20. oktobar

ја 1

Штетна несавесност појединаца

патио ње и

ОДУ КОНТРОЛУ

при расподели зарантованог

снабдевања

асподела намирница обез-

беђеног снабдевања за-

хтева од људи који врше

тај посао, велику будност и сталну пажњу. Руковање картама, отсецање купона, израчунавање количина припадајућих намирница, мора да се врши уз непрекидну контролу. Само таквим радом неће се дешавати неправилности, нити ће појединим шпекулантским елементима успеватн покушаји које чине када имају пред собом лаковерног и небудног продавца. Јер, и поред појачане контроле ни поред давања упутстава продавцима за расподелу артикала гарантованог снабдевања —- меса, масноће, млека, хлеба, текстила и обуће — још и данас дешавају се ту и тамо, извесни пропусти.

Неоспорно је да продавци који обично раде са великим бројем потрошача нису увек у могућ ности да, н брзо и потпуно, изврше преглед потрошачких карата и запазе недостатке који се појављују на картама неких потрошача. Али, савесвим претледом карата од стране продаваца и сами грађани ће се научнити да уписују у карту све лотребне податке,

Неки продавци рејонских продавнина не обраћају пажњу на то да ли су карте прописне, тј. да ли су снабдевене регистарским бројем, печатом установе, пуним именом потрошача итд. На пример, у продавници борј 1 за хлеб-и млеко Петог рејона у Хапи-Милентијевој улици 58, нословођа Радмила Савић издала је једнога дана млеко на шеснаест карата које нису с биле попуњене. На упозорење _ контролних органа, који су се у то време налазили у продавници, „Радмила Савић је одговорила да она тако стално ради и да јој нико није указао на неправилност оваквог поступка. У продавници број 10 пекаре НО Земуна · пословођа _— Велинка Сремчевић _ примила је карту категорије Р-3 'од потрошача коме не зна име а ни на карти га није било, те због тога не може да је врати. Она из те карте свакодневно исена купоне а, међутим, никоме не издаје хлеб. На примедбу контроле да је овакав поступак недозвољен, Велинка Сремчевић се изговарала тиме да је боље да она правда неиздат хлеб, него да је власник дао карту неком другом да је користи. Она редовно издаје хлеб на карте које нису прописно попуњене и тврди ла нема времена да их детаљио прегледа. Код приватног пекара Благоја Тановића нађено је осам комада потрошачких карата за хлеб: две Р-2, три Г и три Д-3. Карте су одузете од пекара и провером је утврђено да су оне својина радника који су запосленџ у истој пекари и њихо-

_ вих чланова породица, које су

сами радници оставили да их не

би свакодневно доносили, Ове карте су, по прег власницима, реледу, пррзену У продавницама за колонијал продавачко особље у већини случајева мало пажње обраћа исправности попуњавања потрошачких карата. Исто тако, дешава се да радничко-службе“ нички ресторани и мензе подижу у колонијалним продавнипама следовање за своје претплатнике и то на исечене купоне. Тако економ мензе Индустриског предузећа пољопривредних машина „Шумадија“ на исечене купоне редовно подиже следовање за мензу у продавници број 38 предузећа за колонијал Шестог рејона. Ово је сасвим неправилно јер све мен зе и радничко-службенички ресторани имају посебан континтент намирница који подижу преко предузећа за друштвену исхрану свог рејона и гле се истовремено све карте изједначују на бази Р-1 Снабдевањем ралничко-службеничких ресторана преко рејонских колонијала смањују се количине робе обезбеђесног снабдевања олређене за потрошаче, те се због тога леттава да грађани лутају од једне продавнице до друге у потрази за артиклима које нису лобили у свом рејонском колонијалу. Најчешћи случајеви шпекулације дешавају се са текстилним

картама. Обично у задружним пролавницама и продавнипама Народног магазина врло ретко траже од потрошача легитимације при продаји робе на тачкице. У продавници број 8 „Ранапоз" у Земуну, продавана је роба на исечене тачкице без лигтитимисања потрошача. Оваквим поступком омогућава се штекулисање са тачкицама, тј.

