20. oktobar
Ко
обично долазе у ране
вање), она св већ доста
шумовити парк.
"Најчешћи посетиоци младе шуме на Звездари бу студенти и ђаци, Ту је најпријатнијо за учење, сада, нред испите. Они јутарње часове. По подне,
пуна посетилаца — љубитеља природе. Изко је та шума млада (свега четири године како је почело њено потумљаразвила. Предвиђена површина за пошумљавање износи близу 140 хектара,
сову
2
Звездара
ња.
Звездара је парк-шума, и за сада остаће таква. Од свих
засађивање младица. Отварање неких стаза, не предвиђа се још за извесно време, јер план Звездаре као део Гепералног плана Београда, није још готов. Због свега тога, неће ту ове године бити неких промена, једино што ће се вршити чишћење терена од корова и тр-
радова који се предвиђају на овом терену, врши се само
изградња пута, уређења
(Од доблег рала
ЗМЕНЕ у формама и стилу рада У организацијама Народног Фронта Београда, о којима се дискутовало на Градској конференпојачаће још више улогу коЈУ У раду Фронта имају одбори 0сновних организација. Одбори по стају много самосталнији, како У постављању задатака тако и у проналажењу начина за њихово извр-“ . „Директиве'" рејонског одра биће врло ретко извор за рад, већ ће се највећи део делатности Феронта одвијати на оним конкретним задацима за које иницијативу да сам одбор основне организације. "Утолико је и одговорност одбора сад много већа, па ће и активност њихова, У односу на досадашњу, морати знатно да се појача. Знамо да је досад у приличном броју наших основних органлзација, чак и известан број чланова одбора био неактиван. Делом су узроци њихове неактивности били, како се то каже, „објективне природе", делом је у питању била несавесност појединаца, али добар део оваквих чланова одбора пасивизирао се услед погрешног метода у руковођењу радом основне организације. Није чудо што у организацијама где је стање одбора било такво није било резултата, а уколико их јеми било, онда, су постизани по цену претераног рада појединаца и кршења принципа добровољности, Да би се у овим организацијама активизирали најпре сами чланови одбора, а затим и цело чланство, потребно је да се у њима из основа измени метод руковођења. Указаћемо на два три питања којима одбори треба да посвете нарочиту пажњу. Један од крупних недостатака у начину рада одбора основних организација имао је свој корен у Њиховом схватању задатака секретара група. Сви задаци, са којег било сектора, које је требало спровести, преношени су директно на секретаре група — на састанцима који су, У већем делу основних орранизација, држани са њима сваке недеље. У већини наших организација активи, помоћна тела одбора који-су формално свуда постојали, нису имали тако рећи никакву функцију. Тиме су активи постали потпуно излишни, а чланови акти. ва, бирани међу најбољим активистима, пасивизирали су се, Али не амо они. Чланови одбора, руководиоци појединих актива, такође су постали мање више излишни, јер се њихова улога углавном завршавала оним моментом кад су секретарима "трупа пренели задатак са свог сектора. Овакав метод могао је учинити неактивним и најбоље активисте и то се стварно и десило тамо где је он упорно, и поред указивања рејонских и Градског одбора, примењиван. У разрађивању овог погрешног метода, у претварању секретара група У главне носиоце фронтовске активности, ишло се врло далеко. У низу основних ортанизација одређивани су у групама другови са разним „задужењи"ма": за добровољни рад, за идеолбптко-васпитни рад итд, углавном за исте оне секторе за које су при одбору основне организације погојали активи. У овим групама би25 је просечно по 1—8 тако „задуих" другова,
