20. oktobar

–Р-

Ј “ ~

УМ

~

| У Београду нени | хотели још увек | _ нису предати

ПУТНИКА _

тиристичко' мрежи

ош док их воз носи пут Београда, многи путници, било они из Словеније, или са мора, било са југа, или севера наше земље, унапред страхују при помисли где "ће се сместити у Београду. А када их воз донесе до главне капије на"шег града — Железничке станице, и бујица осталих путника изнесе 'на трг пред станицом, помисао на место у хотелу постаје страшан про блем, који треба одмах решавати, Ту је, поред станице, хотел „Асториа“. Можда има места... У канцеларији предузећа „Турист“ већ много путника чека. Они,

· који су стигли каснијим возовима,

добијају одговор: „За данас више немамо места, дођите сутра...“ „За данас више нема места“. Јед.ноставан одговор, А зашто нема места, са чуђемем се питају путници, нарочито ако су дознали да је тога дана издато свега 400 до 500 кревета. Зар у Београду нема више хо. тела, нема више кревета2 Како тог

Ево како и зашто. У Београду има осам хотела и два преноћишта са укупно 821 лежајем. Хотели „Ма жестик“ и „Москва“ служе првенствено за смештај странаца, тако да за остале путнике остаје око 600 лежаја. То је за Београд сасвим недовољно јер по београдским хотелима свакодневно смештај тражи више од 1000 путника.

Пре рата у Београду је било више од 1.500 лежаја, Како то да је сад број лежаја толико мањи

Ево како. Један хотел „„Српски Краљ“ срушен је Хотел „Ексцелзиор“ са својих 160 лежаја реновира се још од 1948 године. Хотел „Па лас" са својих 180 лежаја и хотел „Унион“ са 80 лежаја, служе за канцеларије и интернате. Хотел „Асторија“ ради као хотел али само за службенике ресора Електропривреде. У хотелу има 156 постеља, од којих 85 користе стални станари хотела, Има их који ту станују по пет до шест месеци, па и годину и више дана, а са службом су стално у Београду. Остале постеље користе службеници Електропривре де, који долазе у Београд. послом. Кад се деси да нема довољно службених путника да попуне сва места, онда хотел „Асторија“ ставља

тале кревете на расположење предузећу „Турист“.

Питање хотела „Ексцелзиор“ приводи се најзад крају. Тај хотел се реновира још од 1948 године. прво није било дефинитивних планова, а када су планови стигли недостајао је неки материјал, главно је да се са оправкама и реновирањем тотово стајало у месту . Сада је питање „Ексцелзиора“ заоштрено, и до новембра ће радови на зидању и дозиђивању зграде бити завршени а у јануару ће први путници моћи да га користе .

У Београду постоји у Улици Милоша Поцерца мушко радничко

ноћиште са 386 лежаја. То се оћиште користи преко лета света 40 од сто, а користе га радници,

ји дођу у Београд на посао, а ћеш немају стана. Како је смештај ђадника прешао у надлежност пре-

ећа и како се предузећа углавном старају да својим новим радницима нађу стан, то постојање 0квог преноћишта нема ону сврху зоју је некада, када је основано иКало. Било би добро када би се ово еноћиште ставило на расположемрежи туризма. У Улици Гаврила Принципа по-

ње преноћиште Црвеног крста са

лежишта. И ово преноћиште јебало би прикључити туризму. Кад се заврши „Ексцелзиор“, а „Асторија“, „Унион" и „Палас" пон почну да раде као хотели, касе мрежи туризма прикључе оћишта са својих 524 лежаја и Фазида барака, Београд ће добити 1110 нових лежаја. Тада ће у Београду бити укупно 1.931 лежај, што ће прилично задовољавати потребе, и путници који долазе у Београд неће морати са страхом да мисле на то тде ће се сместити.

~ .

_ У ИНДУСТРИЈИ ВУНЕНИХ Т

Омладинке Катица Шкалабрин, 20 пута

ударник, извршила свој петогодишњи

план (лево), и Јелена жафран осмострука ударница

– ВБАВЕЗАЛА сам се да испуним свој део Петогодишњет плана до првог маја ове го-

дине. А испунила сам га тридесетог марта — месец дана пре обавезе". — каже Катица Шкалабрин, радница на машини „сноваљки" у индустрији вунених тканина „Иван Милутиновић". Она то каже скромно, као да говори о томе да је испунила свакодневни задатак на свом радном месту. А имала је много да прича. Како је са одушевљењем почела рад у тек ослобођеном Земуну, како је првипут проглашена ударником још у мају 1945 године, како “је до сада освојила звање ударника двадесет пута. Да прича о тешкоћама у борби за испуњење плана и поред слабог материјала, О томе она мало говори, али зато много више о раду својих другарица — вишеструких ударница, .

