20. oktobar

, , , , а ' , ,» Ф # 8 • # 9 у Ф + а

Одговорни уредник Драгу

САТИ

а сам врло мното путовао по свету. Неки то

верују, а многи не верују, већ држе да сам

ја то. уобразио. Чудновато! Уосталом, што

рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа. Главно је да ја држим да сам врло много путовао,

Путујући по свету, човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камо ли будан мотао замислити. Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије хлрештнот Енглеза, који беше написао некакав путопис кроз Србију. Читао сам и тај путопис им изгледа

' ми доста веран, алиму нико од Енглеза није веровао

ни да постоји нека земља Србија, а камо ли оно што он пише о тој земљи. Назвали су га занесе-

| њаком, па чак и лудим човеком. Ето, сад нека виде

Критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с месеца (а не виде како м поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе, које су много горе него да су с месеца пале), а већ њихов стереотипни, црвен кончић, што се, незнам, провлачи кроз дело, куда ли бестрага, изишао ми наврх главе,

Ето, дакле, тако и ја, путујући наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли.

Прво нашто наиђем у тој земљи (хајде баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор.

— лепо, бога ми; жуд ја да натрапам на то чудо! "помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ и одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима. Све се то једно с другим пруписало и измирило, па шема човек с ким ни да се честито завади. ј

МИзненадио сам се. Збором руководи претставник власти у том крају земљице, ваљда та зову окружени начелник, а он је и сазивач политичког збора.

Мноти грађани дремљиви, подбули од спавања, а неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево, десно, горе, доле; зањихају се по две грађанске главе јаче, ударе се, прену, оба политичара потледају ТУпим погледом један друтот, ње изненаде се ничему, очи им се опет затворе и главе климатају ревносно и даље, Многи легли те спавају, и хркање се разлеже, да је милина чути. Многи су, додуше, будни, али трљају очи им зевају слатко м гласно, те као да помажу, ради боље хармоније, оним што хрчу У хору. Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане. Сваки упртио што једнот, па га, носи на збор. Неки мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћакају м отимају. Неке упорне дотеруцу везане. Жакав је ово зборт — питам једног. “ Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. Ваљда није опозицијат Опозиција! — одговори, опет не гледајући ни пита.

— па зар власт сазива опозицију на збор и још људе силом доводи: — упитам.

— власт!

— па зар против себет

— Сипурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици.

— Можда је збор против народат — упитам,

— Можда! — одговори онај на исти начин,

— А шта ти мислишт — упитам,

Он ме погледа тупо, безизразно, нима и рашири руке, као да би рекао: се тиче!"

Оставим га, и хтедох прићи другом, али ме њетово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспештног покушаја.

Одједном чух неки љутит глас:

— шта то значиг Нико живи неће у опозицију! То се не може даље трпети! Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па то тако из дана У дањ, да се човеку већ згади и на ту послушност, #

— То је диван и образован народ! — помислим у себи, и поЗавидим тој идеалној земљици, ту ваљда ни покојна стрина не би хукнула, ми предвидела какву опасност. Људи образовани м послушни, мирнији много више нето што је од нас деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање обљутави чак им самој мирољубивој полизији, — Ако ви тако продужите даље, — виче начелни: оштро, љутито, — онда ми умемо окренути друти лист, па ће влада указом постављати опозиционафре. час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету; за вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај м тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара. За чланове главног одбора опозиције странке: тај им тај, тај и тај, тај и тај, па хајд:. па, онда, за опозиционере округа тога и тога: тај и тад, тај и тај, па мирна Крајина. Не може то овако више. А влада је већ нашла пута и начина да покрене један лист против себе. Зато је већ почела водити преговоре, и нашла добре, поуздане, верне људе.

Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.. Нити их то изненађује, нити их буни, нити радује — апсолутно ништа. жао да начелник ништа није ни товорио,

— дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник,

Свет гледа у њега и ћути мирно, "равнодушкно.

Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор и поче трозиватић

— Сви су ту! — рече после трозивке задовојљно.

