву: Градско позориште лутака. Ово је по= зориште постављено тв» примеру "на ЗагреКа бачко позориште лутака, које своје приредбе, мсто као и београдска, води са ручним луткама. - већ се неколико; дана у Београду приказује ЋоЕУ пићев комад » Удар аниаци“, који смо гледали им: на Ц. позорници загребачког позоришта -лутакг, што 0| лакшава: да се могу уочити успеси као м недостаци | нашег позоришта. И ако је комад постављен по мине | стружцијама загребачких уметника из ове позори| шне уметности, ипак он није проста копија, већ има | своју оригиналну режију и нових, спедифизних мо| ~ мената.- „А кад зе узме у обзир, да колектив Градскот' "позоришта лутака у Београду сачињавају чланови, који до пре кратког времена нису честито ни познавали суштину ове специфичне позорилине уметности, можемо констатовати са колико су љубави: и: воље, упсрнога труда и озбиљнот рада брзо успели да својом итром поститну значајне успехе. С" у Жомад. се одвија течно, јер је пажљиво обрађен, како у вербалном '"потледу. оталоо и ју; тлуми — руковезу се: луткама. Ту уметност савладали су скоро у си из овог колектива. А што још нису сви, узрок 2 је" не жикова: индивидуална способност, већ исувише кратко време, а да би свако подједнако дошао до пстребне' праксе и искуства. У овом су комаду одличан успех поститли у својој игри: лисац, курјак и веверица. Нарочито се истакао лисац, који је увек и на време и логично реагирао на речи и радњу око себе. . · Можда стота, што су покрети лутака - животиња, слободнији од правилних покрета људи, успех ; је. са дуткама - животињама већи но са луткама· пионирима, код којих се мора редитовати нарочито њихов „ход“ . |; "што се тиче саме организације позоришних „при) редаба, треба настојати да претставе почињу тачно, 5 закавано време, као и да се за време трајања чина

| не Шол ава улажење у салу.

1васполаке Целокупним.

»;

ггенфа

о земљм стбињ»ској“

етенда о земљи Сибирској“ био је по реду

последњи међу Филмовима натраџеним Ста-

ђ) љилсссм наградем, које је Друштво за кул-

турну сарадњу Југославија — СССР прика-

зало ових дана у Дому Совјетске културе, али по

својој лепоти, садржини и тематици долази свакако

ља-плрво месте. Они који су га видели, говорили СУ доугима:

— идите, погледајте ту лепоту, ту хармонију боја. и природе, снаге и хуманости, и ове дизне људе, којима нитде нема равимха..

Многе су компопенте условиле велики успех ти одушевљење за тај филм. Пре свега, то је један од оних послератних филмова, који одражавају настојања мајстора совјетске жинематотрафије да што дубље поникну у процес послератне изградње земље, да на уметнички, а истовремено дубоко реалистички, начин прикажу удео штпроких народних маса и појединаца у остварењу великих напора око инду“ стријализације, обнове и изградње велике совјетске земље. Опи су желели, осим тота, да покажу мм продирање уметности, високе, чисте и праве, У најуубље слојеве народа, да покажу како у Совјетском Савезу нема више „уметности ради уметности“, већ да уметност сада служи народу, а не више малој групи људи, да је она постала, нераздвојни саставни део народних маса, да се народ дубоко интересује за уметност, да су Лењинове речи постале стварност.

Филм третира проблем повратка. са фронта борца, беорца-инвалида, који је. за време Великог 'Отаџбинског рата, услед ране на руци изгубио способност да се и даље бави оним позивом којем се посветио пре рата, као и проблем његовог укључивања у социјалистичку изградњу, његове преоријентације у послу, у циљу даљег служења своме народу. Тај процес повратка мирноме раду, у социјалистичкој земљи не претставља пи из далека онако болан проблем, Какав је у већини капиталистичких земаља, али се ипак пркликом таквог повратка мирном животу јавља знатан број личних и животних тешкоћа, које је потребно хитно решити. после књижевности, у којој су многа дела посвећена +0ме проблему, сада и кинематографија настоји да прикаже здраво и правилно решење тога. питања.

У филму је изнесен и проблем истинског музичког стваралаштва, које наставља и даље свој победоносни развитак им напредак. Све већи број људи из народа одлази у високе школе, где њихови таленти долазе до изражаја, у којима они, захваљујући огромној бризи коју им посвећује Партија, влада и цео народ, могу да се школују и развију своје способности до највише мере. Такав је случај им са главним јунаком филма — пијанистом Андре јом Балашовом. Због контрактуре леве руке он више не може да и даље свира, да се развија као пијанист,_ Захваљујући својој истрајности, он се.

· Репрезентгтивно туристичко угоститељско преду зеће

савременим КОНФОРОМ

зЕЕ пита стим мее ЧУ Ут

БА

~ =- ~

„=> па лауте чаве е 4 налик аи ов енфр= оедифиињ Енен Е Рина пен

и == хе И ер а ~

Лупсуз

сваке

О. КОСТА

~“

апартманима и собама са купатилима, текућом топлом и хладном Водом, телефонима и другим САРВЕНЕ Ним потребама

АРогато сортиран ресторан

атриум са домаћоми страном кухињом. Кафана са првокласним сервисом и УЖИНОМ. Стилски салон за пријем и банкете

чи аперитив. — Бар са прво-

" класпим! салон рестораном У којем вечери концертира Џ Би р ПЛЕС и ДРУГЕ ЗАБАВЕ

О КВО 5: ВЕ_ ГОДИНЕ пати а

Зезервисање шаста до 20. децембра 1918

папине сте вевевеииеоаннивининанининививевве виа нв

посвећује компоновању. и ми га видимо на" крају ; Филма као великог и признатог композитора.

