20. oktobar

а Х Р -

ме

ће ппеиањ аи

го бо

«спроводе разна такмичења по рудницима, фабрикама, задругама и другим мести___ма где се води борба за у продуктивност, онда се у _ појачаним темпом, са већим одушев__ љењем и жељом не само да се буде "први, већ да се убрзано, пре плани_траног времена, остваре задаци Петогодишњет плана. Изгледа да се сличан значај такмичења у културно-просветном раду нема довољно у виду. А, ако је тако, значи да се културном уздизању наших трудбеника не поклања онаква пажња какву срећемо у извршавању производних задатака. Шестомесечно такмичење секција за народно просвећивање пружа изразит пример оваквог неодговорног односа синдижалних и масовних – организација према напорима Савеза да до јула ликвидира неписменост у Београду и постигне замашније резултате у свим осталим формама културнопросветног рада. ~ Х

Отпочело почетком јануара, такмичење секција за народно просвећивање требало је до сада, ако ништа више, бар да покрене све рејонске савезе и масовне организације на једну живљу, борбенију актив ност. Међутим, до данас, само гдетде осећала се живља активност него раније. Градски савез је покренуо такмичење, формирао такмичарске комисије, поставио пропозиције, упознао масовне организације са начином такмичења — а резултати једва ако могу да се запазе,

Неколико примера то најбоље показују У Четвртом рејону такмичење као да је отпочело пре неколико дана, јер је Пленум, на коме су се масовне организације упознале са овом акцијом, одржан са закашњењем више од месец дана. Управа Савеза није се састајала, такође, више од месец дана, као ни секције Савеза.

У Петом рејону се, на пример, не врши никаква пропаганда књиге и библиотека. На народном универзитету одржано је свега једно предавање, коме је присуствовало једва 715 људи. Разумљиво, да се уз у“ чешће пет чланова управе, колико их долази на седнице рејонског Савеза, од петнаест колико их има, не могу ни очекивати бољи резултати. У Осмом рејону ситуација није ништа боља. Тамо је секцијама рејонског савеза само по један руководилац, без других чланова. Да ли треба много маште, да се замисли сиромаштво њихове делатности!

Ни:такмичарске комисије, у којима би требало да се налазе прет ставници масовних организација, не раде у потпуности на извршавању својих задатака. Али, и не могу да раде, ако се масовне организације односа према питању народног просвећивања, као према другоразредном задатку. Како се у градској и рејонским такмичарским комисијама не налази ни један претставник једне од највећих масовних организација — Народне омладине, онда је још јасније зашто се такмичење још увек налази већином на мртвој тачци. И поред упорног тражења градског и рејонских Савеза, градски односно рејонски комитети Народне омладине још нису послали своје Пн у такмичарске комисије. Мо. . _ њима рад одвија несвакидашњим,

Чланице АФЖ-а ни до данас Ни-.

су узеле индивидуалне обавезе да

описмене неписмене жене у насељи-._

ма. Популаризација књите и рејонских библиотека у току предизборне акције, припрема за Дан жена и овог такмичења, што је било важан задатак с рејонских _ одбора АФЖ-а, не вршти се довољно. Онда се не треба ни чудити што се жене — раднице врло мало запажају у

рејонским библиотекама. Синдикалне подружнице и управе предузећа исто тако нису озбиљно прихватили ово такмичење, На својим састанцима оне не претресају питање неписмености, ма да је то ствар читавог колектива, првенствено њихова ствар. Од подружница и управа једино се тражи . да утврда колико има неписмених, да пронађу просторију и да воде.контролу о доласку течајаца и стручног руководиоца течаја. Међутим, после два месеца такмиче-

до _ а, у већини предузећа ништа од

тога није стварено,

„Како је, на пример, стругара „Ма-

киш" „ликвидирала" неписменост "По првим подацима предузећа било је седам неписмених. Кад их је по-

сетио просветни повереник и прет- |

ставник рејонског Савеза културно-

_ тросветних друштава, приказали су

Али има подружница и управа зедузећа које заједничким напори

5

фи. За

| брика хартије „Београд" има и проТЕ ље тни и ана. На Клани 1 упра-

уритом сваког | придошлог

неписменог "радкика обавезно укљу-

| чују на течај. Тако је течај стално у току. Ова два предузећа могу да служе за пример осталим синдикал"вим подружницама и предузећима.