Сада је бригадир бригаде која У њену част носи име „Катица Шкалабрин". Својим искуством у раду и знањем помаже другарицама У бригади. Зна за њен рад омладина у предузећу. И многи омладинац пошао је њеним путем.

Бригада „Милијан Неоричић"

На свечаној конференцији омладине целог предузећа, која је одржана половином марта ове године, нарочито су се истакли омладинци из одељења конфекције. Обавезе су „пљуштале",

— Пребациваћу норму за 60 процената, рекла је Јелена Жафран.

За њом нису заостали ни други. Катица Пећи, Анкица Дуванчић, члан фабричког комитета Народне омладине и Стана Јојић, такође су дале обавезу.

Омладинци — чланови бригаде „Милијан Неоричић" из одељења конфекције одржали су реч. Од марта месеца до данас бригада премашује свој задатак просечно за 30 процената. Пошто св овде ради са електричним шиваћим машинама, један радник не може да ради на више машина. Због тога се тежиште борбе баца на квалитет производа. И у томе ова бригада има успеха. У августу месецу од преко 120 бригада, колико их има у предузећу, омладинска бригада „Милијан Неоричић" била је на другом месту.

Бригада броји 38 чланова и живи као јак колектив. Свако се труди да што више да од себе, Ако неко од, чланова бригаде наиђе на тешкоће одмах му се пружа помоћ. За успехе бригаде свакако има доста заслуга бригадир Лаза Лудајић, искусни текстилни радник.

— Добро раде омладинци, Запињу. А и дисциплина им је добра, нема шта. Треба истаћи да најмлађи радници у бригади Роса Боровић, Марија Келер и Деса Петковић, добро радв иако су доскора били ученици, — каже чика Лаза.

Свака омладинка — на два разбоја

На другом крају фабрике налази се одељење ткачнице. Да би се мо. гла покренути акција за високу продуктивност рада међу омладином формирано је омладинско одељење. У овом одељењу све раднице раде на по два разбоја. Нема и-

зузетака. И све су вишеструке ударнице, И ту нема изузетака.

„Победничкој бригади ткачнице" пише на прелазној застави која виси на машини Радојке Милићевић, бригадира бригаде „Петар Драп: штин". Ова бригада је била најбоља у августу месецу,

Међу бригадама у ткачници стално траје такмичење, То је метод рада. Омладинци су навикли да се боре за назив најбољег. Од марта месеца заставица стално мења власника, Час је носи бригада „Мла: ден Стојановић", час „Катица Шкалабрин", час „Петар Драпшин". А у тој борби свака бригада високо премаша задатак.

— Сада нам је „Петар Драпшин" однео заставу. Али то није тако важно. Важно је да се задатак планом постављен испуни и премаши, — каже Катица Ромић, бригадир бригаде „Младен Стојановић",

Већина

У једном одељењу фабри ке „Иван Милутиновић"

КАВИНА „ИВАН милутиновић“

_ ОМЛАДИНСКЕ ПРОНЗВОДНЕ БРИГАДЕ

| ИЗВРШАВАЈУ СВОЈЕ ОБАВЕЗЕ

члан фабричког комитета Народне омладине и девет пута ударник,

'Недовољна евиденција

У фабрици „Иван Милутиновић" омладина чини велики део радника. омладинаца су ударницу. Антонија Родни је једанаест пута ударник, Милица Јелавчић, четири пута; Анка Бјелош, седам пута, Има много таквих који су дали обавезу на конференцији у марту месецу. Неки омладинци су се обавезали да испуне петогодишњи план до 29 новембра ове године и до сада стално премашују норму.

Опште је мишљење да су омладинке Милка Међед, Савка Корица и Марица Ћорић до сада испуниле своју обавезу. Међутим, људи из управе који треба да воде евиденцију радних учинака нису још до данас средили податке. Тако се не зна ли да су ове раднице испуниле Петогодишњи план или не.