Како је у пракси изгледао рад преко овакве мреже функционера: „Секретари група, међу којима је велики број врло заузетих другова, већим делом нису успевали да, у · току недеље, посвршавају све оне Е тке који су им дати на састанС Међу тим задацима, наравно,
је по некад и важних, о који-
ма чланство Фронта не би смело да остане необавештено, што се међу"тим, због оваквог рада, дешавало. „На тај начин су одбори врло често „У секретарима група имали, не мост чланству Фронта, како су
хтели, већ параван, Они пак
жз секретари трупа који су се труди-
; да изврше све текуће послове, ој: су губили из вида свој о-
„сновни задатак: организовање погичког рада у групи. Другови
. задужени" у групсма за разне секторе још више су доприносили
изоловању · одбора од чланства Фронта. Да би се негативне последице до-
садашњег рада са секретарима јупа избегле, одбори основних ера оија морају бити начисто Фа
2
ин
НОВ НАЧИН РАДА У ФРОНТУ
тим да групе нису никаква нижа организација која би била посредник одбору у општењу са чланством, већ да су оне само једна устаљена форма састајања чланова Фронта ради непосреднијег и живљег политичког рада, а секретари група су организатори и _руководиоци тих састанака. С обзиром на овај задатак, врло важан, али ограничен, требало би бирати мм секретаре група. Не треба тежити да то буду другови који, пре свега, имаЈУ доста слободног времена, већ је главно да ти другови буду довољно политички зрели и да имају ауторлтет код чланства. Ради се о томе да они неће организовати састанке група само према одлуци и директиви одбора, већ да треба и сами, према интересовању и жељи чланства и његовом политичком расположењу, да стављају на дневнл ред поједина политичка питања. С 06зиром да ће бити ослобођени свакодневних с практичних задатака којима су секретари до сада били затрпавани, питање заузетости није битно, Мислимо да нема никаквих сметњи да се у трупама, где се кретари не одговарају овим условима, одмах изврши избор нових секретара.
Јасно је да треба одмах и потпуно ликвидирати праксу сваконедељног позивања секретара група на састанак, Разумљиво је једино ако се такви састанци држе пред извршење важних задатака, ради чијег је политичког објашњења потребно сазвати састанке група. Осим тога, састанци се могу одржа-“ вати с времена на време ради ди: скусије о политичком стању у 0основној организацији, о томе која питања највише интересују чланство Фронта, како се примају и ту“
ПОРЕД ОДЛИЧНОГ КВАЛИТЕТА
И ДОБРО ПАНОВАЊЕ
Пиће у специјалним боцама за извоз
иром целога света, на многим
великим и познатим иностра-
ним тржиштима, цењени су и тражени производи југословенског винарства. Све више и чешће они се појављују и на међународним сајмовима, где, упркос велике конкуренције других земаља, привлаче знатан број интересената. Свакако, освајање нових тржишта и повећање броја купаца за нас је од огромне користи, јер јача и унапређује спољну трговину, а преко ње и привреду уопште, Нашој земљи, да би економски ојачала и чврсто стала на своје ноге, потребне су разне машине. Исто тако, јаш увек су нам неопходне извесне сировине и неки други артикли. Да бисмо дошли до тих преко потребних ствари, мина равноправној бази, тргујемо са иностранством, На тај начин, долазимо до страног новца и злата којим надокнађујемо оно што нам је нужно потребно,
Од тринаест предузећа „Народног винарства", колико их има на територији НР Србије, у Беопраду се налази једно и бави се искључиво 'извозом, Поред вина, које је главни артикал, 'на страна тржипшта се из-
носи ракија и остала алкохолна пи~
Пре рата извоз је био. прилично слаб и одвијао се углавном ограничено . на две ~ три земље, То су би-
улоопа зависи успех Основних
маче поједине мере наше владе и органа власти, какве је политичке мере потребно да основна органи“ зација предузме у вези с тим итд.
