20. oktobar
Балвани се довлаче на стовариште за прераду“
НА ЈЕДНОМ САСТАНКУ фронтовске групе
радничким становима на
Северном Булевару одржа-
вају се предизборне кон-
ференције група Једанае-
сте основне организације Петог рејона. То је крај новоподит- · нутих зграда, кроз који још нису улице усечене, нити добиле прави градски облик,
Кухиња у новом стану. Људи и жене поседали око стола. Вечерас, шеста група основне организације држи своју скромну конференцију о припремама за изборе.
За столом, рукама прислоњен, седи Стева Сердар, некада Радник у рудницима Канаде, данас активни синдикални радник у својој отаџбини. Вечерас је референт о политичкој ситуацији пред својим друтовима, у својој групи,
— Више не обраћају пажњу наши трудбеници — каже он са својим јужњачким нагласком, — на звецкање оружјем по нашим границама. на јевтине клевете и лажи иностраних радија. Они су обузети такмичењем, све већом борбом за план, борбом за испуњење обавеза, за часно испуњење свих задатака пред изборе за Народну скупштину
Говори Стево Сердар лагано, промепшљено, озбиљно и одједном као сетившти се нечега, дратог у својој успомени, наставља;
— Знам, добро се сећам, сваки народни посланик када би дошао у моје село, обећавао би да ће спровести воду са планине. Мењали су се посланици м владе, а моје село за двадесет година у предратној држави, није уопште добило воде. Тек сада дошла је вода у село и подигле се чесме, Али, ето, хтео сам да кажем то, да ниједан народни посланик нашег новог данашњет живота није обећавао мојим сељацима да ће спровести воду у село, а ипак им је то учињено. Видите, другови, ту је та разлика између некадашњег и данашњег народног посланика...
За реч се јавља Лука Шалиновић, исељеник из Америке. Ради у „Бетоњерки". Он одушевљено прича о синоћном доживљају у свом предузећу. | је
— ИМ ја ћу другови да причам о синоћној конференцији у мојој фабрици, Свима нама тај састанак дао је још више полета за рад Наш колектив броји сто двадесет радника. У план такмичења, који је синоћ читан, као последња тачка било је то да се узме обавеза од 1500 часова за унутрашње дотеривање зграде и дворишног крута око предузећа. И верујте, другови, није било ни једног човека који није рекао да је тај број мали и да за такав посао треба још више дати!
Прича он и све више и живље уноси се у свој скорашњи доживљај. — Људи су почели, наставља он, да узимају личне обавезе, И када се на крају сумирало било је око две хиљаде часова. И, после тога, са највећим одушевљењем, обавезали су се моји другови да ће први квартал плана за ову годину испу“ нити до 26 марта. Тако стоји у нашем колективу. г
'Устаје Божа Марковић, радник:
— Наша шеста група најбоља је у основној организацији. Мало је таквих у Београду. Ми смо, ви сами добро знате, за двадесет и један дан одржали пет конференција и кружока у току предизборне кампање. Ја бих предложио, баш због тога,. да позовемо на такмичење све остале групе наше основне организаци-,
__ је. И то: ко ће пружити више помоћи основној организацији у предизборној кампањи, ко ће више одржати кружока и ко ће их боље ор-
ћ
ганизовати и учврстити Ко ће у-
писати више чланова у Радну бритаду «ем и И тако редом саставља се такмичарека листа, обавезе са којима ће се позвати на такмичење, остале групе Једанаесте основне организације. ИМ мала група, у радничком стану на Северном Булевару, поздрављала је предлог свога друга. Људи су га слушали као да им је узео из уста оно што су хтели да кажу они — чланови шесте, најбоље групе Једанаесте основне организације. от
и | а |;
слеа ни
МЕ И пи. оне ЋЕ 5
Ро
МИ АИ за РАТЕ и" у“ ~ Н
ОД
СТАБЛА ДО
ИЗВОЗНЕ
. „Ми тргујемо робом, стварима, а не нашом савјешћу и нашим принципима, С принципима нећемо трговати. Али, пошто немамо сувише злата и долара ми морамо за оно што купујемо дати нашу робу, бакар, олово, кукуруз, дрво и друге производе...“ (Тито) . 5
огата је наша земља. Њено богатство лежи у утробама наших планина, на плодним њивама, у коритима наших река, у пространим шумама. Обилује она природним богатствима, али јој недостају друга средства. У непрестаном израстању у економски јачу и независну земљу, потребне су јој, у првом реду, разне машине. Наиме нашим радним људима потребне су текстилне тканине, за које нема довољно сировина. Морамо куповати машине, сировивеи друге артикле. Немамо довољно долара ни злата, немамо страног новца за куповину. Али, имамо за то у земљи разног природног блага, кога друге земље немају. И ми тргујемо. Непретледне шуме босанских планина, чувене шуме Славоније, спадају у један од најглавнијих извора наших средстава за куповину. · Дрво, меко. и тврдо. јела, смрека и бор, славонска храстовина,. једном речју дрво' наше земље тражи се на иностраним тржиштима. Ми га продајемо.