постижу изврсне. резултате. сра-

; ад се код нас организују и

дузеће, а дројица су старији од че- |

ална подружница, зајед- |

ЕТВРТА

при

рилазећи _извођењу Шекспирове. комедије „Како вам. драго“, ансамбл Веоградског драмског позоришта хтео је да учини корак даље у својој развојној линији, која је у току нешто више од године дана забележила несумњив успон и напредак, Приказујући у овој сезони три премијере, . „Полвалу“,.„Ватру и пепео“ и „Занат госпође. Ворн“, Београдско драмско позориште испољава једну младалачку решеност да обогати позоришни живот Београда, како разноврсним репертоаром тако и интересантним интерпретацијама. Тако је и Шекспирова комедија „Како вам драго“, четврта премијера у овој сезони, још један доказ интензивног активитета младог, амбициозног позоришта. Свакако, треба поздравити његов напор да нам у релативно кратком временском размаку прикаже поред домаћих дела Милована Глишића и Мире Пузове и два компликована дела из светске драмске литературе, Шоово и Шекспирово.

Приступањем Шекспировој комедији, Београдско драмско позориште узело је на себе тежак и компликован задатак, свакако озбиљнији и студиознији од досадашњих. Иако не најтеже изводиво Шекспирово дело, „Како вам драго“ садржи у себи пуно контрастних ликова, догађаја и расположења. Читава радња на сцени разапета је између дворске и пасторалне атмосфере, између оног што је било и оног што ће бити, а треба да се одвија у једној растућој линији од двора до Арденске шуме. Као и „Сан летње ноћи“, „Много вике ни за што“, „На света три краља“, комедија „Како вам драго“ почиње несрећама, клетвама и интригама. а свршава срећно, исцелитељски, 0слобађајући своје личности свега што је вештачки нанесено и неприродно. Она узалуд не почиње тако. Јер, 'иако је Јелисаветско столеће донело ослобођење човеку од средњевековних, сколастичних калупа, оставивши човечанству велика дела Ренесансе, било је пуно окрутности и узурпаторства у коме су људи губили главе због ситнице,

Тако је и режија др М. Фотеза тежила да оствари слику времена из доба кад је писана комедија (крај 1599 почетак 1600), Премијера је, у целини гледано, и успела да прикаже контраст између мрачне, осветољубиве и узурпаторске средине на двору и безбрижног, ведрог живота у Арденској шуми. Режија је успела да оствари динамику, која од момента кад три изгнаника (Војвода, Орландо и Розалинда) напуштају двор, расте кроз целу претставу, градирајући кроз осам слика

|

СТАРА КАСАРНА У ЈАБДАНИЦИ

(Рад М. Почуче)

у

КАКО

у Арденима до кулминације у за·врштној слици. Тај крешендо прет"ставе делује логично и убедљиво, јер њета тражи сам Шекспиров тећи кал а 1: |.

Али у одређивању карактера по"јелиних личности и изналажењу средстава за његово испољавање, _као и у подели улога, ансамбл Бео"градског драмског позоришта имао је променљиву срећу. Требало је

А ПРЕМИЈЕРА У БЕОГРАДСКОМ. · ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ _

ланхолични лик. Обавијен прним..

имати више у виду чињеницу да у.

овој комедији нема таквих китња"стих стихова као у ранијим Шекепировим делима, нити много поетичних стихова. Стих је слободнији, не потчињава се уобичајеној метрици, а у више случајева уступа место прози. Мисао је много сажетија, језгровитија него раније, а економичност израза толика је да би се тешко могло глегод избацити која реч а да се мисао не наруши:

Међутим, прве слике у двору у“ казују нам прилично карикиран живот, прожет театралним акцентима, што није потребно јер се Шекспир са њим исто толико шали "колико га и жали. Овај живот комичан је кад се гледа споља, а уну“ тра је драмског карактера. Да је Шекспир хтео могао је од оваквог почетка комедије, сасвим логично, тако да развије даљи ТОЕ радње да она постане трагедија Однос Орланда и Оливера, нарочито овог другог помало је контрадикторан са говорним текстом, тојест Оливер уместо да делује узурпаторски и онако како га оцртава Орландо, насилнички, делује комично У својој немоћи према Орланду. Бранко Јовановић у тумачењу Ле Боа такође је претеривао у подвлачењу свог дворјанског, понизног опноса према другим личностима двора, иако га говорни текст довољно јасно приказује у тој боји. ШЖегова лепршава реченица и карикирано лице нису му дозволили да оствари једну животнију личност коју је двор, додуше, направио понизнијом но што је, али која се у себи сигурно не шали сама са собом.