Од неких чланова одбора може се чути питање: „Како ће се сад вршити агитација кад се секретари група тога ослобађају"; они пра том имају у виду углавном питање обавештавања чланства Фронта 0 разним састанцима и текућим ак“ цијама. Несумњиво је да ће и даље бити потребно да се чланови сФРронта обавештавају. Ту треба користитл разне форме, Једна је на пример, исписивање обавештења на таблама које постоје у свакој основној организацији. То често неће бити довољно. Онда ће чланови актива за агитацију и пропаганду, а и члановл одбора ако је ствар важнија, обићи известан број активиста, не искључујући ни секретаре група, а ови активисти ће пренети та обавештења на чланство,
Своје састанке одбори основних организација требало би да држе редовно — једном недељно. То је потребно због тога што је раду 0 сновној организацији врло жив, што увек у току од седам дана искрсавају нови задаци и што се само тако може обезбедити колектив“ но руковођење радом основне ортанизације, А ово је потребно због тога, што сад, кад нема директива рејонског одбора, такав начин рада обезбеђује да рад основне органлзације буде на висини, да се на време сагледају проблеми, правилно поставе задаци и организује њихово извршење,
Помоћни органи одбора су акти. ви; њих сад има свега три, што даје могућност да буду довољно бројни и доброг састава. Можда не би било рђаво да у сваком активу буде, по
ПЕМАРНО ПОСЛОВАЊЕ ТРАЂЕВИНСКОГ | ПРЕДУЗЕЋА „АВАЛА“
Шта је са дечјим опоравилиштем на Авали
УВЕК, када се говори о изградњи · | наше земље, о свакодневним успесима, новим подигнутим вградама, наши људи су навикли, да имају пред очима оне који озбиљно прилазе задацима п претварају их у дела наших дана. Навикли су да гледају темеље је: дне зграде која се, у току једног лета, претвара у шестоспратнипу. Али пису навикли да већ готове зграде, изграђене још пре рата, гледају како се оправљају по две године и остају ненастањене, празне и неискоришћене. А такав је случај са дечјим опоравилиштем на Авали. | Срески пародпи одбор Београда, негде још у доба обнове, био је отворио опоравилиште у неким вилама београдских предратних богаташа. Ту је долазило по 70 деце из читавог среза на одмор п опоравак, деца су понекад, з3а време летњих врућина, морала сама да пре: носе воду са околних бунара када би код њих нестала, за своју личну употребу. Али то су била она времена ка» да су постојали још трагови рата и ка. да су се тек припремале снаге за план. ску изградњу вемље. Зато је нешто
уљане пите
Организација
ред руководиоца актива, још по неки члан одбора основне организације. Активи не могу доносити одлуке о појединлм задацима, али их, они припремају и спроводе У дело. Одбор би на својим седницама повремено требало да претреса У целини рад појединих актива.
С обзиром на повећану одговорност одбора основних организација неопходно је да они делују у пуном саставу тј. да у одбору активно раде сви они чланови који су про. летос изабрани. Међутим има доста основних организација у којима је по неколико чланова одбора из разних објективних разлога отпало а има и таквих који су својом неодговорношћу изгубили право да бу, ду и даље чланови одбора. Поред тога биће свакако и таквих другова који неће бити у стању да се одвикну од старог начина рада и који ће због тога бити кочница даљем развитку наше организације, па ће бити потребно да се мењају. У оваквим организацијама требало би одбор допунити. Уколико је у питању мањи број чланова одбора, та би се допуна могла извршити на широј конференцији чланства, а тек ако тај број достиже половину или више чланова требало би приступити изборима.
Овде није било речи о основним принципима којим се наши одбори морају руководити — о принципу добровољности рада у Фронту и о одтоворности одбора пред чланством — јер се о овоме доста говорило на Градској конференцији
Народног фронта. с. н.
Иностранстбо тражи
произбоде „Народног бинарстба“
ле Чешка, Аустрија и повремено Трст, где су се наша пића користила углавном за репродукцију. Међутим одмах после ослобођења, чим су за то створени услови и успостављене редовне трговинске везе са иностранством, тражене су и могућности да се домаћа вина и остала алкохолна пића што боље пласирају. До букурештанске резолуције извозило се највише у ССОРи земље народне демократије, али се већи тада наша роба изврсно пласирала и стекла велику потражњу и на о сталим европским тржиштима, Западна Немачка, Швајцарска, Холандија, Белгија, Данска, Балтичке Земмље, Енглеска, Сједињене Америчке Државе и повремено Француска, добро познају, цене и траже југословенска вина и ракије. Велики успех који је постигнут на меЂународним _ сајмовима, а који се приписује и квалитету и укупној и доброј опреми, заинтересовао је и купце из далеких прекоокеанских земаља. „Народно винарство" добија понуде и врши преговоре за испоруку алкохолних пића у Сирију и Египат. Наша црна вина достојно конкуришу и претстављају озбиљног такмаца светски чувеним и познатим португалским, шпанским, чилеанским и другим. винима.