Дуг. је пут хиљаде и хиљаде стабала од шуме, У којој је дрво израсло, до иностраног тржишта на коме е се појавити у облику дасака, балвана, паркета, мбалаже, Дуг и тежак је то пут и изискује огромне напоре трудбеника десетине колектива наше земље, Траје по неколико месеци, некад и Годину дана,
На своме путу за инострано тржиште, где ће се претворити у нама толико потребну страну валуту,
У
Гатер-мајстори Раде Момчиловић и Миле Јањатовић
огромне количине дрвета прођу и кроз предузеће „Макиш“, чији колектив на својим плећима поносно носи приличан део терета — прераду дрвета за извоз. Крај друма који води за Обреновац, на петом ки лометру од Чукарице, крај саме обале Саве лежи стругара „Макиш“. То је читав мали град од дрвета. На великом простору, леже поређани тек приспели балвани, велике наслаге дасака разних димензија, амбалажа. У том оквиру, по радионицама, у стругари, у татер-сали, на плацу обле грађе, на обали Саве, живи и ради колектив од близу хиљаду људи. У кругу свог предузећа ти су људи, од којих су 60 од сто сељаци из околних села Остружнице, Мале Моштанице, Вранића, нашли овде свој други дом. Имају лепо уређен дом културе, црвени кутић, добру мензу која припрема одличну храну, разгласну станицу која их оба-
· вештава о свим новостима. Један део радника има крај
саме стругаре своје станове, у модерним новосаграђеним кућама. У том маленом. граду њихова деца имају и своју основну школу, а кроз који дан створиће се, за оне најмлађе и дечје јасле;
Колектив стругаре „Макиш“ данас “је један од најбољих колектива ове врсте у земљи. До прошле године, из објективних разлога, „Макиш“ никада није испунио свој план. А прошле, треће године Петолетке,
и у стругари „Макиш“ било је на крају године слав- | ље, Када су на показатељу испуњења плана видели.
да је цифра сто од сто достижна, трудбеници су по-
· чели да раде таквим темпом, какав се овде не памти.
Људи су долазили на посао по сат раније, да све припреме, да не губе ни тренутак, радили су жестоко, без предаха. И — план је испуњен са 105,8 од сто. Велике задатке остварује овај колектив. За потребе капиталне изградње Београда промзводи резану. грађу, даске, греде, летве и друге потребне ствари за грађевинске радове. За наше руднике производи се јамска грађа, за мостове греде. Десетине колектива чека на рад трудбеника „Макиша“. Али, најважнији задатак струтаре је — прерада дрвета за извоз. За иностранство се припремају даске разних димензија,
| јафа-сандуци и друга амбалажа.
Овај свој задатак трудбеници „Макиша“ схватили
· су са свом потребном важношћу. Знају они да на плод
њиховог рада чека десетине других колектива, којима
ће се за новац добијен од дрвета које су они прера-
дили, купити потребне. машине. Сељаци, који раде у „Макишу“, знају да по њиховим селима неће моћи. да крену трактори и друге машине, док они не прераде доста дрвета и тако створе извор за куповање. трактора, вршалица, сејалица. |
| ј
74 ж му
Сировине стижу у „Макиш“ воденим путевима Са.