њихово препродавање. Уопште, код неких наших продаваца тек“ стила и обуће скоро је редов“ на појава да не легитимишу потрошаче нити да обраћају пажњу на то да ли су карте про писно попуњене. Неки потрошачи долазе да купују са пет до шест текстилних карата, а продавачко особље уопште не прави питање коме припадају те карте, већ једино води рачуна о томе ла рационирану робу покрије купенима, а све друго као да је споредно.

Да би се трговина обезбеђеним артиклима правилно одвијала и да би се избегле све неправилности које могу да наступе због недовољне пажње продаваца, потребно је да продавци озбиљно схвате _ своју дужност, те да, не обраћајући пажњу ма то што ће потрошачи мало и да причекају, изврше детаљан преглед текстилних карата и сравне их са личном кар“ том купца. Ако сваки продавац савесно приступа своме послу неће се више дешавати злоупотребе, нити ће препродаја тачкица из карата за текстил им обућу моћи и даље да се врши, На тај начин ће се осујетити и итекулисање са потрошачким картама, а потрошачи ће навићи да уредно попуњавају своје карте.

Порекло — белогардејско Прошлост — монархистичка Делатност — фашистичка Заштита — информбироовска Душа — шпијунска

категорије.

После одмора у логору пријатна је забава на Ибру

СТРАНА 3

код омладинских РАДНИХ БРИГАДА НА ЛЕТОВАЊУ

у епа је околина Матарушке |] Бање. Свуда наоколо

простране шуме, шипраж.

ја и потоци. Идеш пути. ћем кроз дрвореде храстова и багремова, а гранате крошње спајају се над главом и — чине дебео хлад. Поред тебе скри. вени у шипражје и ограђени врбама, жуборе поточићи; крај

ногу провлаче се доле ка Ибру. И читав крај је такав. Висока

стабла и потопи на сваком ко-

раку. Куће са лепим двори_ штима опкољене, врло често, мноштвом разнобојног –нвећа,

расуте су поред сеоских путева. Питом крај са ролном земљом и добрим гостољубивим и услужним људима. Пашњаци и воћњаци испресецају – понегде овај шумовит крај, или се, пак, испреплетају са њиме. Матаруге, и уопште“ околина Краљева, позната је по добрим млечним производима. Жеља је сваког путника који прође овим шумо. витим стазама, где се осећа пла_ нински ваздух Гоча џ -Столова, да се задовољи добрим млеком или јогуртом, а понајвише масвим домаћим кајмаком. Иако има свега око двадесетак кућа, Матарушка Бања има данас и свој млечни ресторан.

Свега неких двеста метара од саме Бање на једном малом пропљанку стоји високо уздиг_ нут славолук са натписом: „Омладинско летовалиште". Ту се налазе на одмору радне бригаде средњошколске омладине Београда пред одлазак на рад_

не акције. То су: „Еди Давичо",

„Јурица Рибар", „Божа Стаменковић", „Драганче Павловић" и „Јанко Лисјак-Пушка". Пре неколико дана допутовале су и две бригаде са Ауто-пута: „Јелица Миловановић" и „Ђуро Стругар". Штаб Градилишта Новог Београда упутио је још 85 градитеља на опоравак. Они су из разних крајева наше земље. На овом пропланку којег, са свих страна, опкољава висока и густа шума, живе по први пут логорским животом београдски средњошколци. Ту су поређане једна до друге, десет дугих дрвених барака покривених великим воштаним платнима. Логор је увек весео и жив. Користе се задњи дани одмора. Јер, кроз два дана ове ће бригаде поћц на велика 0. младинска радилишта: Ауто» пут и Нови Београд.

под ОКРИЉЕМ НОТЕ

дАмбасада СССР у Београду предала је ноту Министарству иностраних послова _ протестујући _ због хатшења групе белогардејаца, . фашистичких агената и осведочених непријатеља виших народа.