Начелник се затури на наслон од столице и протрља руке од задовољства, '

— Е доброоосо! — рече с осмехом на лицу. Сад, у име бога, да почнемо!... Ваш је задатак као противника владиних, да владу нападнете _ најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње.

Свет се мало по мало поче прибирати док се тек: један пропе на прст и диже рубу, па процвише слабачким гласом:

— ја знам, молим господине, опозиционеру. ;

— Е, деде причај!

Грађанин се мало накашља, птромрда раменима, па узе причати таквим тоном, да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали У основној школи и препричавали поучне причтице:

— вила тако два грађанина: једноме било име Милан, за другом Илија. Милан је био добар м послушан грађанин, а Илија опак и неваљао. Ммлан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата. И добра влада зовне к себи и Милана,и Илију, па ће рећи: „Добро, Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара, и добићеш поред своје службе још једну с бољом платом. То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима. Милан пољуби добру владу у руку; м оде весело својој кући“. ТВо-

ко га

слеже раме„Шта ме

једну причу о

|

7"

тин Шолајић • Улица Драгослава Јовановића 1 • Тел. 20-413

ВА

Сатира „Мртво море", чији одломак доносимо, приказу-

ја тешке прилике и политичко мрачњеаштво времену кед је. Домановић живе

том се окрете Илији, па рече: „Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ту плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима“. Дођоше мџандари, и одмах ухапсише рђавот и неваљалог , те је много патио и ожалостио своју породицу. Тако пролази сваки онај

који не слуша свога старијега и своју владу.

— Врло добро! — рече начелник,

— ја знам, молим господине, чему нас учи ова прича. — рећи ће други грађанин, '

— добро. Кажи! Е

— из ове причице видимо како треба бити веран и послушан својој влади, па да човек срећно погшиви са својом породицом, Добри и послушни грађани не раде као Илија па их свака влада воли! — говори опозиционар. 6 Е

— лепо, а шта је дужност доброт и послушног грађанинат7

• — дужност је доброг и родољубивог грађанина, |

да се ујутро дигне из постеље. — Врло лепо, то је прва дужност. Има ли још којат — Има још, · '

— Које су!

— да се грађанин обу. че, умије и доручкује.

— па ондаг

— оОвда изађе мирно из своје куће, и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време руч ку. У подне тачно долази опет мирно својој кућими руча. После ручка попи.је каву, опере зубе и лег не да спава. Кад се добро испана, грађанин <е умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кућите вече ра, а после вечере легне у постељу и спава.

Многи од опозиционара испричаше по једну мудру; поучну причицу и 06 јаснише чему наста прича учи. Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе, Један „предложи да се збор заврши ми да сви заједно оду у механу на чашу вина.

ту се мишљења поделише, и мораде доћи до бурне дебате. Нико више није дремао. Дође гласање у начелу. По свршеном гласању начелник о6јави да је предлот примљен у начелу, да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо питит

Једни хоће вино и соду.

— нећемо, — вичу други, — боље је пиво!

— ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве прупе,

— Ја, опет, из начела не пијем вино.

И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата.

Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече:

— Три часа и пет минута! Ни ја сад не могу пити каву. Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу

главу.

Дође, после многих товора, који су читаво после подне трајали, до гласања.

Начелник се, као ваљан претставник власти, др-

· Казорара.

а вам се пожалим. ПосваЂао сам се са породицом и покварио радио апарат. З3ашто и вако — чућете, Дошла ми ономад фамилија у го. сте. Онако, навратили. поседали, разговарали, као обично, о свему и свачему — дневног реда није било. Одмах да кажем, фамилија ми је исправна, фронтовска. Чика Лаза — једино њему није баш јасна она резолуција, де, она знате већ која, информбировска. " Он је тумачи некако на свој на. чин „каже: „Што јесте, јесте, ни је право што су ми узели кафану“ мначе човек се запослио, вре дан је, ради, зли сто — тешко му да прежали, 'Треба га разумети.

И тако, седимо ми, причамо, Мој син, мали је још, али ето на мене је, па већ зна свашта, узео и отворио радио, колико да са покаже пред гостима, Обрће, дутме кобајаги тражи стани. це и оп — натрапа на Пешту.