планина спуштају се балвани у Тару, у Дрину и повезани у сплавовима Савом доплове до „Макиша“,
Тај |
Велике количине дасака спремне су за извоз
пут је често дуг по-седам стотина километара и нанесе огромне штете квалитету дрвета. Балвани прелазе преко камења лемирне Дрине, преко стења, тумбају се, падају низ слапове и често врло оштећени доплове до „Макиша“,
На самој обали код „Макиша“ сплавове дочекују два трудбеника, чији је посао раскивање сплавова, док друга двојица их утоварују на вагон — извлаку. Тежак је посао тих људи. По кошави, снегу, киши, леду, они су непрестано ту, увек дочекују балване, да их пошаљу у круг предузећа на-прераду: Вагоном извлаком од обале балвани се пењу до плаца обле грађе. Ту се крате и слажу по димензијама, а одатле шаљу у велику гатер-салу — грло продукције. На једном гатеру балва се призсмира, а одатле иде на други, где се секу даске, Посао на гатерима је најодговорнији и најтежи. Зато на гатерима раде најбољи мајстори, који добро познају своје машине и господаре њима. То су људи који по двадесет и више година раде у предузећу. Не зна се ко је међу њима најбољи: да ли Раде Момчиловић, десетоструки ударник, Миле Јањатовић, осмоструки ударник, Пера Радоњић, једанаестоструки ударник или Сима Гојковић, седмоструки ударник. Сви су они заслужни борци на свом послу, сви су одликовани Медаљом рада. Раде са пуно пажње и одговорности, јер од њих највећим делом зависи квалитет, зависи хоће ли даска бити потребне димензије и право исечена. Они у свој посао уносе све своје знање и умешност, свесни да баш од њих зависи хоће ли тамо на иностраном тржишту рећи да су даске које су они произвели доброт квалитет. И седмоструки ударник Миливоје Јеврић и Душан Зорић, који раде на амбалажи, Стеван Малбаша, сортирер у облој грађи, четворострука ударница Мил-
спадају у ред најбољих радника стругаре „Макит"
ка Трбојевић, као и други трудбеници овог колектива на свим радним местима врло добро знају да од њи_ховог квалитета рада и од њиховог испуњења плана зависи испуњење плана десетине предузећа у земљи. Јер, можда ће се баш Индустрији мотора у Раковици за новац добијен од дрвета, које су они прерадили, купити неки мотбр, „Октобарској слободи“ потребне текстилне сировине и друго. За то сви са крајњим напорима и обављају свој посао што боље могу, потпуно свесни значаја тог рада. ;
У послу се не сме ни тренутак застати. Све мора да тече по плану. Колектив увек мора да буде спреман да савлада све тешкоће. И спреман је.
Недавно се, док је по Београду беснела кошава и Саву прекрила тешка ледена кора, заледила велика количина балвана, три километра од „Макиша“ ка Остружници. Док још није било леда, Савом су пло'виле велике количине балвана; сплав за сплавом. Ба свом путу сплавови су се сустизали и недалеко од Остружнице, кад је Сава почела да се леди, велика количина се заледила. Требало је спасавати дрво од леда, извући га, да га касније, кад се лед отопи, Сава не однесе. ,
Није требало много објашњавати људима. По највећој зими кренули су они, који су се добровољно пријавили, са. тестерама, секирама, крамповима, да отму балване од леда. Петнаест дана трајала је борба. Лед и људи. Око балвана нахватао се по метар дебео слој леда. Од јутра до мрака секли су људи лед, ме-= тар по метар, просецали су канал — пут за спасавање балвана, И после две недеље напорног труда и зала-
" тања на послу, на коме се није знало да ли је бољи пословођа гатер-сале Драго Глигић или мали Шиптар, радник Бајрам Бериша, нормирац Перица 'Јосиповић или пословођа Дане Цветичанин, канал је просечен и њиме су балвани слободно допловили до Зимовника,. Спасене су огромне количине. дрвета. џ
Такав је колектив „Макиша“, колектив једног
предузећа кроз које. мора да прође дрво на своме путу за Каин а епа и таван о ПН Е _Крче се шуме — наше богатство, Падају јеле, смреке и борови. Шлове њихова стабла Таром, Дрином и Савом. Плове по седам стотина километара. Прођу кроз „Макиш" где их трудбеници прераде и спреме за извоз, Пређу тако и кроз друге колективе наше земље. Доспевају у иностранство, претварају се у страну валуту и ми купујемо што нама треба. :
__И тако наша земља, захваљујући своме природном _ богатству, херојским напорима шумских радника и
таквих као што су радници стругаре „Макиш“, непре-
и све независнија.
