Adam Bid

АДАМ БИД 63

синове да осигурају место, да га не би ко други заузео. „Ако ви, пречасни, одобрите да им се то учини, ја ћу послати дечка да им јави, чим стигнем кући; ето тиме сам се усудио да вас узнемирим, и у присуству поштованог господина Дониторна.

— Наравно, Џошуа, наравно, одобравам да им се да то место. И сам ћу одјахати до Адама да га посетим. – Пошаљите, међутим, дечка да им јави да ће добити гроб, за случај да мене нешто задржи. А сада, збогом Џошуа, идите до кујне да попијете чашу пива.

— Сиромах стари Тијас! — рече г. Ервајн, кад је Џошуа отишао — бојим се да јеи пиће мало помогло потоку да га удави. Наравно, милије би ми било да се тај терет скинуо с плећа мога пријатеља Адама на начин мање болан. То ваљано момче, тај Адам, биће неких пет до шест година како је просто спасавао оца од пропасти.

— То је сјајан карактер, тај Адам — рече капетан Дониторн. — Кад сам ја био још дечко, а он већ момче од својих петнаест година, које ме је учило дрводељском занату, све сам мислио: да сам нешто богат султан, узео бих Адама за великог везира. И сад ми се чини да би се он на том високом положају нашао као ма који мудрац из неке источњачке приче. Ако икад доживим да будем велики поседник, место овог што сам сада, сиромах ђаво с нешто џепарца, узећу Адама да ми буде десна рука. Он би тада управљао мојим шумама; јер, изгледа, разуме се у томе боље него ико; убеђен сам да би истерао двојином више новаца него мој деда, чији је управник онај бедни стари Сачел, што се разуме у грађу као неко у кантару. Поменуо сам ту ствар два три пута старом, али, он из неких разлога не мирише Адама, а ја сам не могу ништа. Међутим, ваша пречасности, хоћете ли да пројашемо 2 Сад је напољу дивно. Можемо заједно отићи до Адама, ако вам је по вољи; само ћу ја успут да свратим и до Појзерових, да видим шта је са оним штенцима које он чува за мене.

— Доручкујте прво, Артуре — рече г-ђа Ервајн — већ је скоро два сата. Карол ће одмах донети јело,