Adam Bid

112 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— Адам спава у радионици, мати. Боље би'

било да га не будиш. Преморен је од рада и жалости. — Будити га А ко иде да га буди» Ваљда га нећу пробудити ако га погледам. Има два сата како га нисам видела. Баш као да га нисам видела још кад је био дете, — још кад га је отац носио. Адам је седео на простој клупици; главу наслонио на руку, а рука му, до лакта, лежала на дугачком столу за рад у средини радионице. Изгледало је да је сео само за који минут одмора, па онда заспао, оставши у истом ставу тужне и уморне замишљености. Лице његово, од јуче неумивено, било је бледо и влажно, коса му се замрсила на челу, а затворене очи упале у главу каошто бива после 'бдења и жалости. Обрве су му биле набране, а цело лице имало израз изнемоглости и туге. И Џип је, очевидно, био нерасположен, чучао на задњим ногама, с њушком на опруженој нози господара, а време му пролазило у лизању руке која је немарно висила низ тело, и у пажљивом погледању према вратима. Јадно псето је било гладно и узнемирено, али није хтело оставити господара, и нестрпљиво чекало да наступи каква промена. Због тога Џипова стања је пропала Лизбетина жеља да Адама не пробуди; ушавши у радионицу, она се приближавала Адаму што је могућно тише, али Џип је био сувише узбуђен, и морао је да залаје; Адам се прену, и виде да мати стоји пред њим. То.је било као да се наставља његов сан; цело његово спавање није било друго него још једно грозничаво понављање свега што се десило од јутрос, и наравно да је мајка његова, са њеном раздражљивом жалошћу, непрестано била присутна у том сну. Главна разлика између ставарности и визије била је у том, што се у сну стално појављивала Хета, мешајући се чудновато у ствари с којима није имала никакве везе. Била је чак и на потоку у Врбаку; и дражила Лизбету тим што је дошла у кућу; а Адам ју је срео у лепом оделу, али скроз мокром од кише, како је ишла у Тредлстон да зове званично лице које има да

пад му 4 | Ма о а а г-иаеји У сала =

ш ко |