Adam Bid

и а _ . МОРН БИМО ИЕ. — Ех, чини ми се да ћу тада поново видети вашу _ јадну мајку, како хода, тамо амо, у белој- хаљини,

која је мене непрестано потсећала на покров; и одиста јој то и би покров, три месеца касније; вашу капицу и хаљиницу, у којој сте се крстили, метнули смо поред ње, и тако је сахранили. Тако је желела, јадна душа! Хвала Богу те ви изађосте на фамилију ваше мајке, Артуре. Да сте били какво жгоњаво, суво, жуто дете, не бих вам била кума. Знала бих онда да ће од вас испасти Дониторн. Али ви сте дошли на свет мангупче једно, пуна лица, широких груди, дерали сте се што може јаче, и ја сам одмах видела да сте од главе до пете Траџет.

— Али тај би суд могао бити баш мало и нетачан, мати — рече г. Ервајн, смешећи се. — Зар се не сећаш како је било с Јунониним последњим кучићима2 једно је било сушта мати, али је ипак за то имало две три очеве особине. Природа је велики мајстор, може чак и тебе преварити.

— Којешта, Дофине! _ Природа никад неће дати јазавчара“ у облику булдога. Не можеш ме никад убедити да нећу моћи човека оценити по спољашности. Ако ми се нечији поглед не допада, сигурно је да ми се ни личност никада неће допасти. ја не волим познанства људи који су ружни и непријатни, каогод што не волим да једем јело које не изгледа лепо. Чим се на први поглед стресем од нечега, одмах даље од мене. Ружно, мртво или дубоко урасло око је нешто од чега ми се просто смучи, као од ружна мириса.

— Кад је реч о очима, кумо — рече капетан Дониторн — потсетио сам се на једну књигу коју сам хтео вама да донесем. Добио сам је у једном пакету, неки дан, из Лондона. Знам да ви волите приче о чудноватим фантастичним догађајима. То је свеска песама: „Лирске Баладе“; већина од њих изгледа да су просто празне речи, али прва је друкчија; зове се: „Стари Морнар.“ Као прича, она је врло збуњена, али ипак чудновата и веома занимљива. Послаћу вам је; а има и других књига, које ће можда

афикси подизали ___. та а. -

Је Ла оце

аи ас о а 7.

| они: аи Писана ај