РАДНИЧКИ САВЕТ У ИНДУСТРИЈИ КУГЛИЧНИХ ЛЕЖАЈА

НАСТАВАК СА 1 СТРАНЕ

припреме са радницима, већ се више радило напамет, из канцеларије; да се предузме низ мера у циљу побољшања дисциплине; да се смањи број изгубљених часова, број тродневних боловања.

После седнице Радничког савета састао се недавно изабран Управни одбор предузећа са свим руководиоцима одељења. На том састанку продискутовало се опширно о закључцима радничког савета и донети одређени задаци.

Тај састанак значио је прекретницу у раду индустрије кугличних и ваљкастих лежаја. Од тада није прошло много времена, а стање У предузећу већ се поправило, Давно покретано питање на свим седницама Радничког савета решено је: пуштене су у погон три аутоматмашине. Поправљена је дисциплина на тај начин што је заведена строга контрола уласка и изласка из предузећа. Предузеће је добило лекара и тиме је смањен број изгубљених радних часова. Повећала се производња.

Пред колективом овог предузећа стоје још веома тешки задаци. Треба до краја године остварити још

седамдесет шест одсто годишњег плана. Упоредо са производњом, трудбеници освајају нове врсте, До сада је освојено већ четрнаест врста лежаја. Како до краја године извршити још тако велики део преосталог задатка. То је питање које Раднички савет и Управни одбор непрестано расматрају. Решили су да прво упознају све људе са планом, који још треба остварити „Кад виде своје задатке пред очима, људи ће давати обавезе, повећаће своје залагање, Тежиште рада треба бацити на завршавање недовршених производа. Предузеће има недовршених лежаја у вредности од око 18 милиона динара. Тешкоће више не. ма, сав материјал је ту, а очекује се мерни алат и тоцила, без којих се лежаји не могу довршити. Сад ће се пустити још једна аутоматмашина и на тај начин ће се обезбедити знатно брже извршавање задатака. До краја године има још мало времена ,а још веома много посла. Само уз максимално залагање, уз крајње напоре „моћи ће овај колектив успешно да савлада своје ово-

годишње задатке.

бре ЗАК СПОЉА ИТАН ГРБА |

ЧАСТОЈАЊА ЗА ЈАЧАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ —___УЈЕДИЊЕНИ_НАЦИЈА

свом великом говору на гене-

ралној скупштини почетком

аве недеље, шеф југословенске делегације Едвард Кардељ рекаб је да садашње стање у свету претставља једну од најтежих проба за Организацију Уједињених нација, То гледиште деле мање више сви учесници садашњег заседања, Оно без мало доминира и у свима коментарима светске штампе. Прилично је опште мишљење да од овог петог заседања Генералне скупштине у многоме зависи даља судбина Организације Уједињених нација, њена снага и њена улога у свету.

Сами дотађаји дали су ТУ посебну важност овогодишњој скупштини ОУН. Рат у Кореји на очигледан начин открио је колике опасности прете међународном миру. Организација Уједињених нација нашла се пред дилемом или да прође као неславно Друштво народа, 0 јест да затварањем очију пред опасношћу рата пружа потстрек непријатељима мира, или да се са највећом могућом емергијом супротстави изазивачима немира и ратова.

У прилог свогодишње Генералне скупштине може да се каже да она ни мало није понета капитулантским расположењем. _ Напротив, баш зато јер се отворено оцењује тежина ситуације и указују на велике опасности које она крије У себи, на садашњем заседању све јасније се испољава решеност за што одлучнијом акцијом у одорану мира. Заиста, тежња за ојачањем Организације Уједињених нација као чувара мира ни на једној скупштини ишије се толико асећала као на овој. У генералној дебати која је вођена прошле и ове недеље учињено је неколико интересантних предлога у сврху давања веће ефикасности ОУН,

Истима брза и успешна интервенција оружаних снага Уједињених нација у Кореји подигла је углед Организације, али то није могло да одвоји погледе од недостатака које она испољава у вритичним тренуцима. Подвлачи се на пример да је пружање оружане помоћи Јужној Кореји од стране Уједињених наџија било могуће захваљујући једино тој околности да совјетски делегат није присуствовао седници Савета безбедности на којој је донета одлука о томе. Он није био присутан због бојкота ОУН који је тада спроводила совјетска делегација. Да је присуствовао седници ом је могао да стави вето и тако осујети извршење одџуке Савета о одашуљању оружане помоћи Јужној Кореји. А мало ко може да буде у сумњи како би изгледала данас ситуација у Кореји да није дошло до оружане интервенције Уједињених нација, или да је она била одложена макар само за неколико дана...