Поред одличног квалитета самога пића, знатан и несумњив део успеха отпада на културно и добро паковање. До пре извесног времена ракија и вино транспортовани су у цистерама и. бурадима. Сада, међутим предузеће се труди да робу шаље што више у фФлашама, јер се тако постиже неупоредиво већа цена. Код“ извоза ракије у томе се потпуно успело. Израђене су две врсте флаша у разним димензијама, које су атремљене са одговарајућим укусним етикетама. Ма тај начин се постигло да ракија иде на страна тржишта у двема стандард врстама флаша, од. којих је једна у облику чутуре. |
У нарочитим храстовим бачвама ракија „стари" по две до три године. Читаво време контролише се од стране стручњака. Пре пуњења у флаше, филтрира се још једном и
тако постиже апсолутна бистрина. Пуњење и затварање флаша врши се машински, док се стављање етикета и кагсли од специјалне врсте така, врши ручно, јер захтева велику прецизност. Да би се избегло ломљење, флаше се стављају У сандуке са нарочитом таласастом хартијом.
Ракије и вина овако паковани на. ишли су на добар пријем у иностранству и свакодневно се јављају нови и нови купци. Стална и велика конкуренција и жеља да се постигне што бољи успех и материјални ефекат приморавају предузеће „Народно винарство" да будно прати и користи све тековине савремене културне опреме. Данас, једино на тај начин може да се истакне високи квалитет домаћих пића.
Учествовањем на међународним сајмовима много се постигло у попу. ларисању наших алкохолних пића пред широким потрошачким масама! у иностранству. Предузеће „Народно винарство" излагало је са успехом током овог пролећа на осам међународних сајмова, а и јесенас ће учествовати на изложбама у разним земљама.
доцније то опоравилиште укинуто. Де: ца су пресељена у Кошутњак, а зграде су почеле да се оправљају. Требало је извршити унутрашњу реконструкцију која би одговарала модерно уређеном опоравилишту.
Тај задатак узело је на себе грађе“ винско предузеће „Авала“ почетком
"1948 године. Али, до данас га није у пот“
пуности извршило. Више од две године ту св увек нешто радило, мењало, а свему томе није било краја. Час није било ово, или оно, добро, измене су вр» шене непрекидно. Тако је дошло п ово лето, а зграде намењене дечјем опоравилишту још нису завршене. Још увек се нешто ради. И данас, као п пре не колико година, бунари су без воде, можда још има воде свега сада, у летње доба, у висипи једног метра. Па како онда да се отвори ново опоравилиштер Повереништво народног здравља и со пијалног старања Извршног одбора Народног одбора свакако да је јот онда знало да треба спровести водовод до ових зграда намењених деци, па нпак сетило се да то учини тек ове го дине, пн то на крају сезоне. Вероватно је ту било тешкоћа којима би се правдао овај случај, али таквих тешкоћа има данас и на сваком кораку.
Ако је ове године педесет омладина ца, градитеља натег Београда, у могућностп да спроведе водовод до дечјег опоравилишта, зар то исто нису мо тли учинити и они омладинци који су прошле године долазили да улептавају своју престонипу2
Шведски Црвени крст пспоручно је модеран намештај ва дечје опоравили. ште, које ће створити пајмлађим удо бан"одмор и опоравак, Али аљкавост и неодговоран однос оних, који су тре• бали да воде бригу о уређењу дечјег 9 поравилишта, билн су велика кочница,
У ово опоравилиште деца се неће у селнти ове летње сезоне. А доџпијер Ако се овако настави са радом — ни онда!
