20. oktobar
чиониц це, ходници и дворишта школа понсво су отивели,. По штолским простортитама, које су — читава три месеца биле празне, опет се | весело разлеже _ пријатан мла| далачки смех. Велики број у-
4 ченика п ученица гимназија, и
средњих стручних школа вратио се са ведро проведеног одмора. После једномесечног рада на акцитама, та колима су физичким радом ојачали и оснажнили себе мело, ог улениши су провели месец дана на колективлом летовању. Освежени 'одмором на чистом ваздуху, они
имају довољно оанаге за — нозе напоре и задатке које их очекују у овој школској години, Учење је опет њихов ОСНОВНИ и најважнији задатак, а успех у овој години знажиће још: један
прилог остварењу Петогодишњер плана, ,
(7 /С / (Е уатат. аттој редакцији свакодневне стижу дописи у којима грађани указују на не правилности на које наилазе у свакодневном животу. Че сто то није само критика, већ се у неким писмима износе случалеви пожртвованог рада ми зала. гања на послу, културног односа неких продаваца према грађанима, брзе услуге м друго. Поред дописа из Београда, редакдинја добија и писма из других места, Али, да не би сва та запажања грађана остала само мртво сло. ве на хартији да би критика уродила плодом и учинила да "ве грешке исправљају, наша редакција ће проверавати сваки слумај који буде изнет у допису, мепитивати да ли су надлени предузели мере да се неправилности отклоне, или не. М они случајеви по којима су предузете мере за исправљање гре„шака и они од које су се надлежни оглушили, биће изнесени У рубрици која ће носити назив „Трагом критике и предлога“, Тако ће машти дописи допринети да се многе грешке , исправе које, ту и тамо, ометају правилан ток свакидашњег живота У нашем граду. =
У броју 248 нашега листа, од 19 прошлог месеца, изишао је допис под насловом „Вратоломије на Теразијама“. У. овом допм| су један грађанин скреће пажњу
сна рупу у асфалту која се налаЗи у самом центру града, на те"разијама испред ограђеног плапа до Министарства трговине и снаб девања ФНРЈ. 5 · Данас је пета недеља како је овај допис објављен, а рупа У асфалту још: увек стоји. међутим, како лисац дописа наводи „Пукотина би се могла избећи што би се попунила, или прекрила неком даском“, . Требало би да надлежним из Ко| Снуналног повереништва поведу више разупа о изгледу наших У| лица и да се постарају 9 њиховој благоврсм лој оправци..Али, оли | не слмо сл су превидели „вратор помије на Херазијама“ на шта им је скренуо пажњу допис који је изишао у нашем листу, већ ни по изласку дописа нису ни| шта предузели. Чињеница је да је требало учинити известан напор. Али, изгледа, да. није имао ко да га учини, нити да нареди | коме другом, | ж У ни аутомати који су некада постојали, а гдегде ИХ још · има по нашем граду, и У које треба. Убацити металан динар па би се
клштишке и. Пуебло
добила телефонска веза, перонска карта, тачна тежина итд., доста се често кваре. Аши, и поред тога на неким местима их још
увек има. Е
Зедан такав аутомат воји ба да тачну тежину, а о коме је изишао допис у нашем броју од 256 прошлог месеца, као о „Али која гута динаре“ а остаје без одговора, налази се у холу железнич ке станице.
Изгледа да су надлежни из Управе железничке станице прочи тали допис који је изишасо у наттем листу, јер вага више не гута динаре. Али, о мерењу нема ни говора. Ако вага не може да се оправи, треба је сасвим уклонити, да људи не би губили време око же. А ако је за оправку, нека се оправља што пре.
“ •
У мстом броју нашег листа, У допису под насловом „Неизлечиве ране на асфалту“ — · писац скреће пажњу на гомилу ископажог асфалта пред самим улазом У биоскоп „Звезду“, преко које се посетиоци биоскопа спотичу, јер је она обично заклоњена слетом који чека да уђе у салу.
Од извесног врембна те је комиле нестало, и тротозр је заравњен, тако да, поред тога што је прилаз биоскопу приступачнији, улица пријатније и уредније делује. Тако би постепено требало лечити све „ране",
»:
тре-
У нашем листу од 16 0. м. изитпао је дотис, у коме се пише 0 „дебелим слојевима“ прашине ке ји покривају ШЦетињску Улицу скоро целом њеном дужином.
Познато је да се ту подижу две велике станбене зграде. Познато је „исто тако, да се мз прошле тодине зидало, и да није било прашине.
Лотис. који је изишао у нашем листу требало би да послужи као опомена ' Комуналном поверенититву кад се до сада нико из тог одељења није сетио да би ТУ улицу требало само чешће поливати. С 963 м на њену стрмину и коцку Којом је поплочана, вода би се сјурила у долину и собом однела све те наслаге прашине, А колико је нама познато, Београд не оскудева У води. ,
= 4
Обавештајпи биро Железничке станице од драгоцене је помоћи м онима који долазе у Београд им онима који одлазе из њега. За тренутак грађани сазнају у жоје доба жоји воз полази, у ко је долази, када треба да наставе прекинуто путовање итд.