У тумачењу Розалинде, главне личвости прозне новеле „Розалинда" песника Т. Лоџа, по којој је Шекспир и написао своју комедију, Олга Ивановић није увек успела да оствари једну од најпсетичнијих женских личности Шекспировог стваралаштва уопште. У улози Галимеда у Арденској шуми она само једном заборавља да је „мушкарац“. Исувише упорна у глумљењу Галимеда, она није искористила све могућности које би јој пружило колебање између Розалинде и Галимеда, између жене, што је, и мушкарца, што би желела да буле. у чему би њен двојни лик имао сигурно више чари.

Два контрастна пластична лика остварили су Милорад Волић и Миодраг Наумовић, Први са успехом игра једну од најинтересантнијих Шекспирових личности — Џејквиза, Ако се овај лик схвати, у једну руку, као претеча Хамлета по свом променљивом гледању на свет, он-

" да је оправдано што је због дру-

штвених разочарења он добио ме-

Е КАЖЕ 4

ОЋУ ДА СОЛОМИЈЕМ ЈЕЗИК

ЕДАН наш добронамерни читалац

пише да је прочитао — чланак

„Они уму." Жали се да му је

тешко. привикнути језик, Каже:

„Кад онако почнем, оћу да сљомијем језик,.' — Како можда и још понеко тако мисли, нека ово буде разтовор с њима.

— Није ту у питању језик као орган нити каква тешкоћа за сам говорни орган. Никакве тешкоће нема у изговору ни у једном од три наведена примера у прошлом броју нашег листа! Ту није, дакле, језик него осећање, а потом " уво! Ако добро разликујете наглашава» ње, ако добро одвајате делове речи, 38пажате да је сад један, сад опет други слот, 8 особито ако мислите и осећате разлике у значењу речи, онда је ствар сасвим проста! Добронамерни читалац је само У оној реченици двапут пдгрешио! Молим вас, немојте да Исно поправљамо, а да друго грешимо! Онда, — никед краја ни конца! у

= Ето, видите, не каже Гсе тако! Ако се У изговору може чути облик“ ноћу", треба знати да се тако не сме писати!

Додуше, треба настојати да се и говори како је правилно, а то је само хоћу, _ Али је тежа грешка У ономе сломијем,

Глас х нам чини и У другим случајевима доста непријатности, па ћемо о _њему другипут. А сад да видимо како се то језик може да сломије! ОВЕ

— Глагол гласи сломити у неодређеном облику (како се зове у школи). имамо и облик ломити, Ко греши лако може упоређивањем та два глатола запазити Е чему је грешка. Пазите; многи. кажу: ја сломијем, ти. сломијеш итд. али нико не каже: ломијем,. ломијеш итд. него само ломим, ломиш итд. А како је то иста група глагола, иста по зна-

чењу, по спом смислу, ~ лако је запа-_

· зити да не може у једном случају бити, овако, у другом онако. Како имамо; ја

| ломим, ти ломиш, оп ломи, ми“ ломимо, ви ломите, они ломе, — тако треба и од

_ Време је да се озбиљно схвати да ;

такмичење не може успети .без пуне помоћи масовних организација, а нарочито синдиката,

свих других сродних глагола говорити и писати, дакле само: сломим, _ сломиш, сломи и сл. изломим, преломим, одломим, саломим и сл. а никако: заломијем, саломијем и слично, = Свакако је и овде некаква сличност, _ некакво угледање, на друте глаголе те многи греше; Сетимо се глагола мити; мијем, мијеш,. мије и сл. Сасвим је по _њему могло бити направљенс сломијем, "сломијеш по сл, 70 МИА

ГАли |

= Али се од глагола сломити и слич“ них често греши још у једном облињу. То је онај облик што га учениџи зову глаголски придев трпни, Тако ће сви који кажу сломијем рећи и сломијен. А ни то не ваља. И то је груба језичка грешка. То је чак и чешћа грешка — него сломијем, Многи ће у овом облику рећи од свих и простих и сложених глагола на један начин, дакле само: ломијен, сломије, одломијев заломијен, саломијен, преломијен (преломијена му је кост. заломијена писаљка, одломијена грана и сл).