Совјетски делегат се поново налази у Савету безбедности и питање се поставило каква ће ситуација настати за случај нове агресије кад одлука о њеном сузбијању зависи од тога да ли ће совјетски делегат употребити вето или нет

Шеф америчке делегације, миниФтар спољних послова Ачесон, на пример, истако је злоупотребу вета као највећу сметњу ефикасном делању Уједињених нација и он је Генералној скупштини поднео предлог о уклањању те сметње, По америчком предлогу, у случају да се велике силе не могу да сложе у Савету Оезбедности у погледу предузимања акције за заштиту мира од агресије — то јест да један од пет сталних чланова употреби право вета — у року од 24 часа било би сазвано ванредно заседање Генералне скупштине и Скупштина би простом већином гласова донела

КРОЗ ГРАДСКО САОБРАЋАЈНО И ГРАДСКО ЕЛЕКТРОМАШИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ

одлуку 0 спорном питању. Као што ја познато, право вета важи само у Савету безбедности, ане и у другим органима ОУН, па ни у Генералној скупштини, док с друге стране опет само Савет безбедности може да предузима акцију у сврху заштите мира. Генерална скупштина, на пример, има само саветодавну улогу и једино може да предлаже мере Савету безбедности. Амесички предлог иде за тим да се вето обиђе на тај начин што би се извесне функције Савета безбедности пренвеле на Генералну скупшти“ ну. По том предлогу, Генерална скушштина имала би право не само да предлаже мерс у одбрану мира, већ и да их спроводи у дело.

Међутим, борба око вета много мирише на борбу великих сила за успостављање доминирајућег положаја у овој светској организацији. Али баш хегемонистичке тежње великих сила претстављају велику унутрашњу _ слабост Организације Уједињених мација, јер она тиме губи карактер организације равноправних нација. Несумњиво је међутим, да би јачање самосталне улоге и иницијативе малих и средњих сила у ОУН знатно допринело јачању ефикасности целокупне организације. Из тежње да се и у том правцу помогне учвршћењу ОУН произишао је предлог југословенске делегације о оснивању сталне меЂународне комисије за добре услуге. '

Југословенски предлог уствари значи стварање једног новог орга“ на ОУН који би имао улогу не судије, већ посредника им помири“ теља у међународним споровима. Оно што нарочито карактерише овај предлог јесте то, да би сталну комисију добрих услуга сачињавали само преставници малих и средњих сила. према томе, то би био

једини орган ОУН у коме велике силе не само да не би имале до-

минирајући положај већ уопште не би биле ни заступљене. Необично велико интересовање које је изазвао југословенски предлог показује колико је широког маха добио покрет малих и средњих сила за еманциповање од доминирајућег уплива великих и њихова тежња за више самосталности и иницијативе У борби за мир.

не мање интересовање изазвао је ми југословенски предлог прикривања агресије под видом одбранбеног рата. Циљ овог предлога је да спречи опасност изазивања или помагања агресије под изговором самоодбране, У наше време агресори се све чешће служе маском, Зато је основна мисао југо-

против

том

словенског предлога да је свака држава која се било у каквим условима нађе у ратном сукобу с дру“ гом државом дужна да најдаље у року од 24 сата да изјаву да је спремна да прекине операције и повуче се са туђе територије, и да ту изјаву оствари ако супротна страна исто поступи, која то не учини сама себе жигоше

Ома страна

као агресора.

Овај гресору да задржи маску мирољубца коју он тако радо навлачи, Тиме би и опасност агресије била ако не одстрањена оно бар осетно умањена, јер мало који би се агресор усудио да пред светом покаже сво» је право лице.

предлог би онемогућио а-

Из дана у дан, наша, јавност утроши много речи на замерке раду Градског саобраћајног предузећа. Да комунални саобраћај Београда није онакав — какав би требало да буде, то је данао свакоме јасно. Није јасно само једно: ко је крив за такво стање2

Публика каже: саобраћајно особље!

Кондуктери: крива је публика и руковод-

ство предузећа.

Руководство предузећа: криве су објективне

тешкоће!

Ко од њих има право7 Сви. Али не у свему!

