Adam Bid

64 ПОРЏ ЕЛИОТ

· — И ја морам до Појзерових — рече г. Ервајн

— да се још једном састанем са оном малом методискињом која је код њих. Џошуа ми рече да је држала синоћ проповед на Утрини. :

— Зар, за Бога! — рече капетан Дониторн смејући се; — а изгледа мирна као миш. Али има канда нешто особито у њој. Кад сам се први пут срео с њом, баш сам се некако застидео и сплео: она је седела пред кућом на сунцу, нагнута над шав, кад сам ја дојахао до куће; не спазив да је то неко стран, довикнуо сам: „је ли Мартин Појзер код куће“ 2 И ево вам кажем: кад устаде, кад погледа у мене и рече: „Мислим да је код куће, сад ћу га звати“ а мене обузе стид што сам тако изнебуха проговорио. Изгледала је као Св. Катарина у квекерском оделу. Лице јој је какво се ретко виђа међу простим светом.

— Баш бих и ја волела да видим ту девојку, Дофине — рече г-ђа Ервајн. — Доведи је овамо под каквим било изговором.

—__ Не знам како бих то могао извести, мајко; не иде некако да ја штитим методистичку проповедницу, баш кад би она и пристала да је штити лењи пастир, како ме је назвао Вил Маскери. Требали сте доћи мало раније, Артуре, да чујете како је Џошуа денунцирао свога суседа Маскерија. Тражи стари да одлучим од цркве колара, па онда да га предам грађанским властима, дакле вашем деди, да га он истера из куће где станује. Ако бих се ја сад доиста уплео у ту ствар, изашла би из тога читава историја, пуна мржње и нападања, што би методи-

стима таман добро дошло да штампају у наредном.

броју свога часописа. Заиста, не би ми тешко било убедити Чада Кренеџа, и још пола туцета других задртих типова, да би учинили услугу цркви ако би вилама и камџијама потерали Вила Маскерија из села; а ако би им онда дао још пола суверена, да се, пошто изврше дело, добро напију, приредио бих комедију какву није доживео нико од моје сабраће по парохијама, за читавих 30 година.

— Али је заиста безобразлук од тога човека да

те назива лењим пастиром, и немим псом — рече

Гоја = Гоца лос дсасачи ија во ал. _

је

Ри 11 ИУ

ој у

о ош врта“ лаве о