— А треба знати да је правилно само; сломљек, одломљен, ломљен, преломљен, заломљен и сл. Од добрих тужбалица у запевци не чујемо никад; Крила су му саломијена него само: Крила су му саломљена! Није ту разлог само што је то стих, јер би се томе мотло доскочити и на други исто тако прост начин нето шта је језичко осећање упућивало да буде по том општем језичком закону а не мимо њега! — И ту се вршила једна гласовна промена коју у школи зову јотовање. Било је ломити: ломисен ломјен — ломљен, па према томе и сви други слични случајеви. |

= према томе, рећи ћемо (и написати) само: чаша је сломљена, гране су из

ломљене, кост је преломљена, комад је одломљен и сл. — И други ће се. гла.

голски облици тако говорити и писати уколико дођемо у. прилику да се и ми колебамо и ломимо. Тако бисмо рекли;

Ломећи гране, једна се заломи; Он: ло.

мљаше гране и гранчице, али и: Он

саламаше, заламаше, преламаше, одлама- _ шев и сл. јер су то облици од саламати,

заламати, преламати, одламати и сл. Дакле, наш читалац ће нас "разуме-. ти, Он не треба да ломи језик него да пази, да слуша и да чита боље мисце, јер само рђав писац може написати 06-, лике какве смо навели из писма. Требало је да напише: „Жоћу да сломим је.» Он не треба да заборавља ни тлас

х ! Бар уколико се тиче глагола хтети! Правило је врло просто: сви потпуни облици тога глагола имају х. Тако имамо: (хоћу (и скраћено; ћу), хоћеш (ћеш), хоће. хоћемо, хоћете, хоће; хоћах, хо-= ћаше.., хтедох, хтеде.) хотећи, хтепши, хтео и сл. па, разуме се и: хтео сам, бејах хтео и сл, — Али ћемо, како

рекосмо, о другим случајевима писати.

другом приликом... о

ЖЕ % :

~

плаштом, провлачећи се кроз комедију као сенка нечујним ХОДОМ,

"Џејквиз је помало добиб мистичну рају седме_

боју. Из монолога на , сцене другога чина јасно се раза-_ знаје реалистични Џејквизов лик. Он види врло добро свет онога доба као глумиште где „свак се ту појави па оде; и одглуми у животу улоге многе кроз чинова седам“. Привесци очаја које је Милорад Волић уносио у говорни текст умањи= вали су оштрину запажања. Он јасно у првој сцени четвртог чина дефинише своју меланхолију као резултат животног искуства. Можда је требало да се Џејквиз више држи овог објашњења. Волић је, без обзира на то, замишљену улогу 0стварио беспрекорно језиком који указује на његову глумачку култу-

Пру.

Насупрот њему постављен је луда Кремен. Наумовић га остварује искрено и неуздржано. Градећи спољни његов лик Наумовић је користио сву богату скалу скокова и поза остваривши виртуозног Кремена са хитрим ногама и још хитријим духом. Са разноврсним градацијама у гласу његове су доскочице — стреле — вешто погађале циљ. Врло пластично дат је и пастир Корин који супротставља филозофији луде Кремена припросто народно разматрање. Дијалог њих двојице у другој сцени трећега чи-

[У

Једна сцена из шекслирове на, један је од најрељефнијих де_таља претставе. Улогу другог па- | стира Силвија егзалтирано је'тумачио Борисав Григоровић. Татјана | Лукијанова остварила је до краја претставе више чежњив нето женствени лик Силије, чему је нарочито допринела њена боја гласа и дикција. Пастирицу Фебу и сељанчицу Одри изврсно су оствариле Соња Тишански и Јелена Нешић.

. И једна и друга са много успеха су употребљавале елементе карактерне игре. Војводу је уздржано тумачио Теја Тадић, а попа Оливера гротескно је играо Бранко Ђорђевић. Ако у неким од ових улога није било довољно студија глуме због чега су појединци на моменте деловали површно, недоживљено, то је због тога што млади глумци који су носили скоро све ове улоге још немају довољног позоришног искуства. Али то не значи да се већу

комедије „Како вам драго"

даљим претставама неке слабости неће отклонити.