Недавно смо добили писмо ФД једне читатељке у коме каже ла
по убаченом _динару да.
је „сасвим неразумљиво“ Обавештајни биро, са улаза у станицу (са београдске стране) премештен па излаз. Према томе, Београђани који желе да добију неко 0бавештење припуђени су да купују перснску карту да би дошли до Бироа,
Кратко време но објављивању овог дописа отворен је још је дан Биро — сада спет на улазу. Ово је уствари још срећније решење. ЗАПУШТЕНИ ДЕЧЈИ
ВРТИЋИ пне
' + (7 много радости поздравили су родитељи одлуку да се на празним плацевима у Београду изграде дечји вртићи. и ани су са много готовости радити на 22 2ови вртића, знајући да Ње они пружити могућности деци да се несметано играју и одвојити их од улице.
Међутим, после године и више дана миоги од ових вртића су запуштени, нема више у њима ни љуљашки, ни клацкалица, ни вртепшаи. Остали су само стубови и празни базени за песак. Негде су чак, несавесни прађани, почели и отраду да разнобе. Тако је са вртићима на Булевару Црвене армије бр. 137, у Курсулиној улици бр. 10, у улици Маршала 'Толбухина, Француској и на многим другим местима.
Сматрам да би основне организације, у којима се налазе сви вртићи, требало да ваде рачуна о њима и да се старају да се сви кварови оправљају на време, како вртићи не би постали ругло им места где деца могу само да се позледе и испрљају.
Момчило Пењин #
„Резервисани“ вагони из Рита
ада су бригаде Народног фронта првих недеља одлазиле у Панчевачки с Рит, није“ било никаквих непотррбних гужви приликом повратка. Међутим, последњих неколико недеља почело је да улази у праксу да се „резервишу“ вагони за повратак. У почетку су то чиниле само поједине бри. гаде и због тога није било пометње. Али, осамнаестог овог месеца, када су бригаде У великом броју почеле да прилазе вагонима, чули су се громки узвици: „Не може! Овде је резервисано за ту и ту бригаду!“ Показало се да је у Врбовском, где су радиле бригаде Другог и Петог рејона, одмах после ручка, по неколико чланова бри.
Ам
пнин сља А пурра пити
гаде напуштали посао и са бригадном заста. вод одлазили на станицу да „резервишу" ватоне за своје бригаде. Заставе су стављане на вагоне, и са једне и друге стране врата поседали су другови — „резервисти“,
Отуда се и десило да су вагони већ унапред били „пуни“. Отуда је идошло до несу. .. гласица. '
Жако приликом поласка са станице Дунав овога нема, и како је могуће да се једним примерним редом укрцавају бригаде за бритадом и рејон за рејоном, то је сасвим ра. зумљиво да се ово може и треба да изведе и приликом повратка „рРезервисање“ вагона на овај начин у опреци је са фронтовским радом им са односом који треба да влада међу члановима Фронта. делена ЛУКИЋ
Због недостатка контроле
а углу Француске и Скендер-Бегове
улице стоје, поред електричног транс.
формгтора, два велика сандука за прикупљање уличног смећа. Само — контролни органи не воде рачуна о правилној употреби ових сандука м због тога чистачи редовно просипају пуна колица смећа поред сандука, уместо у њих,
Овај случај није усамљен. На много места у Београду чистачи спроводе ову своју упроштену правњсу, што изазива нагомилавање ђубрета, сакупљање мува и распростира_ ње задаха, који смета читавој околини, Тре ч–бало би спровести потпумнију контролу у ин. тересу хитијене у граду. м. ш.
=
Незгодна станица
утобус Београд — Баново Брдо, на сво-
ме путу ка Бановом Брду, стаје код
„Мостара“, баш на самој низбрдици код трамвајске пруге, тако, да онима који ту излазе из зутобуса, може лако да се деси да искоче пред трамвај. Исто тако, они су изложени аутомобилима који наилазе, јер је место веома непогодно. Далеко би боље бито да овај аутобус стаје мало ниже, тамо где аутобус код „Мостара“ скреће улево. На том месту и терен је много равнији. н. н.
Због слабог транспорта омета се правилно снабдевање града воћем и поврћем
ије довољно за правилно снабдевање трађана 8Оћем и поврћем, да је ово добро понело, _ тојест да га код произвођача ишма у довољним количинама. Свакако да је и то један од услова да пијаце буду снабдевене, али не и одлучујући, Шта вреди. што произвођач да велике количине робе, ако се она лошим транспортом дјаност на пијаце чзубијана, иструлела и угњечена. Тиме се знатно смањују количине робе која може дасе упо“ треби, јер, сасвим природно, ни ко неће да купи робу која није свежа. А на нашим пијацама, нарочито. по градским продавницама, наилазимо на воће и ловрће које лежи на тезгама недовољно свеже,
Десило се, на пример, да је једанаестог овотћ месеца на же“ лезничку станицу Дупав _ стигљло двадесет вагона разног во“ ћа и поврћа, Ови вагони су ави зирани _ једанаестог у тринаест часова 4 истоварени су тек два наестог овог месеца у шеснасст часова, што значи да су сви пати под лежарнну. Осим тога, воће и поврће које је издржало пут и још дуго прележало че кајући на истовар, сигурно није било у најсвежијем стању кад је приспело мг пијаце. Код Ку ле Небојше једна дереглија, власшиштво _ предузећа _ „Кос мај“, шуна воћа и поврћа, чекала је тринаест чабова на исто-
вар.