освиту дана, гмизали су к'о поспана чудовишта. Још пре шест часова, трамваји су напуштали депо. Оставили су за собом дотрајале радионичке зграде, колоне неисправних возила, гомиле цигаља, дрвене грађе и зар. ћале гвожђурије. Под ведрим небом, у кругу предузећа, лежало је много ђубрета и разног крша. Био сам још увек непримећен, иако већ читав сат крстакругом. Вратар ме, наравно, није опазио. Бавио се у време неким „административним“ послом, | Привукла ме гужва око аутобуса број 157, Београд — железник. Мотор кашље, а кола никако да крену из мртве тачке. Шофер грди. Кондуктер захтева оправку задњи» врата. Млади монтер безвољно их прегледа и убеђује кондуктера: — Ништа им не фали! Јавашлук револтира кондуктера и он одлази зловољан, ЛПомислих: тешко си га путницима!

ВОЗИЛА НЕ ЗНАЈУ ЗА ОДМОР

Свира шест. Све што је исправно, напустило је депо. ФОетала су само покварена возила, А њих није мало. Са око стотину расположивих кола, Градско саобраћајно предузеће успева да задовољи тек 40 процената стварних потреба београдског путничког промета. Од планираног броја возила, у дневном саобраћају је просечно 70—80 процената, док остатак чине возила избачена из строја. Оправке су успорене, или онемогућђене, несташицом материјала и резервних делова. Осећа се и недостатак способних радни. ка. Са расположивим снагама крпи се, комбинује: од два неисправна, монтира се једно лобро возило. Па опет ЛИНА број остане ван употребе, Дневно – оптерећење преи сваку меру.

2

Радионице оживљују. Дошле су смене. У једној хали Градског електромашинског предузећа, које врши веће оправке и израђује нове трамваје.за рачун Градског саобраћајног пре дузећа, подлегао сам утиску да се налазим на трамвајском гробљу. Четрдесетак кола на испрекрштаним колосецима чека оправку. На зиду, под стаклом, чаме три прелазне заставице. Трофеји ван употребе, Такмичење је овде замрло, Радионички часовник стоји, ко зна од када! Исте је судбине и часовник у канцеларији директора овог предузећа. Време је овде, изгледа, зауставило свој ход. Па ипак, људи раде, боре се, савлађују тешкоће. Занимало ме је — колико се трамвај „одмара" у времену од 24 часа Одговор је био неочекиван; не. пуна два часа! Периодични преглед кола врши се после пређених 60.000 километара или 333 дана рада. Велики број трамвајских мотора, добављен је 1921 године из Немачке, на име репарације после Првог светског рата. Ови мотори служе још и данас! Неки се чак монтирају и на потпуно нове каросе, рије. Показали су максимум издржљивости, А преоптерећење трамвајских кола често је фантастично. Није ни чудо што су кварови тако чести. Због недовољне инсталације, на влази и топлоти, страдају мотори и магнетске „шпулне" електромото: ра. Кад би се ограничио број путника у трамвајским колима, кварови би били ређи, Трамваји продукције „Бреда" смели би да приме свега 80 путника. У нашим условима, та кола примају често. и двапут већи број. Кварови су неизбежни, а оправке, скопчане са читавим низом тешкоћа, не врше се на време. Главну кривицу сви бацају на тешкоће у добављању материјала.

Аутобуси који чекају неке поправке

· Ко је нрив: возила, особље или путници7

ТЕШКОЋЕ НИСУ НЕПРЕМОСТИВЕ

За оправку и одржавање кола, потребна је изнад свега жица ситнога профила, испод 2 милиметра. Ми немамо довољне количине овог увозног материјала. Али тиме није све свршено. Не смемо спавати беспомоћни, Новосадска инду“ стрија „Новкабел", израђивала је пре ослобођења и ову врсту жице. Зашто је не израђује и данас, кад се зна да ту врсту употребљавају сва електроиндустријска и трамвајска предузећа у земљи; „Новкабел" треба преоријентисати и на израду овог материјала. Јер само на тај начин, моћи ће да се пресече Гордијев чвор, и „неразрешиви" проблеми Градског саобраћајног предузећа, престаће да постоје. Воде се већ пре. говори у Новом Саду. Очекују се резултати.