ЕНГВААМАММА 86 ЛР ЛА ЈЕШВНА ИВА

ковај. ај а тајертке (бање

Јутро је. Сунце је већ отскочило, па налази отејај у росној и зеленој детелини. На простору пред логором изводи се јутарња гимнастика. Тела се савијају, а чист планински ваздух шири младалачке груди. У присуству свих омладинаца, тачно у седам часова, залепршале су заставе, на високим јарболима.

Доручак. Седимо у кругу, разговарамо, пијемо белу кафу уз коју смо добили још и хлеб са кајганом. Командант логора, младић од непуних 20 година, прича како су стварали логори сами га, за време оних дугих

Полазак на купање

мутних дана, изградили. · При јатно јутро, а око нас, омладинке и омладинци, чисте и уређуЈУ логорски круг. Живот логора почиње.

Обилазимо простране шаторе. ·

У њима, живџ се спортски излетнички. Широке и удобне сламњаче већ су укусно покривене чистим ћебадима. Понегде се нанђе на леп, везен јастук, ваљда, „успомена“ од куће. Једна група омладинаца лако опремљена кренула је ка Столовима и Маглић-Граду, који се плаветне горе у даљини.

иду као водићи филмским Уа портерима „Звезда"-филма. у те је и њихов логорски задатак, планинари су.

— Нек је срећно! — довикују из логора и мараме у рукама лепршају за њима све док се не изгубише у шумарак.

А у логору живот тече. Сви причају да су се опоравдли и угојили. Кажу да су просечно добили 4 до 5 килограма у те“ жини, а има их који су повећали своју тежину и до 18 килограма. Похвално говоре о исхрани а многи кажу да им је боље него код куће.

— Ех, да је још један месец овако!

— Море, доста ти је, видиш да си се ужирио. Ко ће те препознати када се вратти опет у Београд“ — добанпује један шаљивчина своме другу.

Такви се разговори чују, а онда се настави договор о ономе шта треба да се ради.

А време брзо пролази. Ускоро нас је удар „гонга" позвао на ужину. Хвале се омладинци како стално добијају сутлијаш било са гризом или са пирџнчом. Меса имају и за ручак и за вечеру. Највише им се свиђа пита или штрудла, а то добијају сваки дан. Четири ка редовно примају будући градитељи. — Пишите о томе, нека читају наши у Београду, јер се боје да нам је слаба исхрана. Море, мазе нас као лецу. Ако може неко више да поједе, оно има и додатак... Шта ћеш боље

Преостало време до подне припада културно - просветном

раду. Увежбавају“се програми за логорске ватре н приредбе, за читав богат, уметнички живот који већ треба сада припремати за градилишта. Марљиво се припремају хорске песме и увежбавају позоришни комади, На уздигнутој позорници скоро свако вече одржавају се логорске ватре. Иступи се изводе на подијуму од дасака око кога гори ватра. Но, нако нема 06светљења у логору, ипак, она даје свечан и лостојанствен изглед озбиљним лицима извођача. Свака бригада, не узимајући у обзир логорске — ватре, дала је до сада по две прирелбе, а читав логор дао је та. кође две заједничке приредбе са одабраним програмима из свих бригада. .

Са завршетком ручка, који је обилан и богат, настаје други део дана — слободно после подне, које је, посвећено само забави и одмору. Неке омладинке узимају ћебад и књиге и у пријатном хладу испод густих храстових грана, леже и читају.

Са нама је, на путу ка купалишту, Бранислав Радоман, ђак трећег разреда Прве мешовите гимназије из Земуна. Он је најмлађи члан земунске средњошколске бригаде.

— Па добро, Браниславе, хоћеш ли ти тако мали издржати на Ауто-путур — упитасмо га.

— Ко мали» Можда сам по расту мали, али сам озбиљнији и издржљивији од пола њих у мојој бригади, — рече, а бора му се уреза између веђа на његовом ведром дечачком лицу, и дода после краће паузе, мало невесело: — Поставили су ме за курира „али ћу, свакако, насто“ јати да се дохватим крампа!