„ стано постаје економски све јача | ' уто пУн па Јованка Терзин
" Ру
у % о"
пп
а) | зе а ђетинце једне значатне анциле м Потребно је доставит
податке за жртве рата; " Које још нису пописане |
Београду приводи се крају прикупљање података | о палим борцима Народно» ослободилачког рата и жр-
у твама фашистичког терора. У тиМ скромним и недовољно објашњеним животима палих бораца налазе се и имена народних хе. роја Ивана Милутиновића, Марка Орешковића, Буде Томовића, Вељка Дугошевића. Заге Маливук, Ђуке Динић и многих других, знаних и незнаних: )
Екипа за прикупљање података Девете основне организације Првог рејона наишла је на податке о Бори Марковићу-Сељи. Обични пода“ ци — где је рођен, где је живео, хако се борио против назадних и реакционарних елемената у Уједињеним радничким синдикатима, како „је радио као организатор Народно“ ослободилачке борбе и како је завршио свој живот. Кратка биографија. Ти мали службени подаци, не осветљавају довољно тај лик хероја. Зар постоји неко ко је пре радио у Градском трамвајском преду“ зећу, а да се не сећа Боре, борбеног и неустрашивог сина радничке клае7 О Бори би се могло много и много писати, јер сваки његов друг зна за један детаљ његова живота, за нешто ново што још нико није чуо.
Тодина 1923. У трамвајском предузећу запослен је браварски радник Бора Марковић. Ту је ускоро и покојни Раде Кончар, доцнији секретар ЦК КИХ. Два металска радника. два борца за право своје класе. Бора започиње борбу, са напредним радницима предузећа, против носилаца разних антирадничких струја у синдикалном покрету трамвајских и општинских радника, против социјал-демократа, агената, послодаваца итд. Монархофаши“ стичка диктатура: Година 1929. Синдикати су распуштени. Он је неумсран. Учвршћује синдикате општинских радника Београда. Новог Сада, Суботице, Ниша, Загреба, Сарајева, Осијека, Сушака итд. Иде и ствара линијом Партије. Борба за јединство, за уједињење радничке класе у једну синдикалну органи“ зацију. Година 1937. Друг Тито је на челу Партије. Класна борба се разбуктала: Синдикати су чврсто упориште Партије. Бора ствара јединствену организацију општинских радника. Штрајкови: Конгрес радника комуналних предузећа. Бора Марковић изабран је за секретара. Године 1938. Бора је члан Окружног комитета КП за Округ београдски. 5 "Формира прву партиску ортанизацију са око 50 чланова у своме предузећу. Неуморан је. Отпуштају га, хапсе га некслико пута, одводе У концентрациови лотор у Билеће. Он свуда ради и ради. Као одговор он све жешће наставља борбу против класног непријатеља. Година 1941. Земља је предата. у Руке непријатеља. Бора постаје ортапизатор отпора. организатор Народноослободилачког покрета у своме крају. У планинама, на ослобођеној територији, ом је комесар ПосавскотаМнавског одреда. Дрзг Коча Поповић, командант је одреда. И у тој борби читавог једног народа Бора Марковић-Сеља, положио је свој живот бранећи слободну територију Западне Србије.
На згради Градског саобраћајног предузећа стоји данас спомен-плоча посвећена браварском раднику и комесару Посавско-тамнавскот одреда, борцу за. радничка и народна права, плоча — хероју. путоказ младим генерацијама.
На четири стране пописне листе није обухваћен живот Боре Марковића. Нити је'то могуће: На столу, у рејонском одбору Савеза бораца Првог рејона. смештено је стотине формулара за прикупљање података о палим борцима, подаци о љу-“ дима који су се борили и били жр" тве једног незапамћеног терора и убијања, о знаним и незнаним херојима. а
веовесовеозеееовоосеововооеотовевовоовоовововозевоововоо ово 02900 90 оооафетоосеосовоооовеовееевоеоосеоеоФеоооФеоотевеФеосоооооФосе Фе зоо ове ове сове во.ооо.