За то време, у великој хали Градског електромашинског предузећа, подигнутој после ослобођења, израђују се нова кола домаће конструкције „слична италијанској „Бреди". Пружаће пуну удобност. 90 од сто делова, израђено је код нас. Њиховим пуштањем у саобраћај, још један напор наших грудбеника биће награђен успехом. Но то није све Постоји д читав низ других успеха. Трудбеници овог предузећа, освојили су нове изолаторе од пресованог лискуна и нарочите хартије, исконструисали нов уређај за отварање врата из возилима и дали мноштво других новаторских предлога. Дови, јање помаже, али не свугде. Половина расположивих аутобуса ВА ван саобраћаја, најчешће због кварова „анласера» и

И само питање кадрова није нерешив проблем. У оба пре. дузећа ради по једна индустријска школа. Кадрови се непре. стано оспособљавају. Нажалост, не осећају се још много 062. везни према предузећу, које им је омогућило стицање стручних знања, То значи, да према њима треба пооштрити режим, на шестомесечним курсевима за оспособљавање полустручних радника, одзив је слаб, Ствари се не постављају довољно енергично, па стога и не дају жељене резултате,

НИ ОСОБЉЕ НИЈЕ БЕЗ МАНЕ, АЛИ...

Кад нам неко спомене саобраћајно особље, ми се разгоропадимо и нехотице се спремимо за свађу. Сетимо се свих не. љубазности, којима Не свакодневно засипају кондуктери, сетимо се и возача — кабадахија, који покрећу кола пре знака за полазак, и успут „просипају" путнике који су се затекли на вратима. Укратко, сетимо се свих зала везаних за свакидашњи превоз на „насушним" релацијама.

Млади кондуктерски кадар долази угдавном са села, Тај сирови материјал, треба прерадити, научити га опхођењу са путницима. А то није лако. Човек се не васпитава преконоћ Ако се пак појави самовоља код саобраћајног особља, има начина да се она сузбије, притужбама дирекцији. На шалтерима за продају карата, постоје сандучићи за жалбе ове врсте. Сваку жалбу предузеће расматра м доноси по њој од.

,

луку. За последњих осам месеци, било је преко 1.100 пријава. на основу којих је изречена 331 казна, А је овтувене да своје сукобе са особљем Градског саобраћаја, ликвидирају на један заиста културан начин.

Неукусно и неуједначено одевање кондуктерског особља, претрпело је море критика, које су уродиле плодом; за зим-

ску сезону, спремају се затворемо плаве униформе, тако да ће и пребацивања те врсте, постати ускоро излишна. Е: | = И СА ПУТНИЦИМА ЈЕ ТЕШКО Нехигијенски услови рада у оба предузећа, заслужују

оштру осуду. У депоима нема ормапа за одело. Радници се купају само двапут недељно, место свакодневио. Ни менза не функционише као што би требало. Прекид у издавању вечере траје од 21 до 24 часа. Особље које стигне у. међувреме. ну, чека пр Пау некада и по четири часа, Предузеће није отворило дечје јасле. Кад се све то има у виду, онда се не треба чудити, што људи беже са кондуктерског посла,

Милиција поретка и саобраћајна милиција, односе се сасвим равнодушно према нереду на возилима. Дође им до туче са кондуктером, а милиционар „неутрално посматра — призор. Београдска публика туче све рекорде у недисциплини на во зилима Градског саобраћаја. Тек кад чују опомену, путници навале у незадрживој бујици, Која руши и гази све пред собом, не штедећи никога, Ко је надлежан да у таквим случајевима успостави ред2

Још један посао тишти људе ић Градског саобраћајног пре. цузећа: набавка дугмади, конца и осталих потреба за службене униформе особља. Људи се питају: да ли је задатак њиховог предузећа.експлоатисање Комуналног саобраћаја, илиоганизовање кројачких послова2 Зар не би било боље — да Ман тајног одбора одреди једну кројачку зад Д посао преузел. . чивала предузењу готова оделаг реузела на себг и о

Јутро је измакдо. У канцеларијама Градског саобраћајног предузећа-мирна радљивост. Директор Милић, засипа једног 'арешину оштрим примедбама. Набраја му опомене;

— Хоћу да видим коме се даје одело: Морам да имам увид у све, А сад настој, да што пре изађе комисија за ону диза. пицу. Зато одговараш ти, лично!

После тога пожалио ми се:

— Љигав старешински кадар! Без ауторитета,

Размишљао сам о томе. Можда ће ствари поћи на боље жад се Раднички савет осети способним за решавање одговорних питања7 За сада, он их још заобилази, А тешкоће се

гомилају. ЕМИЛ ПАВЕЛКИЋ