Adam Bid

АДАМ БИД 13

види мртваца. Али, куда год би Хета пошла, одмах би се за њом натурила и његова мајка; и зато, кад је отворио очи, није му било чудно што је види где стоји пред њим.

— Ах дете моје, дете моје! — удари Лизбета понова у лелекање, јер је свежем болу потребно. да свој губитак и плач веже за сваку промену призора. и догађаја — сад је остала само твоја стара мати да те мучи, и да ти буде на терету; твој јадни отац те неће више љутити; а мајка твоја би најбоље урадила да оде за њим, што пре то боље; јер ја сад више никоме нисам потребна. Стара хаљина је добра само да се њом закрпи друга, и то је све. Ти би можда волео да имаш жену, па да те крпи, и јело ти спрема, боље него мајка. А јаћу бити само насметњи, и седети негде у запећку. (Адам се трже и учини нестрпљив покрет; он се више од свега бојао да му мати не спомене Хету.) Али да је твој отац живео, он не би допустио никад да се.ја испред другог склањам, јер он не би могао без мене, каошто један рез маказа не може без другога. Ех, камо среће да нас је смрт заједно однела, онда ја не би дочекала овај дан, и о једном би нас трошку обоје сахранили.

Лизбета ту прекиде, а Адам сеђаше у мучном ћутању: тога дана не би могао с мајком говорити друкчије него пажљиво и нежно, а јадиковање њено га је међутим јако дражило. Сирота Лизбета није могла да схвати колико она тиме рђаво утиче на Адама; баш каошто рањено псето не може да схвати колико његово јечање мучи његова господара. Као све жене које воле да се јадају, она се жалила са жељом да буде утешена; а како Адам на све то само ћуташе, она је била готова да удари у још теже јадање.

— Ја знам да би теби било лакше без мене, јер би онда могао ићи куда хоћеш, и узети ону коју хоћеш. Али знај да ја нећу зуба пробелети да ти речем немој, па узео ти коју било; ја нећу никад отворити уста да нешто замерим, јер кад неко остари, и није ни за што, мора сматрати за срећу ако му се пружи кашика супе, и то још гутати уз прекоре. И ако си заволео

8