ж
Акција прикупљања података 60раца Народнослоободилачког рата и фашистичког терора извршена је са 75 од сто: Према броју жртава, које је дао Београд у току четворогодишње борбе, према статистичким по“ двцима, недостају још биографски
вевоваотаоовезевевеоооеооодеооовесоговосввовавооооозооаовооовоосоовоосеовоо сеововаоооваоевоввевогоовевосатоводоев ова
=== Мајстори „високог стила“ =
На неким конференцијама и предавањима говорници употребљавају
страних речи
пбомт 66 о „а ДАЈ
— Хегемопистлчке тевденџије агресивног блока не дезавуиту мултилач | рфидпости егоцентричних _ интереса финанвиске
тералну контрадикторност п олитаржије, ..
“ И И “ 4 — Добар говорник! Штета „што не зна наш језик, рвач
пр | рањени +
У
а 11.
4 ЈЕВ
~ Ае
а от ври
=
подаци за 25 од сто жртава од У |.
купно приМљеног броја. Тај процеч
нат се односи на јеврејске породи=
це, које су за време окупације жи-
веле у Београду и ту страдале, У
већини случајева са свим својим
члановима и за које сада нема ни,
кога ко би могао да да податке. Они .
који су знали нешто о тим породи~ 8
цама, налазе се данас у својој о- =
таџбини, у Израелу. Према томе, _
свакако ће бити тешко даље испи-
тивање и прибирање података 2 5
тим жртвама фашистичког терора. | Приликом овог рада, у коме је #53
учествовало 1.805 пописних екипа“ Ј
са 5.000 учесника, истакли су се сво-
јим ближим радом и детаљним ис“
питивањима Први, Други, Трећи ре-
јон и Земун. Ткипе за прикупљање
података основних организација и
рејонских одбора Савеза бораца
бројале су, укупно у Београду 750
лица. То значи, да је у прикупља- Хаћ
њу података, у овој највећој акци- 5
ји Савеза бораца до данас, узело у“ |
чешћа 5.750 особа: Други рејон и О
Земун завршили су акцију на сво“ |
јој територији у року од два дана.
Организација Савеза бораца Земуна
успела је да среди прикупљенџ Ма~
теријал, тако"да се један примерак
већ сада налази у основној орга-
низацији. а други у рејонском од=
бору Савеза бораца. Само првог да=
на акције сакупљања података ус-
пело се да добије 50 од сто биограф“
ских података о жртвама ратног пу-
стошења.
Ипак, на овом важном задатку комисије организација Савеза бораца Шестог и Седмог рејона нису испо~
љиле неку нарочиту заузимљивост и. смишљено приступање послу. У Седмом рејону, у организацији Са~о
веза бораца, грешка је била у томе | што комисије за пописивање нису
ишле од куће до куће у току рада,
већ су директно одлазиле на она
места где су знале да је било жр- . тава. Због тота није речено, да по-
једине жртве у овим рејонима, ни-
су остале пописане. ;
Да би се акција пописивања са успехом спровела и до краја, потребно је да поједине основне ор“ ганизације Савеза бораца, Као и сами рејонски одбори проконтролишу и провере да ли су.у потпуности извршени предвиђени задаци.
После прикупљања података 9 палим борцима и жртвама фашизма "установиће се књите жртава Народ“ ноослободилачког рата. Свака оФсновна организација Савеза бораца задржаће по један примерак биографских података жртве као историски материјал те организације, док ће други примерак бити у картотемци рејонског одбора Савеза 60раца: Прикупљени материјал о жртвама послужиће и као документа“ ција за решавање и регулисање ин“ валиднине, Тако ће се у потпуности обогатити документација о нашем Народноослобадилачком рату,
о великим жртвама које је наш народ дао кроз четворогодишњу бор“. бу у Другом светском рату.
У исто време дужност је свих гра“ бана да,'ако знају за извесне случајеве који нису пријављени приликом пописивања палих жртава екипама основних — организација, пријаве и доставе податке о таквим случајевима комисији своје основне организације за прикупљање података о жртвама рата. Грађани на“ рочито треба да помогну у давању. података о јеврејским породицама које су страдале за време рата У Београду, а за које се данас веома тешко добијају подаци. у
С обзиром да се прикупљање по- ма датака врши до краја овог месеца, · 4 потребно је да се сви подаци о жре твама рата који нису до сада доставе љени комисијама основних органи“
зација Савеза бораца доставе до. краја овог месеца. = а === мноштво '
и израза
" ~
• "