"ТУ сценографском постављању Арденске шуме промакла су се формалистичка решења дрвећа у дуби"ни сцене, која насликана скоро си метрично једна поред друтог едударају од пластичног брежуљка и два три материјализована дрвета У средини сцене. Иако ненаглашено овакво решење разбијало је јединствен утисак шуме, одвајајући предњи уверљивији део. од позадинског који је деловао искључиво декоративно, Богати и верни костими, по скицама Саве Рајковића, израђени су под мајсторском руком Николе Јеличића, Љубе Петровића и Илинке Кузмић. Они су у многоме допринели како дворском раскошном шттимунгу, тако и арденској, ведрој и оптимистичкој атмосфери у којој се личности крећу са више замаха, смеха, лакше и природније.

Д. Драговић

Значај

роз сатиру, која У својој _ оштрини често иде до сарказма, нарочито онда, кад није имала књижевну, или било _ какву литерарну форму, кад је усмено предавана или импровизована, кад је од момента до момента испољавала непомирљиву ћуд нашег човека према неправди и наказности живота, афирмирала се једна страна мишљења и осећања наших народа, која се као црвена нит непрекинуто провлачи, О+ ва цртица У психологији нашег човека, која се манифестовала и кроз потсмех и наругивања, али никад кроз шалу шале ради, задојена је потребом за смехом који није увек сатиричан, али је често буран, грохотан и оштар. Он је скоро увек био крајње емотиван, жучан и нео буздано се извијао из нашег темперамента. Е Појединци, који су носили у себи здраве народне сокове, а били мајстори пера, користили су ову спремност нашег човека да се наруга малограђанштини, уображености, лицемерју и ову спремност, која чека као напета жица, остваривали су са неизгладивим последицама по „родољупце“, зеленаше, скоројевиће и друге непријатеље народа. На тим позитивним традицијама критичког реализма у нашој књижевности, васпитавали су се и многи каснији писци, негујући, поред осталог, здрав смех и чувајући оштрицу шале само за борбу са старим и реакционарним. Неки од њих нису се устручавали да ударе на старо и реакционарно и онла. кад је оно претстављало цео државни апарат и монархију и кад се кроз једну спретно нађену личност шибао срам и мрачњаштво, на пример, владавине Александра Обреновића и слично.

Домановић је. без сумње, међу пр, вима кроз немилосрдну сатиру 0 тварао очи народу и показао где су му непријатељи. Његова политичка сатира деловала је чак и борбено као позив за свргавање реакције. Кроз своје сатире, У тешкој ситуапији за народ која је влалала у Доманозићево вгеме. он је био барјактар _ опозиционарског расположења. Реалистичке традиције наше књижевности створиле су старији писпи, као Стерија Поповић, Коста Трифковић, Бранислав Нушић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац, Милован Глишић и други. Они су кроз смех, здрав и прогресиван, кроз шалу и алегорије за које није требало луго одгонбтање, захватили дру"штвена и политичка гибања заузимајући став који је у многоме помогао ла младо, ново и прогресивно налјача старо и реакционарно,

Дух хумора, шеретлука у нашим народима пројектовао се и у изразитим народним ликовима, као што су Ера и Ћоса, у којима је саткана сва богата скала народног хумора луховитости и лосетке.

С обзиром на богато наслеђе народног и уметничког хумора и сатире, на једну изразиту предиспо"зицију југословенских народа да кроз смех туче по сваком злу и моралном и материјалном, нама претстоји да кроз један савременији начин, кроз начин сврховитијег и ефикаснијег деловања и даље негујемо сатиричну књижевност, да јој "дамо шири карактер но што га је икад имала, да је подигнемо на виши ниво, ниво друштвеног чиниоца. Данас су јасније смернице сатиричне литературе, него што су их' усамљени књижевници имали у проштлости, јер оне нужно произилазе из развитка стварности. Њих нија

| тешко открити, нарочито у епохи

великих промена, у револуционар-

!

и улога

ЗКСУ МОЈ ТИСИ ТК Јо СО 12 ЛИГИ ЈЕ

ној епохи, када се старо и ново супротстављају једно другом до ис“ кључивости. То није тешко, јер су оне нужно оријентисане да помогну новом, да се што пре развије и порасте, а старом да што пре умре и нестане.

Ако се некад, у очигледној политичкој форми није смело много што шта ни да дотакне. већ се прибегавало симболици и алегоричности, данас имамо много веће могућности да се отворено шиба све оно, што нам још смета, што је на издисају, а неће да умре.

