Adam Bid

АДАМ БИД 105

рђаво мерила брашно док је мислила како дивно мора да је поћи за онаква младића. Исто је тако и сироту Хету једно исто лице пратило и у сну и на јави; сјајни, умиљати погледи продирали су јој у душу, и испуњавали јој живот чудном срећном чежњом. Очи, из којих су излазили ти сјајни погледи, нису, заиста, ни близу тако лепе као Адамове, које би понекада погледале у њу с неком тужном и меланхоличном нежношћу; али су капетанове очи наишле на прави медиум у Хетиној ћуркастој машти, док Адамове очи нису могле ту да продру. Неке три недеље, најмање, Хетин душевни живот састојао се искључиво из сећања на погледе и речи које јој је Артур упућивао: да у сећању проживи слатко узбуђење кад би чула његов глас пред кућом, и видела га да улази, и осетила да су његове очи непомично на њој, и осетила да једна висока фигура, гледајући њу обореним очима, које као да је додирују, прилази ближе, обучена у фино одело, и мирише мирисом баштице, који носи вечерњи поветарац. Луде мисли! Али се све то догађало, не смете заборавити, пре шездесет година, а Хета је била нешколована проста сеоска девојка, за коју је господин белих руку био што и олимписки (бог. Досада, сна није гледала у будућност даље од идућег капетанова доласка у њихову кућу, или од идуће недеље, кад ће га видети у цркви. А сада је мислила: можда ће он покушати да се сретне с њом кад она сутра пође у дворац; па још можда стати да поразговара с њом, или поћи мало да је прати, ако се нађу сами! То се досада још није десило; али, она, уместо да се сећа како је било раније, почела је живо да замишља шта ће бити сутра; како ће се срести с њим у парку, како ће метнути нову ружичасту пантљику коју он још није видео, и шта ће јој рећи да би је нагнао да му врати поглед за поглед — његов поглед, који ће јој после целог дана стојати у памети.

: Како сад да ЖХета, при таквом стању душе, обраћа неку пажњу Адаму, или мисли о несрећи једног старог Тијаса, који се удавио. Младе душе,