Ја, право да вам кажем, не волим то. Слушао сам два три пута, па ми се смучило. чардаш и тако, те серенаде волим да чу-

| јем, али ону њину пропаганду не могу. Има неки кад чују шта све говоре, смеју се. А ја не могу, нервира ме. Све бих хтео да им одговорим, тамо њима, мако,. ћемо право, кварим речник, А ги. ;

БР ВНРИВ НИВОА ПИШЕ АВИ ВРАНА А ПАПА

ш

деца, имам их двоје, слулају, па ће; боји се, научити да псују. Ипак отац жим, како ћу — кажите и сами. ИМ зато ја одмах викнем детету: „Затварај то, сине!“ чика Лаза, њему глави кафана — не велим да се · баш још богзна колико нада, али умерено — нада се јот,"' прижељ кује, каже: „та пусти да чујемо, шта се бојиш",

А шта има да се бојим, нити је забрањено, нити мма зашто да се забрањује. Ја бих то, брате, ако је до тога слободно плу.

АБВЕРА авионе = Чековни рачун 105-9060386 • Пошт, фах 752 • Штампа Шштампарско-издавачко предузеће Народног фронта _ Србије

Србије У

као објективно и правично. Ничим није хтео утицатј на слободу гласања. Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем да свој глас за своје убеђење. Уосталом, сваком је то право и законом дато, и нашто та онда одузимати%

Гласање је текло у највећем реду.

по завршеном гласању, устаде начелник с вазамим, озбилиним лицем, као што доликује претседнишку политичког збора, и још важнијим гласом 06јави резултат гласања;

– објављујем, да је огромном већином победила група која је за вино и соду, затим долази “мало мањи број фракција за чисто вино, затим фракција за пиво. За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију), и најзад један глас за меланж. 4

Тај је и иначе, заборавих поменути, био започео говор противу владе, али му маса запуши и“, грајом тај детињасти ис пад. Он онда, мало доцни је, поче говорити, како је противан и оваквом збору и како то није збор опозиције, већ је власти пало на ум да се прошали, али гази ту остали виком и грајом спречише да го вори. Начелник после то га поћута мало, па до даде!

— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој тосподин _ министар не пије никад вино и соду:

Наједанпут се опозици ја поколеба, м изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж).

— ја нећу утицати на вашу слободу рече начелник, и тражим од вас да останете при свом убеђењу.

— Боже сачувај!

Нико

и узеше доказивати Жвко је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило, кад уствари нико није тако мислио. И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичкот рада у механу. Шило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама.

Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору. Извештај гласи:

»У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади. Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја 6ојим да не дође у питање опстанак данашње династије. Употребљавао сам све мере које сам могао, и сва средства што сам их имао на расположењу, да спречим ово зло, али, како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узаљудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збору. Из њихових оштрих и дрских говора, видео сам, да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи. Напослетку, после мучних и тештких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један

сам. А да се уздртит грађанству.

„Азде ту пешту“.

ли:

једнако У

И тако пустим —

ше да се буне. каже: „И 'јЈУ — ала Стева, пљуцну. Иначе,

зна човек чистунам,

зи у чарапама, а сад ето — до-

ми он слуша, 5

шло му. Чика лаза

Бесотрад, Раајкопићева ул 69, %

неће да чује за убеђење, |

штао јавно, на улицама, нек се чује, нек пуца пештанска брука. Али ве би ваљало — квари зпе-

Она остала фамилија и она вебаш да и ми чујемо

Ја сам са некако уздржавао домаћин сам, морам да трпим — а ови слушаше слушаше, Тетка Даринка

мл он слуша, слуша,

између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине,

„У прилог под «|. шаљем учтиво Господину Му нистру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукерчасер“, шта ли беше, затим ома тројица што су Били за каву) и молим за наређење шта даље да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.“ 4 | " „начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу. Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши,

После свршеног збора запитао сам био Једног:

— Зар код вас мема људи што. се баве политиком7 .