За највећу и најподеснију трибину са које ће актуелна сатирична литература васпитно да делује на наше народне масе, треба да послужи новоформирано ЖХумористичко позориште. Оно још увек чека на свог сталног писца, а литература са којом располаже таква је да се са њом може послужити само за прво време. Стварност пружа нашим реномираним књижевницима да што квалитетније, и у садржају и у изразу, створе дела која ће, кроз ведру атмосферу, са симпатијама према прогресивном и шибом за реакционарно, да прикажу пораз све= га што је несавремено и несоцијалистичко на један карактернији и упечатљивији начин. Ако у том материјалу за сатирично обликовање. прво место заузимају подвизи ревизионистичке политике Совјетског Савеза и земаља Информбироа, ми смо за то најмање криви, али и највише дужни да им то место оставимо и на сцени Хумористичког позоришта. Лакрдијашке оптужбе и још смешнији процеси, патетичне клевете и претње и комично лицемерје и све оно због чега наша истина постаје већа и супериорнија над њиховом лажју, даје довољно разлога за то.

"ченавевоннннавневивевевнсневевевнвновнвонивензавновввовлеввфиневе

Паршизанка

оосссносеоановновеновонововсвазсвонавнвовнвавовнвннававночеввоавнавнеивннзвввозвоввоновавовавнивониваценавиње свезвевеввововвсесовоооово

опнввнзсавненовенсвовивновнснивеневевевавенавововевовноввовававонннниназвизавазвоввовеоввовеннвввневана не

(Рад Ј. Јанде)

уноеенеовнначнаневовневинвоннелевовнввеналаволаааевлалала лава

Свакако, да и у нас има слабости које се у кратком петдгодишњем периоду изградње социјализма још нису могле отклонити. Бирократизам не цвета, али тиња на много места и кочи и производњу и самоиницијативу и понегде систем награђивања најбољих. Административно-бирократске методе у раду одбора Народног фронта, које крње принцип добровољности, на селу последњи остаци кулаштва који покушавају да грицкају сељачке радне задруге и друге слабости пру= жају материјал за литературу Ху“ мористичког позоришта, Иако им оно помогне да што пре нестану = биће то вајвећа награда овом позо= ришту, јер то оно у крајњој линији једино и жели.

Врло важни елементи ЖХумористичког позоришта, поред текста ИМ глуме, јесу музика и балет. Без њих

"било би немогуће постићи ону на-

сушну разноврсност коју захтева једно _ хумористичко _— позориште. Кроз игру се пластичније и убедљивије цртају ликови. Карактери израстају визуелно, постају лако уочљиви и сваки детаљ за кога би требало много речи, кроз хитре или споре потезе главе или удова, живи за себе док у низу других појединости не израсте у јединствен утисак. Музика за карактерну игру треба да буде јасна и са мелодиским линијама које ће подвлачити карак= терност лика и његову психологију.

Проблем састава ансамбла Хумористичког позоришта не треба решавати само преко аудиција на ко_јима долазе млади и неискусни људи за рад у позоришту. У Керемпуховом ведром позоришту, отвореном пре кратког времена у Загребу, наступили су и познати глумци Загребачког казалишта Емил Кутијаро, Мато Грковић, Перо Будак и други. Нашем ЖХумористичком позоришту, такође, треба да помогну искусни глумци, тим пре што из досадашњих аудиција није могао да се одабере баш најбољи ансамбл. И иниче све што се каже, одглуми, одигра, отсвира, на сцени Хумористичког позоришта треба у самој интерпретацији да добије на свом квалитету, јер без уметничког израза садржај губи на својој снази и уверљивости, Још један проблем који одмаже Хумористичком позоришту да се што пре појави је недостатак про сторија за увежбавање репертоара. Привремено смештено у згради Београдског драмског позоришта оно ће само уз највеће напоре моћи да испуњава једну велику празнину У досадашњем животу Београда и да задовољи потребу за здравим смехом, критичким, прогресивним и истинским.

Као логичан наставак традиција наше сатиричне књижевности, Хумористичко позориште ће помоћи и нашим књижевницима да што ши»

ре обухвате ову литературу и да

одразе у формама духовитих једно“ чинки, скечева, кратких монолога, карикатура, све оно што тишти нашег човека и што му смета да се развија и да му помогне да се од тога, кроз жарку светлост карика“ туре, што пре ослободи, да буде здравији, самокритичнији, Тиме ће Хумористичко позориште одиграти и велику улогу у савлађивању теш“ коћа које нам се супротстављају“ Зато му треба помоћи свим распо“ ложивим средствима да се што појави, а МИ верујемо да нас нећа разочарати у нашим очекивањима, и

=