Ибар тече, бистар и чист. Иако није дубок, ипак се у њему може пливати. На једном месту, где је некад био долап, омладинци су подигли скакаонићу, која им пружа добру разоноду. Мек песак, испод врбака, служи за сунчање. Много весеља ствара купање и брчкање но води.

У логор смо дошли када су футбалери отишли да играју, док се на терену одбојке волила упорна борба између два мешовита тима. За време боравка од месец дана, у омладинском логору, одржано је такмичење у таху, одбојци н футбалу. Првак шаховског турнира

земунска — средњошколска да „Јанко Лисјак-Пушка",

а друго место заузела је брига. да „Драганче Павловић". Чланови бригаде „Јурица Рибар" освојили су првенство у одбојци. За финални сусрет у футбалу између бригале „Јанко Лисјак-Пушка" џ „Јурица Рибар" влада највеће интересовање. Највећи успех у масовном окупљању омладинаца у фискултурни живот показала је бригада „Еди Давичо“, која је успела да обухвати сто по сто

. омладинапа.

У оближњим шумарцима, ђаци који имају поправне испите, марљиво се припремају. Раде по групама. Сваком групом која обрађује материјал из једнога предмета, руководи“. најбољи ђак који је био у школи међу првима из тога предмета. А ђак је најбољи инструктор. Ње. му се лакше поверава извесно непознавање градива, више МУ се постављају питања, а он сам, као руковолилац групе, зна начин на који може најлакше и најприступачније до објасни извесне лекције својим друговима. Доскора, у логору су били један професор и професорка за математику и српскохрватски језик. Пред њихов одлазак из логора одржани су први пробни испити којима је руководила комисија састављена од наставника и најбољих ђака. Ти први испити дали су заловољавајуће резултате. Професор математике, радио је свакодневно са градитељима осам часова и то по групама. Посебно, ван група, добри ученици „који нису заузети послом, раде са појединцима који се припремају за полагање и настоје да њихово знање утврде џ многе још нејасне појмове рашчисте,

Пало је вече и заставе са високих јарбола спуштене су. Растајемо се са омладинцима који ће кроз два дана поћи на градилишта. — Дошли су пре неки лан, каже нам дежурни из — логора, — им носе назив три пута у дарних!

И када смо после лужег пешачења, окренули се и погледали кроз звездано пече у правцу логора, видели смо само ватру како је пламсала, тамо далеко, близу Матарушке Бање.

В. В.

Нова фабрика гипса почела са радом

ња фабрике гипса у Панчевачкој улица у Првом рејону. На месту на коме се налази сала поттуно преуређена и дограђева фабртка, стајала је мала, неугледна радионица са заосталим машинама, углавном неупотред. љивим, нехнгијенска и теста. Прошле године је мала радионтца почела да се преуређује и проширује # почела је #з-

јенске услове рада за раднике који дуго времена проводе у

приликом пренсводње гипса. Јула месеца ове године углавном је довршена истралња ских постројења нове фабрике ин монтажа постројења,

Зграда има два велика мага= иза, просторије ва рад са матшинским постројењима, Венти. лација је добро спроведена ла би се радници што боље зашти. тили од прашине. Постоје п купатила за мушкарце и за жене, гардеробе, и просторије за првени кутић а синдикалну орга. визацију.

У току јула мессца извршене су прве пробе са постројењима које су потпуно успеле, тако да је фабрика већ почела са радом. Изградњом ове фабрике повећа“ ла се производња гипса у Београду који је толико потребан за обимну трађевинску делатност, Капацитет нове фабрике ће батч два вегона гипса денвно. Производњом гипса у овој фабрици омогућиће се поред онабдевања ваших _ грађевинских _ предузећа пуштање већих количина пипса

5 слободну продају.

И аеро нинлви и инат аи Ба

и риеабпаси