Докле да се чека на решење Урбанистичког завода
Да су Београђани осећали потребу за јавним часовницима ко“
ји бп бпли постављени по град“ ским трговима и прометнијим местима. Јавни часовниди нису ни луксуз, ни сувишни издатак за градски буџет, нето је то питање културног пзгледи трада и излажења у сусрет радним љу“ дима. То је ствар коју је требало о давно решити и то још пре пет годи“ на. Кад кажемо није требало чекати, онда се подразумева да је требало већ нешто да се уради да се електрична сатови већ истакну на прометним местима, тим пре што су сатови, васлу“ том двојице предузимљивих механича-“ ра, готови, али се чека одобрење Урбанистичког завода Београда, којп се брине ва естетски изглед града, да донесе своје мишљење о томе да ли ћа ови сатови одговарати укусу становни ка и бити у складу са општим плано“ вима о развоју и улепшању града. Мо ра се признати да није било лако од струјомера и других помоћних делова направити машиперију сата п да је набављање стакла, исписивање бројева па плочама, претстављало такође извесан напор, па када је све готово ни Урба нистички завод Београда не би требало да одуговлачи са доношењем своје одлуке.
Али естете из те установе не само што нису већ досада донеле одлуку на основу макета које су им достављене, него су, наравно, после дужег размишљања, констатовали да би изглед макета могао да превари и да је потребно да се један од десет готових сато-· ва монтира негде да би урбанистички стручњаци на основу тога донели своје мериторно мишљење, Због оваквих ватезања Београђани не могу још да се корнсте готовим сатовима који бп могли за веома кратко време да буду монтирапи. Управа за уређење града треба да пнитервенише код Урбанистичког завода, да се његови стручњаци потруде ни на основу макета оцене ве. стетски изглед јавних часовника.
У каквом би се положају, репимо, натли Београђани када би Урбанистички завод захтевао да се пре подизања неког станбеног блока сагради ва покус једна пвтокатница, јер би у том случају могло лакше и сигурније да се дође до правилне оцене вредности про“ јекта2
ПРеГЛе АНИ МАЗИЦН ОРО ПОРОтМнШн ПОТААЗА
ЗАСЕДАЊЕ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ
(СЕДАМ часова, колико су трајале две седница Савета безбедности у прошлој недељи, нису довеле ни до какве промене у ставу појединих делегација
о корејском сукобу. Највећи део овог времена утрошен је на превођење говора совјетског, америчког и британског делегата. Све у свему одржана су два Маликова једночасовна говора и по је"дан говор британског и америчког делегата. Поново се чуло у Лејк Саксесу да САД воде колонијални рат у Кореји и да ангажовањем снага Уједињених нација настоје да сакрију своју И ОСНе Жао аргумент за ово тврђење Малик је поменуо наредбу претседника "Трумана америчким трупама за акцију у Кореји, која је издата три, часа пре него што са састао Савет безбедности 27 јуна. И за тадашњу одлуку Савета безбедности Малик је рекао да је незаконита због тога што у њеном доношењу нису уче ствовали претставници Совјетског Савеза и НР Кине.
И западне силе поновиле су своје аргументе у нешто прецизнијој и оштријој форми. Савет безбедности дошао је У ћор-сокак, према мишљењу британског делегата на процедуралним питањима. Амерички аргумент је да педесет три члана ОУН сматрају да је Северна Кореја извршила агресју, и Комисија ОУН за Кореју поднела је о тома и доказе. Американци кажу да совјетска влада, када би хтела да заустави сукоб у Кореји, могла то денас да учини. Британски и амерички делегати износе мишљење да се иза совјетска пропаганде мира крију „припреме за нову агресију и покушаји да се оптуживањем других земаља сакрију вопствена агресивне намере".
Све у свему следеће седнице Савета безбедности биће веома интересантне ив само због расматрања годишњег извештаја Савета и судбине корејскот проблема, него пре света и због става који ће совјетска делегација заузети после 1 септембра, када за претседника Савета безбедности долази британсњи делегат, Демилитаризација Немачке
НАША је непоколебљива намера да
уништимо немачки милитаризам и нацизам и да учинимо да Немачка никада у будућности више не буде у стању да наруши светски мир. Ми смо решени да разоружамо и растуримо све немачке оружане снаге; да заувек разбијемо 'немачки генералштаб који — је више пута извео обнову немачког милитаризма" — изјавили су у фебруару 1945 Рузвелт, Черчил и Стаљин у чувеној Кримској декларацији. Те речи одражавале су расположење и тежње демократских маса у свету, нарочито оних која су највише препатиле у рату против Немачке, које су желеле да се Немачкој, изазивачу последњег крвопролића, онемогући да једног дана постане поново жариште агресије у све
ту.