ту је и проблем оних велихих мајстора-уметника, који су под гутицајем запада забсразвили на фвоју прву и најсозтију дужност — служење своме нареду. Дубоко музикални совјстеки народ жељан је лепе праве музике, им он са заквалношћу прима и радосно дочекује велике уметпике који своје стваа Е посвећују народу. ;

“Аутори филма су поставили себи у задатак да покажу величину и лепоту Сибира, те велике, нама скоро непозпате земље, земље о којој сг причају бајке, глирских простора и сксро пеогрсничених могулности. Филм приказује ту земљу и њепе становмихе, Најзад, турје м она вечна тема — велике, дубсоке љубави. Андрсј:Балашов воли певачицу Наташу Малињину; и радосно очекује спој повратак из рата

Сцена из филма „Легенда о земљи сибирској“

4 | м поновни састанак с њом, али бежи од те љубави,

пемисливши у првоме тренутку да је пропао у својој каријери музичара, з помало и под утицајем личпе и професионалне љубоморе према лепом, даровитом али сувише егоистичном Олењичу. Бежећи из Москве, Балашов и у далеком Сибиру, стално мисли на Наташу. И када су се, чудном игром судбине, он и Наташа нашли у забачепој сибирској чајџиници и схватили да % воле, Балашов је им

опет у име велике, несебичне љубави, умео да

жртвује своја осећања, мислећи да није достојан Наташе, којој претстоји велика будућност,

Пред гледаоцима. се одвија прошлост и сада шњост Сибира.

ских река и језера, поезија бескрајне, непролазне

Необичли пејсажи, лепота сибиг-

ара аавв ша правиаиваввоо ва а аамивва вео вовииаа

овој «< ~

"> “+ Б

: пара аи Ни

ће

У 4 У

Туристично-угоститељеко предузеће оарезног знечаја на на:лепшем положају Бсеограпа

(ОППЕ/Њ, „„ПВД

Висикскн хотел. реппезентатирмог. казанктера Нојомељеноје · излетиште беогрођана и стронаце

_ Посетити хотел „Авалу“, свежег · ваздуха, преслемани пресконку ФНРЈ са њеног "мајдоминантнијег врха — претставља највеће уживање

које човек себи може пружити.

Хотел „АВАЛА“ располаже лепим собама за пре| „ноћиште, разноврсном и познато преоразредном ном, кго и сдлично сортираним пићима. у

БЕОГРАЂАНИ! Користите сваку могућност да посетите | своје најомиљеније одмаралиште! |

"ПУТНИЦИ И СТРАНУ! Не. мапуштајте. 52

сте посетили. и Видела. оно чиме се он највише поноси!

АЈА ава Ма МИАВ ЛА ла. ваЛа пала авааваа ;

Свадбена сцена

тајге величанствени замах песлератне, о веаву ције и изградње у оквиру првог. 'послератног. Ста- | љинсвог плала. Ми видимо каро гтеу тој тајги ства-

рају пови велики комоинати — „гиганти .социј =) стичке индустрије, видимо нове огромне грађе ' од армиранот бетона, високе мостове, саобраћај сав ток живота. Видимо Сибирце у њиховој свак дашњици, у песми и игри, У брзој вожњи на. троје. кама“, које лете кроз снег и ветар, а лица возача | казују нам да тај страшни сибирски ветар и та ме~ | ћава 'не претстављају никакву запреку плаповима, | да људи и даље граде м раде, певају и живе, и

пуним, снажним живдтом поноситих трађана + гра дитеља, новог, срећног живота. Ко

Приказана је и епска прошлост Сибира, у снажним сценама тешких борби, које је руски н и6Н ведио с Татарима, заузимајући, корак по у тај чудесни. крај. ул А

Сиже филма је једноставан. У њему се прича. о судбини једног уметника пијаниста, који се 2. ~. тио са фрронта са тешком контрактуром леве ке и не може више да свира. За време док се он бо- | рис, његов друг Олењич, способни пијанист, развио | се у великог уметника. На концерту У Москви чује. га Балашов, пада у очајање због повреде руке и бежи из Москве, бежи од другова, од вољене „де војке и одлази у Сибир, као цртач на изградњи једне фабрике, тамо доживљава многе обрте У својој љубави, одлази у далеке пределе Арктика и. потпуно се посвећује компоновању. Као велики композитор, аутор величанственог ораторијума. „дегенда | о земљи Сибирској“, враћа сву Москву м пред

пуном салом у којој је некада присуствовао див ној свирди Олењича, која га је тако потресла, | пе у извођењу своје „Легенде“. ) У филму има много песме м музике. тужне на родне песме предратног Сибира смењују се с „ве селим и раздраганим мотивима послератног орек ног живота, жизи тсисви хармонике и клавира смењују се са величанственим симфаниским оратори- | јумом. >

Обиље је разноликих лејсажа у филму. Ту је и Немачка, сва у диму и разпалинама, тде совјетски борци ломе последњи отпор фашиста, ТУ је и светла, блистава Москва, и раскошнза дворана за концерте, и спегом загејани сибирски предели, и

бескрајпа пространства Арктика.

Аутдри Филма створили су филм који гледаоца

заноси и очарава приролним лепотама, песмом и. музиком, садржином али и упознаје га са читавом“

историјом Сибира, ранијом м садашњом,

ПИБОР ЕВА

лане не ели пиинииииниЕ

'е» гедозом

ту се одморити, надисати

хра-

зграб 2 ле ни-,

' "