Рејонска лредузећа за воће и поврће ни задруге врше превоз робе директно у пијачне мага_ цине, док предузеће „Космај“ око педесет од сто робе истоварује у свој централни мага.
„ин, пошто је откупно преду“ "зеће и не даје робу рејонским
предузећима.
· Кол предузећа „Космај“ ква литет воћа је слаб што долази услеж неправилног транспортовања. Вагони којима се врши превоз нису подешени тако да се воће ш поврће у њима не квари, већ су сасвим затворени и немају никакве вентилацеје. Тако је овом предузећу почетком овог месеца упућено _ два вагона шаргарепе, која се мало задржала у путу, а када је лри спела била је за шездесет од сто. неулотребљива за грађане. Предузеће је "било _ принуђено да сву 'шаргарету преда клани– ци. Дешава се и то да откупне
. станице не добијају на време
наручене вагоне, што исто тако утиче на квалитет робе. Такав је случај са бресквама, које су услед дугог чекања на
десило и са шљивама које су стигле ва педесет од сто убуђале, а стоне јабуке за двадесет од сто труле. Лубенице осу приликом истовара испуцале за петнаест од сто те не могу да се употребе за продају. Папри. ка је приликом утовара помеша ва, тако да сада у матацину ле
же бабуре, туршијаре и зелене ситне палрике на једној гомили. У августу је приспело само седамдесет килограма парадајза, који је у путу сасвим пропао, У истом месецу, — услед рђаве манипулације, пропало је 4.413 килограма кромпира 6.672 «килограма _ купуса, 45 килопрама црног лука, 364 килограма шаргарепе, 260 килограма краставаца, 161 килограм зе лени, 1.947 килограма кеља, 17 килограма _ палрика, 411 кило“ грама парадајза, 22 килотрама келарабе 356 килограма лубеница. Све покварено поврће ба чећо је, сем лубеница, које су продаване по нижим ценама, за "сточеу _храту. '
Претоваривање робе _— обично се врши четири пута: прво се истоварује из вагона и ставља у магацин, затим се транспортује у пијачне центре, истовару је у магацише на пијаци ш нај. зад, се из магацина распоређује по тезгама.
На Каленића одијаци постоје два павиљона, једна тезга и је дан магацин предузећа „Космај“. Дешава се неких дана да павиљони не припреме робу за продају скоро до 6,15 часова. Магацин за омештај робе врло је мали и у њему нема светла.
редувеће планира дневно по"требе воћа и поврћа, али те потребе не испуњава. Роба не стиже плански: једног дана дође по двадесет вагона, а следећих дава уопште не лолави. Истина,
је неколико пута постављало о откушвим _ станицама да воде рачуна о испуњењу днев их штланова испоруке робе, Али у том правцу се мало постигло из разлога што је врло тешко уокладити план набавке са пла-
навима радних задруга а пољопривредних добара. Осим тога, 4 произвођачи врло често одуговла че са испорукама својих производа. Важно је истаћи да се рад снидикалне _ подружнице у овом предузећу уопште не осећа. Исто тако, није. одржан не један састанак са продавачким осо• бљем, на коме би се детаљно пра тресло рад и указало на пропусте. Такмичење се врта слабо од“ вија, за шта сноси критицу син дикалва подружница, која је би« ла дужна да га покрене.
У погледу амбалаже предузеће „Космај“ не стоји најбоље, због тога што се велики део налази код ређанских предувећа за воће и поврће и то ва десет вагона робе. Дирекција је више пута инснстирала да се врати празна амбалажка, али продузећа врло споро враћају. Новопроизведена амбалажа не може да подмири потребе предузећа, ма да се дневво прошзводи око седам стотина сандјука.
Као што смо у напред изнетим примерима показали, нагболније питање и ва предузеће „Ко смај“ и за сва предузећа за во ће и поврће јесте питање пранспорта. Роба која се шаље са откупних станица често се залржава у путу, откупне станице не добијају специјалне вагоне) за воће и поврће, већ оне који су одређени за житарице или друге производе, нити их добијају ва оне дане када их требују.
То су, углавном, тешкоће са којима се боре предузећа каја снабдевају наш град воћем и поврћем, Требало би испитати све могућности за отклањање тих тешкоћа, јер ће само тако грађаћи моћи да добију све пладо-
ве које наша земља обилато пру-