— Било је и тота. га

— пат — ништа. Будалаштине! фгјЕл «

— Што будалаштине7

~ Остави се, молим те; ко ће да ми води политишут!.. ПШочињао је то један!

— па шта учиниг

— луд човек! Шта има да учини! Знамо та сви: и ко је, и откуда је, и чији је син, и шта, једе у кући. Отац му био мајстор, гли последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, 'треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори... Мални, молим те, вазда је он бунцао којешта!

— па шта му ти кажешт

— ништа! шта да му жажемг Тледам га, па се смејем. Знам њета; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. И он да ми прича шта је устав и слобода"! п

— можда зна човект! — рекох.

— остави, молим те, бар њега знам колико је тетжак.

— па шта урадит '

— „Шта ће да уради!7.. Чита неке књите, трчи из места у место, апитује нешто, скупи неколико њих, држали неке зборове. Хапсише га, кажњаваше, протјериваше. Кажем му ја једном: „то се заносиш као дериште, те не гледаш свот посла. Видиш да си луд човек7!=

— шта му други веле1 1 |.

— Пукоше људи од смеха. Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смех; .

— „Нађе ли уставт“ — упита га неко, а деља улица у смех. :

— море, што је било шале с њим, то нема, Неки пут да се испреврћемо од смеха. И данас му остало име Тома Устав!.— рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи.

— па шта је било с: њимг%

— Пропао је сиромах. Нема нигде ништ, а м службу му државну не даду... Будала. Његови другови по школи какве лепе положаје „имају, а он тако. Није му нико крив. Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелитентнији, ал некако занесењак, Ништа није горе него кад човек уврти себи неке. бубе у главу. Нашао се он да исправља нешто. Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо, Стромах!... б

— шта сад радит

— Море сад се опаметио, ал' доцкан! Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле. Шего, ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав“. Тако данас, тако сутра па почеше људи с њиме да праве шале где стигну, где стану. Он се бори, бори, па малакса.. Жао ми га јадника! није био рђав!.... Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре. Повукао се готово сам за се, "па се слабо с ким дружи. У сиротињи је, али га многи помажу. Свима нам га је жао, али сам је крив... •

— Како сад људи с њим

— лепо!.. Сад та не исмева нито, воле га људи, а и жалимо га јадника!

Радоје ДОМАНОВИЋ

ОЛИ виа

Тетшке последице

слушла, па опсова. МИ теча Стева, па опсовах и ја — и не знаш шта је горе. Да ли да слушаш 0. нота из Пеште или нас. Ја шта ћу истерам децу — из педагошких разлога.

У неко доба окрете се _ чика Лаза мени: „Слушај ти, — вели, ако је да грде, нека грде брате ову власт, право је због оне моје кафане, али да од мене праве будалу не допуштам!“ Па поче мене да грди. Неће вели да га нико магарчи, „Ако ламу нек лажу, љуцки, али овако пре

нека прича.

па поче-

лажу!“ Теча

па сно — _ не гутам, нисам ни ја он је, ко га весла сисао“. То тако, он чика у собу ула. Лаза — вређа се што од њега

праве будалу. А ови други фронтовци,~ у топ да ме метну — да убију. . — О људи божји, велим, шта се љутите на мене, нисам ја — пешта. | — Ниси, јес да ниси али твој

је радио.

ја мх потсећам да су они тражили да слушају — не вреди. не вреди ни што их потсећам да је дете отворило радио, а не ја.

Ништа, каже, дете је твоје. Не владају собом, па не примају ни какве аргументе, а им ја право да вам кажем, и мени се смучило, па туп песницом по апарату и он умуче. Погрешио сам мо. гао сам и дугме да екренем, али сто — дошло ми. М сад шта да вам ваздан причам. ·! Ситуација је оваква: апарат сам даб на 0 правку, а у фамилији ми је рас цеп. Све збот информбирог.

м У.

па

ЗНАМ АЛАНА БАВИЛА УВА

АВА ЛАВАВАеанв и ввивиивиивннаиимм лава ааадаввнномиит

= Е Б