Међутим, после низа конференција, уговора, свечаних изјава и декларација, као по мало којем другом питању, питање Немачке налази се потпуно у ћорсокаку, без готово икаквих перспектива ла се реши на иоле задовољавајући начин. Све више иде се истим путем као и после Првог светског рата — тежњи да се од Немачке створи потенцијална сружана снага против Истока у плановима Запада и обратно, против Запада у плановима Истока.
Док су У западним зонама Немачке од првих дана толерисане или намерно организоване полувојничке или потпуно војничке организације под разним фирмама — полиције, радних група, индустриске полиције, разних избегличких формација итд. — у источној зони стваранв су организације, омладинске, полицискев и друге. које чудно потсећају, чак и по спољашњем облику, на нека дашње хитлеровске. Према званичним проценама, у Западној Немачкој данас само полицајаца има око 96.000 који су подређени покрајинским владама. Савезничка Висока комисија у Зап Немачкој одобрила је осим тога 29 јуна ова године стварање „покретне полиције" од 10.000 људи која би стајала на располатању федералној влади у Бону. Само ови, свакако веома ограничени, подаци говоре о томе да већ данас у Западној Немачкој постоје прилично јака оружане снаге. У Источној Немачкој, с друге стране, према разним мезваничним подацима, јер је до тачних података тешко доћи, полициске снаге броје од сто до двеста хиљада солидно наоружаних и обучених људи, смештених по касарнама.
Пра неколико дана западно-немачки канцелар Аденауер, свакако не сасвим на сопствену иницијативу, затражио је од западних савезника нове уступке У погледу наоружања Немачке. Он је, најпре путем једне изјаве „Њујорк Тајмсу" а затим званичним предлотом високим комесарима, затражио повећање полициских снага Западне Немачке „еквивалентно снагама Источне немачке" — од 96.000 на око 250.000 стим што би се одмах приступило формирању ена та од 60.000 полицајаца наоружаних тенковима и другим најмодернијим 0ружјем, који би стајали на располатању савезној влади. Свој захтев Аде“ науер је поткрепио „користима" које би од поновног наоружања Немачке имали западни савезници.
Саветници Аденауерови 3за стварање планова о наоружању Немачке су нико други до Хитлерови стручњаци, и ли оклопних јединица Фон Мантојфел и Гудеријан и генерал Свапенбург, који не крију да би у нову војску „требало укључити војнике ившећ Вермахта, професионалце из Другог светског рата"
Западне силе нису досада изнеле свој званичан став по овом питању, али се из појединих изјава и коментара ВИДИ да предлог наилази на „разумевање" и
да ће септембра месеца, приликом састанка западних министара иностраних послова У Њујорку, бити свакако одобрени, иако се на крије, као у Ломндону, да ће спровођење у дело Аденауеровог плана значити уствари „почетак формирања нове немачке војске, језгра немачке армије на континенту која би претстављала кочницу агресије на Западну Европу!"
У Источној Немачкој ствара се, међуТИМ, „језгро немачке армије" која би претстављала „кочницу агресија на Источну Европу". Према најновијим вестима и коментарима, совјетска влада ће, као одговор на Аденауерову акцију, предузети „оправдане енергичне против-
мере". Предвиђа се да ће СССР послв.
избора од 15 октобра у Источној зони понудити источно-немачкој влади „потпуни унутрашњи и спољни суверенитет", после чега би следили даље појачања „народне милиције", потписивање сепаратног уговора о миру и повлаче“ ње окупационих трупа.
Жао што се види, на обе стране у Немачкој створене су и стварају се м даље оружане снаге. Питање поновног наоружања Немачке избија све више У први план, ствара се немачка војска, „народна" на једној страни, „капиталистичка" на другој,